Osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi s radom, radi obezbeđivanja naknade štete, još uvek postoji samo kao mogućnost, a ne i obaveza poslodavca, a tek će donošenjem posebnog zakona biti uređeni uslovi i postupci osiguranja.
Naime, odredbom člana 53. starog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017) propisano je da je poslodavac dužan da zaposlene osigura od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete, da finansijska sredstva za ovo osiguranje padaju na teret poslodavca, a da se određuju u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom na radnom mestu i radnoj okolini, kao i da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih uređuju zakonom.
Članom 67. novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2023 – dalje: Novi Zakon) zadržano je postojeće rešenje u vezi osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete.
Naime, odredbom člana 67. Novog Zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete, da finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca i da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti zaposlenih uređuju zakonom.
Ovaj član zakona je nepromenjen ali još uvek ne može da se primeni jer nije donet poseban zakon o osiguranju od povreda na radu, u kojem bi troškovi osiguranja padali isključivo na teret poslodavca.
Dakle, osiguranje zaposlenih od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi s radom, radi obezbeđivanja naknade štete, još uvek postoji samo kao mogućnost, a ne i obaveza poslodavca, a tek će donošenjem posebnog zakona biti uređeni uslovi i postupci osiguranja.
Kako uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja zaposlenih nisu još uvek uređeni posebnim zakonom, u tom smislu ova odredba nije primenljiva.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom, kako je propisano odredbom člana 164. Zakona o radu.
Naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u konkretnom slučaju poslodavac propisuje svojim opštim aktom i ugovorom o radu sa zaposlenima, visinu, okolnosti pod kojima je nastala, na koji način se utvrđuje odgovornost poslodavca. Ako se naknada štete zaposlenom ne ostvari na ovaj način, o naknadi će odlučiti sud u sudskom postupku, prema opštim načelima obligacionog prava.
Novim Zakonom su propisane i kaznene odredbe pa će se tako novčanom kaznom od 1.000.000 do 1.500.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlene ne osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete (član 67. stav 1). Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara kazniće se za ovaj prekršaj poslodavac koji je preduzetnik, novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara poslodavac fizičko lice.
Međutim, do donošenja posebnog zakona o osiguranju, odredbe člana 67. i člana 101. stav 1. tačka 20 Novog Zakona se ne mogu primeniti, odnosno, poslodavac ne može biti novčano kažnjen. Obaveza osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti nastupa tek kada se steknu uslovi za primenu ovog člana, odnosno, kada bude donet ovaj poseban zakon kojim se propisuje način i postupak osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Prijavite se na Paragrafov vebinar “Primena novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu“, koji će biti održan u četvrtak 8.6.2023. godine i saznajte više o ovoj temi, a imate mogućnost i postavljanja pitanja našim predavačima.
Izvor: Paragraf.rs
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
