Poslovni savetnik, aktuelnosti

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja              Pridružite nam se na  facebook.png


 

Rok za podnošenje PP PDV
prijave za obveznike za koje
je poreski period kalendarsko
tromesečje je 22. april 2014.

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Prema članu 50. Zakona o PDV, obveznik za koga je poreski period kalendarsko tromesečje podnosi poresku prijavu na Obrascu PP PDV nadležnom poreskom organu u roku od 20 dana po isteku poreskog perioda, tačnije po isteku kalendarskog tromesečja.
Kako je za navedene obveznike poreski period istekao 31. marta 2014. godine, rok za podnošenje PDV prijave je 20. april 2014. godine.
Međutim, s obzirom na to da rok za podnošenje prijave 20. april 2014. godine pada u nedelju, rok za podnošenje PDV prijave se pomera za prvi naredni radni dan.
Uzimajući u obzir da se u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji praznuju neradno, između ostalog, i vaskršnji praznici kao verski praznici, i to počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa koji pada u ponedeljak 21. aprila 2014. godine, proizilazi da je rok za podnošenje PP PDV prijave za obveznike za koje je poreski period kalendarsko tromesečje - 22. april 2014. godine.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 41/2014

(postavljeno 17. aprila 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 41 od 16. aprila 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik

 

Aktuelne stope
zatezne kamate

(postavljeno 17. aprila 2014)
U skladu sa Zakonom o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu:
==================================================================
Šifra     Naziv                   Oznaka    Stope zatezne kamate        Datum             Važi
valute   zemlje                   valute    u % na godišnjem nivou   objavljivanja           od
==================================================================
941 Republika Srbija         RSD                 19,25                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                  19,50                    17.01.2013.     18.01.2013.
                                                                  19,75                    05.02.2013.     06.02.2013.
                                                                  19,25                    14.05.2013.     15.05.2013.
                                                                  19,00                    06.06.2013.     07.06.2013.
                                                                  18,50                    18.10.2013.     19.10.2013.
                                                                  18,00                    07.11.2013.     08.11.2013.
                                                                  17,50                    17.12.2013.     18.12.2013.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
978 EMU                            EUR                   8,75                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                   8,50                    07.05.2013.     08.05.2013.  
                                                                   8,25                    12.11.2013.     13.11.2013.  
==================================================================
Podaci za gornju tabelu preuzeti sa stranice Stope zatezne kamate na sajtu NBS gde se može pristupiti i arhivi stopa kao i tekstu Zakona.
Stopa zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, prema Zakonu o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, utvrđuje se na godišnjem nivou i jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 8 procentnih poena. Kako je trenutno važeća referentna kamatna stopa NBS 9,50% (utvrđena 17.12.2013. godine), stopa zatezne kamate od 18.12.2013. godine za dug koji glasi na dinare iznosi: 9,50% + 8% = 17,50%. Ova kamatna stopa se primenjuje do utvrđivanja nove referentne kamatne stope NBS, odnosno nove stope zatezne kamate
.
Podatke o kretanju zatezne kamate
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 

Referentna, eskontna i zakonska 
zatezna kamatna stopa za
neplacene obaveze po osnovu
javnih prihoda zadržane na istom nivou 
(postavljeno 17. aprila 2014. godine)
Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 9,5 odsto.
Izvršni odbor je konstatovao da se međugodišnja stopa inflacije kreće oko donje granice cilja, kao i da su inflatorni pritisci znatno smanjeni, a inflaciona očekivanja stabilna.
Donoseći odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na sadašnjem nivou, Izvršni odbor je imao u vidu nestabilnosti na međunarodnim finansijskim tržištima i jačanje neizvesnosti po osnovu aktuelnih geopolitičkih tenzija. To se na Srbiju može odraziti kroz manji priliv kapitala i rast cena na svetskim robnim tržištima, pre svega kod energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda. Pored toga, takva negativna kretanja mogu usloviti i manji ekonomski rast u zemljama Evropske inije, što bi smanjilo tražnju za našim izvoznim proizvodima, upozorio je Izvršni odbor.
Stabilizaciji inflacije na niskom nivou i očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti na srednji rok doprineće očekivano ubrzanje sprovođenja fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, koje će istovremeno smanjiti i izloženost domaće ekonomije pomenutim spoljnim rizicima. Očekujemo da će najavljene mere fiskalne politike otvoriti prostor za ublažavanje monetarne politike, što će se pozitivno odraziti na održivost ekonomskog rasta, ocenio je Izvršni odbor.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. maja.
Referentna kamatna stopa po periodima:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    11,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    11,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    11,75%,
   14.05.2013.  -   05.06.2013.  -    11,25%,
   06.06.2013.  -   17.10.2013.  -    11,00%,
   18.10.2013.  -   07.11.2013.  -    10,50%,
   07.11.2013.  -   16.12.2013.  -    10,00%,
   17.12.2013.  -   do daljnjeg .  -     9,50%.
Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS, tako da su gornji podaci o kretanju referentne kamatne stope ujedno i podaci o kretanju eskontne kamatne stope. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, utvrdena shodno članu 75. ZPPPA, jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, pa po periodima iznosi:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    21,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    21,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    21,75%,
   14.05.2013.  -   05.06.2013.  -    21,25%,
   06.06.2013.  -   17.10.2013.  -    21,00%,
   18.10.2013.  -   07.11.2013.  -    20,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    20,00%,
   18.12.2013.  -   do daljnjeg.   -    19,50%.
Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).
Pročitajte i integralni tekst saopštenja NBS
Pregled kretanja stopa u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 14. aprila, poslednji put modifikovano 17. aprila 2014. godine)
17.04.2014. - Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 9,5 odsto
15.04.2014. - Konkurs za dodelu novinarske nagrade „Tanja Stanković Boškov“
11.04.2014. - Standard & Poor’s potvrdio kreditni rejting Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

 

Praznovanje
predstojećih Vaskršnjih praznika

(postavljeno 14. aprila, repozicionirano 15. aprila 2014. godine)
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 43/01, 101/07 i 92/11) neradno se praznuju Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa  (član 3. Zakona). Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru (član 4. Zakona).
Vaskršnji praznici su od Velikog petka, ove godine 18. aprila, pa do zaključno sa drugim danom Vaskrsa, ponedeljak, 21. aprila 2014. godine, i neradni su za sve državne i druge organe, privredna društva i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. 
Uskršnji praznici, za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih zajednica, su od Velikog petka, ove godine 18. aprila, pa do zaključno sa drugim danom Uskrsa, ponedeljak, 21. aprila 2014. godine. Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica, kojima je po rasporedu rada neki od navedenih dana, imaju pravo da ne rade.

Ukoliko imate potrebu da radite, obavezno istaknite radno vreme za taj dan, npr. "U xxxxxx, xx.xx.201x. godine, prodavnica radi od 08.00 do 17.00 časova." Tako ćete se zaštititi od interpretacije nadležnih inspektora, i eventualne novčane kazne koja bi usledila po njihovoj prijavi za prekršaj, po kojima se radom na dan državnog praznika koji je zakonom utvrđen kao neradni, ne pridržavate (vašeg) istaknutog radnog vremena jer nijime nije predviđen rad na dan državnog praznika.
Zaposlenima, kojima je po rasporedu rada radni dan neki od dana državnog praznika, ako ne rade pripada naknada zarade, a ako rade pripada zarada i uvećanje zarade za rad na državni praznik.
 
Pronađite tekst pod naslovom Državni i drugi praznici u
Republici Srbiji
na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Pronađite obrazac Izjava zaposlenog o
verskim praznicima
na stranici Obrasci besplatno
Integralni tekst Zakona o državnim i drugim praznicima
u Republici Srbiji
pronađite
na stranici Propisi besplatno
 

Dan sećanja na žrtve u
Drugom svetskom ratu,
22. april 2014.

(postavljeno 15. aprila 2014. godine)
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 43/01, 101/07 i 92/11), Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu radno će se praznovati 22. aprila 2014. godine.
Pronađite tekst pod naslovom
Državni i drugi praznici u  Republici Srbiji
na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Pronađite obrazac Izjava zaposlenog o
verskim praznicima na stranici Obrasci besplatno
Integralni tekst Zakona o državnim i drugim praznicima
u Republici Srbiji pronađite
na stranici Propisi besplatno
 

URIPS-ov okrugli sto,
Sreda, 16.04. u 15.00 časova

(postavljeno 14. aprila 2014. godine)
U organizaciji Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" svake srede u 15.00 časova održava se okrugli sto, sastanak, druženje, edukacija, mini seminar, sa tematikom iz područja računovodstva i finansija.
Okrugli sto je namenjen: članovima URIPS-a. 
Cilj okruglog stola: kontinuirana edukacija članova kroz odgovore na pitanja: šta ima novo, šta je aktuelno, o čemu piše stručna literatura, koja su nova zapažanja i nova događanja u struci i oko struke.
Vreme održavanja: svaka sreda od 15.00 časova, trajanje do 120 minuta.
Mesto održavnja: prostorije Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Termin predstojećeg okruglog stola: sreda, 16. april 2014. godine u 15.00 časova.
Uvodna izlaganja na predstojećem okruglom stolu biće pripremljena za sledeće teme:
• Informacija o objavljenim novim propisima u Sl.glasniku;
• Informacija o novim brojevima stručnih časopisa i njihovim sadržajima;
• Osvrti na temu objavljenih pitanja, odgovora i mišljenja nadležnih organa objavljenih u poslednjem PS 8;
• Uzimanja iz imovine društva, sa osvrtom na Zakon o stečaju i likvidaciji;
• Povraćaj doprinosa zaposlenog i prestanak plaćanja istih;
• Zastara poreskog postupka, sa refleksijom na krivično delo i krivičnu odgovornost, prekršaj i prekršajnu odgovornost i privredne prestupe;
• Uplata depozita u stranoj valuti i raspolaganje tim sredstvima sa osvrtom na pravna i fizička lica, osnov datih depozita, razlika između depozita i avansa;
• Donacije, propisi;
• Obračunska plaćanja, sa osvrtom na šifru 3;
• Rokovi podnošenja prijava za promenu akontacija poreza na dobit;
• Isplata dobiti, sastavljanje bilansa;
• PDV - sastavljanje, obračun i plaćanje.
Obradio: Jovan Šukara

 

Od ponedeljka, 14. aprila,
izmenjeno radno vreme
Agencije "AKTIVA sistem"

(postavljeno 5. aprila, modifikovano 11. aprila, repozicionirano 14. aprila 2014. godine)
Od ponedeljka, 14. aprila 2014. godine, radno vreme Agencije "AKTIVA sistem" izgledaće ovako:

 
 

ponedeljak - petak

redovan rad

8.00 - 15.00

 

dežurstvo

7.00 - 8.00

 i

15.00 - 19.00

subotom, nedeljom i državnim praznikom ne radimo

U vreme redovnog rada, radnim danima - od ponedeljka do petka, u vremenu od 8.00 do 15.00 časova, Agencija radi punim kapacitetom, u Agenciji su svi referenti - svi stručni kadrovi, rade se svi poslovi sa svim klijentima.
U vreme dežurstva, radnim danom sat vremena pre početka redovnog rada Agencije, kao i u vremenu od 15.00 pa do 19.00 časova, u Agenciji se nalazi samo dežurna osoba i prvenstveno se obavljaju poslovi tipa dostavljanja ili preuzimanja dokumentacije sa obrade, predaja informacija i slično.
Subotom, nedeljom i državnim praznikom Agencija ne radi.

Obradio: Jovan Šukara
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 40/2014

(postavljeno 14. aprila 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 40 od 11. aprila 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• INDEKSI potrošačkih cena za mart 2014. godine

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik

 

Rok za Obrazac PPDG-5
najkasnije do 15. maja 2014.

(postavljeno 12. marta, repozicionirano 14. aprila 2014. godine)
Godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su ostvarila dohodak veći od 2.185.488 dinara – Rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPDG-5 najkasnije do 15. maja 2014. godine.
Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje se i plaća u skladu sa odredbama čl. 87. - 89. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 50/2011, 91/2011 - odluka US, 93/2012, 114/2012 - odluka US, 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013 , dalje: Zakon).
Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Službeni glasnik RS", br. 7/2004, 19/2007, 20/2010 i 23/2010 - ispr., 8/2011, 74/2013, 24/2014 i 27/2014 – ispr., dalje: Pravilnik) propisan je obrazac poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana Obrazac - PPDG-5.
Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti (za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi) i nerezidenti (za dohodak ostavaren na teritoriji Republike) koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2013. godini iznosi 728.496,00 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 6/2014), tako da godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su u 2013. godini ostvarili ukupan dohodak veći od 2.185.488,00 dinara.
Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs 
 . . .

 

 

aktivasistem_468x60.gif

 

Aktuelnosti objavljene prošle sedmice
 
 

Ažurirali smo obrazac
Nalog za službeno putovanje u zemlji

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili modifikovanu verziju obrasca Nalog za službeno putovanje u zemlji.
Skidanje aplikacija vršite kombinacijom tastera Ctrl+S ili klikom na strelicu "nadole" u levom gornjem uglu stranice koja će se otvoriti nakon što aktivirate ponuđeni link.
Zahvaljujemo svim korisnicima koji nam ukazju na greške i propuste. To možete i dalje činiti slanjem imejl poruke na office@aktivasistem.com ili telefonski na 021 523 655, odnosno 063 105 61 83.    
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Mogućnost zamene finansijskih
izveštaja za 2013. godinu po
osnovu poreskog bilansa i
izveštaja o transfernim cenama

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Posle objavljivanja vesti o završetku preliminarne zbirne obrade godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu i rokovima do kojih je zamena finansijskih izveštaja moguća (17.04.2014. godine), značajan broj obveznika se obratio Agenciji za privredne registre sa pitanjem da li je moguće vršiti zamenu finansijskih izveštaja za 2013. godinu posle tog roka, u slučajevima kada je na osnovu izveštaja o transfernim cenama, podatke u poreskom bilansu neophodno iskazati u iznosima koji su različiti u odnosu na podatke iskazane u objavljenim finansijskim izveštajima. Ovo polazi od činjenice da je rok za izradu i dostavljanje poreske prijave i poreskog bilansa nadležnoj Poreskoj upravi 30.06.2014. godine.
S tim u vezi dajemo pojašnjenje iz objavljene vesti da je, saglasno propisima, zamena finansijskih izveštaja moguća i posle 17.04.2014. godine, ali samo na osnovu izveštaja revizora ili po nalogu nadležnog državnog organa. To u navedenom slučaju znači da je zamena finansijskog izveštaja za 2013. godinu moguća po osnovu poreskog bilansa i izveštaja o transfernim cenama, i po isteku navedenog roka, odnosno da se ona tretira kao zamena koja je direktna posledica postupka koji se vodi pred drugim državnim organom - Poreskom upravom.
Da bi ovakva zamena bila prihvaćena od strane Registra finansijskih izveštaja, neophodno je da obveznik tom registru dostavi:
• kompletan finansijski izveštaj izmenjene sadržine u odnosu na finansijski izveštaj objavljen u Registru;
• zahtev za zamenu finansijskog izveštaja;
• dokaz o uplati propisane naknade;
• overenu kopiju poreske prijave i poreskog bilansa koji su snadbeveni dokazom da su isti predati nadležnoj Poreskoj upravi.
Pored toga obveznik je dužan da u zahtevu za zamenu izričito navede razloge zbog kojih zahteva zamenu (da je na osnovu izveštaja o transfernim cenama sastavljen poreski bilans različite sadržine u odnosu na finansijski izveštaj i isti dostavljen nadležnoj Poreskoj upravi).
Ako su podaci sadržani u izmenjenim obrascima finansijkog izvešaja, uporedivi sa podacima iz poreskog bilansa, zamena finansijskog izveštaja će biti prihvaćena od strane Registra finansijsih izveštaja.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

RZS objavio indeks
potrošačkih cena za mart 2014.

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u martu 2014. godine, u odnosu na februar iste godine, u proseku su niže za 0,3%. Potrošačke cene u martu 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,3%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,2%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-0,8%), Komunikacije (-0,6%), Odeća i obuća i Rekreacija i kultura (za po -0,4%). Pad cena zabeležen je i u grupama Obrazovanje (-0,2%) i Transport (-0,1%). Cene su porasle u sledećim grupama: Restorani i hoteli (0,5%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,2%), Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po 0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS 
 . . .
Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik  . . .

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 8. aprila, poslednji put modifikovano 11. aprila 2014. godine)
11.04.2014. - Obaveštenje o polaganju stručnog ispita za obavljanje poslova informisanja o članstvu u dobrovoljnom penzijskom fondu
11.04.2014. - Kretanje inflacije u martu
11.04.2014. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u martu
10.04.2014. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
04.04.2014. - Tromesečni pregled kretanja indikatora finansijske stabilnosti Republike Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
11.04.2014. - Otežana naplata poreza

Naplata poreza je otežana jer poreski obveznici sa velikim dugovanjima imaju velike obaveze i prema bankama, zbog kredita za razvoj proizvodnje, rekla je za RTS drektorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević. Realno možemo da naplatimo, uključujući pravna lica i preduzetnike, 100 milijardi, kaže Kovačevićeva.
Poreska uprava objavila je još jedan spisak najvećih dužnika. Ukupan dug za poreze je skoro 60 milijardi dinara, odnosno više od pola milijarde evra. Na spisku su 482 aktivne firme, od kojih prva na listi, "Zastava oružje", za neplaćene poreze i doprinose državi duguje 6,7 milijardi dinara.
Objavljeni spisak pokazao je da država sama sebi duguje jer se među onima koji nisu platili porez nalaze i državne firme i ministarstva zdravlja i spoljnih poslova.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, direktorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević rekla je da je uočeno da način na koji objavljuju spiskove nije dobar.
"Ne kažemo da nećemo i dalje objavljivati spiskove dužnika, to nam je zakonska obaveza, ali ćemo malo promeniti podatke koje dostavljamo, odnosno dopunićemo podatke", kaže Kovačevićeva. To će biti urađeno na taj način što ćemo osim podataka o samom poreskom obvezniku i dugu koji on ima u trenutku kada se spisak objavljuje, staviti podatke koji se odnose na starost tog duga, na mere koje Poreska uprava preduzima i možda još neke podatke koji će ukazati na to da Poreska uprava nešto radi kao i sam poreski obveznik, objašnjava Kovačevićeva.
"Ministarstva zdravlja i spoljnih poslova pa i drugi poreski obveznici došli su u situaciju da se nađu na spisku dužnika samo zato što su tog dana imali evidentirani dug. Kod tih ministarstava radi se o tome da se usaglašavaju njihova stanja i nakon završetka postupka pokazaće se najverovatnije da ne duguju", rekla je direktorka Poreske uprave.
Objašnjavajući o čemu se radi, ona kaže da su podnosili mnogo prijava, radi se o porezima na zarade i druga primanja, dovoljno je bilo da se pogreši šifra opštine, jedan od 205 računa da se unese pogrešno, to beleži poresko knjigovodstvo.
Međutim, nema greške kada je reč o dugovanju "Zastava oružju" i "Simpu", gde dug raste i pored nulte tolerancije za neplaćanje poreza.
"Nulta tolerancija za neplaćanje poreza znači primenu zakona, nije to ništa novo. Dug u jednom delu raste zbog kamata koje se obračunavaju na dug, zatim rešenjima Poreske uprave nakon kontrole utvrđujemo nepravilnosti, koje se beleže. Jedan broj obveznika je izgubio status mirovanja", kaže Kovačevićeva.
Govoreći o tome koliko je realno da se naplati dug, ona kaže da je dug promenljiva kategorija.
"Realno koliko možemo da naplatimo ako gledamo i pravna lica i preduzetnike to je 100 milijardi, ali se postavlja pitanje u kojem roku. Jedan deo tih dugova je odložen u skladu sa zakonom na 24 meseca, jedan deo duga je u nekom drugom režimu odlaganja zato što se vode sudski postupci", kaže Kovačevićeva.
Prema njenim rečima, jako je otežana naplata jer poreski obveznici sa velikim dugovanjima imaju velike obaveze i prema bankama, zbog kredita koje su uzimali za razvoj proizvodnje.
Istakla je da Poreskoj upravi u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza pomaže objedinjena naplata koja je počela pre mesec i po dana.
Kovačevićeva kaže da od 1. marta nemaju toliko prijava, nemaju toliko mogućnosti da pogreše, kao što se dešavalo do tada.
"Ostalo nam je da sredimo stanja koja smo imali pre 1. marta što se tiče poreza i doprinosa na zarade, ali od 1. jula Poreska uprava uvodi elektronsku komunikaciju sa pravnim licima i preduzetnicima, što znači da su na kraju naši postupci ti koji će omogućiti poreskim obveznicima, osim poreza na dobit, PDV-a i akcize da podnose na isti način kao što to rade sada sa objedinjenom naplatom", objasnila je Kovačevićeva. Prema rečima Ljiljane Kovačević, na taj način smanjiće se izbegavanje poreza.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Ažurirali smo obrazac
PPDG-1S i aplikaciju za izradu 
završnih računa preduzetnika

(postavljeno 7. aprila, modifikovano 9. aprila 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija za izradu završnih računa da smo na stranici Obrasci besplatno postavili modifikovanu verziju aplikacije za završne račune preduzetnika. Ovaj put smo detaljnije obradili slučaj otpočinjanja obavljanja delatnosti.
Skidanje aplikacija vršite kombinacijom tastera Ctrl+S ili klikom na strelicu "nadole" u levom gornjem uglu stranice koja će se otvoriti nakon što aktivirate ponuđeni link.
Zahvaljujemo svim korisnicima koji nam ukazju na greške i propuste. To možete i dalje činiti slanjem imejl poruke na office@aktivasistem.com ili telefonski na 021 523 655, odnosno 063 105 61 83.    
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Iz struke - o struci:
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

(postavljeno 9. aprila 2014. godine)
Zasnivanje radnog odnosa, tj. zaključivanje ugovora o radu normativno je regulisano Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05 - u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima iz oblasti radnog prava. Da bi poslodavac zaključio ugovor o radu sa fizičkim licem, neophodno je da to lice ispunjava uslove koji su propisani zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova definišu se organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme, kao i posebni uslovi za rad na tim poslovima. Obavezu donošenja pravilnika imaju svi poslodavci sa pet ili više zaposlenih. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor preduzeća, odnosno preduzetnik.
Radni odnos može da se zasnuje, prema članu 24. Zakona, sa licem koje ima najmanje 15 godina i ispunjava uslove za rad propisane zakonom i pravilnikom.
Sa licima licima mlađim od 18 godina, radni odnos se može zasnovati samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojitelja ili hranitelja, pod uslovom da taj rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje navedenog lica, odnosno da takav rad nije zabranjen zakonom, te na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je navedeno lice sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da navedeni poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Na osnovu navedenog proističe da su lica mlađa od 18 godina dužna da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostave lekarsko uverenje.
Prilikom zasnivanja radnog odnosa, fizička lica (kandidati) dužna su da dostave poslodavcu isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasnivaju radni odnos, utvrđenih pravilnikom. Poslodavac ne može da zahteva od fizičkog lica podatke o porodičnom, bračnom statusu, planiranju porodice, odnosno ne može da zahteva dokaze koji nisu od značaja za obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos. Takođe, poslodavac ne može da uslovaljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ukoliko nije reč o poslovima kod kojih postoji povećan rizik za zdravlje žene i deteta.
Fizička lica prilikom zasnivanja radnog odnosa nisu obavezna da poslodavcu, prema Zakonu, dostave lekarsko uverenje nadležnog zdravstvenog organa. Izuzetno, prema članu 82. Zakona, na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo lice koje pored uslova propisanih pravilnikom, ispunjava uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života. U skladu sa navedenim, poslodavac ima pravo da prilikom zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova sa povećanim rizikom po zdravlje, traži od lica lekarsko uverenje.
Radna mesta sa povećanim rizikom za koje poslodavci traže lekarska uverenja su:
• težak fizički rad,
• rad u buci,
• rad na velikim visinama i dubinama,
• rad sa izloženošću biološkim i hemijskim štetnostima,
• rad u uslovima povećanog psihofizičkog opterećenja,
• unutrašnji transport,
• čuvari sa oružjem i vatrogasci,
• upravljanje složenim sistemima, itd.
Akt o proceni rizika dužan je da donese svaki poslodavac koji ima najmanje jednog zaposlenog. Akt o proceni rizika sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu, kao i mere za otklanjanje i smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Za sva radna mesta, koja su aktom o proceni rizika definisana kao radna mesta sa povećanim rizikom, neophodno je izvršiti prethodni i periodični lekarski pregled.
Prema Pravilniku o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, prethodni lekarski pregled vrši se radi utvrđivanja i ocenjivanja sposobnosti zaposlenog za rad na poslovima sa povećanim rizikom.
Prethodni lekarski pregled vrši se:
• pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• pre premeštanja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom,
• prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• ukoliko je zaposleni upućen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci.
Pored prethodnog lekarskog pregleda na radnim mestim sa povećanim rizikom obavlja se i periodični lekarski pregled. Navedeni pregled obavlja se radi praćenja i ocenjivanja zdravstvenog stanja i sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova sa povećanim rizikom.
Poslodavac upućuje zaposlenog na periodični lekarski pregled:
• nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu,
• posle bolesti ili povrede koje nisu u vezi sa radom ukoliko postoji sumnja na smanjenu radnu sposobnost.
Prethodni i periodični lekarski pregled zaposlenog obuhvata:
• opšti pregled – bez obzira na vrstu rizika i uslove na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• specifični pregled – u zavisnosti od rizika i zdravstvenih uslova koje zaposleni mora ispunjavati na određenom radnom mestu.
Navedene lekarske preglede zaposlenih obavlja služba medicine rada, tj. služba kojoj je poslodavac poverio poslove zaštite zdravlja zaposlenih. Služba medicine rada u roku od 15 dana od obavljenog lekarskog pregleda dostavlja izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu poslodavcu i zaposlenom.
Normama Zakona o radu koje regulišu zabranu diskriminacije ističe se da je zabranjena posredna i neposredna diskriminacija lica koje traži zaposlenje s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu, versku i političku pripadnost i sl. U slučaju diskriminacije, lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni mogu pred nadležnim sudom da pokrenu postupak za naknadu štete.
Važno je napomenuti da se diskriminacijom ne smatra pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao, kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da navedene karakteristike predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla. Odredbe zakona, ugovora o radu koje se odnose na posebnu pomoć i zaštitu određenih kategorija zaposlenih, a posebno one koje se odnose na zaštitu invalida, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja ne smatraju se diskriminacijom.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu i dužan je da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti na radu kako ne bi ugrozio sopstveno zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, shodno članu 80. Zakona. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Takođe, zaposlenima je zabranjen prekovremeni rad, ukoliko takav rad može da dovede do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na zdravlje i bezbednost na radu.
Poslodavac je, pre zaključivanja ugovora, dužan da obavesti fizičko lice (kandidata), prema članu 27. Zakona, o poslu, uslovima rada, kao i o svim pravima i obavezama iz radnog odnosa. Kada se ispune svi zakonom, odnosno pravilnikom propisani uslovi, poslodavac i fizičko lice (kandidat) zaključuju ugovor o radu u pisanom obliku. Navedenim ugovorom definišu se sva prava i obaveze poslodavca i zaposlenog, radno vreme, vrsta posla, mesto rada, cena rada, itd. Ugovor o radu može biti na određeno ili neodređeno vreme, s tim da se ugovor u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Po zaključenju ugovora o radu, poslodavac je dužan da izvrši prijavu radnika na obavezno socijalno osiguranje. Prema Zakonu o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, rok za prijavu i odjavu radnika je 3 radna dana. Nakon sprovođenja prijave/odjave radnika, poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od sprovođenja prijave/odjave dostavi zaposlenom Potvrdu o prijavi/odjavi na obavezno socijalno osiguranje, tj. dužan je da zaposlenom preda M-a obrazac.

Obrada: Jelena Kondić i Jovan Šukara

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 39/2014

(postavljeno 9. aprila 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 39 od 9. aprila 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik

 

Završetak preliminarne
zbirne obrade godišnjih
finansijskih izveštaja za 2013.

(postavljeno 9. aprila 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sva privredna društva i zadruge, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, ogranke stranih pravnih lica sa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost na području Republike Srbije, kao i sva druga pravna lica (političke organizacije, sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadužbine, udruženja, komore) i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva da je četvrtak, 17. april 2014. godine, poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2013. godinu, saglasno propisima.
Registar finansijskih izveštaja neće prihvatati zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za napred navedene obveznike dostavljene posle navedenog datuma, odnosno dalja korekcija podataka u pomenutim izveštajima biće moguća samo na osnovu izveštaja revizora (za obveznike revizije) ili po nalogu nadležnog državnog organa.
Posle okončanja preliminarne zbirne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za navedene obveznike, Registar će objaviti individualne podatke iz ispravnih izveštaja na internet strani APR.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 38/2014

(postavljeno 8. aprila 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 38 od 4. aprila 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o utvrđivanju visine članarine, osnovici na koju se obračunava, načinu i rokovima plaćanja članarine Regionalnoj privrednoj komori Užice

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 8. aprila 2014. godine)
04.04.2014. - Tromesečni pregled kretanja indikatora finansijske stabilnosti Republike Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

 

Poreski udar
na privrednike

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
Za poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara firmi „Monera” u Novom Sadu razrezan je godišnji porez od oko 25.000 evra. Direktor ove firme Nebojša Berak izračunao je da će preduzeće koje posluje u 100 kvadrata platiti porez od oko 1.000 evra, dok će za površinu od 500 kvadrata morati da izdvoji 11.000 evra.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, upozorava da će ovakav obračun dovesti do otpuštanja desetine hiljada radnika i zatvaranja firmi. On navodi da 85 odsto kompanija u Srbiji ima godišnje prihode manje od 50 miliona dinara, a 90 odsto kompanija do sedam miliona dinara.
Prema podacima Unije poslodavaca privrednicima u Beogradu i Novom Sadu porez na imovinu je deset puta veći, nego prošle godine, a u Valjevu četiri i po puta.
Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sami izračunavaju i do kraja marta dostave Poreskoj upravi. Date su im instrukcije – porez se određuje tako što se zakonom definisana stopa od 0,4 odsto pomnoži sa procenjenom vrednošću imovine. Oko 90 odsto lokalnih samouprava je iskoristilo pravo da to bude maksimalnih 0,4 odsto tržišne vrednosti.
– Problem je što procenu vrednosti imovine radi Poreska uprava, koja je za obračun u 2014. vrednost imovine uvećala od 30 do 100 odsto u odnosu na realnu cenu nepokretnosti, istakao je Rajić.
Zakonskim izmenama poreska osnovica za preduzeća je izjednačena sa fizičkim licima i ne računa se više po knjigovodstvenoj nego tržišnoj vrednosti, a ukinuta je mogućnost amortizacija, odnosno smanjenja poreza za stare objekte. Pojedine lokalne samouprave pribegle su podeli svoje teritorije na više zona nego do sada, tako da su oni koji su bili u drugoj zoni potpali pod prvu pa im je i po tom osnovu porastao porez.
Drugi, poput Valjeva, ceo grad su proglasili jednom zonom.
Dragoljub Krstić, pomoćnik gradonačelnika u tom gradu, priznaje da je do ovoga došlo do previranja u gradskoj skupštini.
– Nastojaćemo da promenimo gradsku odluku i ograničimo povećanje poreza na imovinu na 30 do 40 odsto u ovoj godini. U narednom periodu ćemo promeniti način zoniranja, jer ne želimo da radimo na štetu privrede i građana – kaže Krstić.
Međutim Mirjana Milutinović, načelnica odeljenja za poresku administraciju Paraćina, kaže da privrednici koji su do sada iskazivali fer tržišnu vrednost u poslovnim knjigama povećanje poreza neće osetiti. Ona navodi primer jedne firme iz tog grada koja je prošle godine iskazala porez 470.000 dinara, a ove godine je tu dažbinu obračunala na 442.000 dinara.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da su neki privrednici u prošlosti plaćali dosta niske poreze na imovinu, jer je poreska osnovica bila potcenjena. U nekim slučajevima knjigovodstvena vrednost imovine, koja je ujedno bila i poreska osnovica, iznosila je samo tri do pet odsto njene vrednosti. Prelazak na tržišnu vrednost doveo je do povećanja poreza za čak 20 do 30 puta.
– U ovakvim slučajevima nije realno da se u toku jedne godina pređe na naplatu poreza po tržišnoj vrednosti imovine. Ministarstvo finansija moglo bi da preporuči ili čak i propiše koliko maksimalno u toku jedne godine može da iznosi povećanje poreza na imovinu, kao što je na primer Beograd učinio kada je odredio da uvećanje ne može biti veće od 80 odsto – predlaže Arsić.
On kaže da je ideja zakonodavca bila da objedini porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u jedan porez koji bi bio pravičniji, bolje usklađen sa tržišnom vrednošću imovine i jednostavniji za plaćanje. Stoga visina poreza na imovinu u ovoj godini uvek treba da se poredi za zbirom poreza na imovinu i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a ne samo sa porezom na imovinu u prošloj godini.
Zakonsko rešenje je prema njegovom mišljenju dobro jer je naknada za uređenje građevinskog zemljišta u prošlosti često proizvoljno određivana, a poreska osnovica za porez na imovinu, naročito u slučaju pravnih lica, bila je potcenjena.
Problemi sa primenom jedinstvenog poreza na imovinu ukazuju na jedan opštiji problem, a to je nesposobnost lokalnih samouprava da samostalno kreiraju i sprovode poresku politiku. Ovo je važno imati u vidu pri sprovođenju politike decentralizacije u budućnosti, kaže Arsić
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: Novosti
 

U prvom kvartalu
porastao broj privrednih subjekata

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
U prvom tromesečju ove godine, osnovano je 2196 privrednih društava, a obrisano 556 privrednih društava iz Registra privrednih subjekata. U prvom kvartalu ove godine, osnovano je za 8,4 odsto manje, a obrisano za 21,7 odsto manje privrednih društava nego u istom periodu prošle godine.
Takođe, u APR-u je osnovano i 7268 preduzetnika, a iz registra ih je izbrisano 5052, od čega je 495 radnji obrisano na osnovu odluke Narodne banke Srbije (NBS) donete po zakonu o privrednim društvima, zbog dugoročne blokade poslovnih računa preduzetnika.
U odnosu na prvo tromesečje prošle godine, u 2014. je osnovano za 13,4 odsto manje preduzetnika nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, u prvom kvartalu ove godine obrisano je skoro duplo manje (86,4 odsto) preduzetnika nego u istom periodu 2013. godine.
Na početku aprila registrovano je ukupno 112233 aktivnih privrednih društava i 215437 preduzetnika; u procesu likvidacije vodilo se 7237 privrednih društava, dok se 2094 privrednih društava vodilo u stečajnom postupku.
U ukupnom broju aktivnih privrednih subjekata, registrovanih na teritoriji Republike Srbije, marta je zabeleženo povećanje od 457 privrednih društava i 1140 preduzetnika u odnosu na februar 2014. Marta je zabeleženo 169 društava više u postupku likvidacije i za 27 društava manje u stečajnom postupku u odnosu na februar ove godine.
Najviše osnovanih, ali i obrisanih privrednih društava bilo je registrovano za obavljanje delatnosti u nespecijalizovanim trgovinama na veliko i za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, dok je među obrisanima veći broj društava registrovanih za delatnost škola za vozače (23), što predstavlja novinu na ovoj listi.
Među novoosnovanim preduzetnicima, najviše je onih koji su se registrovali kao restorani, ugostiteljski objekti i kafići (1138 preduzetnika), a slede trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, frizerski i kozmetički saloni.
Među preduzetnicima koji su se izbrisali iz registra, na prvom mestu su trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, a potom slede radnje za održavanje i popravku motornih vozila, restorani, ugostiteljski objekti, kafići i barovi. Novinu na ovoj listi obrisanih predstavljaju delatnosti reklamnih agencija – njih 201 obrisano je u prvom kvartalu 2014. godine.
Tabele s podacima preuzmite u pdf formatu ovde.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

URIPS-ov okrugli sto,
Sreda, 09.04. u 15.00 časova

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
U organizaciji Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" svake srede u 15.00 časova održava se okrugli sto, sastanak, druženje, edukacija, mini seminar, sa tematikom iz područja računovodstva i finansija.
Okrugli sto je namenjen: članovima URIPS-a. 
Cilj okruglog stola: kontinuirana edukacija članova kroz odgovore na pitanja: šta ima novo, šta je aktuelno, o čemu piše stručna literatura, koja su nova zapažanja i nova događanja u struci i oko struke.
Vreme održavanja: svaka sreda od 15.00 časova, trajanje do 120 minuta.
Mesto održavnja: prostorije Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Termin predstojećeg okruglog stola: sreda, 9. april 2014. godine u 15.00 časova.
Uvodna izlaganja na predstojećem okruglom stolu biće pripremljena za sledeće teme:
• Informacija o objavljenim novim propisima u "Službenom glasniku RS";
• Informacija o sadržaju najnovijeg broja Biltena Ministarstva finansija;
• Informacija o novim brojevima stručnih časopisa i njihovim sadržajima, sa posebnim osvrtom na "Privredni savetnik" broj 8;
• Zasnivanje radnog odnosa zaposlenog sa osvrtom na Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu;
• Uzimanja iz imovine privrednog društva sa osvrtom na Zakon o privrednim društvima (likvidacija, stečaj, krivični zakonik, zloupotrebe pravnog lica i dr.), sa refleksijama u PPDG-5 obrazac;
• Uplata depozita u stranoj valuti i raspolaganje tim sredstvima sa osvrtom na pravna i fizička lica, osnov datih depozita, razlika između depozita i avansa;
• Donacije, propisi;
• Uplata zarade nerezidentima.
Obradio: Jovan Šukara

 

 

Izbor iz tekstova svojevremeno objavljenih
na ovoj stranici rezervisanoj za aktuelnosti, 
sada možete pronaći na stranici
Poslovni savetnik, arhiva

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

  


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  

 


 

 

Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.


Pronaći ćemo put  ili  ćemo ga stvoriti.    
Hannibal