Poslovni savetnik, arhiva

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja              Pridružite nam se na  facebook.png

Arhiva izabranih tekstova svojevremeno 
objavljenih na stranici ovog sajta Aktuelnosti.


 

Poreski tretman
reklamnog materijala

(postavljeno 3. aprila 2014. godine)
Poreski tretman besplatnog davanja dobara koja se smatraju reklamnim materijalom koje vrši obveznik PDV svojim kupcima ili budućim kupcima
Kada obveznik PDV, u svrhu reklame i propagande proizvodnog programa, svojim kupcima ili budućim kupcima besplatno daje dobra koja se smatraju reklamnim materijalom (dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika, a koja taj poreski obveznik besplatno daje različitim licima, pri čemu je pojedinačna tržišna vrednost dobra manja od 2.000 dinara, bez PDV), smatra se da nije izvršen promet dobara, što znači da po tom osnovu ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.
Reklamnim materijalom na osnovu Pravilnika o utvrdjivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrdjivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daljem tekstu:Pravilnik) smatraju se olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV (član 8. stav 2. Pravilnika).
Prema odredbi člana 9. Pravilnika, poklonom manje vrednosti, u smislu člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.
Odredbama člana 10. Pravilnika propisano je da ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti iz čl. 8. i 9. ovog pravilnika u poreskom periodu ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu, pri čemu se ukupnim prometom smatra promet dobara i usluga sa ili bez prava na odbitak prethodnog poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u koji se ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti, bez PDV.
Na temu poreskog tretmana reklamnog materijala postoji i Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413‐00‐00340/2013‐04 od 21.10.2013. god.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs

Informacija o mogućoj
zameni finansijskih
izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 2. aprila 2014. godine)
Imajući u vidu da se približava završetak preliminarne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za sve grupe pravnih lica, kada će Agencija objaviti i datum do kojeg će biti moguća zamena tih izveštaja (za finansijske institucije već je objavljen datum - 3.april 2014), a uvažavajući sve veći broj zahteva korisnika za mogućnost zamene dostavljenih finansijskih izveštaja, ovim putem obaveštavamo sve ostale zainteresovane obveznike da, u skladu sa predviđenom procedurom, iskoriste tu mogućnost i što pre dostave zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2013. godinu.
Naime, zaključno sa 1. aprilom 2014. godine, od ukupno primljenih 153.000 finansijskih izveštaja u postupak obrade uključeno je 145.000, a potvrde o prijemu ispravnih finansijskih izveštaja poslate su za 131.000 obveznika. Za 14.000 obveznika poslata su obaveštenja o nedostacima u tim izveštajima, a ona su istovremeno objavljena na internet stranici Agencije, u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – link Pretraga finansijskih izveštaja za 2013, gde upitom po matičnom broju obveznici mogu pratiti tok prijema i obrade tih izveštaja, čime je obezbeđena potpuna transparentnost tog postupka.
Najveći broj, odnosno 89 odsto finansijskih izveštaja sastavljeno je i dostavljeno putem aplikacije Agencije (elektronska forma), a svega 11 odsto u pisanoj formi, što je u odnosu na finansijske izveštaje za 2012. godinu povećanje za 4 procentna poena.
Sve ostale informacije možete naći na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijkih izveštaja i boniteta.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Novi uslovi za
ishodovanje zdravstvene knjižice

(postavljeno 2. aprila 2014. godine)
Republički fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Južnobački okrug u Novom Sadu, od početka marta 2014. godine, prilikom ishodovanja zdravstvene knjižice zahteva da se priloži propisana dokumentacija i o tome daje pisano obaveštenje:
"Obaveštavaju se osiguranici Filijale za Južnobački okrug Novi Sad da su Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja Jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/10 i 124/12) propisani dokazi na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo osiguranog lica odnosno na osnovu kojih se izdaje isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica, kartica zdravstvenoog osiguranja, potvrda).
Ako se zahtev za izdavanje isprava o zdravstvenom osiguranju podnosi na šalteru filijale/ispostave, navedeni podaci se dostavljaju u overenoj fotokopiji (mesna kancelarija, opština ili sud) odnosno u filijali koja ne mora da bude overena s tim da se uz fotokopiju prilažu i originali na uvid kako bi zaposleni u filijali odnosno ispostavi izvršili sravnjenje fotokopije dokumenta sa originalom.
Napominjemo da ako se zahtev za izdavanje isprava o zdravstvenom osiguranju podnosi na pisarnici filijale/ispostave odnosno putem pošte, navedeni dokazi se dostavljaju u overenoj fotokopiji (mesna kancelarija, opština ili sud)."
Obradio: Jovan Šukara

 

Besplatan Obrazac PEP
u Excelu, otvoren
za popunjavanje i štampanje

(postavljeno 31. marta 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili neznatno modifikovan Obrazac PEP - Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa, urađen u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje.
Obradio: Jovan Šukara

Subvencije nezaposlenima za
samozapošljavanje u AP Vojvodini

(postavljeno 31. marta 2014. godine)
Javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u AP Vojvodini u 2014. godini
I Opis programa i visina sredstava
Javni poziv za dodelu subvencije za samozapošljavanje predstavlja osnov za dobijanje de minimis državne pomoći. Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja za AP Vojvodinu u 2014. godini, za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 300.000.000,00 dinara.
Subvencija za samozapošljavanje (daljem tekstu: Subvencija) dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od 160.000,00 dinara, a u cilju obavljanja novoregistrovane delatnosti na teritoriji AP Vojvodine.
Ukoliko se više nezaposlenih lica udruži u skladu sa zakonom svako pojedinačno podnosi zahtev za samozapošljavanje i ostvarivanje prava na subvenciju od 160.000,00 dinara.
U toku trajanja Javnog poziva nezaposleno lice može samo jednom podneti zahtev za korišćenje subvencije.
II Uslovi i dokumentacija za podnođenje zahteva Uslovi za podnošenje zahteva
Pravo podnošenja zahteva za dodelu subvencije za samozapošljavanje se ostvaruje pod uslovom da je lice:
1. prijavljeno na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), na teritoriji AP Vojvodine, i
2. završilo obuku iz preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije.
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje ne može se ostvariti u sledećim slučajevima:
- za obavljanje delatnosti individualnog poljoprivrednog gazdinstva, zadruge i udruženja,
- za obavljanje delatnosti u oblasti eksploatacije uglja, taksi prevoza, menjačnica, kockanja i klađenja – šifre 02.0, 01.1, 01.2, 01.3, 01.4, 01.5, 01.6,035.14, 35.23, 49.32, 92.0 i 96.09;
- ukoliko je lice već ostvarilo pravo na isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje;
- ukoliko lice nije ispunilo raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi ili Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnosti polova.
Dokumentacija za podnošenje zahteva:
- zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu;
- dokaz o završenoj obuci, ukoliko nije završena u organizaciji Nacionalne službe.
Detalji javnog poziva.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta icr.rs

 

Najniža i najviša mesečna
osnovica za plaćanje doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 25 marta 2014. godine)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje, utvrđuje ga i objavljuje ministar za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2013. godini, po periodima primene, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najniže mesečne osnovice    "Sl. glasnik RS"
od 1.11.2013. do 31.01.2014.              21.210  (60.599 x 35%)                     95/2013
od 1.02.2014. do 30.04.2014.              22.282  (63.664 x 35%)                      8/2014
Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.
Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.02.2014. godine do 30.04.2014. godine iznosi 44.564 dinara (22.282 
x 2).   
Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu - ne menja se u toku godine, a za 2013. godinu iznosi 22.282 dinara. 
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (član 42. Zakona) čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2013. godini, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najviše mesečne osnovice      "Sl. glasnik RS"
od 1.01.2014. do 31.01.2014.             304.465  (5 x 60.893)                          115/2013
od 1.02.2014. do 31.02.2014.             350.355  (5 x 70.071)                             6/2014 
od 1.03.2014. do 31.03.2014.             262.190  (5 x 52.438)                           23/2014  
od 1.04.2014. do 30.04.2014.             304.225  (5 x 60.845)                             /2014  
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere).
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2013. godinu iznosi 3.642.480 dinara (60.708 x 12 x 5).
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2014. godinu iznosi 3.850.101 dinara ("Sl. glasnik RS", br. 8/2014).

 

Prosečna neto zarada
u februaru iznosila 44.057 dinara
(postavljeno 25. marta 2014. godine)
Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u februaru 2014. godine, iznosi 60.845 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2014. godine, nominalno je veća za 16,0%, a realno je veća za 15,9%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u februaru 2014. godine, iznosi 44.057 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u januaru 2014. godine, nominalno je veća za 16,0%, a realno je veća za 15,9%.
Prosečna zarada isplaćena u februaru 2014. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u februaru 2013. godine, nominalno je veća za 1,1%, a realno je manja za 1,5%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u februaru 2014. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u februaru 2013. godine, nominalno je veća za 1,6%, a realno je manja za 1,0%
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–februar 2014. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar–februar 2013. godine, nominalno je manja za 1,1%, a realno je manja za 3,9%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–februar 2014. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar– februar 2013. godine, nominalno je manja za 0,6%, a realno je manja za 3,4%.
Iznose prosečnih zarada u bruto i neto iznosu dajemo u pregledu koji sledi:  
          Mesec                                        Bruto zarada            Neto zarada         
          Februar 2013                                   60.845                      44.057                
Na osnovu podataka o iznosu prosečne zarade u Republici Srbiji za februar od 60.845 dinara, utvrđuje se najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje od 1. aprila 2014. godine u iznosu od 304.225 dinara (60.845 x 5).
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–decembar 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar–decembar 2012. godine, nominalno je veća za 5,7%, a realno je manja za 1,9%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–decembar 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–decembar 2012. godine, nominalno je veća za 6,2%, a realno je manja za 1,5%.

Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS  . . .
Statističke podatke za ranije periode
potražite na stranici Poslovni savetnik, priručnik  . . . 

 

Kako postati
član "URIPS"-a

(postavljeno 21. marta, repozicionirano 25. marta 2014. godine)
Popunite pa odštampajte Prijavu za učlanjenje, potpišite ju, priložite kopiju lične karte i poštom pošaljite na adresu: Udruženje računovođa i poreskih savetnika "URIPS", 21000 Novi Sad, Pavla Papa 14/6, ili sve to skenirajte i pošaljite imejlom na: office@aktivasistem.com
Članarinu za 2014. godinu u iznosu od 900,00 dinara uplatite na tekući račun Udruženja broj 340-11004246-75 otvoren kod Erste bank ad Novi Sad.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Nove Preporuke FATF
(postavljeno 24. marta 2014. godine)
Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) nezavisno je međuvladino telo koje razrađuje i promoviše politiku zaštite globalnog finansijskog sistema od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Preporuke FATF su priznate kao globalni standard u sprečavanju pranja novca (SPN) i finansiranja terorizma (FT). U februaru 2012. godine FATF je izdao nove revidirane preporuke a prevod ove publikacije na srpski jezik finansijski je podržala Evropska unija u okviru Projekta za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji (MOLI Srbija), na osnovu dozvole Sekretarijata FATF.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs 
 . . .

 

Od početka godine, osnovano
ali i obrisano manje privrednih
subjekata nego u istom periodu lane

(postavljeno 24. marta 2014. godine)
Od početka godine, osnovano je 1392, a obrisano 389 privrednih društava iz Registra privrednih subjekata. Za prva dva meseca, osnovano je za 8,4 odsto manje privrednih društava nego u istom periodu prošle godine. U toku januara i februara obrisano je za 13,1 odsto manje privrednih društava manje nego lane.
Prema pravnoj formi, 1360 društava osnovano je kao društvo sa ograničenom odgovornošću (doo), 11 ogranaka stranog pravnog lica, 9 zadruga, 6 predstavništava stranog pravnog lica, 4 javna preduzeća, 1 ortačko i 1 akcionarsko društvo.
U istom periodu osnovano je 4655 preduzetnika, a iz registra ih se izbrisalo 3597, od čega se 337 obrisalo na osnovu odluke NBS donete po zakonu o privrednim društvima zbog dugoročne blokade poslovnih računa. Za prva dva meseca, osnovano je za 11,7 odsto manje preduzetnika nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, za prva dva meseca ove godine obrisano je skoro duplo manje preduzetnika nego u istom periodu 2013. godine.
Najveći broj privrednih društava, obrisanih tokom prva dva meseca 2012. godine, obrisan je po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja o izvršenom postupku automatskog stečaja koji se primenjivao u tom periodu.
U APR-u je za prva dva meseca obrisano 337 preduzetnika po odluci NBS-a, a na osnovu odredbe zakona o privrednim društvima kojim je propisano da se preduzetnik briše iz registra ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine.
U Registru privrednih subjekata početkom marta bilo je registrovano 111776 privrednih društava i 214297 preduzetnika u statusu „aktivan“; u procesu likvidacije vodilo se 7068 privrednih društava, dok je 212 privrednih društava bilo u stečajnom postupku.
Integralni deo teksta
preuzet sa sajta apr.gov.rs 
 . . .

 

Besplatan Obrazac PPI-1
u Excelu, otvoren
za popunjavanje i štampanje

(postavljeno 21. marta 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili Obrazac PPI-1 Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu urađen u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Održana osnivačka skupština 
Udruženja računovođa i poreskih
savetnika "URIPS" Novi Sad

(postavljeno 20. marta 2014. godine)
Osnivačka skupština Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" održana je 19. marta 2014. godine u prostorijama Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Za predsednika udruženja izabran je Jovan Šukara.
Doneta je odluka da članarina za 2014. godinu iznosi 900 dinara.
U nastavku dajemo izvod iz usvojenog Statuta:
Udruženja računovođa i poreskih savetnika “URIPS” je dobrovoljno, strukovno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti računovodstva, finansija, računovodstvenog konsaltinga i poreskog savetovanja.
Ciljevi Udruženja su:
- organizovanje okruglih stolova, tribina i savetovanja: iz stuke, o struci i o položaju struke;
- organizacija stručnih predavanja i seminara, u skladu sa navedenim ciljevima;
- unapređenje i stručno uzdizanje računovodstvenih i finansijskih radnika;
- stručno obrazovanje računovodstvenih i finansijskih radnika;
- stalna profesionalna edukacija, a posebno edukacija mladih zaposlenih na računovodstvenim poslovima;
- objavljivanje informatora, brošura, biltena, stručnih radova i publikacija o radu udruženja, u skladu sa Zakonom;
- saradnja sa sličnim udruženjima;
- organizovanje sportskih, kulturno-umetničkih, zabavnih i sličnih druženja;
- sprovođenje humanitarnih aktivnosti;
- sprovodi i druge zadatke koji proilaze iz ciljeva udruženja i koji su u skladu sa Zakonom.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje naročito:
1. Prikuplja i obrađuje stručnu literaturu iz oblasti računovodstva i finansija;
2. Organizuje samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije u oblasti računovodstva i finansija;
3. Stvaranje uslova za rad i optimalan ekonomski položaj privrednih društava i preduzetnika za računovodstvo, po ugledu na razvijenu praksu zemalja Evrope i sveta;
4. Usklađivanje interesa članova udruženja, poslovno povezivanje i blagovremeno informisanje;
5. Organizovanje promotivnih aktivnosti za potrebe članova Udruženja;
6. Organizovanje sportskih, kulturno-umetničkih, zabavnih i sličnih druženja za potrebe članova Udruženja;
7. Sprovođenje humanitarnih aktivnosti među članovima udruženja i za širu društvenu zajednicu.
Član Udruženja može biti svako lice koje je zaposleno na poslovima računovodstveno – finansijske struke a i privremeno nazaposlena lica su po struci računovodstveno - finansijski obrazovana, koja prihvataju ciljeve Udruženja i Statut i podnese prijavu za učlanjenje Skupštini Udruženja.
Član Udruženja ima pravo da:
1) ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva Udruženja;
2) neposredno učestvuje u odlučivanju na Skupštini, kao i preko organa Udruženja;
3) bira i bude biran u organe Udruženja;
4) bude blagovremeno i potpuno informisan o radu i aktivnostima Udruženja.
Obradio: Jovan Šukara  . . .
 

Obrazac PP OD-O i dalje
se dostavlja za doprinose koje
privredno društvo plaća za osnivača

(postavljeno 19. marta 2014. godine)
Prema tumečenju Poreske uprave, doprinosi koje privredno društvo plaća za osnivača privrednog društva koji radi u privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, nisu obuhvaćeni objedinjenom naplatom, pa stoga privredno društvo ne podnosi poresku prijavu PPP PD. Za doprinose koje je privredno društvo platilo zaključno sa 28. februarom 2014. godine, privredno društvo je imalo obavezu dostavljanja poreske prijave PP OD-O (rok za podnošenje prijave bio je 5. mart 2014. godine), ali se postavilo pitanje koju poresku prijavu privredno društvo dostavlja Poreskoj upravi, posle 1. marta 2014. godine, nakon pune primene sistema objedinjene naplate.
Odredbama člana 22. stav 1. tač. 1) i 2) Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 74/13 i 118/13), propisano je da se za isplate prihoda na koje se plaća porez po odbitku i koji su obuhvaćeni ovim pravilnikom, a koje se vrše počev od 1. marta 2014. godine, podnosi poreska prijava PPP PD umesto dosadašnjih obrazaca zbirnih poreskih prijava - PP OPJ i PP OD. S obzirom na to da doprinosi koje privredno društvo plaća za osnivača koji radi u privrednom društvu nisu obuhvaćeni objedinjenom naplatom i za njih se ne podnosi poreska prijava PPP PD, sledi da se poreska prijva PP OD-O i dalje podnosi, jer ona nije stavljena van snage.
Prema tome, privredno društvo nastavlja da plaća doprinose za osnivača privrednog društva koji radi u privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, a za plaćene doprinose dostavlja poresku prijavu na obrascu PP OD-O, na isti način kao i pre pune primene sistema objedinjene naplate.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs 
 . . .

 

Ministarstvo finansija i privrede
objavilo Bilten - službena objašnjenja i
stručna mišljenja za primenu finansijskih
propisa, broj 2, februar 2014

(postavljeno 19. marta 2013. godine)
Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, u izdanju Ministarstva finansija i privrede, sadrži sledeća poglavlja: Javni prihodi, Porezi, Republičke administrativne takse, Carine, Umanjenje prihoda lica u javnom sektoru, Finansijski sistem, Računovodstvo i Podsetnik.
Pročitajte integralni tekst naslovljenog Biltena  . . .
Tekstove ostalih brojeva Biltena pronađite
na stranici Poslovni savetnik, priručnik  . . . 

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 13. marta 2014. godine)
12.03.2014 - Važno saopštenje - obuhvat pravila objedinjene naplate

Od 01. 03. 2014. godine pravila objedinjene naplate primenjuju se na:
1) sve isplate prihoda fizičkim licima na koje se obračunavaju porezi po odbitku koje se vrše od 01. 03. 2014. godine i
2) sve neizmirene i neprijavljene obaveze za porez po odbitku (u daljem tekstu: obaveze) koje su nastale (jer su isplaćeni neto prihodi fizičkim licima) pre 01. 03. 2014. godine. Sve uplate obaveza na koje se primenjuju pravila objedinjene naplate vrše se na jedinstveni račun za poreze po odbitku: 840 – 4848 – 37
Pravila koja su za obračun i plaćanje obaveza važila pre primene objedinjene naplate od 01. 03. 2014. primenjuju se na:
1) sve obaveze za koje su zaključno sa 28.02.2014. godine podnete odgovarajuće zbirne poreske prijave, nezavisno od toga da li su obaveze ili neto prihod fizičkim licima plaćeni ili ne i
2) sve obaveze koje su plaćene na izvršene isplate prihoda fizičkim licima zaključno sa 28. 02. 2014. godine, nezavisno da li su odgovarajuće zbirne poreske prijave podnete ili ne. Sve uplate obaveza na koje se ne primenjuju pravila objedinjene naplate vrše se na pojedinačne uplatne račune javnih prihoda na grupu računa 843.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Napomene u vezi sa
iskazivanjem podataka u
poreskoj prijavi za preduzetnike
(ispravka Obrasca PPDG-1S)
(postavljeno 11. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine, o čemu smo objavili vest 1. marta. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja i primenjuje se na utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu. Podsećamo na to da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa i poreske prijave za preduzetnike 17. mart 2014. godine (15. mart je subota).
U međuvremenu, u „Službenom glasniku RS“, broj 27/14, od 7. marta 2014. godine, objavljena je Ispravka Pravilnika, sa sledećom sadržinom:
„U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Službeni glasnik RS”, broj 24/14), u Obrascu PPDG-1S – Poreska prijava za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od ____ do ____ 201__. godine, u delu 9.10. – Iznos poreza za povraćaj, umesto reči: „(r. br. 9.8. – 9.9)” treba da stoje reči: „(r. br. 9.8. – 9.7)”.“
Dakle, ispravljena je tehnička greška u Obrascu PPDG-1S, u delu koji se odnosi na iznos poreza za povraćaj. Ispravljeni obrazac može se preuzeti u nastavku.
Obrazac PPDG - 1S - Poreska prijava za preduzetnike koji porez utvrđuju samooporezivanjem U nastavku dajemo nekoliko napomena u vezi sa iskazivanjem podataka u poreskoj prijavi i plaćanjem poreza na prihode od samostalne delatnosti.
1. U delu 10. obrasca PPDG-1S ne iskazuju se podaci 
Obrazac PPDG-1S ima 13 delova (plus delove za priložene dokaze i napomene poreskog obveznika), a Pravilnikom je propisano u kojim delovima treba iskazati podatke, u zavisnosti od toga da li se preduzetnik opredelio za isplatu lične zarade (detaljnije u vesti od 1. marta).
Na osnovu delova za koje je Pravilnikom propisano da u njima treba iskazati odgovarajuće podatke, proizilazi da se u delu 10. Obrasca PPDG-1S podaci ne iskazuju, nezavisno od toga da li se preduzetnik opredelio za ličnu zaradu. Inače, ovaj deo namenjen je iskazivanju podataka o osnovici doprinosa i obračunatim doprinosima.
Napominjemo da se podaci u delu 10 neće iskazivati samo prilikom utvrđivanja poreza za 2013. godinu, a razlog zbog kojeg je propisano da se u ovom delu podaci ne iskazuju je taj što će osnovicu za doprinose i iznos doprinosa rešenjem utvrditi nadležni poreski organ.
2. Plaćanje poreza i utvrđivanje akontacije 
2.1. Preduzetnik koji se od 1. jula 2013. godine opredelio za ličnu zaradu
Preduzetnik koji se od 1. jula 2013. godine opredelio za isplatu lične zarade, sastavlja dva poreska bilansa i dve poreske prijave (za prvu i drugu polovinu 2013. godine). Konačan iznos poreza za period januar – jun biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, pa eventualnu razliku između obračunatog poreza i plaćenih akontacija za taj period, preduzetnik će platiti po donošenju rešenja od strane nadležnog poreskog organa. S druge strane, konačan iznos poreza za period jul – decembar utvrđuje se u skladu sa principom samooporezivanja u poreskoj prijavi. Eventualnu razliku između obračunatog poreza i plaćenih akontacija za taj period, preduzetnik će platiti najkasnije do podnošenja poreske prijave.
Kod preduzetnika koji sastavljaju dve poreske prijave, skrećemo pažnju i na to da iznos akontacije poreza za 2014. godinu iskazuju samo u poreskoj prijavi za period jul – decembar. U skladu sa tim, mesečni iznos akontacije utvrđuje se tako što se ukupan iznos akontacije (redni broj 11.5.) podeli sa šest (6), jer je to broj meseci poreskog perioda za koji je utvrđen porez u ovoj poreskoj prijavi.
2.2. Preduzetnik koji tokom 2013. godine nije isplaćivao ličnu zaradu
Preduzetnik koji tokom 2013. godine nije isplaćivao ličnu zaradu, sastavlja jedan poreski bilans i jednu poresku prijavu. Konačan iznos poreza za ceo poreski period (januar – decembar) biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, pa eventualnu razliku između obračunatog poreza i plaćenih akontacija za taj period, preduzetnik će platiti po donošenju rešenja od strane nadležnog poreskog organa.
Međutim, kod ovih preduzetnika nameće se pitanje utvrđivanja akontacije poreza za 2014. godinu, kao i doprinosa (za preduzetnike koji se ni od 1. januara 2014. godine nisu opredelili za ličnu zaradu).
Pravilnikom je propisano da svi preduzetnici utvrđuju iznos akontacije poreza u delu 11. Obrasca PPDG-1S. S druge strane, prema opštem pravilu iz člana 11. stav 7. Zakona o porezu na dohodak građana, do utvrđivanja konačno obračunatog poreza preduzetnik je dužan da plaća porez u visini mesečne akontacije za prethodni poreski period. S obzirom na to da će konačan iznos poreza utvrditi rešenjem nadležni poreski organ, u konkretnom slučaju ova odredba znači sledeće: do utvrđivanja konačno obračunatog poreza za 2013. godinu rešenjem nadležnog poreskog organa, preduzetnik je dužan da plaća porez u visini mesečne akontacije za 2012. godinu. Ako je ovo pravilo koje treba primenjivati (imajući u vidu da je propisano zakonom), pitanje je zbog čega je Pravilnikom propisano da se utvrđuje iznos akontacije poreza u delu 11. Obrasca PPDG-1S.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Popunjavanje
poreske prijave PPDG-1S
(postavljeno 7. marta 2014. godine)
Poreska prijava PPDG-1S propisana je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Sl. glasnik RS", br. 24/14). U postupku izrade ove prijave, kod pojedinih pretplatnika pojavile su se dileme.
Svi obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti (u nastavku: preduzetnici), koji vode poslovne knjige, imaju obavezu da, do 15. marta 2014. godine, nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave poreski bilans i poresku prijavu na novopropisanim obrascima PB-2 i PPDG-1S.
Preduzetnik, koji se nije opredelio za isplatu lične zarade od 1. jula 2013. godine, sastavlja i podnosi jednu poresku prijavu na obrascu PPDG-1S za konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za period od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, pri čemu popunjava delove poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11. i 13. Navedeni preduzetnik ne popunjava redni broj 10. Podaci o osnovici doprinosa i obračunatim doprinosima, jer je u 2013. godini plaćao doprinose po rešenju Poreske uprave i konačnu obavezu će platiti po rešenju.
Što se tiče poreza na prihod od samostalne delatnosti, preduzetnik, koji se nije opredelio da isplaćuje ličnu zaradu od 1. jula 2013. godine, takođe je plaćao po rešenju Poreske uprave, ali je dužan da popuni redni broj 9. Podaci od značaja za ostvarivanje poreskih podsticaja i poreskih kredita, s tim što ne vrši plaćanje utvrđene obaveze poreza, jer će konačnu obavezu poreza za 2013. godinu platiti po rešenju Poreske uprave.
Preduzetnik, koji se opredelio da od 1. jula 2013. godine isplaćuje ličnu zaradu, sastavlja i podnosi poresku prijavu posebno za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine, a posebno za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine. Navedeni preduzetnik poresku prijavu PPDG-1S popunjava na sledeći način:
- u poreskoj prijavi PPDG-1S za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine, popunjava delove 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9. i 13. (ne popunjava red. br. 10. i 11.);
- u poreskoj prijavi PPDG-1S za period od 1. jul do 31. decembar 2013. godine, popunjava delove 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11. u delu koji sadrži podatke o porezu i 13. (ne popunjava red. br. 10. i 11. u delu koji sadrži podatke o doprinosima).
Po pitanju plaćanja utvrđene obaveze poreza za 2013. godinu, evidentno je da po prvoj poreskoj prijavi za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine, preduzetnik nema obavezu plaćanja poreza (porez će platiti po rešenju Poreske uprave), ali je sporno da li po drugoj poreskoj prijavi za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine, preduzetnik ima obavezu plaćanja poreza utvrđenu pod rednim brojem 9.9. obrasca PPDG-1, jer je od 1. jula 2013. godine mogao da počne sa primenom samooporezivanja, o čemu bi nadležni poreski organ morao da izda zvanično saopštenje (o tome ćete biti blagovremeno obavešteni).
U vezi sa utvrđivanjem akontacija poreza i doprinosa, Pravilnikom je propisano da u poreskoj prijavi PPDG-1S, koju podnosi 15. marta 2014. godine:
1. preduzetnik, koji se nije opredelio za isplatu lične zarade počev od 1. januara 2014. godine, iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza i doprinosa za 2014. godinu (deo 11 PPDG-1S, red. br. 11.1 do 11.9);
2. preduzetnik, koji se opredelio za isplatu lične zarade od 1. januara 2014. godine, u obrascu PPDG-1S iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza za 2014. godinu (deo 11 PPDG-1S, red. br. 11.1. do 11.6.).
Izvor za tekst
preuzet sa sajta praksa.rs
  . . .
 

Izbor iz pitanja
i odgovora PURS
(postavljeno 5. marta, modifikovano 6. marta 2014. godine)
U nastavku navodimo izbor pitanja i odgovora objavljenih na sajtu PURS:
31) Kako od 01.03.2014. godine isplatiti prihode iskazane na zbirnim poreskim prijavama za porez i doprinose po odbitku, koje su podnete Poreskoj upravi pre 01.03.2014. godine, u slučaju kada neto prihod i/ili obračunati porez po tim prijavama nisu isplaćeni?
Budući da je za sve isplate neto prihoda na koje se plaćaju porezi po odbitku, kao i za plaćanje poreza po odbitku od 1. marta ove godine neophodno u nalog za plaćanje upisati broj odobrenja za plaćanje (u daljem tekstu: BOP) bez kojeg banka neće izvršiti nalog za plaćanje, postavlja se pitanje kako po zbirnim poreskim prijavama podnetim zaključno sa 28. 2. 2014. godine izvršiti plaćanje.
U ovom slučaju potrebno je da podnosilac zbirne prijave podnese zahtev mesno nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave da mu izda potvrdu da prihode pojedincima i/ili obaveze za porez po odbitku plati korišćenjem šifara plaćanja za koje se ne zahteva upisivanje BOP-a. U zahtevu navodi bar kod pod kojim su zbirne prijave zavedene u Poreskoj upravi i prilaže izjavu da po ovim prijavama nije isplatio neto prihod, odnosno porez po odbitku.
Poreska uprava o utvrđenom činjeničnom stanju sačinjava zapisnik o kancelarijskoj kontroli i ako činjenice potvrđuju navode iz zahteva izdaje potvrdu da se po konkretnim prijavama može platiti neto prihod, odnosno porez po odbitku korišćenjem šifara plaćanja koje ne zahtevaju BOP.
Plaćanje poreza po odbitku po zbirnim prijavama ne može se vršiti na jedinstven uplatni račun za poreze po odbitku, već neposredno na odgovarajuće pojedinačne uplatne račune javnih prihoda.
27) Da li postoje i koje su posledice isplate samo neto prihoda pre datuma plaćanja navedenog u PPP PD?
Da. Isplatom samo neto prihoda primaocima prihoda pre datuma plaćanja navedenog u PPP PD nastaje poreska obaveza za poreze po odbitku. Isplatilac prihoda u obavezi je da podnese izmenjenu PPP PD u kojoj u polje 1.3 – datum nastanka poreske obaveze upisuje dan isplate neto prihoda i u kojoj obračunava kamatu od dana nastanka poreske obaveze (dan isplate neto prihoda) do datuma plaćanja koji navodi u izmenjenoj prijavi.
Naime, članom 65. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da porez po odbitku dospeva za plaćanje na dan koji je u pojedinačnoj poreskoj prijavi naveden kao datum plaćanja ako je taj dan raniji od roka propisanog zakonom. Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisuju da obaveza za porez po odbitku (i doprinose) dospeva na dan plaćanja prihoda od kojih se ove obaveze odbijaju.
Dakle, pre datuma plaćanja bez posledica se mogu platiti istovremeno obaveze i neto prihod ili prvo obaveze a zatim neto prihod. Bilo koja ranija isplata neto prihoda bez pripadajućih obaveza povlači sa sobom plaćanje kamate za pripadajuće obaveze i to od datuma plaćanja neto prihoda do datuma plaćanja obaveza.
S druge strane, ako se obaveza ne plati do datuma plaćanja navedenog u PPP PD, kamata počinje da se obračunava dan posle datuma plaćanja nezavisno od isplate neto prihoda.
26) Da li su prelazne odredbe izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima koje su stupile na snagu 30. maja 2013. godine i dalje na snazi?
Da. Ovim izmenama je propisano da isplatioci koji su do dana početka primene ovih zakona isplatili deo zarade (plate, naknade zarade ili plate) obračunavaju i plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa propisima koji su važili pre 30. maja 2013. godine zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate. To znači da se i kod isplate konačne zarade za čiji prethodni su deo obaveze obračunate uz primenu poreske stope od 12% i stope PIO doprinosa na teret zaposlenog od 11%, primenjuju ove iste stope.
Imajući u vidu da ove prelazne odredbe stvaraju izuzetak od opšteg pravila da se na obračun obaveza primenjuju stope važeće na dan isplate neto prihoda, isplatioci prihoda koji ih primenjuju posle 1. 3. 2014. godine će zaradu (platu, naknadu zarade ili plate) označavati korišćenjem OVP 199.”
Ostala pitanja i odgovore možete pročitati ovde.  

Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS
  . . .
 

Obrazac PPP-PD
(postavljeno 5. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 41. stav 12. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13), ministar finansija doneo je Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 74/13 i 118/13), kojim je propisan obrazac PPP-PD Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima [05.03.2014] 
Integralni tekst 
preuzet sa Poreske uprave
  . . .
 

Objavljen je pravilnik o
poreskoj prijavi za porez
na dobit pravnih lica i propisani
su novi obrasci PDP, PDN i PDO
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Nezavisno od toga što je kasno objavljen, pravilnik se primenjuju na utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2013. godinu.
Pravilnikom je propisan novi obrazac poreske prijave:
• Obrazac PDP - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica
Pravilnikom su propisani i sledeći obrasci:
• Obrazac PDN – Poreska prijava za nedobitne organizacije
• Obrazac PDO – Poreska prijava za ogranke nerezidentnih pravnih lica
Podsećamo na to da je, počev od 2013. godine, krajnji rok za predaju poreske prijave i poreskog bilansa za porez na dobit pravnih lica 180 dana od dana isteka poreskog perioda. Za obveznike kojima je poreski period bila kalendarska 2013. godina, krajnji rok je 29. jun 2014. godine.
1. Plaćanje mesečne akontacije poreza u skladu sa novom poreskom prijavom
S obzirom na to da je rok za predaju poreske prijave duži nego ranijih godina i da će poreski obveznici u različitim mesecima podnositi poreske prijave, treba imati u vidu pravilo koje se primenjuje u pogledu početka plaćanja mesečne akontacije u skladu sa poreskom prijavom.
Prema članu 67. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL), plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom za 2013. godinu vrši se za mesec u kome je prijava podneta i to počev od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta. Inače, mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.
Dakle, obveznik koji podnese poresku prijavu npr. u martu (bilo kog dana u tom mesecu), novi iznos akontacije koji je utvrdio u poreskoj prijavi za 2013. godinu prvi put plaća 15. aprila (akontacija za mart). Do tada, obveznik je dužan da plaća mesečnu akontaciju u iznosu koji odgovara mesečnoj akontaciji iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda.
U vezi sa utvrđivanjem akontacije poreza na dobit za 2014. godinu, napominjemo da je članom 67. ZPDPL, propisano da se iznos mesečne akontacije utvrđuje na osnovu oporezive dobiti koja ne sadrži kapitalne dobitke i gubitke (za razliku od prethodnih godina). Ovakan način utvrđivanja iznosa mesečne akontacije omogućen je novim obrascima poreskih prijava.
2. Ukinuta je obaveza dostavljanja dokaza o uplati razlike poreza
Prethodnih godina bila je propisana obaveza da se uz poresku prijavu podnese i dokaz o uplati razlike poreza između konačno utvrđene poreske obaveze i plaćenih akontacija. Ova obaveza bila je propisana članom 66. stav 3. ZPDPL. Međutim, izmenama ZPDPL iz maja 2013. godine, ova odredba je brisana.
Prema tome, obveznici nisu dužni da uz poresku prijavu dostavljaju dokaz o uplati razlike poreza. Podsećamo na to da je, počev od poreza na dobit za 2013. godinu, ukinuta i obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja uz poresku prijavu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Propisani su novi
obrasci poreskih prijava
za preduzetnike (PPDG-1P i PPDG-1S)
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Nezavisno od toga što je kasno objavljen, pravilnik se primenjuju na utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu. Podsećamo na to da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa i poreske prijave za preduzetnike 15. mart 2014. godine.
Pravilnikom su propisane dve poreske prijave, i to:
Obrazac PPDG - 1P - Poreska prijava za paušalno oporezovane preduzetnike
Obrazac PPDG - 1S - Poreska prijava za preduzetnike koji porez utvrđuju samooporezivanjem
Prema tome, za razliku od prethodnog perioda kada je postojala samo jedna poreska prijava, sada će postojati dve posebne poreske prijave. Jedna za paušalno oporezovane preduzetnike, a druga za preduzetnike koji vode poslovne knjige (po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva) koji imaju status obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, na koje se porez plaća samooporezivanjem.
1. Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade (od 1. jula 2013.) sastavlja dve poreske prijave
Preduzetnik koji se opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade kao svoje mesečno lično primanje, za 2013. godinu ima obavezu da sastavi i podnese dve poreske prijave, i to:
• za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine (popunjavaju se delovi poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9 i 13);
• za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine (popunjavaju se delovi poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, polje pod rednim brojem 11. u delu koji sadrži podatke o porezu i polje pod rednim brojem 13.).
Propisivanje obaveze sastavljanja dve poreske prijave, odnosno dva poreska bilansa uslovljeno je činjenicom da su preduzetnici, koji su isplaćivali ličnu zaradu od 1. jula 2013. godine, već od tog datuma prešli na sistem samooporezivanja. U skladu sa tim, porez na dobit koja je ostvarena u prvih šest meseci 2013. godine biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, dok će porez na dobit ostvarenu u drugoj polovini te godine biti utvrđen u skladu sa principom samooporezivanja. Da bi ovakav način utvrđivanja poreza bio moguć, neophodno je da budu sastavljena dva poreska bilansa i dve poreske prijave. Podrazumeva se da prethodno treba utvrditi dobit po periodima, odnosno sastaviti dva bilansa uspeha.
Preduzetnik koji se nije opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade, sastavlja i podnosi jednu poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu, pri čemu popunjava delove poreske prijave označene red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11 i 13.
Preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu lične zarade ni od 1. januara 2014. godine, u Obrascu PPDG-1S iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza i doprinosa. S druge strane, preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade počev od 1. januara 2014. godine, u poreskoj prijavi iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza za 2014. godinu. Razlika u načinu iskazivanja podataka u poreskoj prijavi uslovljena je činjenicom da preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, doprinose plaća po osnovu lične zarade, a preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu lične zarade, doprinose plaća na osnovu oporezive dobiti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Objavljen je novi obrazac
poreskog bilansa PB2 –
preduzetnici koji su se
opredelili za ličnu zaradu
sastavljaju dva poreska bilansa
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je novi Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti. Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 23/14, od 26. februara 2014. godine i stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Nezavisno od toga što je kasno objavljen, Pravilnik se primenjuje na utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu. Podsećamo na to da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa i poreske prijave za preduzetnike 15. mart 2014. godine.
Pravilnikom su propisani sledeći novi obrasci:
• PB 2 - Poreski bilans preduzetnika,
• PK 2 - Poreski kredit za preduzetnike za ulaganja u osnovna sredstva,
• SU 1 - Srazmerni iznos ulaganja kod preduzetnika.
Napominjemo da pravilnik koji uređuje poresku prijavu za porez na prihode od samostalne delatnosti još uvek nije objavljen. Naime, očekuju se izmene i dopune tog pravilnika i propisivanje novog Obrasca PPDG-1.
1. Novi obrazac PB 2 - poreski bilans preduzetnika
Novi obrazac poreskog bilansa ima 57 pozicija (prethodni je imao 64). Struktura obrasca je slična ranije važećem obrascu, s tim da je propisan novi način iskazivanja podataka o prihodima i rashodima ostvarenim u transakcijama sa povezanim licima. Naime, preduzetnici imaju obavezu sastavljanja izveštaja o transfernim cenama u skladu sa pravilima koja su propisana za pravna lica.
Najvažnija izmena u novom obrascu je da će se u poreskom bilansu utvrđivati samo poreska osnovica, dok će se porez i umanjenje poreza po osnovu poreskih podsticaja iskazivati u poreskoj prijavi. Podsećamo na to da je prethodni Obrazac PB2 bio koncipiran tako da su u tom obrascu, pored poreske osnovice, bili sadržani i podaci o iznosu poreskih podsticaja, obračunati porez, uplaćene akontacije i iznos poreza za uplatu. Međutim, sada će se ti podaci iskazivati u poreskoj prijavi, što je koncept koji se već godinama primenjuje u slučaju pravnih lica.
Novi način iskazivanja podataka o transakcijama sa povezanim licima podrazumeva da se u odgovarajućim poljima iskazuju obračunati prihodi i rashodi po osnovu transfernih cena, ali se ne iskazuju obračunati prihodi i rashodi po tržišnim cenama, odnosno cenama „van dohvata ruke“ (što je bio slučaj sa prethodno važećim obrascem). Umesto toga, pod rednim brojem 46. Obrasca PB2, iskazuje se zbir konačnih korekcija prihoda i rashoda (uključujući i korekcije po osnovu datih i primljenih zajmova) po osnovu transakcija sa povezanim licima, koji je utvrđen u zaključku izveštaja o transfernim cenama.
2. Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade ima obavezu da sastavi dva poreska bilansa
Prema članu 6. stav 2. Pravilnika, preduzetnik koji se opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade kao svoje mesečno lično primanje, saglasno članu 68. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, broj 47/13), sastavlja i podnosi dva posebna poreska bilansa, i to:
• za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine i
• za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine.
Preduzetnici koji nisu od 1. jula 2013. godine isplaćivali ličnu zaradu, sastavljaju jedan poreski bilans za celu 2013. godinu i njima će porez biti utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa. Ovi preduzetnici prelaze na sistem samooporezivanja počev od 1. januara 2014. godine.
Propisivanje obaveze sastavljanja dva poreska bilansa uslovljeno je činjenicom da su preduzetnici, koji su isplaćivali ličnu zaradu od 1. jula 2013. godine, već od tog datuma prešli na sistem samooporezivanja. U skladu sa tim, porez na dobit koja je ostvarena u prvih šest meseci 2013. godine biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, dok će porez na dobit ostvarenu u drugoj polovini te godine biti utvrđen u skladu sa principom samooporezivanja. Da bi ovakav način utvrđivanja poreza bio moguć, neophodno je da budu sastavljena dva poreska bilansa. Podrazumeva se da prethodno treba utvrditi dobit po periodima, odnosno sastaviti dva bilansa uspeha.
Napominjemo da je propisivanje obaveze sastavljanja dva poreska bilansa logično, imajući u vidu da je od 1. jula promenjen sistem oporezivanja. Međutim, nije logično da se tako nešto propisuje svega dve nedelje pre isteka roka za predaju poreskog bilansa i poreske prijave (koja tek treba da bude propisana).
U vezi sa ličnom zaradom, koja se evidentira kao rashod u bilansu uspeha, treba imati u vidu da se takav rashod priznaje u poreskom bilansu samo ako je lična zarada i isplaćena. Drugim rečima, obračunata, a neisplaćena lična zarada do kraja 2013. godine ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu za tu godinu (iznos se iskazuje na rednom broju 27. novog Obrasca PB2)
Skrećemo pažnju na to da, počev od poreskog bilansa za 2013. godinu, ne postoji obaveza da se nadležnom poreskom organu dostavlja finansijski izveštaj. Ova obaveza je ranijih godina bila propisana članom 93. Zakona o porezu na dohodak građana, ali je sada tim članom propisano da preduzetnik dostavlja samo poresku prijavu i poreski bilans, sa pratećim obrascima (PK2, PK3 i SU1, ako ih je popunjavao), kao i izveštaj o transfernim cenama (ukoliko postoji obaveza njegovog sastavljanja).
3. (Ne)priznavanje rashoda po osnovu plaćenih doprinosa za preduzetnika 
Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, izvršenim u maju 2013. godine, bila je brisana odredba člana 37a stav 1. tačka 3), koja je propisivala da se preduzetnicima u poreskom bilansu kao rashod priznaju obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje preduzetnika. Narednim izmenama tog zakona, koje su izvršene krajem 2013. godine, izvršena je dopuna člana 37a, kojom je propisano da se preduzetnicima u rashode u poreskom bilansu priznaju i obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se preduzetnik nije opredelio za isplatu lične zarade, s tim da je prelaznom odredbom propisano da se ta odredba primenjuje od 1. januara 2014. godine.
Prethodno navedene odredbe (onako kako su napisane) znače da se plaćeni doprinosi ove kategorije preduzetnika (koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade) u periodu od 30. maja do 31. decembra 2013. godine ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, a da se doprinosi plaćeni od 1. januara do 29. maja te godine priznaju kao rashod u poreskom bilansu. Ovakav poreski tretman je nelogičan i verovatno je nastao kao rezultat propusta zakonodavca (učinjenog prilikom izmena ZPDG u maju 2013. godine).
Međutim, skrećemo pažnju na to da novim Pravilnikom o poreskom bilansu preduzetnika, u Obrascu PB2 nije predviđeno polje u okviru kojeg bi bili iskazani doprinosi koji su plaćeni u periodu od 30. maja do 31. decembra (čime bi se povećala oporeziva dobit). Prema našem mišljenju, izostavljanje ovog polja podrazumeva da će se ukupno obračunati i plaćeni doprinosi preduzetnika za 2013. godinu priznavati kao rashod u poreskom bilansu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Sastavljanje
Obrasca PB 2 i PPDG-1S
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
1. Preduzetnici oporezivi prihod od samostalne delatnosti za 2013. godinu, utvrđuju na novom Obrascu PB 2 koji je propisan Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 23/2014.) - rok za podnošenje 17. mart 2014.godine.
2. Poresku obavezu - konačnu za 2013. i akontativnu - primenom samooporezivanja za 2014. godinu, utvrđuju u novoj poreskoj prijavi - Obrascu PPDG-1S (Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana - "Službeni glasnik RS", br. 24/2014) - rok za podnošenje 17. mart 2014.godine.
Sastavljanje Obrasca PB 2 i PPDG-1S možete pogledati ovde.
3. Obveznici poreza na dobit konačnu poresku obavezu za 2013. kao i akontaciju za 2014. godinu iskazuju na novim obrascima i to: PDP, PDO i PDN (Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 24/2014.) - rok za podnošenje 29. JUN 2014.godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs
  . . .
 

Obrasci PPDG-1P, PPDG-1S,
PPDG-3, PPDG-4 i PPDG-5 - poreske
prijave - porez na prihode građana
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 38. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13), ministar finansija doneo je Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10, 8/11, 74/13, 24/14), kojim su, u čl. 2. st. 1, čl. 2a st. 1, čl. 4. st. 1, čl. 5. st. 1. i čl. 6. st. 1., propisani sledeći obrasci:
Obrazac: PPDG-1P - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za period od ___ do ___ 201_. godine [01.03.2014],
Obrazac: PPDG-1S - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od ___ do ___ 201_. godine [01.03.2014],
Obrazac: PPDG-3 - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke za ____ godinu [30.01.2004],
Obrazac: PPDG-4 - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i na druge prihode na koje se porez ne plaća po odbitku za ____ godinu [30.01.2004],
Obrazac: PPDG-5 - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana [01.04.2010].
Integralni tekst
preuzet sa sajta cekos.rs
  . . .
 

Šifre plaćanja kod isplate
neto prihoda preduzetnika
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
PURS je 3. marta 2014. godine na svom sajtu objavila sledeće saopštenje: 
"Obveznici koji porez na dohodak građana plaćaju na paušalno utvrđen prihod i obveznici koji su u sistemu samooporezivanja, a nisu se opredelili na ličnu zaradu, mogu da podižu sredstva sa svojih računa koristeći šifru plaćanja 141 i u pozivu na broj zaduženja po modelu 97 upisuju sledeće:
KK (kontrolni broj), ŠOP (šifra opštine plaćanja) i PIB/JMBG.
Svi obveznici koji izmiruju obaveze po zbirnim poreskim prijavama, za isplate izvršene zaključno sa 28.02.2014. godine, kao šifru plaćanja koriste 253 i uplatu vrše neposredno na pojedinačne uplatne račune javnih prihoda (a ne na račun objedinjene naplate)."  
Kada preduzetnici isplaćuju neto prihod od samostalne delatnosti ("dobit") prilikom isplate unose šifru plaćanja 41 (gotovinski 141, bezgotovinski 241) bilo da su "paušalci" ili "knjigaši", bilo da se jesu ili nisu opredelili za isplaćivanje lične zarade.
Za isplatu svoje lične zarade, oni preduzetnici koji isplaćuju svoju ličnu zaradu, za koju su se opredelili podnošenjem dobrovoljne prijave najkasnije do 31. januara 2014. godine i koju su dužni isplaćivati svakog meseca najmanje do kraja godine, za koju prilikom isplate pribavljaju BOP kao i svi drugi poreski obveznici koji isplaćuju zarade, koriste šifru plaćanja 40 (140 za gotovinsko, 240 za bezgotovinsko) 
Šifra plaćanja 253 koristi se prilikom isplate zaostalih obaveza za porez i doprinose, odnosno obaveza koje su dospele za plaćanje do 28. februara 2014. godine. Najčešće će to biti slučaj kada je podignut neto a nije plaćen porez i/ili doprinosi te kada su manje plaćen/i porez i/ili doprinosi. Za sve isplate posle 28. februara pribavlja se BOP.
Za sve one obveznike koji su do 28. 2. 2014. godine podneli poreske prijave, platili porez i doprinose, a nisu isplatili neto zaradu i/ili naknadu zarade, odnosno drugi oporezivi izdatak, te shodno tome nemaju BOP i banke im ne dozvoljavaju isplatu neto zarade, kontakt centar PURS daje instrukciju da se obrate nadležnoj Poreskoj upravi kako bi dobili potvrdu o plaćenim porezima i doprinosima, koju onda podnose banci kako bi im dozvolila isplatu neta.

Obrada: Jovan Šukara  . . .
 

Obrasci PDN, PDO, PDP 
Poreske prijave za obračun
poreza na dobit pravnih lica
(postavljeno 3. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 38. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13 i 108/13), člana 5. stav 3. i člana 63. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13 i 108/13) i člana 17. stav 4. i člana 24. Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12 i 7/14 - US), ministar finansija je doneo Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 24/14), kojim su u članu 2. propisani sledeći obrasci:
Obrazac PDN - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za nedobitne organizacije za period od ___ do ___ 201__. godine,
Obrazac PDO - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. godine,
Obrazac PDP - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za period od ___ do ___ 201__. godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta cekos.rs
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 3. marta 2014. godine)
03.03.2014 - Obaveštenje o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi i
                   poreskom bilansu preduzetnika

Obaveštavamo da je u Službenom glasniku RS broj 24/2014 od 28.02.2014. godine objavljen Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana, kojim su propisani obrasci PPDG-1S - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koju podnose preduzetnici koji obračunavaju i plaćaju porez na dohodak građana na stvaran prihod od obavljanja samostalne delatnosti, kao i PPDG-1P - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti, koju podnose obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem, a koji stupa na snagu 1.03.2014. godine.
Takođe, u istom Službenom glasniku objavljen je i Pravilnik o izmenama i o dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti, kojim je propisan noveliran obrazac PB-2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.
Odredbama člana 93. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01,...108/13) propisano je da je preduzetnik koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. ovog zakona dužan da poresku prijavu i poreski bilans podnese nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. marta godine koja sledi godinu za koju se utvrđuje porez.
S tim u vezi, preduzetnik koji je podneo poresku prijavu na obrascu PPDG-1 i poreski bilans na obrascu PB-2 koji nisu u skladu sa navedenim Pravilnicima, potrebno je da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostavi novelirane obrasce PPDG-1S i PB-2 shodno prelaznim i završnim odredbama.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 1. marta 2014. godine)
03.03.2014 - Važno saopštenje - šifre plaćanja

Obveznici koji porez na dohodak građana plaćaju na paušalno utvrđen prihod i obveznici koji su u sistemu samooporezivanja, a nisu se opredelili na ličnu zaradu, mogu da podižu sredstva sa svojih računa koristeći šifru plaćanja 141 i u pozivu na broj zaduženja po modelu 97 upisuju sledeće:
KK (kontrolni broj), ŠOP (šifra opštine plaćanja) i PIB/JMBG.
Svi obveznici koji izmiruju obaveze po zbirnim poreskim prijavama, za isplate izvršene zaključno sa 28.02.2014. godine, kao šifru plaćanja koriste 253 i uplatu vrše neposredno na pojedinačne uplatne račune javnih prihoda ( a ne na račun objedinjene naplate).
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Uputstvo o šiframa
plaćanja koje se primenjuje
kod plaćanja poreza po odbitku
(postavljeno 2. marta 2014. godine)
Uputstvo o šiframa plaćanja za koje se u nalog kojim se nalaže plaćanje poreza po odbitku, odnosno plaćanje prihoda na koje se plaćaju porezi po odbitku, unosi broj odobrenja za plaćanje koji dodeljuje Poreska uprava
Izvor: privsav.rs . . .

 

Nove obrasce PPI u Excelu
objavljujemo u kontinuitetu 
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 3. marta 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da ćemo obrasce poreskih prijava poreza na imovinu, Obrazac PPI 1-4, na našem sajtu na stranici Obrasci besplatno postavljamo u kontinuitetu.
PPI-1.pdf   PPI-1.xls   
Prilog1.pdf   
Podprilog.pdf   
Prilog2.pdf 
PPI-2.pdf
PPI-3.pdf
PPI-4.pdf
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Minimalna
zarada u 2014. godini
(postavljeno 1. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 28. februara 2014. godine, donela je Odluku o visini minimalne zarade za period januar - jun 2014. godine ("Sl. glasnik RS" 24/2014.).
Pregled minimalnih neto zarada po satu u 2014. godini dajemo u nastavku:
          Period                                                                     
Iznos (neto)
          januar 2014. - jun 2014.                                             115,00 din/čas
* Zaposleni koji ostvaruje minimalnu zaradu ima pravo na uvećanje po osnovu "minulog rada" i po drugim osnovama iz člana 118. Zakona o radu, kao i pravo na "topli obrok" i regres za godišnji odmor.
Minimalna neto zarada veća je od neto najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa, koja važi od 1. februara, što znači da kod isplate minimalne zarade, obračun doprinosa i dalje se vrši na minimalnu (bruto) zaradu, a ne na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Saglasno tome, preračun neto iznosa na bruto iznos minimalne zarade, za isplate koje se vrše od 1. februara 2014. godine (od kada važi neoporezivi iznos od 11.242 dinara), vrši se po obrascu: B = (N - 1.124,20) : 0,701  
Obračun osnovnog iznosa minimalne zarade po mesecima prvog polugodišta je sledeći:
Minimalne zarade za 2014. godine
* Radi poređenja neto minimalne zarade i neto najniže osnovice doprinosa, neto najniža osnovica doprinosa obračunava se po obrascu:
Neto najniža osnovica = (najniža osnovica x 0,701) + (neoporezivi iznos x 10%) (22.282 x 0,701) + 1.124,20 = 16.744 dinara.
Izvor: cekos.rs i ipc.rs . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 1. marta 2014. godine)
01.03.2014 - Puna primena objedinjene naplate počinje u subotu 1. marta 2014. godine

Puna primena novog načina podnošenja prijava za porez po odbitku otpočinje u subotu 1. marta 2014. godine. Tokom proteklog prelaznog perioda tokom kojeg ste mogli da proverite i svoje sisteme i sistem uspostavljen u Poreskoj upravi uspešno je podneto oko 300 hiljada prijava.
Budući da puna primena novog sistema znači da će se prijave koje ćete podnositi od 1. marta knjižiti kao vaše obaveze koje je potrebno da platite do datuma koji ste sami naveli u podnetoj prijavi, obaveštavamo vas i o sledećem:
1. Prijave možete podnositi svakog dana, uključujući i subote i nedelje, u periodu između 5 časova ujutro tekućeg dana i 1 čas narednog dana. Vreme između 1 i 5 sati ujutro rezervisano je za potrebna prilagođavanja sistema Poreske uprave (obnavljanje parametara za obračun, učitavanje odgovarajućih izmena i slično) te u tom periodu sistem neće biti u mogućnosti da prihvata i proverava vaše prijave. Izuzetno, 1. marta 2014. godine sistem će biti dostupan od 05.00 sati ujutru.
2. Broj odobrenja za plaćanje (BOP) koji Poreska uprava dodeli prijavi koju ste podneli, biće u roku od 30 minuta dostupan banci za proveru. Dakle, po isteku 30 minuta moći ćete da naložite plaćanje elektronski putem ili virmanski. BOP u sebi sadrži sve informacije potrebne za identifikaciju uplate (nema potrebe da se posebno izračunavaju dodatni kontrolni brojevi), a kako se generiše po modelu 97, jedino je potrebno da u odgovarajuće polje pored BOP u nalogu upišete i oznaku ovog modela, odnosno broj 97.
3. Ako iz bilo kojih razloga u periodu predviđenom za prijem vaših prijava sistem Poreske uprave prestane sa radom, ili način njegovog rada ne bude odgovarajući (sa stanovišta brzine, tačnosti ili neke druge radne osobine) bićete blagovremeno obavešteni o razlozima, očekivanom vremenu uspostavljanja normalnog režima rada, kao i rešenjima mogućih problema koji mogu nastati kao posledica neodgovarajućeg rada sistema.
Zahvaljujemo vam se na dosadašnjoj saradnji i svim pitanjima i predlozima koja su omogućila proveru i poboljšanje sistemskih rešenja i sprovođenje ove velike promene učinila zajedničkim naporom čiji je osnovni cilj unapređenje vašeg i našeg načina rada.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Propisan je jedinstven
uplatni račun za porez po odbitku

(postavljeno 25. februara 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS", br. 20/14, objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, koji je stupio na snagu od 22. februara 2014. godine, s tim što se određene odredbe primenjuju od 1. marta 2014. godine. Ovim pravilnikom, propisan je jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku, izvršene su izmene kod uplatnih računa za porez na imovinu i kod uplatnih računa za doprinose osnivača privrednih društava za koje privredno društvo vrši plaćanje doprinosa na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
1. Jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku
Dopunama odredbe člana 14a Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasnik RS", br. 104/11, ... i 120/13, u nastavku teksta: Pravilnik), propisan je jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku, na koji će se uplaćivati sredstva objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku, i to:
- 840-4848-37 ili
- 840000000000484837 - za elektronsko plaćanje.
Uplata poreza i doprinosa po odbitku na novopropisani jedinstveni račun vršiće se od 1. marta 2014. godine, kada će početi da se koristiti i nova šifra plaćanja 254.
Struktura elementa poziv na broj odobrenja kod objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku, propisana je novim članom 19b Pravilnika, a sastoji se iz četiri dela, i to:
• dvocifreni kontrolni broj po modelu 97;
• jednocifreni prefiks;
• šesnaestocifreni referentni broj dodeljen od strane Poreske uprave;
• jedna slovna oznaka dodeljena od strane Poreske uprave.
U skladu sa ovim izmenama, izvršene su izmene i u Prilogu 1 i Prilogu 2 Pravilnika. U Prilogu 1- Plan računa za uplatu javnih prihoda, posle rednog broja 800. propisan je novi redni broj 800a:
800a 840 4 848 37 Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku 54 4 PU
U Prilogu 2 - Struktura elementa poziv na broj odobrenja, posle rednog broja 4, propisan je redni broj 5:
5. Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku 97 KK - N(1) - N(16) - C(1)
gde je:
- KK - dvocifreni kontrolni broj izračunat po modelu 97;
- N (1) - jednocifreni prefiks;
- N (16) - šesnaestocifreni referentni broj dodeljen od strane Poreske uprave;
- C (1) - jedna slovna oznaka dodeljena od strane Poreske uprave.
2. Uplatni računi za porez na imovinu
U Prilogu 1 Pravilnika, promenjen je opis kod uplatnog računa pod rednim brojem 37, tako da se na uplatni račun broj 840-713121843-57, vrši uplata poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige. Do ovih izmena, u opisu navedenog uplatnog računa bilo je propisano da se on koristi za uplatu poreza na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od fizičkih lica.
Prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 1. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, propisano je da se na uplatni račun pod rednim brojem 37. broj 840-713121843-57 - Porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige, plaća porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) fizičkih lica za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, kao i porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige za 2014. godinu i za naredne poreske godine, koji se utvrđuje rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Kod uplatnog računa na rednom broju 38, takođe je promenjen je opis, tako da se uplatni račun broj 840-713122843-64, primenjuje za uplatu poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Do ovih izmena Pravilnika, na pomenuti uplatni račun bilo je propisano da se vrši uplata poreza na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od pravnih lica.
Prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, propisano je da se na uplatni račun pod rednim brojem 38. broj 840-713122843-64 - Porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, plaća porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) pravnih lica za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, kao i porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige za 2014. godinu i za naredne poreske godine koji obveznici utvrđuju samooporezivanjem.
U skladu sa prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 3. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, porez na imovinu za zemljište za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine plaća se na uplatni račun pod rednim brojem 11, broj 840-711147843-13 - Porez na zemljište.
Takođe, izmenama Pravilnika propisano je da se brišu uplatni računi pod rednim br. 38a do 38g u Prilogu 1, i to:
• 38a     840-713123843-71 - Porez na imovinu - na neizgrađeno zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige;
• 38b     840-713124843-78 - Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji ne vode poslovne knjige;
• 38v     840-713125843-85 - Porez na imovinu - na neizgrađeno zemljište obveznika koji vode poslovne knjige;
• 38g     840-713126843-92 - Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji vode poslovne knjige.
3. Propisani su novi uplatni računi za doprinose osnivača privrednih društava za koje privreedno društvo plaća doprinose
U Prilogu 1 Pravilnika, izvršene su izmene na red. br. 240, 243, 244b, 244v i 244g, kojima se ponovo vrše izmene uplatnih računa za osnivače, odnosno članove privrednog društva za koje privredno društvo vrši obračun i plaćanje doprinosa najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. S obzirom na izvršene izmene, uplata doprinosa za PIO vršiće se na uplatni račun broj 231.
U skladu sa ovim izmenama, počev od 22. februara 2014. godine, u slučajevima kada privredno društvo vrši obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva, koji rade u svom privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, uplata doprinosa vrši se na sledeće uplatne račune:
• 231.     840-721313843-74
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, sveštenika i verskih službenika, ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja i lica koja su osnivači, odnosno vlasnici privrednih društava koji u njima rade, po rešenju Poreske uprave, kao i lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinos;
• 240.     840-721323843-47
Doprinos za zdravstveno osigurawe lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno članova privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinos;
• 243.     840-721331843-06
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno članova privrednog društva, po rešenju Poreske uprave, kao i lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinose.
Nakon izvršenih izmena kod red. br. 244b, 244v i 244g, ovi uplatni računi se isključivo koriste za plaćanje doprinosa samooporezivanjem za preduzetnike koji vode poslovne knjige. U nastavku dajemo opis ovih računa, nakon izvršenih izmena.
• 244b     840-721342843-83
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje samooporezivanjem, za lica, koja u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost;
• 244v     840-721351843-49
Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, a porez plaćaju samooporezivanjem;
• 244g     840-721361843-22
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti samooporezivanjem lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs  . . .

 

Promena poreskog perioda
(postavljeno 24. februara 2014. godine)
Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost u Srbiji je od 01. januara 2005. godine i najviše pažnje kod privrednika izaziva njegova primena u različitim slučajevima. I pored dosta jasnih odredbi u ovom propisu, svakodnevno se pojavljuju različite dileme i potrebe za dodatnim razjašnjenjem.
Obrazlažemo  termin - Poreski period i promene koje su nastupile od usvajanja izmena i dopuna predmetnog zakona sredinom prošle godine. Prema članu 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost, poreski period za koji se obračunava PDV je kalendarski mesec, ukoliko je obveznik u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 50.000.000 ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 50.000.000 dinara. Period prethodnih 12 meseci ne predstavlja kalendarsku godinu, nego poslednjih dvanaest meseci i o ovome treba voditi brigu. Ukoliko je promet koji je naveden manji od 50.000.000 ili obveznik procenjuje da će ostvariti manji promet od 50.000.000 dinara, poreski period je kalendarsko tromesečje.
Međutim, obveznik koji je ostvario ili predviđa da će ostvariti ukupan promet manji od 50.000.000 dinara u prethodnih, odnosno narednih 12 meseci, može da podnošenjem zahteva nadležnom poreskom organu promeni poreski period od kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec. Zahtev se podnosi najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine. Ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci.
Kada se radi o izvoznicima, prema članu 52. Zakona o porezu na dodatu vrednost, izvoznici imaju pravo da ostvare povrat prethodnog poreza ili povrat neiskorišćenog kredita u roku od 15 dana po isteku roka za predaju poreske prijave odnosno od dana podnošenja zahteva za povrat. Ovo pravo ostvaruju samo izvoznici sa pretežnim prometom dobara u inostranstvo. Kriterijumi oko toga šta se smatra pretežnim izvozom, odnosno ko se smatra pretežnim izvoznikom, regulisano je u Uredbi o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatnu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo (Sl.glasnik RS 124/04, 27/05 i 4/13) i o ovome treba voditi računa. Pošto izvoznici teže ka što kraćim poreskim periodima, znači kalendarskim mesecom, radi bržeg povrata prethodnog poreza, a u većem broju slučajeva nemaju promet preko 50.000.000 dinara u poslednjih 12 meseci, da bi sva napred navedena prava ostvarili moraju postupiti u skladu sa članom 48. navedenog zakona i najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine podneti zahtev za period - kalendarski mesec.
Predmetno tumačenje dato je na osnovu prikupljenih mišljenja iz različitih publikacija i predstavlja mišljenje RPK Subotica. Zvanična službena tumačenja propisa daje isključivo donosilac propisa, znači Narodna Skupština, koja uglavnom prihvata tumačenja nadležnih ministarstava, tako da i ovo treba imati u vidu.

Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . . 

 

Pola na belo, pola na sivo
(postavljeno 22. februara 2014. godine)
Siva ekonomija zbog koje Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra može da se suzbije samo zajedničkom saradnjom svih državnih organa.
Sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Beograda Snežana Veličković kazala je da je cifra od 30 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) koliko se procenjuje da čini siva ekonomija, mnogo veća i da prema procenama Privredne komore Beograda ide čak i preko 50 odsto. Ona je navela da je siva ekonomija prisutna u svim segmentima srpske privrede i da su njene posledice ogromne. "Siva ekonomija je mnogo više od neplaćenog poreza, jer dovodi do nelojalne konkurencije koja ugrožava mala preduzeća i preduzetnike, smanjenja mogućnosti legalnog zapošljavanja i nemogućnosti kontrolisanja bezbednosti proizvoda", naglasila je Veličkovićeva.
Predstavnik tržišne inspekcije Goran Macura kazao je da su kontrole sprovedene prethodnih godina pokazale da neregistrovani prodavci nisu najveći problem kada se govori o sivoj ekonomiji, precizirajući da je kontrola kojom je bilo obuhvaćeno 700 prodavaca pokazala da je samo njih osam bilo neregistrovano. Prema njegovim rečima, veći problem je prodaja robe bez prateće dokumentacije, odnosno dokaza o poreklu a koju inspektori ne mogu da oduzmu već samo mogu da zabrane njen promet. "U borbi protiv sive ekonomije veoma je važna maksimalna koordinacija i saradnja svih državnih organa. Zakoni koji su veoma važni u toj borbi ne mogu više biti u funkciji onih koji te zakone krše i tu treba tražiti rešenje problema", istakao je Macura.
Zamenik načelnika komunalne policije Aleksandar Kostić kazao je da je zabluda da komunalna policija može da reši sve komunalne probleme u gradu. On je istakao da komunalna policija najčešće sankcioniše prodaju na javnim površinama i van pijačnih mesta, ali da tada nailazi na nerazumevanje građana koji ih osuđuju i podržavaju one koji se bave nelegalnim poslovima.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Beta, 21. februar 2014.

 

Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa
i drugim pitanjima od značaja za način
utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica

(postavljeno 21. februara 2014. godine)
Radi utvrđivanja oporezive dobiti za 2013. godinu, konačno je donet dugoočekivani Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 21/2014.).
Ovim pravilnikom propisani su novi obrasci i to: PB 1, Aneks Obrasca PB 1, Aneks 1 Obrasca PB 1, OK, PK, SU, SI, KPB, pa smo radi bržeg sagledavanja novog načina iskazivanja pojedinih podataka u njima, posebno u Obrascu PB 1, dali način njegovog popunjavanja ali opisno, što bi trebalo da olakša sastavljanje poreskog bilansa.
Skrećemo pažnju da je krajnji rok za predaju PB 1 30. jun 2014. godine, i da još uvek nemamo objavljen podzakonski akt koji propisuje novu poresku prijavu - Obrazac PDP, u kome se utvrđuje poreska obaveza i to konačna za 2013. i akontacija za 2014. godinu. Ovaj akt se očekuje tokom sledeće nedelje.
Pogledajte sastavljanje Obrasca PB 1. 

Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 21. februara 2014. godine)
21.02.2014 - Pregled računa za uplatu javnih prihoda za
                   obveznike samostalne delatnosti

Preuzmite dokument pregleda računa za uplatu javnih prihoda za obveznike samostalne delatnosti.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 19. februara 2014. godine)
19.02.2014 - Više od polovine poreskih obveznika podnelo
                   PDV prijavu elektronskim putem

Po prvi put od kada funkcionišu elektronski servisi Poreske uprave, više od polovine PDV obveznika, tačnije njih 56,97%, u proteklom PDV periodu podnelo je poresku prijavu elektronskim putem.
Evidentno je da poreski obveznici shvataju pogodnosti koje pružaju elektronski servisi Poreske uprave, pa iz tog razloga u poslednjih nekoliko meseci postoji značajno povećanje u broju podnetih poreskih prijava putem portala ePorezi. O tome svedoči i podatak da je tokom januara 2014. godine putem portala ePorezi podneto 35.510 PPP prijava.
Poreska uprava se zahvaljuje na ukazanom poverenju svim poreskim obveznicima koji koriste elektronske servise i na taj način pokazuju da je uz zajednički trud i rad moguće postići odlične rezultate.
Pozivamo sve poreske obveznike koji još uvek nisu bili u prilici da koriste usluge portala ePorezi, da to učine što pre, uz podsećanje da je to zakonska obaveza za sve poreske oblike od 1. jula 2014. godine.
Takođe, podsećamo poreske obveznike da će od 1. marta 2014. godine u punoj primeni biti sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku. Poreski obveznici su u obavezi da, pre svake isplate prihoda za koje se plaćaju porezi i/ili doprinosi, Poreskoj upravi dostave Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD) isključivo elektronskim putem – korišćenjem elektronskih servisa Poreske uprave.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Situacija u vezi sastavljanja
finansijskih izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 18. februara 2014. godine)
Urednik "Računovodstvene prakse" obratio se svojim pretplatnicima sledećim tekstom:
"... moramo da Vam se obratimo povodom situacije u vezi sa dostavljanjem finansijskih izveštaja za 2013. godinu. Kao što vam je poznato, iako je već polovina februara 2014. godine, u momentu pisanja ovog teksta nije zvanično objavljen, u „Sl. glasniku RS", Pravilnik o poreskom bilansu, odnosno, još uvek ne postoje obrasci poreskog bilansa niti za privredu niti za preduzetnike, kao ni odgovarajuće poreske prijave. Mi, na terenu, sarađujemo i sa računovođama koji rade u računovodstvu više od četrdeset, pa i pedeset godina, i niko od njih ne pamti da je u prošlosti postojala ovakva situacija.
Ovo je prouzrokovalo to da mnoge računovođe nisu sastavile finansijske izveštaje, jer im je neophodan tačan iznos poreza na dobit za tu operaciju. Na apele da požure sa objavljivanjem poreskih bilansa i poreskih prijava, činovnici koji su za to zaduženi u ministarstvu su odgovorili pitanjem: „Kakve veze ima porez na dobit sa sastavljanjem finansijskih izveštaja? Imamo vremena do 29. juna za to". Na ovakav odgovor ne treba ni davati komentar.
Moramo posebno podsetiti na poslednje (za sad) poreske reforme, kad su računovođe odmah po usvajanju novih poreskih propisa morale da ih primenjuju, dok je nadležnom ministarstvu ostavljen rok od šest meseci da se ono prilagodi tome. Naravno, računovođe su, u najvećem broju, uspele da se prilagode, dok su činovnici nadležnih ministarstava u velikom broju slučajeva kasnili sa donošenjem podzakonskih akata, i stvaranjem uslova za sprovođenje zakona. Samo u slučaju navedenog poreskog bilansa i poreske prijave, kasni se više od šest meseci..." 
Integralni tekst možete
pročitati na sajtu praksa.rs  . . .

 

Na 1.336 firmi - jedan inspektor
(postavljeno 17. februara 2014. godine)
Zašto je Inspekcija rada prinuđena da kontroliše tek svako deseto preduzeće u Srbiji?
Zbog nedostatka kadrova, za proveru svih privrednih subjekata potrebno je čak 11 godina. 
Da bi proverio svih 1.336 firmi za koje je nadležan, jednom inspektoru rada potrebno je čak 11 godina. Zato i ne čudi što se licitira podacima da u našoj zemlji ima između 700.000 i milion ljudi koji, sudeći po ovim podacima, nesmetano rade na „crno“.
Inspektori stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Tako su lane, na osnovu izvršenih nadzora, uspeli da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.
"U oblasti radnih odnosa smo prošle godine sproveli 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu na „crno“", kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Prema njegovim rečima, najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme.
"Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru".
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj smatraju da je, osim nedostatka kadra, veliki problem i nepostojanje valjanog sistema kontrole.
"Nijedna zemlja u svetu nema dovoljan broj inspektora da bi pokrila sva preduzeća", kaže Ivan Radak, iz NALED-a. - To bi značilo da su nam potrebne desetine hiljada inspektora i taj broj državni budžet ne bi mogao da izdrži. Problem sa malim brojem inspektora naspram ukupnog broja preduzeća rešava se dobrom analizom rizika. Proceni se gde bi mogle biti kritične tačke, odnosno preduzeća koja su potencijalni prekršitelji zakona i ide se pravo ka njima umesto da se ide od vrata do vrata.
Analize NALED-a i USAID-a pokazuju da upravo ta procena rizika nedostaje da bi kontrole inspekcija bile efikasnije. Njihovo poslednje istraživanje pokazalo je da 30 odsto preduzeća ne poseti nijedna inspekcija za godinu dana.
Ili nikad ili svakog meseca
Problem je i što neke inspekcije u iste firme dolaze više puta - navodi Ivan Radak. - Na primer, za Veterinarsku inspekciju neki ispitanici su naveli da ih je posetila u proseku više od 13 puta za godinu dana, a Komunalna više od devet puta! Takvi odgovori sugerišu nam da ne postoji koordinacija u radu inspekcija. Puno bi pomoglo donošenje jedinstvenog zakona o inspekcijskom nadzoru, koji bi najpre rešio pitanje preklapanja nadležnosti inspekcija i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za razmenu informacija među inspekcijama.
Mlade izrabljuju
Za rad na „crno“ poslodavci najčešće regrutuju mlade, nekvalifikovane radnike i zaposlene bez redovnih zarada. Rizična grupa su i nezaposleni stariji od 40 godina i korisnici socijalne pomoći i novčanih naknada.
Integralni tekst
preuzet sa sajta novosti.rs
Autor: Z. Radović - A. Krsmanović | 14. februar 2014.

 

Objavljene su
kamatne stope "van dohvata ruke"

(postavljeno 17. februara 2014. godine)
U „Službenom glasniku RS“ br. 17/2014 od 14. februara 2014. god. objavljen je Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”. Ovim pravilnikom propisuju se kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”, a koje se koriste prilikom obračuna rashoda i prihoda po osnovu zajmova i kredita od povezanih licia. Pravilnik je stupio na snagu 15. februara 2014. god. a primenjuje se prilikom sastavljanja poreskog bilansa za 2013. god.
Za 2013. godinu kamatne stope za koje se smatra da su van dohvata ruke su:
1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:
3,30% na kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 2,88% na kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
 2,21% na kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
2) za druga privredna društva:
 17,11% na kratkoročne kredite u RSD;
 14,73% na dugoročne kredite u RSD;
 7,88% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 6,55% na dugoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 9,25% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
 6,30% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
 7,57% na kratkoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
 5,56% na dugoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD.
Navedene kamatne stope primenjuju se i na zajmove.
Uočava se da su, za razliku od ranijih godina, propisane posebne kamatne stope za banke i davaoce finansijskog lizinga na jednoj i za druga privredna društva na drugoj strani, zatim da su utvrđene kamatne stope za koje se smatra da su van dohvata ruke, posebno za kratkoročne, a posebno za dugogočne kredite i zajmove. Od stranih valuta objavljene su kamatne stope za USD, EUR i CHF.
Napominjemo da u skladu sa izmenom Zakona o porezu na dobit, počev od 2013. god. umesto kamatnih stopa koje je utvrdio Ministar finansija prilikom usklađivanja rashoda i prihoda po osnovu zajmova i kredita od povezanih lica, poreski obveznik ima pravo da za potrebe utvrđivanja iznosa kamatne stope koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajam odnosno kredit sa povezanim licima, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" iz čl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno jednom od metoda za proveru transfernih cena, kao i za ostale transakcije, utvrdi tržišne kamatne stope. Poreski obveznik koji se odluči da iskoristi ovo pravo dužan je da opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" za kamatne stope primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima. U tom slučaju, ukoliko poreski obveznik odluči da iskoristi pravo samostalnog utvrđivanja tržišnih kamatnih stopa poreska uprava, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajmove, odnosno kredite između tog obveznika i sa njima povezanih lica nije vezana iznosima propisanih kamatnih stopa koje je utvrdio Ministar finansija i koje su objavljene u Pravilniku o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”.
Integralni tekst
preuzet sa sajta privsav.rs  . . .

 

PURS objavila
obaveštenje o samooporezivanju
fizičkih lica u 2014. godini

(postavljeno 13. januara 2014. godine)
Fizička lica koja ostvaruju prihod, u zavisnosti od vrste prihoda i isplatioca, plaćaju porez na dohodak građana na jedan od sledećih načina:
1) po odbitku od svakog pojedinačnog prihoda;
2) na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa;
3) samooporezivanjem.
1) Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:
• zarade;
• prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
• prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
• prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
• dobitke od igara na sreću;
• prihode od osiguranja lica;
• prihode sportista i sportskih stručnjaka;
• ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.
Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije.
2) Po rešenju nadležnog poreskog organa utvrđuje se i plaća porez na:
• paušalni prihod od samostalne delatnosti;
• godišnji porez na dohodak građana.
3) Samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:
Preduzetnici
• na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige;
Fizička lica na prihode po osnovu:
• kapitalnih dobitaka;
• prihoda koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice ili preduzetnik, i to:
- prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
- kamate;
- prihode od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari;
- druge prihode iz člana 85. ovog zakona.
Takođe, ako isplatilac prihoda nema obavezu obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku, obavezu utvrđivanja i plaćanja poreza samooporezivanjem ima obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, kao i u drugom slučaju kada isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku.
Šta je sistem samooporezivanja?
Samooporezivanje je režim oporezivanja u kome obveznik ima obavezu obračunavanja poreza na ostvareni prihod i iskazivanja u odgovarajućoj poreskoj prijavi.
Dakle, samooporezivanje je sistem u kome samo lice - obveznik, u odgovarajućoj poreskoj prijavi:
• iskazuje podatke o vrsti i visini ostvarenog prihoda i druge podatke od značaja za utvrđivanje visine poreske obaveze,
• utvrđuje visinu poreske obaveze u skladu sa zakonom koji uređuje dohodak građana,
• u zakonom propisanom roku, odgovarajuću poresku prijavu podnosi nadležnom poreskom organu
• plaća utvrđenu obavezu u propisanim rokovima.
Integralni tekst obaveštenja
pročitajte na sajtu PURS
 . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 13. februara 2014. godine)
13.02.2014 - Pismo poreskim obveznicima koje je otišlo na 47 000 adresa

Poreska uprava Republike Srbije (PURS) poslala je pismo svim poreskim obveznicima u kome ih podseća da se za sve isplate zarada i drugih prihoda fizičkim licima, na koje se plaćaju porez i/ili doprinosi po odbitku (porez po odbitku) izvršene u januaru i februaru 2014. godine, mora podneti i PPP-PD i to najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je isplata izvršena.
Ova dva meseca predstavljaju prelazni period do pune primene sistema objedinjene naplate poreza po odbitku, koja počinje 1. marta 2014. godine.
Poreska uprava Republike Srbije podseća da je podnošenje poreske prijave PPP-PD obavezno. Eventualnim nepodnošenjem poreski obveznici propuštaju priliku da provere ispravnost svog dosadašnjeg načina obračuna poreza po odbitku i blagovremeno se tehnički pripreme za nov način primene poreskih propisa u ovoj oblasti. Od 1. marta 2014. godine isplata prihoda fizičkim licima na koje se plaća porez po odbitku neće biti moguća bez prethodnog podnošenja PPP-PD.
Na internet strani Poreske uprave (www.purs.gov.rs) u rubrikama e-porezi i Objedinjena naplata mogu se naći sva potrebna obaveštenja. U slučaju da su potrebni, dodatne odgovore poreski obveznici mogu dobiti pozivom kontakt centra Poreske uprave, sa fiksnog telefona iz bilo kog mesta u Republici Srbiji, na broj 0700-700-007 ili upitom na adresu objedinjena.naplata@purs.gov.rs.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Porez na imovinu
plaćati na stare račune

(postavljeno 13. februara 2014. godine)
Prema informacijama iz Gradske poreske uprave Grada Novog Sada i drugih lokalnih poreskih uprava, uplate akontacije za porez na imovinu treba vršiti na stare račune koji su važili u 2013. godini, bez obzira što su za upotrebu od 1. januara 2014. godine objavljeni novi uplatni računi.
Obradili: Branislava Malešević i Jovan Šukara  . . .

 

Ažuriran Obrazac PPDG-5
postavljen na našoj stranici
Obrasci besplatno

(postavljeno 13. februara 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili, važećim veličinama za 2013. godinu ažuriran, Obrazac PPDG-5 - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, koji je izrađen u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Tašna-mašna firmu
najlakše prepoznati
po broju radnika

(postavljeno 11. februara 2014. godine)
U Srbiji, prema procenama, postoji više od 20.000 tašna-mašna firmi, kojima gazde nagomilaju dugove, a onda ih namerno gurnu u stečaj.
Tašna-mašna firme prepoznaju se najčešće po tome što imaju jednog ili nijednog zaposlenog.
U Srbiji ima više od 45.000 firmi u kojima je zaposlen jedan ili nijedan radnik, dok ostali zaposleni, ako ih ima, pare dobijaju na ruke. Međutim, takva praksa ne znači automatski da je firma tašna-mašna. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da neke od tih firmi zaista funkcionišu sa malim brojem ljudi.
"Problem je što je fantomskim firmama teško ući u trag. Koliko se manipuliše sa osnivanjem firmi, za nas je velika magla. Ne zna se koliki broj preduzeća je živ i radi pod drugim imenom, a koji je zaista ugašen i nestao. Kod nas je bilo mnogo slučajeva da, po skraćenoj proceduri, mnogi otvaraju firme i na ukradenu ličnu kartu. Pravi vlasnici tog dokumenta nemaju pojma šta se dešava, pa kad im dođe policija na vrata, nađu se u neobranom grožđu. A sve počinje i završava se s državom koja ne radi svoj posao", navodi Savić.
Gazdama fantomskih firmi na ruku ide i to što je procedura za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću jednostavna, a registracija košta samo 100 dinara. Zato i ne čude zabrinjavajući podaci Poreske uprave. Poreznici su, naime, zbog dugova blokirali 52.000 firmi, a svakoj drugoj na račun mesecima nije legao ni dinar.
Savić smatra da su neka od tih preduzeća verovatno propala, mada je izvesno da je velika većina prebacila biznis na drugu firmu.
"Naravno, moguća je situacija da čak i velike firme koje su normalno poslovale, isisaju novac, rasprodaju imovinu i proglase stečaj. Takva firma ne može da isplati dugove ni prema poveriocima ni prema bankama, a još manje prema radnicima. Krajnje je vreme da država krene u raščišćavanje takvih situacija", poručuje on.
Stručnjaci se slažu da bi država, u cilju bolje borbe protiv fantomskih firmi, morala najpre da pojača inspekcijsku kontrolu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Autor: M. Krkić  . . .

 

"Popunjavaj
kako gazda kaže"

(postavljeno 11. februara 2014. godine)
Finansijske izveštaje preduzeća u Srbiji niko ne kontroliše, a i što bi kada svako može da ih radi bez ikakve odgovornosti.
Ovog časa na desetine hiljada računovođa i šefova računovodstava u skoro 400.000 pravnih lica – preduzeća (velikih, srednjih, malih i mikro) i preduzetnika sklapa lanjske poslovne knjige i priprema godišnje izveštaje o svom finansijskom poslovanju, piše Politika.
To je, tvrdi dr Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, oduvek bio izuzetno veliki i odgovoran posao za celu tu struku, ali i društvo kome je, do pre petnaestak godina, bilo veoma stalo da sazna s kakvim je rezultatima poslovala privreda. Danas?
„Piši i popunjavaj onako kako ti gazda kaže”, oporo kaže naš sagovornik. Na naš upitan pogled, nije li možda neslana šala u pitanju, Škobić dodaje: „Ne. Ne šalim se. Danas završne račune, koje Agenciji za privredne registre treba da preda do 28. februara, može da radi svako. Uopšte ne mora da bude školovani računovođa niti da za to ima profesionalno zvanje i znanje i da ima bilo kakav dokaz o tome. Pošto im ne treba struka i nauka ti ljudi su oslobođeni i od bilo kakve odgovornosti za ono što u formulare upišu i na kraju se i ne potpišu. I što bi za sve to bili odgovorni kada te finansijske izveštaje niko ne kontroliše”, opet će Škobić.
Zar taj posao, sada ozbiljno pitamo, nije ipak Zakonom o računovodstvu regulisan i u njemu, koliko je poznato, postoje neke norme, pa i sankcije, jer je, ipak, reč o ozbiljnom poslu. Škobić na naša pitanje odgovara svojim pitanjem:
„A ko je u Srbiji odgovarao zbog netačnih finansijskih izveštaja? Ko? Niko. I neće”, nastavlja Škobić i dodaje da „mi Međunarodne računovodstvene standarde, koje smo uzeli kao svoje, primenjujemo na svoj, balkanski način”.
Zato nam se, upozorava, i dešavaju lomovi u bankama, visoki gubici u javnim i državnim preduzećima, ogromna poreska i međusobna dugovanja... Ogrezli smo u bezakonju i svakojakoj finansijskoj nedisciplini.
„Čudimo se što niko ne veruje našim finansijskim i izveštajima revizora. Čemu čuđenje? Nama zakone i prateće propise, pogotovo pravilnike za njihovu primenu, pišu i pripremaju ljudi koji nikada nisu sastavili nijedan završni račun. Struka se već deceniju i po ništa ne pita. Caruju interesi malih grupa ljudi i veoma uticajnih konsultantskih kuća kojima idu u račun što komplikovanija pravila, jer ona iziskuju dodatna tumačenja i troškove”, uverava nas čelni čovek Saveza računovođa i revizora Srbije, člana Međunarodne i Evropske federacije računovođa, koji po Međunarodnim standardima edukuje profesionalne računovođe koji se priznaju u svetu i u našoj privredi, ali ih osporavaju činovnici Ministarstva finansija.
Pa, ko je tu na gubitku?
Najviše država. Nema ko drugi, tvrdi Škobić. Pošto različitim računovodstvenim i knjigovodstvenim gimnastikama preduzeća mogu da prikažu u svojim poslovnim knjigama manje prihode, a velike troškove – nema dobiti i država ostaje bez poreza. Ako im je zbog dobre „kreditne istorije” i zajma kod banke potreban dobar rezultat – imaće ga. Sve se, kaže na kraju razgovora Škobić, može izbeći donošenjem novog zakona o računovodstvu, naravno i reviziji, ali po pravilima struke i nauke, a ne za lobiste u sprezi sa liderima pojedinih političkih partija koje su bile na vlasti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .

 

Informacija o kamatnim
stopama „van dohvata ruke“

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
U oblasti poreza na dobit, čije utvrđivanje je u toku, trenutno najvažnije pitanje odnosi se na iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Naime, obveznici poreza na dobit koji su realizovali transakcije sa poveznim licima po osnovu kredita i zajmova, imaju obavezu da utvrde rashode, odnosno prihode od kamate po kamatnim stopama u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Iako je rok za predaju poreskog bilansa 29. jun, podatak o iznosu porezu na dobit potrebno je obračunati pre kraja februara, kako bi se u bilansu uspeha utvrdio konačan iznos poreskog rashoda (koji čini zbir tekućeg i odloženog poreza). Utvrđivanje poreza na dobit od značaja je i za utvrđivanje odloženog poreza, jer od ukupnog obračuna poreza na dobit zavisi odloženi porez npr. po osnovu neiskorišćenog poreskog kredita ili prenetog poreskog gubitka.
Prema odredbi člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke“ obračunavala na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može propisati iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Prema našim saznanjima, ministar finansija će iskoristiti navedeno pravo i uskoro objaviti poseban pravilnik, kojim će biti objavljene kamatne stope koje su utvrđene na osnovu podataka koje je Ministarstvu finansija dostavila Narodna banka Srbije.
Očekuje se da pravilnikom budu objavljene sledeće kamatne stope:
• kamatne stope posebno za banke, a posebno za privredne subjekte;
• kamatne stope posebno za kratkoročne, a posebno za dugoročne kredite, odnosno zajmove;
• kamatne stope posebno za dinare, a posebno za (samo) tri strane valute: EUR, USD i CHF.
Nezavisno od kamatnih stopa koje će ministar objaviti, obveznik svakako ima pravo da za potrebe utvrđivanja kamatnih stopa po principu „van dohvata ruke“, umesto propisanih kamatnih stopa, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ i samostalno utvrdi kamatne stope za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Pored pomenutog pravilnika o kamatnim stopama „van dohvata ruke“, očekuje se da (konačno) budu objavljeni i pravilnici koji uređuju poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Objašnjenje MF
o nekim pitanjima iz
oblasti transfernih cena

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
Ministarstvo finansija donelo je Objašnjenje broj 430-00-40/2014-04, od 3. februara 2014. godine, koje se odnosi na dva pitanja iz oblasti transfernih cena, i to:
• da li se pravna lica čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave smatraju povezanim licima u smislu člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
• kako se određuje procenat posrednog učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
Preuzmite objašnjenje MF, a u nastavku ukratko ukazujemo na suštinu navedenih pitanja.
1. Republika Srbija, Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao pravna lica 
Republika Srbija ima status pravnog lica, pa se sva pravna lica u čijem kapitalu ili organima upravljanja Republika Srbija učestvuje sa najmanje 25%, smatraju povezanim licima. U skladu sa tim, povezanim licima smatraju se npr. Komercijalna banka, NIS, Elektroprivreda, Telekom i mnoga druga pravna lica.
Posmatrano sa aspekta analize transfernih cena, a posebno imajući u vidu nedavne izmene Pravilnika o transfernim cenama, postojanje povezanosti između navedenih lica podrazumeva sledeće:
• navedena pravna lica nemaju obavezu da u izveštaju o transfernim cenama obelodanjuju podatke o svim pravnim licima sa kojima su povezani preko Republike Srbije, već samo o onim pravnim licima sa kojima su realizovali transakcije u poreskom periodu;
• ukoliko ukupna vrednost transakcija sa poveznim licem u toku poreskog perioda nije veća od 8 miliona dinara, o tim transakcijama može da se sastavi izveštaj u skraćenom obliku;
• ukoliko je ukupna vrednost transakcija sa poveznim licem u toku poreskog perioda veća od 8 miliona dinara, postoji obaveza da se o tim transakcijama sastavi izveštaj u punom obimu, što znači da postoji obaveza utvrđivanja cena po principu „van dohvata ruke“.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica, pa se sva pravna lica u čijem kapitalu ili organima upravljanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave učestvuje sa najmanje 25%, smatraju povezanim licima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave se za svrhu analize transfernih cena ne smatraju međusobno povezanim pravnim licima. U skladu sa tim, pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija i pravno lice čiji je osnivač npr. jedinica lokalne samouprave nemaju status poveznih lica. Međutim, ukoliko npr. Republika Srbija i grad Beograd istovremeno učestvuju u kapitalu, odnosno u organima upravljanja istog pravnog lica sa najmanje 25% učešća, to pravno lice smatra se povezanim i sa Republikom Srbijim i sa gradom Beogradom, kao i sa pravnim licima u kojima Republika Srbija, odnosno grad Beograd imaju navedeni procenat učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
2. Način utvrđivanja procenta posrednog učešća
Odredbama člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, propisano je da se smatra da mogućnost kontrole nad obveznikom postoji u slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja. Međutim, nijednom odredbom nije uređeno na koji način se utvrđuje posredno učešće u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
Prema Objašnjenju MF, suština je da se procenat posrednog učešća utvrđuje matematičkim putem.
Primer:
• kompanija A ima 70% učešća u kapitalu kompanije B;
• kompanija B ima 40% učešća u kapitalu kompanije C.
Posredno učešće kompanije A u kapitalu kompanije C iznosi 28% (70% od 40%), pa se sve tri kompanije smatraju povezanim licima.
Primer:
• kompanija A ima 99% udela u kompaniji B;
• kompanija B ima 25% udela u kompaniji C.
Kompanije A i C nemaju status povezanih lica, jer posredno učešće kompanije A u kapitalu kompanije C iznosi 24,75%.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Za doprinos za PIO za vlasnika
preduzetničke radnje iz radnog
odnosa, ostaje stari uplatni račun

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
Uplatni računom za doprinos za PIO za vlasnika preduzetničke radnje koji radnju vodi iz radnog odnosa, prema našim saznanjima, koristi se dosadašnji uplatni račun 840-721419843-40.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Ulaganja
u osnovna sredstva

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
Nalazimo se pred završetkom izrade godišnjih obračuna i polako se pripremamo za sastavljanje Poreske prijave i Poreskog bilansa. Prema odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća, pravno lice može koristiti poreske olakšice pri utvrdjivanju obaveze poreza na dobit umanjivanjem poreza, proporcionalno izvršenim ulaganjima u osnovna sredstva.
Javljaju se različite situacije i obveznici nisu uvek sigurni da li, kako i koliko mogu koristiti ovih povlastica kao i da li uvek mogu koristiti ove prednosti. U prilogu ovog dopisa nalazi se jedno interesantno pitanje i Mišljenje Ministarstva finansija. Nije na odmet da ga pročitate. Možda i vi imate sličnu situaciju.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .

 

Računovođa
nije detektiv

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
Računovođe tvrde da se vođenje dosijea klijenata nigde u Evropi ne traži, te da prema istom zakonu računovođe velikih kompanija nemaju tu obavezu, dok su knjigovodstvene agencije u obavezi da provere i svaku trafiku čije knjige vode. Knjigovođe se zato zalažu da imaju iste obaveze kao i advokati, odnosno da o uočenoj neregularnosti samo obaveste Upravu Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca, a ne da se bave detektivskim poslom. 
Kada je o obuci reč, kako kažu knjigovođe, ona obično traje dva dana. Tu se postavlja logično pitanje kako je moguće da se tako važna materija savlada za dva popodnevna predavanja i da se za to dobije licenca. Takođe, pitanje je ko te obuke sprovodi.
U dopisu koji smo dobili od Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca kaže se sledeće: u praksi, Uprava sarađuje sa strukovnim udruženjima obveznika, odaziva se na pozive za držanje prezentacija i organizuje obuke u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Uprava takođe daje mišljenja o primeni zakona, i na taj način pomaže obveznicima da adekvatno primene propise.
A koliko je posao knjigovođe da proverava da li je vlasnik neke firme terorista ili u srodstvu sa političarem na položaju, opravdan i koristan, možda najbolje govori činjenica da Uprava za sprečavanje pranja novca od početka primene zakona nije dobila nijednu prijavu sumnjive transakcije od računovođa.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rtv.rs  . . .

 

Prekid izveštavanja iz Registra
finansijskih izveštaja i boniteta
(postavljeno 6. februara 2014. godine)
U skladu sa najavom i obaveštenjem od 28. januara 2014. godine, podsećamo sve korisnike da će usled migriranja podataka u periodu od 7. do 10. februara 2014. godine biti privremeno onemogućeno pretraživanje objavljenih podataka iz finansijskih izveštaja na internet strani Agencije, kao i da će u petak 7. februara 2014. godine biti obustavljeno naručivanje i davanje podataka iz finansijskih izveštaja i usluga boniteta.
Ovo znači da će podaci i usluge naručeni zaključno sa četvrtkom, 6. februarom 2014.godine biti isporučeni posle evidentiranja uplate na računu Agencije, počev od ponedeljka 10. februara 2014. godine, od kada će ponovo biti moguće naručivanje podataka i usluga po standardnim procedurama. Od toga dana biće omogućeno i pretraživanje podataka iz finansijskih izveštaja.
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Odgovori PU na neka
sporna pitanja u vezi sa
popunjavanjem PPP PD prijave

(postavljeno 5. februara 2014. godine)
1. Kako od 1. marta 2014. godine prijaviti isplatu konačne zarade ako su prethodne isplate za isti obračunski period izvršene do 28.02.2014. godine?
Ako je isplata prvog dela zarade/naknade zarade za obračunski period izvršena zaključno sa 28.02.2014. godine (za koju postoji obaveza podnošenja zbirnih poreskih prijava na obrascima PP OPJ i PP OD/OD-1), pre isplate konačne zarade/naknade zarade za isti obračunski period koja se vrši od 01.03.2014. godine, podnosi se PPP-PD u kojoj se u polju 1.2 – Obračunski period navodi i oznaka K, a u prijavi se, između ostalog, u odgovarajuća multifunkcionalna polja upisuju pripadajući podaci iz obračuna isplaćenog prvog dela zarade/naknade zarade, a na osnovu evidencija isplatioca prihoda.
2. Da li se polja 3.7 – Broj dana, 3.8 – Broj sati i 3.8a – Fond sati mogu popuniti i kod isplate zarada koje nisu konačne?
Ova polja mogu se popuniti i kod isplate zarada koje nisu konačne, ako isplatilac prihoda ima potrebne podatke. To praktično znači da se i prvi deo zarade isplaćuje po isteku obračunskog perioda, budući da se podaci uvek odnose na ceo obračunski period.
3. Da li se polja 3.7 – Broj dana, 3.8 – Broj sati i polje 3.8a – Fond sati mogu popunjavati za OVP 604?
Ne, jer za obračun obaveza za OVP 604 (prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske zadruge ili studentske zadruge sa licem do 26 godina života koje je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja) ovi podaci nisu od značaja.
4. Koje šifre vrste prihoda se koriste za isplate poslanicima i odbornicima?
ŠVP koje se primenjuju na različita primanja poslanika i odbornika su:
  R.br.   Opis                                                                              V     PP     OVP     OL     B
    1.     
Zarada poslanika, odbornika koji je zasnovao radni
            odnos u organu za koji je biran  . . . . . . . . . . . . . . . .        1     01      101       00      0
    2.     
Naknada poslanicima i odbornicima koji nisu zasnovali
            radni odnos u skupštini ili drugom predstavničkom
            organu, uz priznavanje normiranih troškova od 20%, kada
            je primalac prihoda osiguran po drugom osnovu  . . . .         1     xx*     601      00      0

    3.     Naknada poslanicima i odbornicim, kada primalac
            prihoda nije osiguran po drugom osnovu, uz priznavanje
            normiranih troškova od 20%. Ovo je situacija u kojoj se
            poslanik na osnovu odluke o verifikaciji mandata prijavljuje
            u RF PIO, uplaćuju mu se doprinosi za PIO i zdravstvo, ali
            on i dalje zadržava status nezaposlenog lica. Kada se
            takvom poslaniku isplaćuje naknada za učešće u radu
            komisija, odbora i sl. u ŠVP za primaoca prihoda se
            takođe koristi oznaka 05  – jer se naknada isplaćuje
            poslaniku koji nije osiguran po drugom osnovu  . . . . .        1     05      602       00      0

    4.     Naknada poslanicima i odbornicima, kada je primaocu 
            prihoda rešenjem RF PIO utvrđeno pravo na prestanak
            plaćanja doprinosa, jer je uplatio doprinose na iznos
            procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa za tu
            godinu, uz priznavanje normiranih troškova od 20%. . .       1     11      603       00      0
    5.     Naknada troškova prevoza poslanicima i odbornicima za
            dolazak i odlazak sa posla   . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       1     11      611       00      0
* xx - svi primaoci prihoda izuzev lica koje nije osigurano po drugom osnovu (oznaka PP 05) i lica kome se isplaćuju prihodi van radnog odnosa na koje se ne plaćaju doprinosi (oznaka PP 11).
5. Koja je oznaka primaoca prihoda (PP) kod isplata drugih prihoda licima koja nisu osigurana, ali imaju pravo na zdravstvenu zaštitu preko osiguranja povezanog lica (supružnika, roditelja i dr.)?
Prilikom isplate drugih prihoda za lica koja su nezaposlena, a osigurana su preko bračnog druga, ili roditelja, plaća se doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo. Oznaka za primaoca prihoda je 05 – lice koje nije osigurano po drugom osnovu.
6. Koje šifre vrste prihoda se primenjuju kod isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva preduzetnicama?
Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju deletnost, a čija radnja i za vreme njihovog porodiljskog odsustva nastavlja da obavlja delatnost preko ovlašćenog poslovođe, vrši ovlašćeni poslovođa, koji podnosi i zahtev za refundaciju isplaćene naknade opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.
Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju deletnost, pod uslovom da nemaju druge zaposlene, odnosno da su privremeno odjavili obavljanje delatnosti vrši opštinska, odnosno gradska uprava.
U oba slučaja, pre isplate naknade zarade isplatilac podnesi PPP PD u kojoj naknadu zarade preduzetnice na porodiljskom odsustvu iskazuje pod sledećom ŠVP: 1 03 199 00 0.
7. Koja šifra vrste prihoda se koristi za iskazivanje naknade propisanih troškova zaposlenih u državnim organima uključujući i pripadnike Vojske Srbije u PPD-PD?
Propisane naknade troškova zaposlenih u državnim organima uključujući i pripadnike Vojske Srbije (npr. naknada troškova privremenog ili trajnog premeštaja, troškovi selidbe, troškovi odvojenog života od porodice i drugi propisani troškovi) se u PPP-PD iskazuju kroz OVP 110.
8. Koji je poreski tretman penzionera - vlasnika preduzetničkih radnji ili osnivača pravnih lica u sistemu Objedinjene naplate?
- penzioner, vlasnik preduzetničke radnje koji se opredelio za isplatu lične zarade: podnosi Poresku prijavu PPP PD u kojoj iskazuje isplaćenu ličnu zaradu u bruto iznosu na koju se obračunavaju obaveze za porez i doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Šifra vrste prihoda je 1 03 106 00 0.
- penzioner, vlasnik preduzetničke radnje koji se opredelio za samooporezivanje: ne podnosi PPP PD prijavu.
- penzioner, vlasnik preduzetničke radnje, koji je zaposlen u pravnom licu ili drugoj preduzetničkoj radnji (a nije osnivač ili vlasnik):
Preduzetnička radnja, čije je navedeno lice vlasnik, ukoliko se opredelio za isplatu lične zarade podnosi PPP PD prijavu sa šifrom vrste prihoda 1 03 106 00 0 u kojoj iskazuje isplaćenu ličnu zaradu u bruto iznosu i obračunate obaveze za porez i doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a ukoliko se opredelio za samooporezivanje ne podnosi PPP PD prijavu.
Poslodavac (pravno lice ili preduzetnička radnja u kojima je penzioner zaposlen) je takođe u obavezi da za njega podnosi PPP PD prijavu u kojoj iskazuje obaveze za porez i doprinos za PIO, a obaveze za doprinos za zdravstveno osiguranje iskazuje ukoliko je prioritetni osnov osiguranja zaposlenje, dok obaveze za doprinos za slučaj nezaposlenosti ne iskazuje u prijavi. Moguće oznake za vrste primalaca prihoda u ovom slučaju su 09, 10, 12 ili 13.
- penzioner, osnivač pravnog lica (ne radi - nije zakonski zastupnik, i nije zaposlen u svom pravnom licu): ne podnosi PPP PD prijavu.
- penzioner, osnivač pravnog lica koji radi - zakonski zastupnik svog pravnog lica (nije zaposlen u ovom pravnom licu): ne podnosi PPP PD prijavu, već podnosi PP OD-O.
- penzioner, osnivač pravnog lica, zaposlen u svom pravnom licu: za njega pravno lice podnosi PPP PD prijavu u kojoj iskazuje bruto zaradu i pripadajuće obaveze za porez i doprinos za PIO, a doprinos za zdravstveno osiguranje iskazuje u prijavi ukoliko mu je prioritetni osnov osiguranja zaposlenje, dok doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne iskazuje u prijavi.
9. Koje su šifre vrste prihoda za zarade, odnosno naknade zarada za invalide druge i treće kategorije?
Važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne poznaje kategorije tzv. invalida druge, odnosno treće kategorije, s tim da se prava stečena pre 1. januara 1997. godine ostvaruju prema propisima u skladu sa kojima su stečena.
Lica koja su ranijim propisima bila svrstana u invalide druge kategorije, prema važećim propisima prepoznata su kao lica koja zbog smanjene radne sposobnosti rade sa skraćenim radnim vremenom (4 sata) i koja pored zarade od PIO fonda primaju i naknadu zarade za preostala 4 sata.
Zarada i naknade zarade koju isplaćuje PIO fond za ova lica opredeljuje se izborom sledećih šifri vrsta prihoda:
                                  Zarada                 Naknada zarade na teret fonda PIO
                              1 07 105 00 0                             1 07 207 00 0
Šifre naknade zarade za bolovanje za ova lica iste su kao i za druge zaposlene.
Zarada, odnosno naknada zarade lica sa invaliditetom koja su zbog invaliditeta raspoređena na druge poslove i koja imaju pravo na naknadu zarade zbog manje zarade na tom drugom poslu (ranije invalidi treće kategorije) nema poseban poreski tretman, te se i za ova lica koriste ŠVP za zarade i naknade zarada kao i za druge zaposlene.
Naknada razlike zarade za invalide treće kategorije koju refundira PIO fond iskazuje se kroz OVP 199, jer se za obračunski period kod ove OVP ne zahtevaju podaci u polju 3.8 – Broj sati budući da se naknada plaća kao razlika zarade između radnog mesta na kojem je zaposleni radio pre invaliditeta i novog radnog mesta na koje je raspoređen. ŠVP koja se koristi u ovom slučaju je: 1 07 199 00 0.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta pu.gov.rs
  . . .
 

Godišnja zarada
isplaćena u 2013. godini
i sa njom povezane veličine

(postavljeno 3. februara 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS" broj 6/2014, od 24. januara 2014. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatak o prosečnoj godišnjoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćenoj u 2013. godini.
Ovaj podatak koristi se kao osnov za utvrđivanje:
• neoporezivog iznosa dohotka na koji se ne plaća godišnji porez na dohodak građana;
• dohotka za oporezivanje kao graničnika za oporezivanje dohotka i primenu poreske stope od 10%, odnosno 15% na poresku osnovicu; i
• ličnih odbitaka za koje se umanjuje osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji koja je isplaćena u 2012. godini iznosi 60.708,00 dinara mesečno, odnosno  728.496,00 dinara za 12 meseci.
Na osnovu gornjeg podatka utvrđene su veličine koje se koriste za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, u iznosima iz sledećeg pregleda:
  R.br.  Opis                                                                                                  Iznos 
    1.     Prosečna godišnja zarada isplaćena u RS u 2012. godini   . .            728.496 
    2.     Neoporezivi iznos :
            Rezidenti, stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnog
            lica i rezidenti upućeni u inostranstvo - trostruki iznos
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       2.185.488 
    3.     Dohodak za oporezivanje (oporezivi prihodi umanjeni
            za neoporezivi iznos sa r. br. 2) kao graničnik za primenu
            poreskih stopa od 10% odnosno 15% u visini od
            šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . .         4.370.976 
    4.     Lični odbici:
    4.1.  Za poreskog obveznika - 40% prosečne godišnje zarade  . . . .           291.398 
    4.2.  Za izdržavanog člana porodice - 15% prosečne
            godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .        109.274 
    5.     Poreska stopa:
    5.1.  Za iznos dohotka za oporezivanje do visine šestostrukog
            iznosa prosečne godišnje zarade umanjenog za lične odbitke  .              10% 
    5.2.  Za iznos dohotka za oporezivanje preko šestostrukog iznosa 
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .           15%
    6.     Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno
            osiguranje za 2013. godinu  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.642.480 
    7.     Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno
            socijalno osiguranje za 2014. godinu  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.850.101 
Obradili:
Petar Šukara i Jovan Šukara
  . . .
 

Izmenjen Pravilnik
o transfernim cenama
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
U „Službenom glasniku RS“ br. 8/14 od 29.01.2014. objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima (u daljem tekstu: Pravilnik o transfernim cenama), koji je stupio na snagu 30. januara 2014, a koji koje se primenjuje i na sastavljanje poreskog bilansa za 2013. godinu.
Najznačajnija izmena je da je omogućeno da se, umesto detaljne studije transfernih cena, za transakcije sa pojedinačnim povezanim licem čija je ukupna vrednost u poreskom periodu manja od 8.000.000 din, nadležnom poreskom organu podnese izveštaj u skraćenom obliku.
Izveštaj u skraćenom obliku poreski obveznik može da podnese za transakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, koje ispunjavaju jedan od sledeća dva uslova:
1) da je transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosi poreski bilans i da njena vrednost nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost;
2) da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godine za koju se podnosi poreski bilans nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost.
Izveštaj u skraćenom obliku podnosi se za sve transakcije koje ispunjavaju jedan od dva uslova, a sadrži podatke o svakoj od ovih transakcija, a naročito:
1) opis transakcije;
2) vrednost transakcije;
3) povezano lice sa kojim je transakcija izvršena.
Prema tome, pravna lica će, osim za zajmove i kredite, moći da za jednokratne transakcije sa jednim povezanim licem čija je vrednost u 2013. god. manja od 8.000.000 dinara, kao i za transakcije sa jednim povezanim licem čija je ukupna vrednost u poreskom periodu manja od 8.000.000 din. izveštaj o transfernim cenama poreskom organu dostave u skraćenom obliku. Skraćenje se ogleda u tome što se za ove transakcije navodi opis i vrednost svake ovakve transakcije, kao i podaci o povezanom licu sa kojim je transakcija izvršena i što za ove transakcije pravno lice neće biti u obavezi da proverava da li su se odvile po tržišnim uslovima, niti da vrši korekciju poreske osnovice u poreskom bilansu.
Pored toga, izmenama Pravilnika brisana je ranija odredba da uz studiju transfernih cena poreski obveznik nije dužan da dostavlja dokumentaciju o transakcijama sa pojedinačnim pravnim licem, osim na zahtev nadležnog poreskog organa; ukinuta je obaveza dostavljanja spiska svih povezanih lica i definisanja načina na koji je utvrđena povezanost sa svakim od njih (ovi podaci već sadržani u tački 5 spiska informacija koje treba obezbediti u delu studije o analizi grupe); zatim je brisana obaveza da je poreski obveznik u funkcionalnoj analizi dužan da izvrši i opis planiranog razvoja poslovnih odnosa i obrazloži politiku transfernih cena sa povezanim licima.
Dopunom Pravilnika predviđeno je da se kod primene metode uporedive cene na tržištu interno uporedivom cenom smatra i cena usluga ili proizvoda koju je obveznikovo povezano lice ostvarilo u transakciji sa nepovezanim licem, pod uslovom da se transakcija obavlja pod uporedivim uslovima, a izvršena su i preciziranja formule za računanje stope bruto marže kod metode preprodajne cene i cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu u smislu da se rezultat množi sa 100 kako bi se bruto marža izrazila u procentualnom obliku.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta privasav.rs
  . . .
 

Sastavljanje i dostavljanje
redovnih godišnjih finansijskih 
izveštaja za 2013. godinu
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sve zainteresovane korisnike da je danas, 3. februara 2014. godine, na ovoj internet strani u odeljku „Finansijski izveštaji i bonitet“ objavljena aplikacija Agencije za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2013. godinu.
Podsećamo da se redovni godišnji finansijski izveštaji sastavljeni u aplikaciji Agencije u skladu sa Tehničkim uputstvom za primenu aplikacije (elektronska forma), a dostavljeni preko interneta, posredstvom posebnog veb servisa, moraju odštampati iz aplikacije i obavezno dostaviti preporučenom poštanskom pošiljkom na adresu: Agencija za privredne registre, 11000 Beograd 6, sa navođenjem odgovarajućeg poštanskog faha, jer će se u protivnom smatrati da finansijski izveštaj nije ni predat.
Za potrebe obveznika koji ne koriste aplikaciju Agencije za sastavljanje finansijskih izveštaja u elektronskoj formi već finansijske izveštaje sastavljaju u pisanoj formi, od 15. januara 2014. godine na istoj internet strani postavljeni su važeći obrasci finansijskih izveštaja, za sve vrste obveznika, kao i obrazac zahteva za registraciju tih izveštaja. Takođe su objavljena i Pravila računske i logičke kontrole finansijskih izveštaja za 2013. godinu, za sve vrste obveznika. Skrećemo pažnju svim obveznicima, koji finansijske izveštaje za 2013. godinu sastavljaju na obrascima propisanim za privredna društva, zadruge, ogranke stranih pravnih lica, faktorig društva, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, druga pravna lica i preduzetnike, da je došlo do izmene podzakonskog akta u vezi sa obrascem „Statistički aneks“, odnosno da se u obrascu pod oznakom AOP 602 - oznaka za veličinu, unosi oznaka iz Obaveštenja o razvrstavanju, koju je pravno lice utvrdilo na osnovu podataka iz finansijskog izveštaja i kriterijuma propisanih članom 6. novog Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, broj 62/2013) i to : 4 za veliko, 3 za srednje, 2 za malo i 1 za mikro pravno lice, a preduzetnici unose oznaku 1 pošto se u skladu sa ovim zakonom smatraju mikro pravnim licima.
Počev od 3. februara 2014. godine, svim obveznicima i drugim zainteresovanim licima će biti omogućena pretraga prijema finansijskih izveštaja za 2013. godinu, unošenjem matičnog broja pravnog lica, sa informacijama o tome da li se obveznik nalazi u spisku obveznika za predaju finansijskih izveštaja, kao i u kojem obimu je dužan da dostavi finansijski izveštaj. Zavisno od forme sastavljanja finansijskog izveštaja (elektronska ili pisana), pruža se i informacija o iznosu naknade za registraciju tog izveštaja, kao i račun za uplatu te naknade.
Obveznicima koji su do datuma pretrage predali pošiljku sa finansijskim izveštajem za 2013. godinu, biće prikazana informacija da je pošiljka stigla u Agenciju i broj pod kojim je evidentirana.Praćenje toka obrade finansijskih izveštaja za 2013. godinu, biće omogućeno u drugoj polovini februara ove godine.
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
03.02.2014 - Rok za podnošenje PPP prijave
                   produžen do 7. februara 2014. godine

Obaveštavamo Vas da je rok za podnošenje Pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osigurnje po odbitku na teret primaoca prihoda (PPP) produžen do 7. februara 2014. godine.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Povećane naknade
za registracije firmi
(postavljeno 31. januara 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) Srbije saopštila je da su u proseku za devet odsto povećane naknade za registracije i druge usluge koje pruža. Kako se navodi u saopštenju, APR je uvećao naknadu za 52 vrste usluga, za 15 usluga je visina naknade smanjena, dok su za 97 usluga iznosi naknada ostali nepromenjeni. Ključni razlog za promene naknada  ja to što tri godine nisu menjane - od kraja 2010. i početka 2011. godine.
Naknade za registraciju osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, ogranka ili udruženja povećanje znači da će ona ubuduće koštati 4.900 dinara, umesto dosadašnjih 4.500 dinara, dok je registracija za preduzetnike sa 1.200 povećana na 1.500 dinara.
Naknade za registraciju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja sastavljenih i dostavljenih primenom posebne aplikacije APR, povećane su sa dosadašnjih 30 na 40 odsto naknade za registraciju finansijskih izveštaja dostavljenih u papirnoj formi.
Naknada za izveštaje u papirnoj formi je, precizira se, povećana jer dosadašnja naknada nije bila dovoljna da pokrije troškove i zbog toga što u 2014. nastupile dodatne obaveze za APR, koje se odnose na primenu novog Zakona o računovodstvu.
Naknada za podnošenje finansijskih izveštaja primenom posebne aplikacije Agencije za obveznike revizije, povećana je sa 3.000 na 4.000 dinara, za pravna lica koja nisu obveznici revizije sa 900 na 1.200 dinara, a za mala druga pravna lica sa 300 na 400 dinara.
Visina naknade za finansijske izveštaje podnete u pisanoj formi nije promenjena, kao i da je više naknada smanjeno.
Najznačajnije smanjenje naknada je za usluge registracije podataka o privremenim merama kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti (do 50 odsto).
Za izdavanja nekih vrsta potvrda, izvoda i promena podataka u registru turizma i stečajnih masa, naknada je smanjena od 35,9 do 50 odsto, a kod registracije ugovora vrednosti od 6.000 do 10.000 evra u registrima založnog prava i finansijskog lizinga, visina naknade je smanjena za 1.000 dinara.
Registracija i objavljivanje osnivačkog akta, statuta i drugih dokumenata privrednih društava umanjena je sa 1.500 dinara na 1.000 dinara, navodi se u saopštenju APR.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 31. januara 2014. godine)
31.01.2014 - Danas ističe rok za elektronsko podnošenje PPP-PD prijave

Poslednjeg dana roka za elektronsko podnošenje pojedinačne prijave za poreze i doprinose po odbitku za isplate izvršene u januaru 2014. godine, podneto je do 14 časova više od 15.000 prijava. Inače, od 1. januara je stiglo više od 80.000 prijava tzv. objedinjene naplate.
Elektronski servisi Poreske uprave funkcionišu nesmetano, s tim što su mogući povremeni prekidi u intervalu od 5 do 10 minuta. Prema našim saznanjima bilo je nekoliko pokušaja hakerskih napada na sistem Poreske uprave.
Ukoliko iz bilo kojih razloga poslata prijava nije prihvaćena kao podneta, isplatilac prihoda, odnosno podnosilac prijave, treba da nastavi sa upućivanjem PPP-PD prijave sve dok ona ne dobije status podnete prijave.
Ako iz bilo kojih razloga isplatioci prihoda nisu ni pokušali podnošenje za isplate izvršene u januaru 2014. godine, moraju to učiniti što hitnije.
Propuštanje roka za slanje PPP-PD prijave predstavlja prekrštaj iz člana 177. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Uputstva u vezi
sa popunjavanjem
nove PPP PD prijave
(postavljeno 30. januara 2014. godine)
Uputstva u vezi sa popunjavanjem nove PPP PD prijave u elektronskoj formi, kako bi se premostile prepreke prilikom slanja ove prijave:
1) Kada je prijava PPP PD primljena i obveznik dobije poruku da je prijava „primljena a nije validirana", obveznik treba da klikne na status prijave, kako bi proverio validnost prijave. Kroz proveru statusa obveznik će videti da li je prijava ispravna ili nije, u kojem slučaju će dobiti i obaveštenje o eventualnim greškama;
2) Ukoliko se zarada zaposlenima isplaćuje samo jednom u toku meseca, ne unosi se oznaka „K" u polje 1.2. obračunski period;
3) Prilikom isplate zarade korisniku starosne penzije, koji je zasnovao radni odnos i koji se opredelio da zdravstveno bude osiguran preko penzije (ne plaćaju se doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti), u šifri primaoca prihoda unosi se oznaka 09 ili 10;
4) Kod isplate zarada licu sa invaliditetom, koje je zasnovalo radni odnos, u šifri primaoca prihoda unosi se oznaka 01 - ukoliko se ne koriste olakšice prilikom zapošljavanja invalidnog lica, odnosno oznaka 07 - ukoliko se koriste olakšice za zapošljavanje invalidnog lica;
5) Prilikom isplate dividende osnivaču privrednog društva, koji je zasnovao radni odnos u privrednom društvu čiji je osnivač, u šifri primaoca prihoda unosi se oznaka 11;
6) Kod isplate naknade troškova zaposlenima iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana preko neoporezivog iznosa, u polje 3.9. bruto prihod unosi se osnovica za porez;
7) Plaćeni doprinosi na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa za osnivača privrednog društva, koji nije zasnovao radni odnos u privrednom društvu čiji je osnivač, za koje se nadležnom poreskom organu podnosi PP OD-O, neće biti obuhvaćeni objedinjenom naplatom, tako da se tako plaćeni doprinosi ne unose u PPP PD;
8) Kod isplate primanja po sudskim presudama, u polje 1.1. vrsta prijave unosi se oznaka 5, a prijava se popunjava na taj način što se unosi samo ono što se zaposlenom isplaćuje i obaveze koje se plaćaju. U narednom periodu biće omogućeno da se za celu godinu podnese samo jedna prijava PPP PD, a ne posebno prijava za svaki mesec za koji se vrši isplata zaposlenom po odluci suda;
9) Kada je isplatilac prihoda poljoprivredno gazdinstvo koje vodi poslovne knjige i obveznik je PDV, kao isplatilac prihoda unosi se oznaka 7, u polje 2.2. unosi se JMBG poljoprivrednika, a polje 2.5. ostaje prazno, jer poljoprivrednik nema matični broj, pošto nije registrovan kod APR.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 30. januara 2014. godine)
30.01.2014 - Povećan je iznos PDV koji se refundira kao i limiti koji se odnose na neto                      prihod i ukupnu imovinu roditelja odnosno staratelja

Na osnovu usklađenih dinarskih iznosa iz Zakona o porezu na dodatu vrednost, objavljenih u Službenom glasniku Republike Srbije broj 6/14, od 1. februara 2014. godine pravo na refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe, može se ostvariti do iznosa od 71.540 dinara (član 56b stav 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost).
Izmenjeni su limiti koji se odnose na neto prihod i ukupnu imovinu roditelja i staratelja (član 56b stav 2. tačka 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost). Da bi se ostvarilo pravo na refundaciju uslov je da je ukupan neto prihod roditelja, odnosno staratelja bebe u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev za refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe, ostvaren u iznosu manjem od 981.120 dinara. Drugi uslov je da je ukupna imovina roditelja, odnosno staratelja bebe na koju se plaća porez na imovinu u skladu sa propisima kojima se uređuju porezi na imovinu manja od 23.914.800 dinara.
Kupac hrane i opreme za bebe u prvoj godini starosti bebe može da ostvari refundaciju PDV u iznosu PDV koji je sadržan u vrednosti fiskalnog računa za kupljenu hranu i opremu za bebe, a najviše u iznosu do 40.880 dinara, a od navršene prve do navršene druge godine starosti bebe, u iznosu do 30.660 dinara. Dakle, ukupan iznos koji se može ostvariti po osnovu refundacije PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe iznosi 71.540 dinara.
Pravo na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe, za nabavke izvršene od 1.01.2013. godine imaju roditelji i staratelji koji prošle godine nisu zaradili više od 81.760 dinara mesečno. Uslov je i da je ukupna imovina roditelja, odnosno staratelja bebe na koju se plaća porez na imovinu u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na imovinu manja od 23,9 miliona dinara.
Zakonski rok za podnošenje zahteva za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe je od 1. do 15. februara 2014. godine. Međutim, s obzirom na to da rok pada u vreme vikenda odnosno praznika, rok za podnošenje zahteva za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe se pomera, shodno Zakonu o opštem upravnom postupku.
Realan rok za podnošenje zahteva je od 3. do 18 februara 2014. godine. U tom periodu, moći će da se podnose zahtevi za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.
Korisničko uputstvo u vezi sa refundacijom PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe
Preuzmite obrazac RFNB - Zahtev kupca hrane i opreme za bebe za refundaciju PDV
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 30. januara 2014. godine)
30.01.2014 - Rok za elektronsko podnošenje PPP-PD prijave ističe sutra

Pojedinačna prijava za poreze i doprinose po odbitku (PPP-PD) za isplate izvršene u januaru 2014. godine, mora se elektronski poslati najkasnije do 31. januara 2014. godine.
Ukoliko iz bilo kojih razloga poslata prijava nije prihvaćena kao podneta, isplatilac prihoda, odnosno podnosilac prijave, treba da nastavi sa upućivanjem PPP-PD prijave sve dok ona ne dobije status podnete prijave.
Ako iz bilo kojih razloga isplatioci prihoda nisu ni pokušali podnošenje za isplate izvršene u januaru 2014. godine moraju to učiniti što hitnije.
Propuštanje roka za slanje PPP-PD prijave predstavlja prekrštaj iz člana 177. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Dokumenti fiskalne kase
čuvaju se najmanje tri godine

(postavljeno 29. januara 2014. godine)
Fiskalne račune koje izda u slučajevima kada nije u funkciji fiskalna kasa, naloge za ispravku (Obrazac NI) koje izda u slučajevima kada se kupljeno dobro vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra posle izdavanja fiskalnog isečka/računa, dnevne izveštaje, knjigu dnevnih izveštaja, periodične izveštaje i kontrolnu traku fiskalne kase obveznik je dužan čuvati najmanje tri godine, računajući od prvog dana naredne godine u odnosu na godinu u kojoj su štampani, kako to propisuje član 17. i 20. Zakona o fiskalnim kasama ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 93/12).
Nepoštivanje spomenutih rokova čuvanja Zakon (član 43). kvalifikuje kao prekršaj za koji pravnom licu propisuje novčanu kaznu od 100.000 do 2.000.000 dinara i odgovornom licu u pravnom licu od 5.000 do 150.000 dinara, a preduzetniku od 50.000 do 500.000 dinara.
Obradio: Jovan Šukara  . . .
 

Saopštenja APR-a o razvrstavanju
pravnih lica prema novom Zakonu
o računovodstvu i prekidu izveštavanja
(postavljeno 28. januara 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sve zainteresovane korisnike da se, u skladu sa prelaznim i završnim odredbama novog Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, broj 62/2013), koji je na snazi od 24. jula 2013. godine, samo pojedine odredbe istog odnose na finansijske izveštaje za 2013. godinu. Shodno tome, pravna lica se po podacima iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu razvrstavaju na osnovu člana 6. novog Zakona u četiri kategorije i to: mikro, mala, srednja i velika, umesto dosadašnje tri (mala, srednja i velika).
S obzirom da se finansijski izveštaji za 2013. godinu sastavljaju prema podzakonskim aktima donetim na osnovu starog Zakona, radi primene odredbe o razvrstavanju pravnih lica po novom Zakonu, donet je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, broj 114/06, 5/07 i 3/2014), a koji se odnosi na obrazac „Statistički aneks“. U tom obrascu, pod oznakom AOP 602 – oznaka za veličinu, unosi se oznaka iz Obaveštenja o razvrstavanju, koju je pravno lice utvrdilo na osnovu podataka iz finansijskog izveštaja za 2013. godinu i kriterijuma propisanih članom 6. novog Zakona i to : 4 za veliko, 3 za srednje, 2 za malo i 1 za mikro pravno lice, a preduzetnici unose oznaku 1 pošto se u skladu sa ovim zakonom smatraju mikro pravnim licima.
U cilju uporedivosti podataka o veličini iz ranijih godina, kada su numeričke oznake za razvrstavanje pravnih lica bile 3 za velika, 2 za srednja i 1 za mala pravna lica, Agencija će u bazama podataka iz finansijskih izveštaja za prethodne godine izvršiti migriranje podataka iz starih numeričkih oznaka u nove i to:
-oznaku 3 u oznaku 4 (za velika pravna lica)
-oznaku 2 u oznaku 3 (za srednja pravna lica)
-oznaku 1 u oznaku 2 (za mala pravna lica).
Podaci iz finansijskih izveštaja sa ovim „izmenjenim oznakama“ za veličinu biće dostupni svim zainteresovanim korisnicima počev od 10. februara 2014. godine.
S tim u vezi, obaveštavamo korisnike podataka koji su do sada od Agencije preuzeli podatke o veličini pravnih lica za sve ranije godine, da je neophodno da u svojim bazama izvrše migriranje iz starih numeričkih oznaka u nove, a prema napred navedenom.
Obaveštavamo sve korisnike da će usled navedenog migriranja podataka u periodu od 7. do 10. februara 2014. godine biti privremeno onemogućeno pretraživanje objavljenih podataka iz finansijskih izveštaja na internet strani Agencije, kao i da će u petak 7. februara 2014. godine biti obustavljeno naručivanje i davanje podataka iz finansijskih izveštaja i usluga boniteta, te molimo za razumevanje.
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 28. januara 2014. godine)
28.01.2014 - Rok za podnošenje zahteva za refundaciju PDV-a za kupovinu hrane                            i opreme za bebe počinje 1. februara

Rok za podnošenje zahteva za refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe počinje 1. februara i traje do 15. februara 2014. godine. U tom periodu, roditelji odnosno staratelji - kupci hrane i opreme za bebe mogu da podnesu zahtev za refundaciju PDV.
Kupac hrane i opreme za bebe ostvaruje pravo na refundaciju PDV na osnovu pismenog zahteva koji se podnosi na Obrascu RFNB - Zahtev kupca hrane i opreme za bebe za refundaciju PDV organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište. Obrazac RFNB se može naći na sajtu Poreske uprave: www.poreska uprava.gov.rs u delu Obrasci.
Uz zahtev se dostavljaju:
- fiskalni isečci izdati od strane prodavca hrane i opreme za bebe (obveznika PDV) u skladu sa propisima kojima se uređuju fiskalne kase u periodu za koji se podnosi zahtev za refundaciju PDV,
- fotokopije i spisak brojeva tih fiskalnih isečaka.
Nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po sprovedenom postupku kontrole ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na refundaciju PDV, rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva sa potrebnom dokazima.
Refundacija PDV na račun kupca hrane i opreme za bebe, vrši se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja Upravi za trezor.
Kupac hrane i opreme za bebe u prvoj godini starosti bebe može da ostvari refundaciju PDV u iznosu PDV koji je sadržan u vrednosti fiskalnog računa za kupljenu hranu i opremu za bebe, a najviše u iznosu do 40.000 dinara, a od navršene prve do navršene druge godine starosti bebe, u iznosu do 30.000 dinara.
Pravo na refundaciju PDV za kupovinu hrane i opreme za bebe, za nabavke izvršene od 1.01.2013. godine imaju roditelji i staratelji koji prošle godine nisu zaradili više od 80.000 dinara mesečno. Uslov je i da je ukupna imovina roditelja, odnosno staratelja bebe na koju se plaća porez na imovinu u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na imovinu manja od 23,4 miliona dinara.
Ukoliko je kupac hrane i opreme za bebe propustio da podnese zahtev za refundaciju PDV u periodu od 1. do 15 jula 2013. godine, za nabavke koje je izvršio u periodu od 1. januara do 30. juna 2013. godine, može u 2014. godini, u periodu od 1. do 15. februara, da podnese zahtev za refundaciju PDV za nabavke izvršene u periodu januar - decembar 2013. godine.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Neoporezivi iznos zarada
od 1. februara 11.242,00 dinara
(postavljeno 27. januara 2014. godine)
Prema članu 12a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11, 93/12, 114/12, 47/13, 48/13, 108/13 - u daljem tekstu: Zakon) vrši se usklađivanje dinarskog iznosa poreske olakšice iz člana 15a st. 2, 4. i 5. Zakona godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
U periodu od 01.02.2013. godine do 29.05.2013. godine olakšica je iznosila 8.776,00 dinara, a u periodu od 30.05.2013. godine do 31.01.2014. godine ta olakšica je iznosila 11.000,00 dinara.
U januaru 2014. godine izvršeno je usklađivanje indeksom potrošačkih cena u 2013. godini (2,2%), tako da usklađena poreska olakšica iz člana 15a stav 2, 4. i 5. Zakona od 01.02.2014. godine do 31.01.2015. godine ("Sl. glasnik RS", br. 6/14) iznosi 11.242,00 dinara (11.000 x 1,022). 
Podatke za tekuću i prošle godine
pronađite na atranici Poslovni savetnik, priručnik
  . . .
 

Usklađeni neoporezivi
iznosi porezom na dohodak
građana od 1. februara
(postavljeno 27. januara 2014. godine)
Nakon usklađivanja sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini (2,2%), usklađeni dinarski neoporezivi iznosi u Zakonu o porezu na dohodak građana od 1. februara 2014. godine iznose:
Neoporezivi iznosi iz člana 9. stav 1.                                   do 31.01.      od 01.02.
1. Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove
   porodice ili penzionisanog radnika – tačka 9)                        60.819,00      62.157,00
2. Stipendije i krediti učenika i studenata – tačka 12)               10.427,00      10.656,00
3. Naknada za ishranu – hranarina koju sportistima
   amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u
   skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – tačka 13)            8.689,00       8.880,00
Neoporezivi iznosi iz člana 18. stav 1.
1. Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju – tačka 1)       3.476,00      3.552,00
2. Dnevnica za službeno putovanje u zemlji – tačka 2)                 2.086,00      2.132,00
3. Naknada troškova prevoza na službenom putovanju
    sopstvenim vozilom – tačka 4)                                                6.082,00     6.216,00
4. Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene
   rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog
  
ili člana njegove porodice – tačka 5)                                       34.754,00    35.519,00
5. Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina,
   povodom Nove godine i Božića – tačka 6)                                 8.689,00      8.880,00
6. Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom
    kojim se uređuje rad – tačka 7)                                             17.376,00    17.758,00
Neoporezivi iznos iz člana 21a
1. Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i
   invalidskog osiguranja i penzijski doprinos
   u dobrovoljni penzijski fond                                                       5.214,00     5.329,00
Neoporezivi iznos iz člana 83. stav 5.
1. Pojedinačno ostvareni dobitak od igara na sreću                      11.000,00   11.242,00
Podatke za tekuću i prošle godine
pronađite na atranici Poslovni savetnik, priručnik
  . . .
 

Šta raditi sa
oštećenim novčanicama?

(postavljeno 27. januara 2014. godine)
Većina građana nije upoznata sa činjenicom na koji način i gde mogu da zamene oštećene novčanice koje, na primer, ne žele da im prihvate trgovci.
Iako je to malo poznata informacija, sve banke su dužne da zamenjuju novčanice i kovani novac koji nisu podobni za opticaj, naveli su u kancelariji projekta "Jačanje zaštite potrošača u Srbiji".
"Dakle, ukoliko im se u rukama nađe oštećena ili zaprljana novčanica, nepodobna za opticaj, dovoljno je da potrošači svrate u najbližu banku i na blagajni je zamene za novac iste vrednosti", istakli su u toj kancelariji.
U banci se kao novčanica nepodobna za opticaj, između ostalog, prihvata kada se na zamenu podnese najmanje 51 odsto površine ispravne novčanice, preko cele novčanice su jasno uočljive mrlje, dodatni znaci, kada je uočljiv nedostatak boje novčanica ima najmanje jedno zacepljenje, jasno uočljive rupe, nedostaju joj delovi makar jedne ivice...
Čak i ako dođu u posed novčanice koja je u stvari manja od 51 odsto njene stvarne celine, uz odgovarajuću izjavu o tome kako je dospela kod njih , kako je došlo do oštećenja, šta je sa ostalim delovima novčanice, novac se može predati banci na zamenu, koja će je zatim proslediti NBS, koji će odlučiti o zameni novčanice.
Kada je reč o kovanom novcu, on može da se menja u slučaju da je zbog korišćenja u opticaju, korozije ili fizičkih uticaja promenio neke od svojih fizičkih osobina ili da je izrađen sa izvesnom greškom i kao takav pušten u opticaj.

Integralni tekst preuzet
sa sajta gdeinvestirati.com  . . .

 

Deset stvari koje
zaposleni žele više od povišice

(postavljeno 27. januara 2014. godine)
Zadovoljenje ovih osnovih potreba važnije je od novca. Suprotno uvreženom mišljenju, zaposleni mnoge stvari cene više od povišice. Ako ih tretirate pošteno, biće produktivniji. Evo što zaposleni stvarno žele:
1) Da budu ponosni
Kada ih neko pita čime se u životu bave, žele se pohvaliti svojim poslom, a ne izvinjavati. Žele da ljudi koji ih to pitaju budu barem malo impresionirani.
2) Da imaju pravedan tretman
Iako svi znamo da 'život nije pošten', nijedan zaposleni ne želi šefa koji će mu taj život učiniti još nepoštenijim. Zaposleni ne podnose favorizovanje. Očekuju nagrade i povišice za one ljude koji naporno rade, a ne za pojedince koji se ulizuju.
3) Da imaju šefa kojeg će poštovati
Zaposleni žele da ih njihov šef poštuje, naravno, ali jednako tako žele poštovati svog šefa! Žele verovati da je njihov šef lider koji je vredan njihove lojalnosti.
4) Da ih se čuje
Zaposleni ne vole kada šef za njih nema vremena ili kada ne pokazuje interes za ono što oni imaju za reći. Oni ne očekuju od šefa da uvek posluša njihov savet, ali ako ih šef uopšte 'ne doživljava' pretpostaviće da mu je stalo samo do njega samoga.
5) Da imaju privatni život
Mnogim šefovima (posebno privatnicima) posao je način života. Zaposleni, s druge strane, obično misle da su prijatelji i porodica 'njihov život'. Čak i kada su posvećeni svom poslu, nisu srećni kada im posao oduzima više vremena ili vreme koje inače posvećuju bliskim ljudima.
6) Da ih se usmjerava, ali ne vole mikromenadžment
Šefova pomoć je dobrodošla kada je zaposleni traži ili kada je u pitanju težak zadatak u kojem trebaju pomoć. Ono što zaposleni ne žele je šef koji se upliće u svaki segment njihova posla i koji im 'puše za vratom'.
7) Da neradnici i zabušanti dobiju otkaz
U svakom poslu postoje barem jedan ili dva pojedinca koji zagorčavaju život ostalima. Više od ičega, zaposleni žele da šef 'najuri' takve pojedince. Ako šef to ne učini, zaposleni znaju da je slabić, neznalica ili još gore, isti takav - zabušant.
8) Da imaju manje stresa
Ljudi ne vole osećaj da imaju previše posla, a premalo vremena. Šef treba pametno planirati, uvažvati probleme i postavljati realne ciljeve, kako ne bi (nenamerno i bespotrebno) zaposlenima stvarao stres. 
9) Da imaju sigurnost
Nijedan razuman zaposleni ne očekuje da će čitavog života raditi kod jednog poslodavca. Ipak, teško se koncentrisati na posao kada imate osećaj da vam otkaz 'visi nad glavom'. Zaposleni žele znati da ne gube svoje vreme onda kada daju sve od sebe kako bi posao odradili najbolje što mogu.
10) Da pobede konkurenciju
Nemojte nikada podcenjivati snagu timskog rada, posebno kada timski rad podrazumeva pobeđivanje nekog drugog tima. Zaposlenici ne žele biti samo timski igrači već žele igrati za pobedničku ekipu.
Zašto novac nije na ovom popisu?
Kada se žale na svoju platu ljudi to obično formulišu na sledeći način: "Ne plaćaju me dovoljno da bih trpio/trpela ovakve gluposti".
Povedete li računa o ovih deset stvari, vaši zaposleni će biti lojalni i marljivi, čak i ako im ne možete ponuditi veću platu od one koju su imali kod nekog drugog.
Integralni tekst
preuzet sa sajta gdeinvestirati.com
Izvor: moj-posao.net  . . .

 

Ispravka i otpis vrednosti
pojedinačnih potraživanja

(postavljeno 27. januara 2014. godine)
U toku 2013. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013 i 108/2013). Prema samostalnom članu 20, Zakon se primenjuje na sastavljanje finansijskih izveštaja već za 2013. godinu. U odnosu na prethodne Zakone, članovi 16. i 16a, koji se odnose na otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja, znatno su liberalniji i prihvatljiviji za privrednike.  
Ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja
Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu, odnosno realizaciju prošlo najmanje 60 dana. To znači da je za ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja, za razliku od direktnog otpisa, kao i u prethodnim godinama, potrebno da se ispuni samo jedan uslov – da su potraživanja starija od 60 dana. Za iznos rashoda po osnovu ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koji su bili priznati u poreskom bilansu, uvećavaju se prihodi u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome obveznik izvrši direktan otpis vrednosti istih potraživanja, ako nije kumulativno ispunio propisane uslove iz člana 16. stav 1. i 2. Zakona.
Ukoliko u 2013. godini obveznik odluči i izvrši direktan otpis (isknjižavanje) potraživanja za koje je u nekom prethodnom poreskom periodu (npr. u 2012. godini) bila izvršena i sprovedena ispravka vrednosti po kom osnovu su bili priznati rashodi u poreskom bilansu za konkretan poreski period, oporeziva dobit za 2013. godinu uvećava se za iznos za koji je bila izvršena ispravka vrednosti, ako za taj otpis nisu ispunjeni svi propisani uslovi.
Ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje, priznaju se na teret rashoda do iznosa obaveze koju obveznik ima prema tom licu. To znači, da ispravka vrednosti nenaplativog potraživanja, koja se iskazuje kao razlika između iznosa celokupnog potraživanja i obaveze koju obveznik ima prema istom licu primenjuje se za sastavljanje poreskog bilansa za 2013. godinu i biće poreski priznat rashod.
Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja 
Prilikom usklađivanja rashoda u poreskom bilansu za 2013. godinu po osnovu otpisa vrednosti pojedinačnih potraživanja, potrebno je da se kumulativno ispune uslovi iz člana 16. stav 1. Zakona, a to znači: 
1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika; 
2) da su ta potraživanja u knjigama poreskog obveznika otpisana kao nenaplativa, i 
3) da poreski obveznik pruži dokaze da su potraživanja utužena, odnosno da je pokrenut izvršni postupak radi naplate potraživanja, ili da su potraživanja prijavljena u likvidacionom ili stečajnom postupku nad dužnikom.
Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaje otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja za koja su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. tač. 1) i 2), odnosno člana 16. stav 2. Zakona, pod uslovom da su troškovi utuženja pojedinačnog dužnika veći od ukupnog iznosa potraživanja od tog dužnika. Pod troškovima utuženja, shodno odredbi člana 16. stav 5. Zakona, smatraju se takse i drugi javni prihodi koji se plaćaju za podnošenje tužbe.
Na teret rashoda poreskom obvezniku u poreskom bilansu priznaje i otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja za koja su troškovi utuženja (sudske takse i drugi javni prihodi koji se plaćaju za podnošenje tužbe) veći od iznosa ukupnog potraživanja od konkretnog dužnika. Ova odredba se odnosi na potraživanja koja su prethodno bila uključena u prihode obveznika i koja su u knjigama poreskog obveznika otpisana kao nenaplativa kao i na potraživanja koja se, u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS, odnosno MSFI, ne iskazuju kao prihod, osim potraživanja iz člana 7a tačka 2) Zakona (član 16. stav 2. Zakona).
Uključivanje ispravljenih ili otpisanih potraživanja u ukupan prihod   
Sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate ili za koja poverilac povuče tužbu, predlog za izvršenje, odnosno prijavu potraživanja, ulaze (uključuju se) u prihode poreskog obveznika, u momentu naplate ili povlačenja tužbe, predloga za izvršenje, odnosno prijave potraživanja.
Međutim, sva otpisana, ispravljena i druga potraživanja koja nisu priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentu naplate ne ulaze u prihode poreskog obveznika.
Gubitak od prodaje potraživanja priznaje se kao poreski rashod   
Novinu čini i dodat član 16.a Zakona kojim je propisano da se gubitak od prodaje potraživanja priznaje kao poreski rashod u iznosu koji je iskazan u Bilansu uspeha obveznika.
Obradili: 
Svetlana Tešić i Jovan Šukara  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 24. januara 2014. godine)
24.01.2014. - Novi uplatni računi za uplatu javnih prihoda od kapitala, uključujući i
                    prihode od izdavanja u zakup sopstvenih nepokretnosti, kao i prihode
                    od davanja u zakup pokretnih stvari

Odredbama Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Službeni glasnik RS“, br. 120/13) propisani su novi uplatni računi za uplatu javnih prihoda od kapitala - prihodi od izdavanja u zakup sopstvenih nepokretnosti, prihodi od investicione jedinice, kao i davanja u zakup pokretnih stvari i koji se primenjuju počev od 1.01.2014. godine. S tim u vezi dajemo obaveštenje o uplatnim računima javnih prihoda i poreskim prijavama koje su obveznici (pravna lica i preduzetnici ako su isti isplatioci prihoda, odnosno fizička lica za koje isplatilac prihoda nije dužan da obračuna i obustavi porez po odbitku) dužni da podnesu nadležnim organizacionim jedinicama Poreske uprave, i to:
I Uplatni računi i poreske prijave koje podnose pravna lica i preduzetnici ako su isti isplatioci prihoda fizičkom licu
1. Porez na prihode od kapitala koji se obračunavaju i obustavljaju po odbitku iskazuju se na obrascu PP OPJ 3 - Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu na prihode od kapitala za prihode od izdavanja sopstvenih nepokretnosti u zakup, kao i prihoda po osnovu prinosa od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, koji su ostvareni u periodu počev od 1.01.2014. godine, uplata poreza se vrši na račun broj 840-711149843-27 - Porez na prihode od izdavanja sopstvenih nepokretnosti/porez na prihod od kapitala po drugom osnovu.
2. Porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari koji se obračunavaju i plaćaju po odbitku iskazuje se na obrascu PP OPJ-4 - Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, za prihode koji su ostvareni počev od 1.01. 2014. godine, a uplata se vrši na uplatni račun 840-711145843-96 - Porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari – po osnovu samooporezivanja i po rešenju Poreske uprave.
II Uplatni računi i poreske prijave koje podnose fizička lica za ostvarene prihode za koje isplatilac prihoda nije dužan da obračuna i obustavi porez po odbitku
1. Porez na prihode od izdavanja sopstvene nepokretnosti koje ostvaruje fizičko lice za koje isplatilac prihoda nije dužan da obračuna i obustavi porez po odbitku, iskazuje se na obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je ostvaren počev od 1.01.2014. godine, uplata se vrši na račun broj 840-711149843-27 - Porez na prihode od izdavanja sopstvenih nepokretnosti/porez na prihod od kapitala po drugom osnovu.
2. Porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari koje ostvaruje fizičko lice za koje isplatilac prihoda nije dužan da obračuna i obustavi porez po odbitku iskazuje se na obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika, koji je ostvaren počev od 1.01.2014. godine, uplata se vrši na račun broj 840-711145843-96 - Porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari – po osnovu samooporezivanja i po rešenju Poreske uprave.
3. Napominjemo da se porez na prihode od nepokretnosti za prihode koje je ostvarilo fizičko lice zaključno sa 31.12.2013. godine, za koje je fizičko lice podnosilo poreske prijave, obaveza se utvrđuje rešenjem poreskog organa u kome je naveden račun za uplatu broj 840-711143843-82 – Porez na prihode od nepokretnosti.
4. Takođe, napominjemo da se porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, koje je ostvarilo fizičko lice zaključno sa 31.12.2013. godine, za koje je fizičko lice podnosilo poreske prijave, obaveza se utvrđuje rešenjem poreskog organa u kome je naveden račun za uplatu broj 840-711145843-96 - Porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari – po osnovu samooporezivanja i po rešenju Poreske uprave.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Uprava za sprečavanje pranja novca
potpisala sporazum o saradnji
sa Republičkim javnim tužilaštvom

(postavljeno 23. januara 2014. godine)
Dana 22.1.2014. godine Uprava za sprečavanje pranja novca i Republičko javno tužilaštvo potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Ovim sporazumom se učvršćuje saradnja između Uprave i Republičkog javnog tužilaštva kako na operativnom nivou, odnosno u pogledu razmene finansijsko - obaveštajnih podataka, tako i na nivou obuke i razmene stručnih znanja, iskustava i informacija.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs  . . .

 

Kada pokrećete firmu
razmislite o bezbednosti

(postavljeno 22. januara 2014. godine)
Kada preduzetnici odluče da pokrenu sopstveni posao, oni su obično fokusirani na proizvod ili uslugu koju obezbeđuju i kako to da prodaju mušterijama. Ostatak njihove pažnje se troši na logistiku-traženje poslovnog prostora; popunjavanje prijava za poreze; ulaganje u računare za zaposlene, itd. Jedan deo koji je obično zanemaren tokom tog haotičnog perioda jeste IT bezbednost.
Kada veoma mala kompanija odluči da se obrati kompaniji zaduženoj za IT bezbednost, uglavnom je to zbog toga što je već postala žrtva sajber kriminala, ili zato što je vlasnik kompanije video vest o malverima koji kradu kreditne kartice i počeo da paniči dok se pita da li bi to moglo da se dogodi njegovoj kompaniji. U svakom slučaju, kompanija za IT bezbednost postaje hitan prioritet dok se zaposleni muče da pronađu pravo rešenje. Isto tako, ako mala kompanija dozvoli da je malver natera da se obrati kompaniji za bezbednost, može biti kasno. Ukoliko malver dovede kompaniju do propasti ili je zatvori na dan, dva, troškovi gubitka prihoda i troškovi čišćenja od infekcije mogu da iznose nekoliko desetina hiljada dolara. U većini slučajeva, to je dovoljno da kompaniju dovede do bankrota.
Uvođenjem osnovnih mera za IT bezbednost u početni plan, preduzetnici mogu da uštede vreme, novac i da izbegnu glavobolju, kao i da se zaštite od malvera koji bi mogli da naprave dovoljnu štetu da ugase kompaniju. Stručnjaci iz kompanije Kaspersky Lab daju neke savete koji bi trebalo da se slede kada se prvi put uspostavlja IT mreža u “veoma maloj kompaniji”, koja se obično definiše kao kompanija sa manje od 25 zaposlenih.
Korak 1: Izvršite popis
Nove kompanije verovatno neće imati ličnog IT stručnjaka, ali barem je IT inventar dovoljno mali da može lako njime da se upravlja. Načinite jednostavnu Excel listu svih laptopova i radnih stanica, kao i svih servera i rutera u kompaniji. Ova lista bi takođe trebalo da uključuje beleške o svim aplikacijama od ključne važnosti za posao koje se koriste na svakom uređaju.
Korak 2: Odredite prioritete
Novoj listi opreme i aplikacija dodajte beleške koje definišu zadatke koje svaki uređaj obavlja, i koliko zavisi vaše poslovanje od svakog konkretnog zadatka. Stavite sve najbitnije delove opreme u Kategoriju 1, dok uređaji koji obavljaju manje bitne zadatke mogu da budu u Kategoriji 2 ili čak Kategoriji 3. Na primer, za sektor čiji su primarni poslovi onlajn prodaje, imejl server spada u Kategoriju 1. Za kompanije koje imaju izloženu robu računar preko kojeg se obavljaju finansijske transakcije je Kategorija 1. Idealno bi bilo da manje od polovine svih računara spada u Kategoriju 1. Cilj ovog koraka je da se poveća spremnost svih računara i programa od kojih posao zavisi, i da se prate svi budući dodaci i promene. Ako budžet predstavlja problem, neka uređaji iz Kategorije 1 imaju prednost kada je reč o novcu.
Korak 3: Obezbedite zaštitnu zonu
Ovo je jedan od osnovnih koraka koji se ne sme prevideti-postarajte se da kompanija ima funkcionalan zaštitini sistem koji može da spreči loš internet saobraćaj da prodre u mrežu kao i da lopovi krijumčare podatke van mreže. Za većinu malih kompanija ovaj sistem je u sklopu internet rutera, tako da bi vlasnici trebalo da provere sa svojim internet provajderom kako bi bili sigurni da je sistem ispravno instaliran.
Korak 4: Sačuvajte vaše podatke tamo gde se nalazi - File server
Kada kompanija ima nekoliko zaposlenih koji koriste dokumenta, logično je da se nabavi mali fajl server –Windows Small Business Server 2011, ili poseban računar samo za skladištenje dokumenata - tako će se sve informacije nalaziti na jednom mestu i svi će moći da im pristupe. Ali kada se sve informacije na njemu nalaze onda fajl server postaje izuzetno značajan i zahteva visoku zaštitu od malvera. Još važnije, redovno kopiranje podataka postaje veoma bitno. Postarajte se da se podaci automatski kopiraju svaki dan. Ove kopije se mogu sačuvati na drugi server, na spoljašnji hard drajv, ili na cloud. Izdvajanjem vremena za konfiguraciju dnevnog automatskog kopiranja podataka, ove kopije bi mogle da sačuvaju kompaniju od IT katastrofe u narednim godinama.
Korak 5: Zaštitite vaše računare
Računari korišćeni svakodnevno od strane zaposlenih su očigledno kostur kompanije, i osnivači bi trebalo propisno da ulože u njihovu zaštitu. Moderni malver može za period od nekoliko sati da uništi jednostavne antivirus skenere, a vlasnici kompanija će učiniti pametnu stvar ukoliko potraže punu zaštitu sa nekoliko slojeva zaštite. Ovo uključuje dodatke kao što su mogućnosti brzog detektovanja i kontrolne aplikacije. Trebalo bi takođe uvesti program za šifru na računare zaposlenih, koji će držati njihove šifre zaštićenim i automatski unositi šifru kada je to traženo. To je mnogo bolje nego držati napisane šifre na papirićima pored računara.
Korak 6: Zaštitite i vaše Mac i Android računare
Važno je uključiti u plan zaštite i uređaje koji ne koriste Windows. Na primer, ako kompanija koristi Mac za grafički dizajn, njemu je potrebna ista zaštita koju obezbeđuje zaštitni sistem. Vlasnici bi takođe trebalo da instaliraju zaštitni program na samom Mac-u, jer oni zapravo mogu da postanu žarišta za malvere i da prošire infekciju na celi posao, ili još gore, na klijente. Takođe, ako zaposleni žele da pristupe dokumentima kompanije sa svojih smart telefona ili da šalju dokumenta na svoje tablete, neka ti mobilni uređaji imaju instaliranu neku vrstu antivirusa i program protiv krađe. Tako, ako se telefon nekada izgubi, zaposleni mogu da obrišu informacije sa nestalog uređaja.
Korak 7: Kontrolišite sve to sa jednog ekrana
Kada je osnova IT bezbednosti uvedena u zaštitnu zonu, fajl server i endpoint uređaje... Kako vlasnik sve to da kontroliše? Idealno, ova zaštita se može izvršiti pomoću jedinstvenog bezbedonosnog rešenja-kao što je Kaspersky Small Office Security-koji štiti sve segmente kompanije, i omogućava vlasnicima da imaju uvid u status zaštite i informacije o licenci svakog uređaja u kancelariji, i sve to putem samo jednog ekrana.
Program Kaspersky Small Office Security takođe sadrži zaštitni sistem za desktop, program za šifru, zaštitu fajl servera i enkripciju podataka, i omogućava vlasnicima da primene određene uslove korišćenja interneta uz pomoć jednostavnog menija. Na primer, vlasnici mogu da onemoguće zaposlenima pristup socijalnim mrežama sa uređaja kompanije uz pomoć par klikova mišem…Nije potrebno napredno znanje iz oblasti informacionih tehnologija.
Zapamtite, složenost je neprijatelj bezbednosti, tako da ako možete da pronađete jedinstveno rešenje za sve to, vaš život će biti jednostavniji i sigurniji u isto vreme.
Sa ovim osnovnim elementima zaštite, IT bezbednost neće morati stalno da se nadograđuje u žurbi i neće trošiti previše novca sa razvojem posla tokom godina. Što je još važnije, vlasnici kompanija mogu da se osećaju bezbedno znajući da su njihov rad i podaci njihovih klijenata zaštićeni, i mogu da se posvete pravom razlogu zbog kojeg su uopšte i započeli posao.

Integralni tekst preuzet
sa sajta gdeinvestirati.com  . . .
 

Objavljeni usklađeni
dinarski iznosi akciza
(postavljeno 22. januara 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS" broj 4 od 17. januara 2014. godine objavljeni su Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9. stav 1. tačka 7) alineja druga, člana 9. stav 5, čl. 9b, 12, 12a, 14, člana 40a stav 1. tačka 3) i člana 40g Zakona o akcizama, kao i člana 9. stav 1. tačka 7) alineja treća i člana 40a stav 1. tač. 4) do 8) Zakona o akcizama.
Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 17. januara 2014. godine usvojila nove iznose akciza za sledeće proizvode:
1) Biogoriva i biotečnosti (tarifne oznake nomenklature CT: 3826 00 10 00 i 3826 00 90 00) do 31. decembra 2014. godine u iznosu od 47,01 din/lit.
2) Alkoholna pića
- Rakije
   - od voća, grožđa, specijalne rakije, u iznosu od 119,85 din/lit.
   - od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina, u iznosu od 304,06 din/lit.
- Žestoka alkoholna pića i likeri, u iznosu od 194,88 din/lit.
   - niskoalkoholna pića, u iznosu od 20,01 din/lit.
   - pivo, u iznosu od 22,66 din/lit.
3) Kafa
- nepržena kafa iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 0901 11 00 00 i 0901 12 00 00, u iznosu od 81,76 din/kg.
- pržena kafa iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 0901 21 00 00 i 0901 22 00 00, u iznosu od 102,20 din/kg.
- ljuspice i opne od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 0901 90 10 00, u iznosu od 112,42 din/kg.
- ekstrakti, esencije i koncentrati od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 2101 11 00 00, u iznosu od 153,30 din/kg.
- zamene kafe koje sadrže kafu iz tarifne oznake nomenklature CT 0901 90 90 00, u iznosu od 306,60 din/kg.
- mešavine ekstrakata, esencija i koncentrata od kafe sa prženom cikorijom i ostalim prženim zamenama kafe ili ekstraktima, esencijama i koncentratima tih proizvoda iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 2101 11 00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 i 2101 30 99 00, u iznosu od 306,60 din/kg.
- preparati na bazi ekstrakta, esencija i koncentrata od kafe ili na bazi kafe iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 2101 12 92 00 i 2101 12 98 00 i preparati koji sadrže kafu, ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 1806 90 70 00, u iznosu od 306,60 din/kg.
- napici i bezalkoholna pića što sadrže kafu, ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe iz tarifnog broja CT 2202, u iznosu od 306,60 din/kg.
4) Duvanske prerađevine:
- cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji (tarifne oznake nomenklature CT 2402 20 10 00 i 2402 20 90 00) do 30. juna 2014. godine, u iznosu od 48,03 din/pak.
- cigare i cigarilosi (tarifne oznake nomenklature CT 2402 10 00 00), u iznosu od 21,53 din/kom.
Dinarski iznosi iz člana 9. stav 5. Zakona o akcizama do kojih se umanjuje plaćena akciza na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti iz člana 9. stava 1. tač. 3), 4), 5), 6) i 7) Zakona o akcizama, usklađeni godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini, saglasno članu 17. st. 1. i 5. Zakona o akcizama, prema nameni su:
1. za gasna ulja iz člana 9. stava 1. tačka 3) Zakona o akcizama koja se koriste:
- kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari, 40,37 din/lit.
- kao motorno gorivo za pogon brodova za prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, 2,55 din/lit.
- za grejanje, 2,55 din/lit.
- kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije, 0 din/lit.
- u industrijske svrhe, 0 din/lit.
2. za kerozin iz člana 9. stava 1. tačka 4) Zakona o akcizama koji se koristi u industrijske svrhe, 0 din/lit.
3. za tečni naftni gas iz člana 9. stava 1. tačka 5) Zakona o akcizama koji se koristi:
- kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari, 20,95 din/kg.
- za grejanje, 4,50 din/kg.
- u industrijske svrhe, 0 din/kg.
4. za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°S iz člana 9. stava 1. tačka 6) Zakona o akcizama, a koji se koriste u industrijske svrhe, u iznosu od 0 din/kg.
5. za biogoriva iz člana 9. stava 1. tačka 7) Zakona o akcizama koja se koriste kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari, u iznosu od 40,37 din/lit.
6. za biotečnosti iz člana 9. stava 1. tačka 7) Zakona o akcizama koje se koriste:
- za grejanje, 2,55 din/lit.
- kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije, u iznosu 0 din/lit.
Dinarski iznos iz člana 9b Zakona o akcizama do kojeg se umanjuje iznos akcize na gasna ulja iz člana 9. stav 1. tačka 3) i biogoriva iz člana 9. stav 1. tačka 7) Zakona o akcizama, koji predstavlja regresirani iznos za motorno gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, usklađen godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini, saglasno članu 17. st. 1. i 5. Zakona o akcizama, je 2,55 din/lit.
Navedeni usklađeni dinarski iznosi akciza primenjuju se od 20. januara 2014. godine.
Takođe, dinarski iznosi akciza iz člana 9. stav 1. tačka 7) alineja treća i člana 40a stav 1. tač. 4) do 8) Zakona o akcizama, usklađeni su godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini, saglasno članu 17. st. 1. i 5. i članu 40v st. 1. i 2. Zakona o akcizama, tako da oni iznose za:
- Biogoriva i biotečnosti (tarifne oznake nomenklature CT: 3826 00 10 00 i 3826 00 90 00):
- od 1. januara 2015. godine, 51,10 din/lit.
- Duvanske prerađevine - cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji (tarifne oznake nomenklature CT 2402 20 10 00 i 2402 20 90 00):
- u periodu od 1. jula do 31. decembra 2014. godine, 50,08 din/pak.
- u periodu od 1. januara do 30. juna 2015. godine, 52,12 din/pak.
- u periodu od 1. jula do 31. decembra 2015. godine, 54,68 din/pak.
- u periodu od 1. januara do 30. juna 2016. godine, 57,23 din/pak.
- od 1. jula 2016. godinem, 59,79 din/pak.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs
  . . .
 

Sveti Sava - Dan duhovnosti
ponedeljak, 27. januara

(postavljeno 21. januara 2014. godine)
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (”Sl. glasnik RS”, br. 43/01, 101/07 i 92/11) radno se praznuje i obeležava Sveti Sava - Dan duhovnosti, ponedeljak, 27. januara 2014. godine.
Pronađite tekst pod naslovom Državni i drugi praznici u
Republici Srbiji
na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Pronađite obrazac Izjava zaposlenog o
verskim praznicima
na stranici Obrasci besplatno
Integralni tekst Zakona o državnim i drugim praznicima
u Republici Srbiji
pronađite
na stranici Propisi besplatno . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 17. januara 2014. godine)
17.01.2014. - Uredba o izvršavanju Zakona o PDV na teritoriji APKM za vreme
                    važenja Rezolucije SB OUN broj 1244

Na osnovu člana 61. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12 i 108/13), Vlada donosi UREDBU o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, ("Službeni glasnik RS" broj 111/13 od 14.12.2013. godine)
Član 1.
Ovom uredbom uređuje se izvršavanje Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12 i 108/13 - u daljem tekstu: Zakon) na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (u daljem tekstu: APKM) za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.
Član 2.
Na promet dobara i usluga koji obveznici PDV vrše sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (u daljem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM, kao i na promet koji se vrši sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM, primenjuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona i ova uredba. Izuzetno od stava 1. ovog člana, mestom prometa telekomunikacionih usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.
Član 3.
Na promet dobara koji obveznici PDV vrše sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju APKM. Dokazima da su dobra otpremljena na teritoriju APKM smatraju se jedinstvena isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, odnosno overena kopija jedinstvene isprave, kao i izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV - isporučioca dobara. Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa. Ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa iz stava 1. ovog člana, obveznik PDV može da ostvari poresko oslobođenje ako poseduje ugovor kojim je predviđeno avansno plaćanje pre izvršenog otpremanja dobara na teritoriju APKM i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom.
Član 4.
Na promet dobara koja se dopremaju sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom.
Član 5.
Otpremanje, odnosno dopremanje dobara iz čl. 3. i 4. ove uredbe vrši se u skladu sa važećim propisima.
Član 6.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 ("Službeni glasnik RS", br. 15/05 i 68/11), kao i propisi doneti na osnovu navedene uredbe.
Član 7.
Ova uredba stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Integralni tekst Uredbe 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Primena novih uplatnih računa
za doprinose samooporezivanjem

(postavljeno 15. januara 2014. godine)
Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa («Sl. glasnik RS», br. 120/13), koji se primenjuje od 1. januara 2014. godine, propisani su novi računi za uplatu doprinosa samooporezivanjem (PIO 840-721342843-83, zdravstvo 840-721351843-49 i nezaposlenost 840-721361843-22), pri čemu nisu data bliža objašnjenja (osim kod naziva računa) na koga se primenjuju novopropisani računi.
Novi uplatni računi doprinosa samooporezivanjem primenjuju se, prema našim saznanjima, prilikom uplate doprinosa za sve preduzetnike koji vode poslovne knjige (bez obzira na to šta čini osnovicu za plaćanje doprinosa) i za osnivače privrednog društva za koje privredno društvo vrši plaćanje doprinosa najmanje na najnižu osnovicu doprinosa, i to na sledeći način:
1. za preduzetnika koji se opredelio da, od 1. jula 2013. godine, isplaćuje ličnu zaradu, novi uplatni računi doprinosa samooporezivanjem primenjuju se prilikom svake isplate zarada i uplate doprinosa od 1. januara 2014. godine, bez obzira na to za koji period se lična zarada isplaćuje i plaćaju doprinosi;
2. za preduzetnika koji se opredelio da, od 1. januara 2014. godine, isplaćuje ličnu zaradu, uplata doprinosa samooporezivanjem na nove uplatne račune vrši se počev od isplate lične zarade za januar 2014. godine;
3. za preduzetnika koji, od 1. januara 2014. godine, plaća doprinose samooporezivanjem na osnovicu koju čini oporeziva dobit, uplata doprinosa na nove uplatne račune vrši se počev od uplate akontacije doprinosa za januar 2014. godine (uplata decembarske akontacije po rešenju Poreske uprave, vrši se na stare uplatne račune);
4. za osnivača privrednog društva koji radi u svom privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa i za koga privredno društvo vrši plaćanje doprinosa najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa (ova obaveza propisana je od 30. maja 2013. godine, pri čemu privredno društvo ima obavezu na nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu na Obrascu PP OD-O), i to za svaku uplatu doprinosa od 1. januara 2014. godine, bez obzira na to za koji period se vrši plaćanje doprinosa.
U poziv na broj odobrenja po modelu 97, prema našem mišljenju, pored kontrolnog broja i šifre opštine ili grada, unosi se JMBG za preduzetnika, odnosno PIB kod uplate doprinosa za osnivača privrednog društva.
Pored navedenih računa, uveden je i novi uplatni račun za doprinos za PIO samooporezivanjem za lica koja se bave poljoprivredom: 840-721341843-76, a koji primenjuju poljoprivrednici, koja vode poslovne knjige i koja prema Zakonu o porezu na dohodak građana plaćaju porez na prihode od samostalne delatnosti kao i preduzetnici (doprinos za zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti samooporezivanjeem uplaćuje se na iste račune kao i kod preduzetnika).
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs  . . .

 

PURS objavila
tekstove četiri pravilnika
(postavljeno 15. januara 2014. godine)
Poreska uprava Republike Srbije objavila je na svom sajtu integralne tekstove četiri pravilnika:
•  Pravilnik o načinu utvrđivanja, plaćanja i podnošenja poreske prijave za porez po odbitku na druge prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata prihoda vrši u gotovom novcu u momentu predaje dobara („Službeni glasnik RS“, br. 118/13),
•  Pravilnik o načinu umanjivanja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ broj 115/13),
•  Uredba o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS" br. 65/01, 45/02, 47/02, 91/02, 23/03, 16/04, 76/04, 31/05 i 25/13, 119/13) i
•  Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku (''Službeni glasnik RS'', br. 74/13, 118/13 ).  

 

Do kraja februara, za uplate
poreza i doprinosa po odbitku
treba koristiti staru šifru plaćanja 253

(postavljeno 14. januara 2014. godine )
Nove šifre plaćanja, koje su propisane Odlukom o izmeni Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa („Službeni glasnik RS“, broj 98/113), u primeni su od 1. januara 2014. godine.
Jedna od osnovnih izmena je promena šifre koja se odnosi na uplate javnih prihoda. Naime, do kraja 2013. godine, za uplate svih javnih prihoda (poreza, doprinosa, taksi, naknada i dr.) koristila se šifra 153 (za gotovinsko plaćanje), odnosno 253 (za bezgotovinsko plaćanje).
Od 1. januara 2014. godine, u primeni su dve šifre, i to:
• 253 - za uplate javnih prihoda, izuzev poreza i doprinosa po odbitku;
• 254 - za uplatu poreza i doprinosa po odbitku koje je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun najkasnije na dan isplate prihoda fizičkom licu po odbitku.
Dakle, za uplatu poreza i doprinosa po odbitku koristiće se šifra 254. Za sve ostale poreze i druge javne prihode i dalje je u primeni šifra 253.
Međutim, imajući u vidu da je početak objedinjene naplate poreza prolongiran do 1. marta 2014. godine, kao i da još uvek nije propisan jedinstveni uplatni račun na koji će se uplaćivati porez i doprinosi po odbitku, do navedenog datuma za uplatu navedenih javnih prihoda treba koristiti staru šifru 253.
U nastavku prenosimo rezime dopisa koji je Udruženje banaka Srbije dostavilo svim poslovnim bankama, a na osnovu prethodno usaglašenih stavova sa Poreskom upravom:
• u periodu od 1. januara do 28. februara 2014. godine, u nalozima za plaćanje svih poreza i doprinosa treba upisivati oznaku za šifru plaćanja 253. Upisivanje šifre plaćanja 254, odnosi se na uplate preko jedinstvenog računa za plaćanje poreza i doprinosa po odbitku, koji će biti u funkciji od 1. marta;
• ukoliko je u proteklom periodu, od početka godine, došlo do upisivanja šifre 254, ne treba zahtevati promenu šifre na 253, već će to Poreska uprava u svom knjigovodstvu tretirati kao uplate sa šifrom 253.
Prema tome, savetujemo obveznicima da do kraja februara prilikom uplate poreza i doprinosa po odbitku koriste šifru 253.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 14. januara 2014. godine)
14.01.2014. - Ljiljana Kovačević privremeni direktor Poreske uprave

Vlada Srbije je na današnjoj sednici donela rešenje o prestanku rada Dragutina Radosavljevića na funkciji direktora Poreske uprave, saopštila je vladina kancelarija za odnose sa medijima. 
Istim rešenjem odlučeno je da pomoćnik direktora Poreske uprave u Ministarstvu finansija Ljiljana Kovačević privremeno obavlja poslove direktora Poreske uprave, a Miodrag Pavićević poslove njenog zamenika, navedeno je u saopštenju vladine kancelarije.
Ljiljana Kovačević je od 1999. godine stalno zaposlena u Poreskoj upravi. Od 2001. godine je na rukovodećim pozicijama u Poreskoj upravi, a 2004. postavljena je za pomoćnika direktora Poreske uprave - direktor Centra za velike poreske obveznike (CVPO).
Tokom 2012. i 2013. obavljala je i poslove direktora Poreske uprave. Rad CVPO kojim rukovodi, MMF je ocenio kao primer najbolje međunarodne prakse.
Miodrag Pavićević ima tridesetogodišnje radno iskustvo u Poreskoj upravi. Od 2002. do 2004. Pavićević je bio pomoćnik direktora Poreske uprave - direktor Centra za velike poreske obveznike. Nakon toga je postavljen za pomoćnika direktora - direktor Regionalnog centra Beograd, a zatim i pomoćnik direktora Poreske uprave - direktor Sektora za poresko-pravne poslove i koordinaciju u Centrali Poreske uprave. Od 2010. godine je koordinator u Centru za velike poreske obveznike.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Bespovratna sredstva
za pokretanje malih i
porodičnih preduzeća

(postavljeno 13. januara 2014. godine)
Program „Pokreni se za posao“ pomaže ljudima koji žele da pokrenu ili unaprede sopstveni biznis. Svi građani sa dobrom poslovnom idejom iz cele Srbije mogu da postanu korisnici ovog programa. Putem ovog programa, koji sporovodi udruženje građana ENECA iz Niša, kompanija Philip Morris dodeljuje bespovratna sredstva do 200.000 dinara za kupovinu neophodne opreme za pokretanje malih i porodičnih preduzeća. Osim sredstava za kupovinu opreme, budućim preduzetnicima su obezbeđene poslovne i stručne obuke, kao i stalna savetodavna pomoć od strane ekonomskih stručnjaka.
Rok za prijavu je produžen do 15.01.2014. godine. 
Ukoliko imaš preduzetnički duh i dobru poslovnu ideju koju želiš da ostvariš, prijavi se za program „Pokreni se za posao!“. Možda baš ti postaneš jedan od 100 preduzetnika širom Srbije koji će ove godine osnovati ili unaprediti sopstveni posao. U poslednje četiri godine, u okviru programa je osnovano ili unapređeno 278 malih porodičnih preduzeća na teritoriji cele Srbije, čime je omogućeno zapošljavanje oko 1.000 ljudi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pokrenisezaposao.rs  . . .

 

Promenjen je uplatni račun
za porez na prihode od izdavanja
sopstvenih nepokretnosti

(postavljeno 13. januara 2014. godine)
Izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasnik RS", br. 120/13), koje se primenjuju od 1. januara 2014. godine, promenjen je uplatni račun za porez na prihode od izdavanja sopstvenih nepokretnosti (prihodi od izdavanja sopstvenih nepokretnosti se, od 30. maja 2013. godine, smatraju prihodima od kapitala).
Počev od 1. januara 2014. godine, uplata poreza na prihode od izdavanja sopstevnih nepokretnosti, vrši se na uplatni račun broj:
840-711149843-27
S obzirom na to da je promenjena vrsta prihoda po pripadnosti, odnosno ovaj prihod sada predstavlja prihod budžeta Republike, sledi da se u poziv na broj odobrenja po modelu 97, unosi šifra opštine prema mestu sedišta isplatioca prihoda, PIB poreskog obveznika i kontrolni broj izračunat na osnovu ova dva podatka.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs  . . .

 

Nove šifre plaćanja
u primeni od 1. januara

(postavljeno 3. januara, modifikovano 13. januara 2014. godine)
Odlukom o obliku, sadržini i načinu korićšenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa („Službeni glasnik RS“ br. 98/2013) propisane su nove šifre u grupi pod naslovom "Transakcije raspodele": plaćanja za zarade i druga primanja zaposlenih, neoporeziva primanja, socijalna davanja i druga davanja, naknade zarada na teret poslodavca, naknade na teret drugih isplatilaca, prihode fizičkih lica i drugo. Izmene se primenjuju od 1. januara 2014. godine.
U nastavku dajemo opise šifara plaćanja izmenjene grupe:  
Transakcije raspodele
40 Zarade i druga primanja zaposlenih
zarada; lična zarada preduzetnika; razlika zarade lica postavljenih na javnu fukciju za vreme obavljanja te funkcije; ugovorena naknada za privremene i povremene poslove, kao i oporeziva primanja zaposlenih po osnovu: naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice i naknade troškova prevoza i smeštaja za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, dnevne naknade pripadnika Vojske Srbije, solidarne pomoći za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novogodišnjih i božićnih poklona deci zaposlenog i jubilarne nagrade zaposlenog
41 Neoporeziva primanja zaposlenih, socijalna i druga davanja izuzeta od oporezivanja i obustave od zarada
neoporeziva primanja zaposlenih po osnovu: naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju, dnevnice i naknade troškova prevoza i smeštaja za službeno putovanje u zemlji ili inostranstvu, dnevne naknade pripadnika Vojske Srbije, solidarne pomoći za slučaj bolesti, rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice, novogodišnjih i božićnih poklona deci zaposlenog i jubilarne nagrade zaposlenog; socijalna i druga davanja izuzeta iz oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, izuzev naknade troškova volontiranja; obustave po osnovu administrativne zabrane za kredite, članarine i ostale zakonske, administrativne i druge obustave
42 Naknade zarada na teret poslodavca
naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, a koja od prvog dana pa sve vreme trajanja sprečenosti tereti sredstva poslodavca; naknada zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad do 30 dana usled bolesti ili povrede van rada, zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, zbog određivanja za pratioca bolesnog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje; naknada zarade za vreme plaćenog odsustva za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kog je došlo bez krivice zaposlenog prema članu 116. Zakona o radu
44 Isplate preko omladinskih i studentskih zadruga
isplata članovima zadruge s računa zadruge
45 Penzije
iznos penzija koji se isplaćuje penzionerima ili prenosi na njihove tekuće račune u banci i drugoj finansijskoj organizaciji, osim isplata u gotovom novcu
46 Obustave od penzija
obustave po osnovu administrativne zabrane za kredite, članarine i ostale zakonske, administrativne i druge obustave
47 Naknade zarada na teret drugih isplatilaca
naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, zbog bolesti ili povreda van rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i određivanja za pratioca bolesnog lica; naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad zbog davanja tkiva i organa i zbog nege bolesnog deteta do 3 godine; naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta
48 Prihodi fizičkih lica od kapitala i drugih imovinskih prava
kamata, dividenda i učešće u dobiti, prinos od investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, prihod od izdavanja nepokretnosti i pokretnih stvari, prihod od imovinskog prava nad autorskim delom, odnosno od prava industrijske svojine, prihodi od osiguranja
49 Ostali prihodi fizičkih lica
prihod od ugovorene naknade za stvaranje autorskog dela, prihod sportista i sportskih stručnjaka, prihod od ugovora o delu i drugi prihodi fizičkih lica nepomenuti u šiframa od 40 do 48
53 Uplata javnih prihoda izuzev poreza i doprinosa po odbitku
uplata javnih prihoda, i to poreza, izuzev poreza po odbitku, taksi, naknada i dr.
54 Uplata poreza i doprinosa po odbitku
uplata poreza i doprinosa koje je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun najkasnije na dan isplate prihoda fizičkom licu po odbitku
57 Povraćaj više naplaćenih ili pogrešno naplaćenih tekućih prihoda
prenos sredstava sa uplatnog računa tekućeg prihoda u korist poreskog obveznika na ime više naplaćenih ili pogrešno naplaćenih tekućih prihoda
58 Preknjižavanje više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih tekućih prihoda
prenos sredstava s jednog uplatnog računa tekućeg prihoda u korist drugog, a na ime više uplaćenih ili pogrešno uplaćenih tekućih prihoda.
Izmene šifara izvršene su prvenstveno zbog prelaska na objedinjenu naplatu poreza kako bi se omogućila isplata neoporezivih iznosa ličnih primanja bez poziva na broj odobrenja dostavljenog od Poreske uprave. U sistemu objedinjene naplate poreza, koji će se primenjivati od 1. marta 2013. godine, banka neće dozvoljavati isplatu primanja na koji se plaća porez po odbitku ukoliko na nalogu za isplatu ne bude naveden poziv na broj odobrenja koji Poreska uprava dostavlja obvezniku zajedno sa brojem prijave, a pošto je prihvaćena poreska prijava na Obrascu PPP PD. Kako se za neoporeziva primanja ne podnosi Obrazac PPP PD, za ta primanja od Poreske uprave neće se tražiti niti dobivati poziv na broj odobrenja. Da bi banka mogla dozvoliti isplatu takvog primanja bez poziva na broj odobrenja neophodno je da takva isplata ima šifru plaćanja drugačiju od šifri za ona primanja na koje se plaćaju porezi po odbitku, za koje se podnosi Obrazac PPP PD i koja se ne mogu isplatiti bez dobijenog poziva na broj odobrenja.
Integralni tekst novog izmenjenog priloga 2a uz Odluku možete pronaći preko ovog linka

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 10. januara 2014. godine)
10.01.2014. - Odgovor ombudsmanu Saši Jankoviću

Zaštitnik građana gospodin Saša Janković je u saopštenju medijima tvrdio, da Poreska uprava nije postupila po njegovoj preporuci da se vrati novac građanima kojima je mesecima obračunavana kamata na kamatu, iako je, kako navodi g. Janković, Ustavni sud takav obračun ocenio neustavnim. Uz puno uvažavanje statusa nezavisnog regulatornog tela, što institucija Zaštitnika građana jeste, Ministarstvo finansija i Poreska uprava kao deo tog ministarstva, žele javnosti da predoče sledeće činjenice:
1. Zaštitnik građana je novembra 2012. godine obavešten da se odluka Ustavnog suda Srbije o proglašenju neustavnosti odredbe Zakona o visini stope zatezne kamate u delu kojim se zatezna kamata obračunava komfornom metodom, ne odnosi na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
2. Uprkos činjenici da se odluka Ustavnog suda ne odnosi na poreske zakone koje primenjuje Poreska uprava, Zaštitnik građana maja meseca 2013. godine utvrđuje da Ministarstvo finansija i Poreska uprava postupaju nepravilno jer ne „prate odluke Ustavnog suda i ne preduzimaju potrebne aktivnosti“.
3. Istog meseca, dakle maja 2013. godine, Poreska uprava rukovodeći se načelom zakonitosti u radu, obaveštava Zaštitnika građana da je od Ustavnog suda zatraženo mišljenje povodom odluke o poništavanju odredbe Zakona o visini stope zatezne kamate, sa molbom da Ustavni sud precizira da li se ta odluka odnosi i na zakone koje primenjuje Poreska uprava.
4. Juna meseca 2013. godine Ustavni sud dostavlja zvanično mišljenje Ministarstvu finansija odnosno Poreskoj upravi u kojem piše:
“Ustavni sud ne stvara normu već je isključivo nadležan da ukida postojeću normu i odluka Ustavnog suda ima pravno obavezujuće dejstvo samo u odnosu na propis koji je bio predmet ocenjivanja.“
Poreska uprava je to mišljenje prosledila Zaštitniku građana i obavestila ga da se odluka Ustavnog suda odnosila isključivo na član 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate i da sa zakonskim odredbama koje primenjuje Poreska uprava, prema mišljenju samog Ustavnog suda, ta odluka nema nikakvo pravno dejstvo.
5. Želimo takođe da obavestimo Zaštitnika građana da je na inicijativu Poreske uprave promenjen komforni metod obračuna kamata (Službeni glasnik RS 53/2010) i da se novi princip obračuna primenjuje od 1. januara 2011. godine, dakle pre nego što je Ustavni sud svojom odlukom poništio odredbu iz Zakona o visini stope zatezne kamate. Eventualna retroaktivna primena odredbi od strane Poreske uprave bi bilo nezakonito postupanje.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

PURS objavila
tekstove dva pravilnika
(postavljeno 9. januara 2014. godine)
Poreska uprava Republike Srbije objavila je na svom sajtu integralne tekstove dva pravilnika:
Pravilnik o podnošenju poreske prijave elektronskim putem ("Sl. glasnik RS", br. 113/13) i
Pravilnik o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice ("Sl. glasnik RS", br. 115/13). 

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 9. januara 2014. godine)
9.01.2014. - Spiskovi najvećih dužnika na dan 20.12.2013.godine

Poreska uprava Republike Srbije u skladu sa članom 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji objavljuje spisak najvećih dužnika pravnih lica i spisak najvećih dužnika preduzetnika na dan 20.12.2013. godine:
• Aktivni
• Brisani
• Stečaj i likvidacija
• U restrukturiranju
• Pravna lica kojima je oduzet PIB
• Preduzetnici
Napomena:
1. Aktivni poreski obveznici kod kojih nema pravnih smetnji za naplatu duga;
2. Spisak preduzetnika - najvećih dužnika;
3. Kad su u pitanju obveznici koji se nalaze u postupku restrukturiranja, kod njih se ne može vršiti prinudna naplata, shodno članu 20ž Zakona o privatizaciji (''Sl. glasnik RS, broj 38/2001, 18/2003,45/2005,123/2007);
4. Kad su u pitanju obveznici koji se nalaze u postupku stečaja, kod njih se ne može vršiti prinudna naplata, shodno članovima 80. i 88 Zakona o stečaju (''Sl. glasnik RS, broj 104/2009), a dug se namiruje iz stečajne mase;
5. Kad su u pitanju preduzeća koja su ugašena, a koja nisu imala ni sredstava niti imovine iz koje bi mogli da se namire poverioci te je stoga dug ostao nenamiren, nema ni mogućnosti da se dug naplati jer ne postoji ni poreski obveznik niti imovina;
6. Preduzeća kojima je oduzet PIB – neka od ovih preduzeća su fantomi i perači, a nekima je PIB oduzet privremeno dok ne otklone nedostatke koje im je Poreska uprava naložila.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

"Zelenaške kamate Poreske uprave"
(postavljeno 9. januara 2014. godine)
Poreska uprava Ministarstva finansija nije postupila po preporuci zaštitnika građana i vratila novac građanima kojima je mesecima zaračunavala kamatu na kamatu.
Kako je saopštila Služba ombudsmana, Poreska uprava novac nije vratila čak ni pošto je Ustavni sud takav obračun ocenio kao neustavan.
Zaštitnik građana Saša Janković je 21. maja preporučio Poreskoj upravi da utvrdi kome je nakon odluke Ustavnog suda od 12. jula 2012. još skoro pet meseci, do 1. januara 2013. godine zaračunavala neustavnu kamatu na kamatu i da tim građanima vrati novac.
Poreska uprava odgovorila je da neće da postupi po preporuci jer se odluka Ustavnog suda formalno nije ticala Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, već Zakona o visini stope zatezne kamate.
Zaštitnik građana je, međutim, prethodno utvrdio da je Ministarstvo finansija bilo dužno da se - sledeći ustavno načelo jedinstva pravnog poretka i principe dobre uprave, pripremi za odluku Ustavnog suda o ustavnosti kamate na kamatu u Zakonu o visini stope zatezne kamate, kako bi, odmah po njenom donošenju, bile izmenjene identične odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a građanima vraćen novac.
Zaštitnik građana smatra da se, bez obzira na ekonomske i formalno-pravne argumente koje je u postupku kontrole iznelo Ministarstvo finansija, državni budžet ne sme puniti naplaćivanjem zelenaških kamata od građana, suprotno odredbama Ustava.
Zaštitnik građana je postupak vodio po sopstvenoj inicijativi, navodi se u saopštenju.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net  . . .

 

Povećani su iznosi naknada
za registraciju finansijskih izveštaja

(postavljeno 8. januara 2014. godine)
Upravni odbor Agencije za privredne registre doneo je novu Odluku o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre, koja je na osnovu saglasnosti Vlade Republike Srbije objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 119/13, a stupila je na snagu 1. januara 2014. godine.
Detaljnije informacije o naknadama mogu se videti na sajtu Agencije za privredne registre, a u nastavku ukazujemo samo na iznose naknada za registraciju finansijskih izveštaja.
Prema članu 32. Odluke, naknade za registraciju finansijskih izveštaja iznose, i to za:
- redovne godišnje finansijske izveštaje, odnosno konsolidovane finansijske izveštaje za obveznike revizije, 10.000 dinara;
- redovne godišnje finansijske izveštaje za privredna društva, zadruge i ogranke stranih pravnih lica, za koje zakonom nije propisana obaveza revizije finansijskih izveštaja, kao i za preduzetnike, 3.000 dinara;
- redovne godišnje finansijske izveštaje za mala druga pravna lica, 1.000 dinara;
- vanredne finansijske izveštaje, 1.000 dinara.
Ako su finansijski izveštaji (iz tačaka 1, 2 i 3) sastavljeni i dostavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre, naknade iz tih tačaka umanjuju se za 60% (bilo je propisano 70%). Drugim rečima, naknada za finansijske izveštaje koji su dostavljeni u tzv. elektronskoj formi, iznosi 40% od propisanih naknada za dostavljanje u pismenoj formi.
Prema tome, naknade za dostavljanje finansijskih izveštaja u papirnoj formi ostale su nepromenjene, ali povećane su naknade za registraciju finansijskih izveštaja koji su sastavljeni i dostavljeni u tzv. elektronskoj formi. U skladu sa tim, naknada za obveznike revizije sada iznosi 4.000 dinara, za mala pravna lica i preduzetnike 1.200 dinara, a za mala druga pravna lica 400,00 dinara. Takođe, povećana je naknada za registraciju vanrednih finansijskih izveštaja sa 700,00 na 1.000,00 dinara.
Prethodno navedene naknade plaćaju se za registraciju finansijskih izveštaja koji su dostavljeni u propisanom roku. Za neblagovremeno dostavljene finansijske izveštaje naknada se uvećava za 3.000 dinara.
Za registraciju zamene finansijskih izveštaja u skladu sa propisima, ponovo je uvedena naknada koja se plaća u istim iznosima koji su propisani i za inicijalno dostavljanje finansijskih izveštaja. Podsećamo na to da je prošle godine ova naknada bila ukinuta, ali sada je ponovo propisana.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Od 1. januara 2014. godine
u primeni su nove šifre plaćanja

(postavljeno 8. januara 2014. godine)
Guverner Narodne banke Srbije doneo je Odluku o izmeni Odluke o obliku, sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 98/113, a u primeni je od 1. januara 2014. godine.
Jedina izmena odnosi se na propisivanje novog Priloga 2a – Šifre plaćanja.
Šifre plaćanje samo su delimično izmenjene u odnosu na one koje su bile u primeni ranijih godina. Pri tom, šifre plaćanja po osnovu transakcija po osnovu prometa robe i usluga, transfera i finansijskih transakcija nisu uopšte promenjene. Izmene su izvršene samo u okviru šifara koje se odnose na transakcije raspodele.
Posebno ističemo promenu šifre koja se odnosi na uplate javnih prihoda. Naime, do kraja 2013. godine, za uplate svih javnih prihoda (poreza, doprinosa, taksi, naknada i dr.) koristila se šifra 153 (za gotovinsko plaćanje), odnosno 253 (za bezgotovinsko plaćanje). Od 1. januara, u primeni su dve šifre, i to:
- 153, odnosno 253 - za uplate javnih prihoda, izuzev poreza i doprinosa po odbitku;
- 154, odnosno 254 - za uplatu poreza i doprinosa po odbitku.
Dakle, za uplatu poreza i doprinosa koje je isplatilac prihoda dužan da obračuna, obustavi i uplati na propisani jedinstveni uplatni račun najkasnije na dan isplate prihoda fizičkom licu po odbitku, koristi se šifra 154, odnosno 254. Za sve ostale javne prihode i dalje je u primeni šifra 153, odnosno 253.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Doneta je nova uredba
o izvršavanju Zakona o PDV-u
na teritoriji AP Kosovo i Metohija

(postavljeno 8. januara 2014. godine)
Vlada Republike Srbije donela je tri uredbe koje regulišu promet između Republike Srbije van teritporije AP Kosovo i Metohija (u daljem tekstu: Republika Srbija) i Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (u nastavku teksta: APKM), i to:
- Uredbu o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244;
- Uredbu o izvršavanju Zakona o akcizama na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244;
- Uredbu o izmenama Uredbe o posebnim uslovima za vršenje prometa robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija.
Sve tri uredbe objavljene su u „Službenom glasniku RS“, broj 111/13, od 14. decembra 2013. godine i stupile su na snagu istog dana (danom objavljivanja).
Istovremeno, danom stupanja na snagu novih uredbi, prestali su da važe sledeći propisi:
- Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Službeni glasnik RS“, br. 15/05 i 68/11);
- Pravilnik o sadržini, vrsti podataka i načinu vođenja Registra proizvođača dobara na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, broj 19/05);
- Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu popunjavanja Obračunskog lista za PDV i Evidencionog lista i načinu i postupku naplate PDV i drugih troškova za bankarske garancije („Službeni glasnik RS“, br. 19/05 i 38/05);
- Uredba o uslovima i načinu obračunavanja javnih prihoda, sadržini i načinu vođenja evidencije za promet robe sa AP Kosovo i Metohija („Službeni glasnik RS“, br. 48/01, ... i 27/05).
U nastavku ukratko ukazujemo na uredbu koja uređuje izvršavanje Zakona o PDV-u na teritoriji APKM.
Izvršavanje Zakona o PDV-u na teritoriji APKM
Iako je doneta nova uredba, nema mnogo suštinskih izmena u odnosu na ranije važeću. Naime, na promet dobara koji obveznici PDV-a vrše sa teritorije Republike Srbije na teritoriju APKM, PDV se i dalje ne obračunava i ne plaća, a obveznici PDV-a imaju pravo na odbitak prethodnog poreza, pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju APKM. Međutim, smanjen je broj uslova kojima se dokazuje da su dobra otpremljena na teritoriju APKM.
Umesto tri dokaza koja su bila propisana, sada su potrebna dva, jer kao uslov za poresko oslobođenje više nije propisana prodaja deviza Narodnoj banci Srbije ili poslovnoj banci, odnosno ostvarenoj dinarskoj protivvrednosti od prodaje tih deviza, ako je za isporučena dobra izvršeno plaćanje u devizama.
Prema novoj uredbi, dokazima da su dobra otpremljena na teritoriju APKM smatraju se:
- jedinstvena isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike Srbije na teritoriju APKM, odnosno overena kopija jedinstvene isprave i
- izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV – isporučioca dobara.
Kao što se vidi, umesto Evidencione isprave, sada se kao dokaz koristi jedinstvena isprava (JCI) izdata u skladu sa carinskim propisima, dok je drugi dokaz bio propisan i ranije.
Za razliku od prethodne uredbe, novom je propisana mogućnost ostvarivanja prava na poresko oslobođenje po osnovu avansne naplate budućeg prometa uz ispunjenje jednog uslova. Naime, prema članu 3. stav 4. nove uredbe, ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa, obveznik PDV-a može da ostvari poresko oslobođenje ako poseduje ugovor kojim je predviđeno avansno plaćanje pre izvršenog otpremanja dobara na teritoriju APKM i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom o PDV-u. Dakle, uslov za poresko oslobođenje po osnovu avansa identičan je uslovu koji je već bio propisan u slučaju avansa za klasičan izvoz dobara.
Pored navedenog, nova uredba je znatano manja od prethodne (ima 7 članova, dok je prethodna imala 20), jer su izostavljene odredbe koje su posebno uređivale promet dobara stranog, odnosno domaćeg porekla, kao i promet motornih vozila. Suština je da se na sav promet dobara i usluga koji obveznici PDV-a vrše sa teritorije Republike Srbije na teritoriju APKM, kao i na promet koji se vrši sa teritorije APKM na teritoriju Republike Srbije, primenjuje Zakon o PDV-u, propisi doneti na osnovu Zakona i prethodno objašnjena pravila propisanoa novom uredbom.
Kao i do sada, izuzetno od pravila propisanog članom 12. stav 3. tačka 4. podtačka (2) Zakona o PDV-u, mestom prometa telekomunikacionih usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.
Kao i do sada, odredbom člana 4. nove uredbe, propisano je da se na promet dobara koja se dopremaju sa teritorije APKM na teritoriju Republike Srbije, PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom o PDV-u tj. kao da se radi o uvozu dobara.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Doneti su novi pravilnici
o poreskoj prijavi za porez po odbitku

(postavljeno 8. januara 2014. godine)
Na osnovu ovlašćenja iz člana 41. stav 12, odnosno 41a stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ministar finansija doneo je:
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku i
Pravilnik o načinu utvrđivanja, plaćanja i podnošenja poreske prijave za porez po odbitku na druge prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata prihoda vrši u gotovom novcu u momentu predaje dobara
Pravilnici su objavljeni u „Službenom glasniku RS“, br. 118/13, od 30. decembra 2013. godine. Stupili su na snagu 31. decembra 2013. godine, a u primeni su od 1. januara 2014. godine.
1. Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku
Izmene i dopune Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku (u nastavku teksta: Pravilnik) odnose se na sledeće:
- propisani su uslovi za realizaciju naloga za plaćanje, odnosno postupanje banaka;
- propisan je novi obrazac pojedinačne poreske prijave PPP-PD, kao i način iskazivanja podataka u tom obrascu;
- propisan je novi obrazac potvrde o plaćenom porezu po odbitku PPP-PO;
- propisan je novi Katalog vrste prihoda;
- ukinut je obrazac PP-PD-S – Poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima koji su dospeli za plaćanje do 31. decembra 2013. godine;
- navedeni su još neki obrasci čija primena će prestati 1. marta 2014. godine;
- izvršena su preciziranja i pravno - tehnička usaglašavanja pojedinih odredbi.
Podsećamo da je nedavnim izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), uveden prelazni režim u pogledu načina obračuna i plaćanja poreza po odbitku na prihode građana, u periodu od 1. januara do 28. februara 2014. godine.
Naime, prema članu 11. Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA, za svaku isplatu prihoda izvršenu u januaru, odnosno februaru 2014. godine, poreski obveznik, odnosno poreski platac dužan je da Poreskoj upravi podnese i pojedinačnu poresku prijavu propisanu ovim zakonom, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je isplata izvršena.
Suština je da će poreski obveznik, odnosno poreski platac, u periodu od 1. januara do 28. februara 2014. godine, vršiti isplatu prihoda na dosadašnji način (primenom propisanih obrazaca OPJ, OD i dr.), s tim da je u obavezi da za svaku isplatu prihoda izvršenu u tom periodu podnese i pojedinačnu poresku prijavu na novom Obrascu PPP-PD (elektronskim putem), najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je izvršena isplata (za isplate u januaru najkasnije do kraja januara, odnosno za isplate u februaru najkasnije do kraja februara).
Počev od 1. marta 2014. godine sistem zbirnih prijava prestaje i postojaće samo pojedinačne poreske prijave koje će funkcionisati u okviru sistema objedinjene naplate poreza i doprinosa.
U nastavku ukazujemo na izmene i dopune Pravilnika koje se odnose na uslove za realizaciju naloga za plaćanje. Detaljne informacije o objedinjenom sistemu naplate poreza i doprinosa, obrasci, katalog vrste prihoda, korisničko uputstvo i dr. mogu se naći na sajtu Poreske uprave www.poreskauprava.gov.rs 
Uslovi za realizaciju naloga za plaćanje (postupanje banaka)
Novim članom 6a Pravilnika, bliže su uređeni uslovi realizacije naloga za uplatu, odnosno naloga za prenos (u daljem tekstu: nalog za plaćanje) nakon što podnosilac poreske prijave dobije obaveštenje od Poreske uprave o broju prijave i broju odobrenja. Naime, kao što je već bilo propisano, nakon dobijanja obaveštenja, u nalog za plaćanje upisuje se jedinstveni uplatni račun za poreze po odbitku, broj odobrenja za plaćanje i iznos obaveze koja se plaća po tom osnovu. Obaveza se može izmiriti plaćanjem jednim nalogom ili plaćanjem sa više naloga sa pozivom na isti broj odobrenja za plaćanje.
Broj odobrenja za plaćanje obavezno se upisuje i u nalog za plaćanje, odnosno u nalog za isplatu gotovine za plaćanje bilo kog prihoda koji se iskazuje u pojedinačnoj poreskoj prijavi, a koji se isplaćuje primaocima prihoda.
Broj odobrenja za plaćanje koji se generiše po modelu 97 upisuje se:
- u nalogu za plaćanje u polje: poziv na broj (odobrenje),
- u nalogu za isplatu gotovine u polje: poziv na broj (zaduženje).
U nalog za plaćanje, odnosno nalog za isplatu gotovine obavezno se unosi i odgovarajuća šifra plaćanja propisana Odlukom (Narodne banke Srbije) o obliku, sadržinu i način korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa. U vezi sa tim, napominjemo da su od 1. januara 2014. godine u primeni nove, odnosno delimično izmenjene šifre plaćanje.
S obzirom na to da se šifre plaćanja odnose na različite vrste isplata, propisano je da će Poreska uprava na svojoj internet strani objaviti šifre plaćanja za koje se obavezno unosi broj odobrenja za plaćanje.
U momentu prijema naloga, banka sprovodi sledeću proceduru:
- prvo proverava modularnu ispravnost (model 97) broja odobrenja za plaćanje;
- ako je broj odobrenja za plaćanje modularno ispravan, banka proverava da li je Poreska uprava dodelila taj broj isplatiocu prihoda koji je naveden u nalogu za plaćanje, odnosno u nalogu za isplatu gotovine (provera se vrši elektronskim upitom u bazu podataka Poreske uprave);
- banka može izvršiti nalog ako u roku od 10 sekundi od upućivanja Poreskoj upravi upita ne dobije od Poreske uprave elektronski odgovor na taj upit;
- banka izvršava nalog isključivo ako isplatilac prihoda naveden u tom nalogu ima PIB, odnosno JMBG isplatioca prihoda kojem je Poreska uprava dodelila proveravani broj odobrenja za plaćanje;
- ako plaćanje vrši drugo lice umesto isplatioca prihoda, banka izvršava nalog isključivo ako taj nalog u polju poziv na broj (zaduženje) sadrži i podatke o PIB, odnosno JMBG isplatioca prihoda kojem je Poreska uprava dodelila proveravani broj odobrenja za plaćanje.
Banka neće izvršiti nalog ako:
- ne sadrži propisane obavezne elemente, ili
- ako je broj odobrenja za plaćanje modularno neispravan, ili
- broj odobrenja za plaćanje nije dodeljen licu koje nalaže plaćanje, odnosno isplatiocu prihoda za račun kojeg se plaćanje vrši.
Izuzetno od prethodno navedenih pravila, banka kao isplatilac prihoda može izvršiti isplatu kamate na štedne uloge svojim deponentima bez poziva na broj odobrenja.
2. Pravilnik o poreskoj prijavi na druge prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata prihoda vrši u gotovom novcu 
Pravilnikom o načinu utvrđivanja, plaćanja i podnošenja poreske prijave za porez po odbitku na druge prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata prihoda vrši u gotovom novcu u momentu predaje dobara (u nastavku teksta: Pravilnik), bliže je propisan način utvrđivanja, plaćanja i podnošenja poreske prijave za porez po odbitku na prihode fizičkih lica po osnovu prodaje dobara kada se isplata prihoda vrši u gotovom novcu u momentu predaje dobara, a koji se u skladu sa članom 85. stav 1. tač. 9) i 16) Zakona o porezu na dohodak građana smatraju drugim prihodima.
Prema članu 2. Pravilnika, isplatilac prihoda koji fizičkim licima isplaćuje prihod po osnovu prodaje dobara u gotovom novcu u momentu predaje dobara (u daljem tekstu: isplatilac prihoda) obračunava, obustavlja i uplaćuje porez po odbitku na propisani račun, na dan isplate prihoda, a najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate prihoda platni promet nije radio.
Poreska prijava podnosi se na Obrascu PPP-PD – Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima propisanim Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku, u kojem isplatilac prihoda iskazuje podatke na način koji je detaljno uređen članom 4. Pravilnika.
Pored poreske prijave za porez po odbitku na Obrascu PPP-PD, za svaku isplatu prihoda izvršenu u januaru, odnosno februaru 2014. godine isplatilac prihoda dužan je da Poreskoj upravi podnese i poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku propisanu Pravilnikom o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza po odbitku i o sadržini zbirne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku („Službeni glasnik RS”, 137/04, 82/06, 61/13 i 74/13 – dr. propis).

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Objavljeno je
nekoliko podzakonskih akata
za primenu novog Zakona o računovodstvu

(postavljeno 8. januara 2014. godine)
Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS, br. 62/2013), ministar finansija doneo je pet podzakonskih akata koji su objavljeni u “Službenom glasniku RS”, br. 118/13, od 30. decembra 2013. godine, i to:
- Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o sadržini pozicija u obrascu Statistički izveštaj za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem;
- Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica.
Pored navedenih pravilnika, ministar finansija doneo je i Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP) sa tekstom prevoda tog standarda, koje je objavljeno u “Službenom glasniku RS”, broj 117/13, od 30. decembra 2013. godine.
Svi objavljeni podzakonski akti, kao i MSFI za MSP, primenjuju se počev od sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu, osim Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, za koji je propisano da se primenjuje od 1. januara 2014. godine. Međutim, propisivanje primene novog Kontnog okvira i stavljanje van snage prethodnog Pravilnika o Kontnom okviru već od 1. januara 2014. godine, nije u skladu sa prelaznom odredbom člana 49. Zakona o računovodstvu, kojom je predviđeno da primena svih podzakonskih akata počinje od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine.
Dakle, kao što je propisano za ostale pravilnike, tako je i novi Pravilnik o Kontnom okviru trebao da se primenjuje tek počev od finansijskih izveštaja za 2014. godinu, odnosno prethodni Pravilnik o Kontnom okviru nije trebalo odmah stavljati van snage, već je trebao da prestane da važi tek na dan 31. decembra 2014. godine.
Suština je da su obveznici trebali da primenjuju prethodni Kontni okvir i tokom 2014. godine, a da preknjižavanja na nova konta sprovedu na kraju, odnosno po isteku 2014. godine i na taj način omoguće iskazivanje podataka u novim obrascima finansijskih izveštaja koji će se primenjivati prvi put počev od godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Naime, ukoliko obveznik bude sastavljao finansijski izveštaj u toku 2014. godine, npr. po osnovu statusne promene, otvaranja postupka likvidacije ili stečaja i u drugim slučajevima propisanim zakonom, dužan je da koristi stare obrasce u kojima su pozicije iskazane u skladu sa prethodnim Kontnim okvirom. U tom smislu, očigledno je da postoji neusaglašenost između datuma početka primene Pravilnika o Kontnom okviru u odnosu na Pravilnik o obrascima finansijskih izveštaja.
Ukoliko naknadno ne bude promenjen datum početka primene novog Pravilnika o Kontnom okviru, obveznici koji budu u toku 2014. godine sastavljali finansijske izveštaje, a prethodno su već započeli sa primenom novog Kontnog okvira, biće prinuđeni da vrše prilagođavanje podataka iz svojih poslovnih knjiga za potrebe njihovog iskazivanja u starim obrascima finansijskih izveštaja. Naime, računi u novom Pravilniku o Kontnom okviru ne odgovaraju pozicijama u starim obrascima finansijskih izveštaja koji prestaju da važe tek 31. decembra 2014. godine i na kojima je predviđeno da se u toku 2014. godine sastavljaju vanredni finansijski izveštaji, odnosno redovni periodični izveštaji javnih društava.
Napominjemo da prethodno navedeno ima određene implikacije samo u slučaju obaveze sastavljanja finansijskih izveštaja tokom 2014. godine. U ostalim slučajevima, obveznicima će verovatno biti jednostavnije da preknjižavanja sprovedu na početku 2014. godine, nego na kraju te godine. Ipak, činjenica je da je prelazna odredba Pravilnika o Kontnom okviru koja uređuje datum početka primene novog, odnosno prestanak primene starog Kontnog okvira u suprotnosti sa odredbom člana 49. Zakona o računovodstvu, kao i sa prelaznom odredbom Pravilnika o obrascima finansijskih izveštaja.
U vezi sa prethodno navedenim, ističemo i to da je članom 80. stav 1. novog Pravilnika o Kontnom okviru propisano da danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi prethodni Pravilnik o Kontnom okviru, osim odredaba koje se odnose na druga pravna lica?! Međutim, prethodni Pravilnik o Kontnom okviru nema praktično nijednu posebnu odredbu koja se odnosi samo na druga pravna lica. Naime, suština je da se novi Pravilnik o Kontnom okviru ne odnosi na kategoriju drugih pravnih lica, jer za njih tek treba da bude donet poseban pravilnik.
Takođe, propisano je i da pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, a koja se završava pre 31. decembra 2014. godine, za tu poslovnu godinu primenjuju stari Pravilnik o Kontnom okviru. U nastavku samo ukratko ukazujemo na osnovne karakteristike novih pravilnika.
1. Kontni okvir
Novi Kontni okvir sadrži isti broj klasa (od 0 do 9), ali veći broj računa u odnosu na prethodni, jer je više analitičan. Inače, nema nekih suštinskih promena, već se izmene uglavnom svode na raščlanjavanje već postojećih računa. U prilog tome govori činjenica da su skoro sve grupe računa ostale nepromenjene.
U okviru klase 0 uvedene su dve nove grupe računa: 03 – Biološka sredstva i 04 – Dugoročna potraživanja. U okviru klase 2 ukinuta je grupa računa 29 u kojoj je postojao samo jedan račun 290 - Gubitak iznad visine kapitala, jer je taj račun sada sastavni deo grupe 29 – Aktivna vremenska razgraničenja. U svim ostalim klasama zadržane su iste grupe računa, osim što je promenjen naziv pojedinim grupama (npr. grupa 15 sada se zove Plaćeni avansi za zalihe i usluge, grupa 51 sada se zove Troškovi materijala i energije itd.).
Ne računajući rašlanjavanje postojećih računa na više pojedinačnih računa, može se reći da ima nešto preko dvadeset novih bilansnih računa. Na primer, neki od novih računa su:
012 – Softver i ostala prava
8 računa u okviru nove grupe 05 – Dugoročna potraživanja
225 – Potraživanja za naknade zarada koje se refundiraju
226 – Potraživanja po osnovu naknada šteta
331 – Aktuarski dobici ili gubici po osnovu planova definisanih primanja
332 – Dobici ili gubici po osnovu ulaganja u vlasničke instrumente kapitala
333 – Dobici ili gubici po osnovu udela u ostalom sveobuhvatnom dobitku ili gubitku pridruženih društava
334 – Dobici ili gubici po osnovu preračuna finansijskih izveštaja inostranog poslovanja
335 – Dobici ili gubici od instrumenata zaštite neto ulaganja u inostrano poslovanje
336 – Dobici ili gubici po osnovu instrumenata zaštite rizika (hedžinga) novčanog toka
405 – Rezervisanja za sudske sporove
416 – Obaveze po osnovu finansijskog lizinga
514 – Troškovi rezervnih delova
515 – Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara
Naravno, ima i drugih “novih” računa, ali, kao što je već objašnjeno, radi se o raščlanjavanju već postojećih računa. Na primer, u okviru grupe 15 – Plaćeni avansi za zalihe i usluge, umesto dva, sada ima sedam računa, zato što su propisani posebni računi za plaćene avanse za robu u zemlji, inostranstvu, pa isto to i za usluge i materijal i rezervne delove. Takvih primera ima i u okviru nekih drugih grupa računa.
Pored navedenog, propisani su trocifreni računi u okviru vanbilansne aktive i vanbilansne pasive, što ranije bio slučaj.
Skrećemo pažnju i na to da su nepotrebno ukinuta dva računa koja su bila vrlo često u upotrebi, i to:
287 – Razgraničeni PDV i
497 – Razgraničene obaveze za PDV.
S obzirom na to da su ta dva računa sada slobodna (nisu propisani drugi sa istim brojem), savetujemo da obveznici PDV-a nastave da tokom godine koriste iste račune, kao i prethodnih godina, s tim da će za potrebe sastavljanja finansijskih izveštaja izvršiti reklasifikovanje preostalog salda na kraju godine sa navedenih računa na odgovarajuće račune grupa 27 i 47.
Sastavni deo Pravilnika o Kontnom okviru je i uporedni pregled za preknjižavanje sa računa prethodnog Kontnog okvira na račune novog Kontnog okvira. Međutim, nije propisano u kom roku treba izvršiti preknjižavanje. U vezi sa preknjižavanjem treba imati u vidu prethodna objašnjenja o stupanju na snagu novog Pravilnika o Kontnom okviru.
2. Obrasci finansijskih izveštaja i statistički izveštaj
Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike, propisani su sledeći obrasci finansijskih izveštaja:
Bilans stanja,
Bilans uspeha,
Izveštaj o ostalom rezultatu,
Izveštaj o tokovima gotovine i
Izveštaj o promenama na kapitalu.
U odnosu na postojeće obrasce, novi su detaljniji i analitičniji. Na primer, postojeći obrazac bilansa stanja ima 50 pozicija, dok novi obrazac ima čak 124 pozicije. U slučaju bilansa uspeha, stari obrazac ima 34 pozicije, do novi ima 64 pozicije plus 28 pozicija u Izveštaju o ostalom rezultatu.
Napomene uz finansijske izveštaje se ne propisuju kao poseban obrazac, jer sadrže opise ili detaljnije raščlanjavanje iznosa prikazanih u prethodno pomenutim izveštajima. Pravna lica koja primenjuju MSFI i MSFI za MSP sastavljaju pun set finansijskih izveštaja, dok mikro pravna lica i preduzetnici sastavljaju samo Bilans stanja i Bilans uspeha.
Prema članu 6. Pravilnika o obrascima finansijskih izveštaja, u obrazac Bilans stanja pravna lica koja primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP iskazuju podatke na svim pozicijama označenim slovnim oznakama, rimskim i arapskim brojevima prema sadržini grupa računa i računa označenih u koloni 1 tog obrasca.
S druge strane, mikro pravna lica (osim drugih pravnih lica razvrstanih u mikro pravna lica) i preduzetnici u obrascu Bilans stanja iskazuju skraćeni obim podataka samo na pozicijama koje su označene slovnim oznakama i rimskim brojevima.
Pravilnikom o sadržini pozicija u obrascu Statistički izveštaj za privredna društva, zadruge i preduzetnike propisan je obrazac Statističkog izveštaja koji će zameniti Statistički aneks. Novi obrasci finansijskih izveštaja i Statističkog izveštaja prvi put će biti primenjeni kod sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu. To znači da se prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja tokom 2014. godine (vanredni finansijski izveštaji, periodični finansijski izveštaji javnih društava i finansijski izveštaji za godinu koja je različita od kalendarske), koriste stari obrasci. Očekuje se objavljivanje posebnih obrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica.
3. Pravilnik o popisu
U Pravilniku o načinu i rokovima vršenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem praktično su u celini preuzete odredbe iz Pravilnika o načinu i rokovima vršenja popisa i uskladjivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem donetog na osnovu ranijeg Zakona o računovodstvu i reviziji.
Novi Pravilnik o primenjuje se počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Do tada, odnosno prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja tokom 2014. godine, popis će se vršiti u skladu sa starim Pravilnikom o popisu, mada, kao što je već objašnjeno, između dva pravilnika praktično nema nikakvih razlika.
4. Pravilnik za mikro pravna lica
Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica, primenjuju mikro i druga pravna lica koja ne primenjuju MSFI, niti MSFI za MSP. Mikro pravnim licem smatra se i preduzetnik.
Ovim pravilnikom propisuje se način priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica, koja ne primenjuju MSFI, odnosno MSFI za MSP, u skladu sa čl. 20. i 21. Zakona o računovodstvu.
Pravilnik se primenjuje počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Informacija
o objavljivanju podzakonskih
akata iz oblasti računovodstva 

(postavljeno 8. januara 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 117/2013 objavljeno je Rešenje o utvrđivanju prevoda Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP). Članom 21. Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 62/2013) propisano je da mala i srednja pravna lica za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima primenjuju MSFI za MSP (izuzetno, srednja pravna lica mogu da odluče da primenjuju MSFI iz člana 20. ovog zakona). Članom 22. stav 2. ovog zakona propisano je da mikro i druga pravna lica (druga pravna lica iz člana 2. tačka 2) ovog zakona, nezavisno od veličine), mogu da odluče da primenjuju MSFI za MSP, u kom slučaju su dužna da u kontinuitetu primenjuju MSFI za MSP.
Članom 50. Zakona o računovodstvu propisano je da se MSFI za MSP primenjuju počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine. Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravna lica koja su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 (dr. zakon) primenjivala Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika ("Službeni glasnik RS", br. 106/2006 i 111/2006 (ispr.), mogu primenjivati odredbe tog pravilnika najkasnije do sastavljanja finansijskih izveštaja na dan 31. decembra 2015. godine.
U "Službenom glasniku RS", broj 118/2013 objavljena su sledeća podzakonska računovodstvena akta:
1. Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem,
2. Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike,
3. Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica i
4. Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike.
Članom 49. Zakona o računovodstvu propisano je da se navedena podzakonska akta primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine. Do početka primene podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS", br. 46/2006, 111/2009 i 99/2011 (dr. zakon)). Striktnim tumačenjem člana 49. proizlazi da se za sastavljanje vanrednih finansijskih izveštaja u 2014. godini primenjuju podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji. Ovaj zaključak važi i za primenu MSFI za MSP u 2013. godini.

Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs  . . .

 

Novi uplatni računi
za porez na imovinu,
u primeni od 1. januara

(postavljeno 3. januara 2013. godine)
Od 1. januara 2014. godine, uplata poreza na imovinu vrši se na nove uplatne račune, shodno Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasniku RS“, br. 120/13), koji je stupio na snagu 31. decembra 2013. godine, a primenjuje se od 1. januara 2014. godine:
840-713123-843-71 Porez na imovinu – na neizgrađeno zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige
840-713124-843-78 Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji ne vode poslovne knjige
840-713125-843-85 Porez na imovinu – na neizgrađeno zemljište obveznika koji vode poslovne knjige
840-713126-843-92 Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji vode poslovne knjige.
Napominjemo da su u primeni i novi obrasci za porez na imovinu. 

 

Objavili smo
novi Obrazac PEP

(postavljeno 3. januara 2013. godine)
Novi Obrazac PEP – Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa, propisan Pravilnikom o podnošenju poreske prijave elektronskim putem ("Službeni list RS", br. 113/2013 od 20.12.2013. godine), kojim je omogućeno da se na ovlašćeno lice selektivno prenosi ovlašćenje za upotrebu elektronskog servisa, objavili smo na našoj stranici Obrasci besplatno, a možete mu pristupiti i putem ovog linka
Oni koji su već podneli ovlašćenje na starom obrascu nisu dužni da podnose novi Obrazac PEP, osim ako ne žele izmenu datih ovlašćenja, jer se tako data ovlašćenja smatraju ovlašćenjima za upotrebu svih elektronskih servisa PURS.
Jedan poreski obveznik može dati više ovlašćenja, većem broju lica, sa istim ili različitim nivoima ovlašćenja.  

 

Hoće li
Nova godina biti srećna?

(postavljeno 3. januara 2014. godine)
Na samom početku Nove godine, pred tobom se otvaraju prve stranice jedne nove, još neispisane knjige. Ova knjiga – jedna nova godina tvog života – sad je još prazna; ipak, i sati i dani brzo prolaze, a stranica za stranicom, kao i do sada, polako će se ispisivati sadržajima koje si sam, ili su drugi upisali u tvoj život – taj neizbrisivi i jedinstveni letopis o postojanju jednog bića – tvoj život.
Šta će pisati na tim stranama? I ko odlučuje o scenariju tvoje 2014. godine?
Horoskop? Političari? Tvoj bračni drug, roditelj ili dete? Ili ti? Da, i ti, ponajviše ti jer tvoj život neće živeti niko drugi, ali – da li će strane tvoje knjige ispisivati samo strasti i osećanja, prohtevi i reakcije na trenutne događaje – ili će ih ispuniti mudro sprovođenje razumnih odluka i planova? Da li već sada, na prvi dan Nove godine, dok mnoge druge ljude još čvrsto drži magla mamurluka da ne mogu da iskorače u svetlost novog dana i nove godine, da li razmišljaš o svemu što bi mogao da uradiš u godini koja ti se otvorila kao nezaslužen, a veliki poklon, o svemu dobru kojim bi hteo da ispuniš svoje vreme i svoje postojanje, o onome što valja da se promeni, da se popravi - o boljem životu?
Ili si očajan i uplašen prognozama koje si čuo na dnevniku ili pročitao u novinama – da će Nova godina biti ispisana crnim mastilom sve gorih i gorih vesti? Hoćeš li se stoga prepustiti sasvim okolnostima, i dozvoliti da svako drugi osim tebe piše dnevnik TVOG života? Ili u danima koji su pred tobom prepoznaješ SVOJ DEO i želiš da daš svoj doprinos? Svoj nezamenjivi i jedinstveni zadatak koji celom tvom životu daje smisao?
Prijatelju, dani će svakako proći, sa nama ili bez nas... Vreme teče, kao reka. Ipak, prvu branu na reci je osmislio i načinio čovek koji je uvideo da ta vodena sila može postati i njegova sila, da može da radi za njega – i umesto da samo posmatra, na obali reke, kako voda juri ka svom moru, bez njega i mimo njega, on je tu bujicu delom zajazio da njena sila njemu donese dobro...
Bez obzira na prognoze i postupke političara, i u ratu i u miru, čovek ima svoj udeo u sopstvenom životu i od njega ponajviše zavisi da li će godina pred njim biti SREĆNA nova godina. Da li će ON biti srećan.
Jedan čovek bio je samo rob u Rimskom carstvu, i to upravo na dvoru cara-monstruma Nerona. Bio je to Seneka, rob, ali mudrac. Posmatrajući život i svet oko sebe, Seneka je zapisao:
"Ako brod ne zna kud plovi, nijedan vetar nije mu povoljan."
Kao što kormilar broda ne odlučuje o vetrovima, već je njegovo da usmeri brod tako da ga svaki vetar povede ka željenoj luci – tako i ti drži čvrsto kormilo svog broda (niko drugi to neće moći ni smeti) i ne boj se vetra, i ne opravdavaj vetrovima svoje lutanje. Ali, za početak, sedi u tišini i, na početku ove nove plovidbe, dobro razmisli kuda plovi tvoj brod i kuda bi ti želeo da doploviš na kraju.
Jednoga dana, na završetku svih putovanja i lutanja, kada letopis tvog života bude ispunjen do poslednje stranice, i kada se i poslednja sveska dnevnika tvog života zatvori, šta će moći da se kaže o tebi, o životu koji si pre-brodio? Da su te vetrovi na širokom moru nosili kako su hteli jer nisi umeo niti smeo da ih ukrotiš nijednim jedrom? Da nisi umeo da osmisliš svoju plovidbu? Da nisi razumnim odlukama i postupcima ispunio strane svog letopisa?
Prijatelju dragi, jedna nova godina veliki je dar – ona je sastavljena od vremena, nenadoknadivog blaga našeg kratkog života. Zlato i srebro mogu da se nadoknade, ali vreme nikada. Sedi i razmisli – i pažljivo ispisuj svoju NOVU GODINU.
Neka ti je mudra, hrabra i srećna – TVOJA nova godina!
Integralni tekst preuzet sa
sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Za 1. mart odložen
početak primene podnošenja
specifikacija OS i OS-1

(postavljeno 3. januara 2014. godine)
Pravilnikom o izmeni Pravilnika o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 118/13) koji je stupio na snagu 31.12.2013. godine, izvršena je izmena u članu 6. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 61/13) kojom je sada propisano da se obrasci specifikacija OS i OS-1 o uplati doprinosa za svakog obveznika - osiguranika iz člana 2. Pravilnika, podnose uz obrazac PP OD i PP OD-1, za obračunate i plaćene doprinose počev za mesec mart 2014. godine, umesto za mesec januar 2014. godine kako je do izmene Pravilnika bilo propisano.
Izvor: sajt cekos.rs  . . .

 

U Novoj godini
besplatni propisi za sve

(postavljeno 31. decembra 2013. godine)
U skladu sa odredbama Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata („Službeni glasnik RS“, broj 45/2013), 1. januara 2014. godine uspostavljen je Pravno-informacioni sistem Republike Srbije, na veb adresi www.pravno-informacioni-sistem.rs 
Svim korisnicima interneta je omogućen besplatan pristup bazi koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata Republike Srbije objavljenih u Službenom glasniku.

Integralni tekst vesti preuzet
sa sajta Službenog glasnika RS  . . .

 

Ukidanjem carine
jeftiniji proizvodi iz EU
(postavljeno 31. decembra 2013. godine)
Načelnica sektora za carinsku politiku Ministarstva finansija Nadica Pantović izjavila je da se ukidanjem carine na proizvode iz Evropske unije može očekivati pojeftinjenje tih proizvoda za jedan do šest odsto.
Pantovićeva je, gostujući na RTS-u, precizirala da se ukida carina na "belu" i "crnu" tehniku, PVC stolariju, keramiku, opeku, kućne aparate, mašine za poljoprivredu i neke vrste vozila, za koje se do sada naplaćivala carina od jedan do šest odsto.
Ona je naglasila da se carina ukida i na automobile, a da je carinska stopa do sada iznosila dva i po odsto.
Građani će, kaže ona, na svom džepu osetiti efekat oslobađanja carine, tako da će za automobil od 10.000 evra ušteda biti oko 300 evra.
Carinska stopa na ova proizvode ukida se u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU (ŠP).
Govoreći o hrani, ona je rekla da su neke vrste jogurta, namazi, kukuruz šećerac i pića dostigli punu liberalizaciju 2013. godine.
Na bazne poljoprivredne proizvode kao što su šećer i suncokretovo ulje, ona kaže da će ostati i carina i druge dažbine.
"Neki bazni poljoprivredni proizvodi koji su bitni za našu poljoprivrednu proizvodnju i dalje će da se štite ili stopom carine ili sezonskom carinom u vreme najvećeg roda. I dalje imamo neki nivo zaštite koji će omogućiti poljoprivrednim proizvođačima konkurentnost na domaćom tržištu", naglasila je Pantovićeva.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta MF
  . . .
 

Ministar počastvovan
šansom da nešto uradi za svoju zemlju 
(postavljeno 31. decembra 2013. godine)
Ministar finansija Lazar Krstić u intervjuu Informeru otkriva o čemu je maštao kao dete, zašto je odlučio da se vrati u Srbiju i kako zamišlja jedan idealan slobodan dan.
Kako ste se osećali kada ste dobili poziv Prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da preuzmete mesto ministra finansija?
To je bilo neočekivano. Jesmo razgovarali kako bih mogao da pomognem svojoj zemlji iskustvom i znanjem. Ali nisam verovao da će neko biti spreman na takav otklon od političke prakse, da na takvo mesto postavi nekoga ko nema veze sa nekom političkom partijom, ko nikome ništa ne duguje i ko je samo stručnjak. Bio sam počastvovan ukazanom prilikom, ali me je obuzela i velika zebnja, pomešana sa željom da učinim nešto dobro.
Kada se neko iz Amerike vrati u Srbiju, pa makar dobio i funkciju ministra, da li je to patriotizam, naivnost ili neobaveštenost?
Povratak je relativan pojam. Većina to doživljava kao binarnu funkciju, ili ste tamo ili ste ovde. Sa ovim godinama i iskustvom ja na to ne gledam tako. Imam prijatelje u Njujorku, ali sam ih zadržao i u Nišu. Takođe, imam mnogo prijatelja širom Evrope, rekao bih braće is sestara po ambicijama i uspešnosti, tako da sam, zahvaljujući svom poslu, bio na svim stranama.
Čime ste želeli da se bavite kao dečak, o čemu ste maštali?
Početkom osnovne škole želeo sam da se bavim matematikom, da budem naučnik, a pri kraju, paralelno sa prvim zaljubljivanjima, hteo sam da postanem pisac. U srednjoj školi zainteresovale su me i društvene nauke, najpre socilogija i filozofija. Sve je to ostavilo traga na meni tako da, kada sam upisivao fakultet, mislio sam da ću biti profesor matematike. Međutim, onda me je poneo društveni angažman, prvo kroz biznis, a sad i kroz politiku.
Kako izgleda vaš idealan slobodan dan? Gde vas možemo videti u Beogradu kad niste u Vladi?
Negde daleko od telefona i medija. Izlazim retko, jer, kada se bavite ovim poslom, ne prijaju vam izlasci previše. Uglavom odem sa prijateljiam na večeru ili neki kulturni događaj.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta MF
  . . .
 

Do 1. marta, jedinstvena
prijava na obavezno socijano
osiguranje može i po starom
(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Dana 31.12.2013.godine, Vlada je donela Uredbu o izmenama i dopunama Uredba o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (,,Službeni glasnik RS”, br. 54/10 i 124/12). Izmenjenom odredbom člana 12.ove uredbe, propisano je da ako podnosilac jedinstvene prijave – pravno lice ne poseduje tehničke uslove za neposredno podnošenje Centralnom registru jedinstvene prijave u elektronskom obliku, do obezbeđenja tih uslova, a najdalje do 1. marta 2014. godine, jedinstvenu prijavu u elektronskom obliku može podnositi posredstvom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ili Nacionalne službe za zapošljavanje.
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta crso.rs
  . . .
 

Od 2014. bez carina
na proizvode iz EU
(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Svi proizvodi poreklom iz EU, osim određenih poljoprivrednih proizvoda, od Nove godine moći će da se uvezu u Srbiju bez plaćanja carinskih dažbina, saopštila je Uprava carina.
Kako se navodi, to je u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Dodaje se da su među poljoprivrednim proizvodima koji će i dalje biti zaštićeni: svež paradajz, paprika, žive životinje, sveže, rashlađeno ili smrznuto meso, kao i određeni mlečni proizvodi.
Za ove poljoprivredne proizvode, kako se naglašava, carinska stopa je u odnosu na 2013. snižena, ali se, počev od 2014. godine, više neće menjati. Uprava carina podseća da je liberalizacija carinskih stopa počela 2009. godine.
"Očekivano je da smanjenjem carinskih stopa na uvoz gotovih proizvoda poreklom iz EU dođe i do smanjenja cena na domaćem tržištu, međutim, to ne mora nužno biti slučaj usled drugih faktora koji takođe značajno utiču na njihovu cenu", naglašava se u saopštenju.
Precizira se i da snižene carinske stope mogu da budu primenjene samo ukoliko se carinskom organu kao dokaz da je u pitanju proizvod sa preferencijalnim poreklom EU podnese uverenje o kretanju robe ili izjava izvoznika u propisanoj formi na fakturi ili drugom komercijalnom dokumentu.
Navedeni dokazi o poreklu se prilažu u redovnom postupku, uz podnošenje carinske deklaracije.
"SSP, EU pruža šansu i proizvođačima iz Srbije koji su izvozno orijentisani prema EU, Turskoj ili članicama Sporazuma CEFTA 2006. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Albanija, jer mogu da koriste materijale poreklom iz EU i da ih smatraju domaćim, te da tako sa gotovim proizvodom budu cenovno konkurentniji na tim tržištima", dodaje se u saopštenju.
Integralni tekst 
pročitajte na sajtu rts.rs
  . . .
 

Nobelovac Džozef Stiglic:
Nema skorog ekonomskog boljitka
(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Iako je u 2013. svet izbegao drugi deo "Velike depresije", nije realno očekivati značajno poboljšanje ni u 2014, ni u skorijoj budućnosti, ocenjuje eknomista i nobelovac Džozef Stiglic.
Integralni tekst 
pročitajte na sajtu rts.rs
  . . .
 

Mali privrednici bi
da im država da pare
(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Mala i srednja preduzeća bi da im država da bespovratna sredstva, plati otvaranje radnih mesta ili bar obezbedi jeftine kredite, pokazuje istraživanje NALED-a. Predstavnici malih i srednjih preduzeća u Srbji kao osnovne probleme u poslovanju, pored nedostatka finansijskih sredstava, vide u poreskim propisima i procedurama i radu inspekcijskih organa, pokazalo je istraživanje koje je naručila Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NALED).
Sa druge strane, preduzeća ovog sektora najveću podršku očekuju od države, istakla pomoćnica direktora NALED-a Milena Vasić, ukazavši da 53 odsto ispitanih ima najveća očekivanja od države, 29 odsto od lokalne samouprave, dok 16 odsto veruje i u podršku poslovnih banaka. Prema njenim rečima, 56 odsto ispitanih bi najradije koristilo bespovratna državna sredstva, njih 33 odsto finansijsku podršku za otvaranje radnih mesta, dok bi se 32 procenta ispitanih opredelilo za kredite sa povoljnim kamatnim stopama.
Anketa je sprovedena u oktobru ove godine, na uzorku od 2.500 preduzeća iz sektora MSPP, a cilj je bio sagledavanje stvarne slike, problema i njihovih potreba, pojasnila je Vasić na konferenciji za novinare.
Odgovarajući na pitanje šta najviše doprinosi uspehu poslovanja, predstavnici tih preduzeća su odgovorili da je to pre svega kvalitet proizvoda, kvalifikovanost zaposlenih i odnos sa poslovnim partnerima, dok im u poslovanju najviše odmažu problemi sa likvidnošću i naplata potraživanja, istakla je ona.
Kada su u pitanju finansijski i nefinansijski oblici podrške, 43 odsto ispitanih smatra da su im neophodni finansijski oblici podrške, a 17 odsto ispitanih veruje da im je važna i nefinansijska podrška.
Većina predstavnika MSPP u 2014. godini očekuje isti nivo poslovanja kao i u ovoj godini, 50 odsto srednjih preduzeća planira širenje delatnosti, a 58 odsto preduzetnika kaže da će nastojati da zadrži istinivo poslovanja. Većina ne namerava da otpušta radnike.
Državni sekretar u Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave Dragan Stevanović, osvrnuvši se na rezultate ankete, rekao je da nije dobro što privrednici iz ovog sektora smatraju da su porezi jedan od najvećih problema koje imaju u poslovanju, a sa druge strane najveću finansijsku podršku očekuju od države.
On smatra da je normalno da se porezi plaćaju, a da se od države sa druge strane mora očekivati da proizvodi javna dobra i usluge u korist građana.
Suštinski problem, prema njegovom mišljenju, je nizak nivo ekonomske aktivnosti a ne porezi.
Stevanović je takođe naveo da ministarstvo nije zadovoljno kako su se u prethodnom periodu raspoređivala sredstva namenjena smanjenju regionalnih razlika u zemlji, pa će u narednoj godini morati da se vodi računa šta će se finansirati.
On smatra da je, uz sve probleme koji postoje, sektor MSPP ipak pokazao najveću žilavost u privredi i teret bahatosti javnog sektora izneo na svojim plećima.
Direktor NALED-a Miloš Ignjatović je govorio o projektirma koje su ove godine realizovani i započeti i najavio nekoliko onih koji će se sprovoditi u 2014. a odnoše se pre svega na sektor MSPP, žensko preduzentništvo i smanjenje regionalnih razlika.
On je podsetio da je ove godine sa USAID-om potpisan ugovor vredan sedam miliona dolara, za podršku oko 120 preduzeća iz sektora MSPP iz 12 opština južne i jugozapadne Srbije. 
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mondo.rs
Autor: Tanjug  . . .
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 116/2013

(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 116 od 26. decembra 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju

 

Obavezna
promena stope PDV-a
na svim fiskalnim kasama
od 1. januara 2014. godine

(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Zbog promene dosadašnje poreske stope "E" koja se dodeljuje dobrima, odnosno uslugama na čiji promet se plaća PDV po posebnoj stopi propisanoj zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, a koja je od 1. januara 2005. godine do 31. decembra 2013. godine iznosila 8%, a od 1. januara 2014. godine iznosi 10%, svi imaoci fiskalnih kasa obavezni su izvršiti promenu te poreske stope u svojim fiskalnim kasama.
Potrebno je naglasiti kako su obveznici ove promene i oni imaoci fiskalnih kasa koji u svom asortimanu artikala u fiskalnoj kasi nemaju uopšte artikle sa stopom od 8%. Ovo iz razloga jer se na svakom fiskalnom isečku vide procenti svih poreskih stopa, bez obzira da li imaju ili nemaju promet. Kod onih stopa koje nemaju promet štampa se nula.
Popis zaliha robe kojoj se menja poreska stopa poreski obveznik je dužan obaviti nezavisno od toga da li će se prodajne cene menjati (povećavati) zbog izmene poreske stope ili će ostati iste. 
 

Direktor PURS
Ivan Simič podneo ostavku
(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Saopštenje Ministarstva finansija
Ministarstvo finansija saopštava da je nakon dugotrajne i detaljne analize poslovanja Poreske uprave i razgovora ministra finansija, Lazara Krstića sa v.d. direktorom Poreske uprave, Ivanom Simičem, dogovoreno da Ivan Simič podnese ostavku na mesto v.d. direktora Poreske uprave. Ministarstvo finansija zahvalno je Ivanu Simiču na svim naporima koje je kao direktor uložio u unapređenje rada Poreske uprave.
Poreska uprava će nastaviti rad na modernizaciji rada ove institucije i intenzivirati napore na unapređenju primarnih funkcija kontrole i naplate poreza.
Ministarstvo finansija saopštiće do utorka, 31. decembra, predlog za imenovanje na dužnost novog v.d. direktora Poreske uprave.
Saopštenje Ivana Simiča
Nakon dugotrajnog razmišljanja i analize svih događaja u zadnjih mesec dana odlučio sam da
PODNESEM OSTAVKU
sa funkcije v.d. direktora Poreske uprave Republike Srbije.
Poreska uprava radi dobro, mnoge reforme i poboljšanja poslovanja su sprovedene uspešno, po prvi put Poreska uprava sve poreske obveznike tretira podjednako, a zaposleni konačno osećaju da su potrebni ovoj ustanovi.
Poreska uprava je ove godine naplatila najviše poreza u istoriji postojanja Poreske uprave, efikasnost naplate će biti jedna od najboljih, a elektronsko poslovanje postaje sastavni deo poslovanja poreskih obveznika, što je i bio moj najveći cilj. Želim i nadam se da će novo vodstvo Poreske uprave nastaviti sa predviđenim reformama, te da će ih zaključiti do kraja iduće godine.
Ovom prilikom se zahvaljujem svim zaposlenima u Poreskoj upravi, koji su dali svoj doprinos izvedenim reformama. Posebno se zahvaljujem svim poreskim obveznicima, računovođama, Privrednoj komori Srbije i raznim udruženjima poreskih obveznika, za uspešnu saradnju i nadam se da će se ta saradnja nastaviti.
Također se zahvaljujem bivšem ministru finansija i privrede Mlađanu Dinkiću za hrabrost i odlučnost da me dovede u Srbiju, sadašnjem ministru finansija Lazaru Krstiću što mi je omogućio da završimo za ovu godinu predviđene reforme, te Vladi Republike Srbije za poverenje koje su mi iskazali imenovanjem za v.d. direktora Poreske uprave Republike Srbije.
Bila mi je velika čast da sam zajedno sa vama bio deo tih neponovljivih reformi.
U Beogradu, 27.12.2013
Ivan Simič
Integralni tekst 
preuzet sa sajta PURS
  . . .
 

Ista tema, različita viđenja
(postavljeno 25. decembra 2013. godine)
Kolumna "Naše novine" broj 262
Stojan Drčelić: Zadržite Simiča!

Ivan Simič, direktor Poreske uprave Srbije, Slovenac na privremenom radu u Beogradu, u petak će saopštiti da li odlazi sa mesta prvog poreznika na neki bolje plaćen posao u regionu ili deželi, svejedno. Jedan od najboljih poreskih stručnjaka u regionu, čovek koji je sproveo slovenačku poresku reformu i koga je kamikaza Dinkić svojevremeno "vrbovao" za našu, opštu stvar, verovatno ovim potezom daje vremena najmoćnijim u Vladi Srbije da se odrede spram toga kakvu poresku državu hoće.
Kad smisle odgovor na pitanje kakvu državu hoće, biće mnogo jednostavnije naći načina da se reši i problem Simičeve plate. Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da ne sme da zadrži prihode iz Poreske uprave i Programa UN za razvoj UNDP jer tako krši zakon. Simič se dela iz UN odrekao, a sada su gospoda Dačić i Vučić dužna da u interesu Srbije pronađu način da Simič prihoduje više od 1.360 evra, koliko trenutno prima.
Zašto bi, za ime boga, ne samo Simič nego bilo koji inostrani stručnjak sebe i svoju porodicu kažnjavao radom u Srbiji? Pustimo demagogiju, znanje košta. Zato bi valjalo da obezbede ponudu kojom bi zadržali ovog stručnjaka, čiju profesionalnost u pitanje ne dovodi niko u regionu, niko sem našeg Fiskalnog saveta, koji smatra da je loš jer ne može u naplati poreza onoliko koliko je država propisala. Kritikuju njega što ne može da preskoči lestvicu koju je Vlada podigla na visok nivo, a o proračunu ni reči. Dobro, taj savet i inače gotovo nikada ne kritikuje odluke vlasti.
U tom smislu, premijer i PPV treba da deluju nedemagoški i da zaborave da je licitiranje Simičevom platom muzika za sirotinjske uši, baš kao i pominjanje porekla i drugih lakonskih konstatacija "imamo mi dovoljno naših stručnjaka koji bi za tu platu i pevali". To što bi za takvu platu "pevali" i jeste srž problema.
Simičevim sređivanjem Poreske uprave nezadovoljni su mnogi: od Fiskalnog saveta, preko tajkuna i medijskih mogula i malih preduzetnika, do preprodavaca na pijaci. Tako i treba. Poreznika niko ne voli. Ali ga se nijedna ozbiljna država ne odriče. U zemlji u kojoj se više od 50 odsto prometa robe i usluga obavlja u takozvanoj sivoj zoni, mnogo je onih koji bi na Simičevom mestu radije videli nekog fleksibilnijeg, da ne kažem savitljivijeg. Nekoga ko bi se sa državnim miljenicima o naplati poreza dogovarao i dogovarao, tako da se nekako na kraju dogovori da oni "naši" ne plate. Nagledali smo se toga. Zato bi interes Srbije morao biti da Simič ostane i završi započeto.
Ako ne ostane, biće to pokazatelj da je osnovni problem sa Ivanom Simičem, Slovencem na privremenom radu u Beogradu, bio taj što svojevremeno kad je došao nije saopštio da se mesta prvog poreznika prihvata zato što voli Srbiju, makar kao Stros-Kan. Ostale reference, od kojih su najvažnije stručnost i nepotkupljivost, ima, a to je u Srbiji tradicionalno najveći problem.
Ekonomija Osvrt "Politika Online"
Jasna Petrović-Stojanović: Al' smo jaki

Ivan Simič, direktor Poreske uprave Srbije, saopštiće u petak tačno u podne da li podnosi ostavku na mesto prvog srpskog poreznika ili nastavlja da radi ovaj posao za platu koja mu po odbitku troškova stanovanja i putovanja, iznosi 1.325 evra mesečno. Ili, oko pet puta manje nego što je zarađivao u Sloveniji, odakle je došao u avgustu 2012. godine.
Iako je i sam priznao da ga i žena kod kuće pita zašto radi za tako male pare u Srbiji i putuje iz Slovenije, gde je kao poreski stručnjak dobijao više od 6.000 evra mesečno, Simič je kao razlog (najverovatnijeg) napuštanja direktorskog mesta, naveo Fiskalni savet i novinu „Politiku”.
On je rekao da postoji pozadina zbog čega ga je Fiskalni savet proglasio najlošijim direktorom Poreske uprave i da je to telo procenilo da je ovogodišnja naplata poreza veoma loša, kao i što je u „Politici”, do koje on drži da je najozbiljnija, na naslovnoj strani objavljen tekst da prima dve plate što, tvrdi on, nije tačno.
Pretpostavljamo da ni Fiskalni savet, ni „Politika”, do juče nisu imali pojma koliko su jaki. Toliko da mogu da ocenom i rečju – smenjuju poreznike po Srbiji, pa i samog direktora.
Drago nam je ako Simič tako misli. Samo ne znamo kako se onda ne zapita zašto nismo bili isto toliko jaki i kada su ga imenovali na ovo mesto i „doveli” iz Slovenije. Jer „ko vedri, on i oblači”, kaže naš narod.
I to Simič vrlo dobro zna, ali mu je lakše da kaže da ga je iz Srbije oterala „Politika” nego da još jednom javno prizna da mu je 1.325 evra mesečno malo za posao koji radi. Zašto je teško reći istinu, ako je isti taj Simič dokazao da je stručnjak i da zaista ima najbolje namere da nešto uradi u poreskoj administraciji koja je godinama u haosu.
Pogotovo ako je u to uverio i Ministarstvo finansija s kojima je kako kaže u „normalnim” odnosima, ali koji ga ipak nisu konsultovali oko novog budžeta. Zbog čega je i sam, kako kaže, bio iznenađen. Da li mu ta činjenica nešto kazuje? Trebalo bi.
Simič je, od kada je tekst u „Politici” objavljen, istraživao ko mu je „podmetnuo” priču. Išao je dotle da je i od Agencije za borbu protiv korupcije, koja ga je upozorila da ne može da prima dve plate, jednu od UNDP, a drugu od Poreske uprave, tražio da proveri sve mejlove i da li je „Politika” slala pitanja o njegovim primanjima.
Direktor Simič bi trebalo bar da zna da mejl nije jedini način komunikacije. Postoje zvanični i nezvanični izvori o kojima „Politika” može da ćuti i ta stvar nikako ne može biti predmet spekulacije da je „neko naručio tekst o njemu i njegovim platama”.
Činjenica je, složio se Simič s tim ili ne da je dva meseca primao honorar iz UNDP i platu od Poreske uprave. To je i sam priznao.
– Od 1. jula sam zaposlen u Poreskoj upravi, a ugovor sa UNDP sam prekinuo 9. avgusta, što je bilo u određenom roku od 60 dana. To znači da sam u julu i avgustu ove godine primao platu i honorar od UNDP, a od 1. septembra do sada samo platu, objasnio je Simič.
Posle ovoga svaka polemika, a naročito ljutnja, suvišni su, a na Simiču je suverena odluka da li će za „siću” da radi kao poreznik u Srbiji ili ne.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta PURS
  . . .
 

Povećanje opterećenja
poslovanja privrede u 2014. godini
(postavljeno 25. decembra 2013. godine)
U sedištu Saveza računovođa i revizora Srbije održana je konferencija na kojoj je predstavljen proračun uticaja usvojenog paketa poreskog zakona i drugih propisa na poslovanje srpske privrede u 2014. godini.
Stručne službe Unije poslodavaca Srbije, Saveza računovođa i revizora Srbije i Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga, izračunale su da će nova opterećenja i obaveze u 2014. godini koštati privredu Srbije više stotina miliona evra, uz nametanje brojnih administrativnih obaveza koje će usporiti i otežati poslovanje u Srbiji.
Predstavnici organizatora konferencije, dr Pero Škobrić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije i Dragoljub Sovilj, predsednik Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga, su govoreći na skupu upozorili da će se iz privrede u toku naredne godine ispumpati 800 miliona evra kroz nove propise usvojene u toku 2013. godine:
• povećanje poreza na imovinu i uvođenje prakse da se prilikom zaračunavanja poreza na imovinu uzima tržišna vrednost nepokretnosti
• ukidanje poreskog kredita kod kupovina osnovnih sredstava
• povećanje opterećenja preduzetnika kroz proširenje osnovice za zaračunavanje poreza na dobit i ukidanje drugih olakšica (procena je da će se poresko opterećenje preduzetnika uvećati za skoro 40%)
• povećanje troškova računovodstvenih usluga i primena novih softvera u računovodstvu, kao i dupliranje administrativnog posla u vođenju poslovnih knjiga i prilikom sačinjavanja završnih finansijskih izveštaja
• povećanje troškova zbog uvođenja novog sistema kontrole fiskalnih kasa
• povećanje PDV-a u hotelijerstvu sa 8 na 10 a kod prometa IT opreme sa 8 na 20 odsto
Organizatori konferencije su upozorili javnost i Vladu Republike Srbije na loše posledice ovakve politike koja vodi u dalje gomilanje suvišne birokratije i istovremeno osiromašenje privrede i građana.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta poslodavci.rs
  . . .
 

Objašnjenje o vođenju
knjiga poljoprivrednika

(postavljeno 18. decembra 2013. godine)
Ministarstvo finansija RS objavilo je pismo datumirano sa 9. decembrom 2013. godine u kojem navodi:
U vezi sa obavezom vođenja poslovnih knjiga fizičkog lica koje ostvaruje prihod od poljoprivrede i šumarstva počev od 1. januara 2014. godine, prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, Ministarstvo finansija Republike Srbije izdaje sledeće objašnjenje:
Fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda (u daljem tekstu: prihod od poljoprivrede) stiče status preduzetnika:
1) po sili zakona - ukoliko je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (ovo rešenje uvedeno je istovremeno sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost – počev od 1. januara 2005. godine);
2) po sopstvenom opredeljenju – ukoliko je reč o nosiocu porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanom u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava koji se opredelio da ima svojstvo preduzetnika. Predmetno opredeljenje vrši se podnošenjem poreske prijave nadležnom poreskom organu (Obrazac PPDG-1).
Samo u navedenim slučajevima postoji obaveza vođenja poslovnih knjiga u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika nema ni obavezu vođenja poslovnih knjiga.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta MF  . . .

 

Računovodstvene agencije 
i zaštita podataka ličnosti 
(postavljeno 18. decembra 2013. godine)
Računovodstvene agencije, kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma imaju obavezu da utvrđuju identitet stranke, proveru identiteta na osnovu dokumenata i redovno prate sve sumnjive poslovne transakcije svojih klijenata.
Na sastanku predstavnika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i predstavnika Grupacije računovodstvenih agencija razmatrano je pitanje usaglašenosti pojedinih odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Na sastanku u Privrednoj komori Srbije koji je održan 13. decembra, dr Slobodan Samardžić potpredsednik PKS, zahvalio se predstavnicima Poverenika što su omogućili da se u dijalogu uže radne grupe razmotre neka otvorena pitanja i dileme iz ove oblasti.
Predstavnici Poverenika, Miroslav Velimanović i Marko Dragumilo, pojašnjavajući pojedine odredbe zakona istakli su da se prikupljanje i obrada podataka o ličnosti može obavljati ukoliko je to utvrđeno zakonom ili ukoliko je fizičko lice dalo pristanak za obradu podataka.
Računovodstvene agencije, kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma imaju obavezu da utvrđuju identitet stranke, proveru identiteta na osnovu dokumenata, utvrđuju identitet stvarnog vlasnika stranke i redovno prate poslovanje stranke.
I ovom prilikom je istaknuto da su preduzetnicima i pravnim licima za pružanje računovodstvenih usluga, kao obveznicima, nametnute veoma obimne i zahtevne obaveze.
Ove obaveze obuhvataju donošenje i sprovođenje brojnih internih akata koji treba da budu usklađeni sa odredbama zakona i smernicama za procenu rizika, izradu lista indikatora za svakog klijenta pojedinačno, analizu procene rizika na osnovu utvrđenih kriterijuma i svrstavanje svakog klijenta u određene grupe prema stepenu rizičnosti. Pored toga, veliki problem predstavlja obaveza vođenja evidencije o klijentima i čuvanje velikog broja dosijea. Kako je izneto na sastanku računovodstvene agencije su prinuđene da oforme i čuvaju blizu 400.000 dosijea.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pks.rs
  . . .
Beara Jovan, predsednik grupacije računovodstvenih agencija Privredne komore Srbije, obaveštavajući nas imejlom o gornjoj temi navodi:
"Ovaj sastanak je preduvod za okrugli sto vezano za probleme računovodstvenih agencija u primeni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
Molimo vas da na sajtu Privredne komore Srbije preporučite ovu vest i vaše prijatelje (druge računovodstvene agencije) upoznate sa ovim linkom i zamolite ih da na sajtu Privredne komore Srbije preporuče ovaj izveštaj.
Broj preporuka će ujedno biti i svojevrsna peticija za rešavanje ovog problema."

 

Nova uredba za
PDV promet sa KiM

(postavljeno 17. decembra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 111 od 14. decembra 2013. godine, između ostalog, objavljene su sledeće uredbe:
• UREDBA o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244,
• UREDBA o izvršavanju Zakona o akcizama na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 i
• UREDBA o izmenama Uredbe o posebnim uslovima za vršenje prometa robe sa Autonomnom pokrajinom Kosovo i Metohija.
U nastavku dajemo srž teksta Uredbe o izvršavanju Zakona o PDV na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije SB OUN broj 1244:
Član 2.
Na promet dobara i usluga koji obveznici PDV vrše sa teritorije Republike Srbije van teritorije APKM (u daljem tekstu: Republika van APKM) na teritoriju APKM, kao i na promet koji se vrši sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM, primenjuje se Zakon, propisi doneti na osnovu Zakona i ova uredba.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, mestom prometa telekomunikacionih usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.
Član 3.
Na promet dobara koji obveznici PDV vrše sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, PDV se ne obračunava i ne plaća, a obveznici PDV imaju pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom, pod uslovom da su dobra otpremljena na teritoriju APKM.
Dokazima da su dobra otpremljena na teritoriju APKM smatraju se jedinstvena isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike van APKM na teritoriju APKM, odnosno overena kopija jedinstvene isprave, kao i izvod iz poslovnog računa obveznika PDV da je za promet dobara izvršen prenos novčanih sredstava sa poslovnog računa primaoca dobara na poslovni račun obveznika PDV – isporučioca dobara.
Poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa. Ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa iz stava 1. ovog člana, obveznik PDV može da ostvari poresko oslobođenje ako poseduje ugovor kojim je predviđeno avansno plaćanje pre izvršenog otpremanja dobara na teritoriju APKM i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom.
Član 4.
Na promet dobara koja se dopremaju sa teritorije APKM na teritoriju Republike van APKM, PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom.
Član 5.
Otpremanje, odnosno dopremanje dobara iz čl. 3. i 4. ove uredbe vrši se u skladu sa važećim propisima.
Član 6.
Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Službeni glasnik RS”, br. 15/05 i 68/11), kao i propisi doneti na osnovu navedene uredbe.
U odnosu na dosadašnju uredbu, novina je što je propisano je da se poresko oslobođenje iz člana 3. stav 1. Uredbe primenjuje i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa (avansno plaćanje). Uslov je da obveznik PDV za naknadu, odnosno deo naknade koji je naplaćen pre izvršenog prometa poseduje ugovor kojim je predviđeno avansno plaćanje pre izvršenog otpremanja dobara na teritoriju APKM i račun o avansnom plaćanju izdat u skladu sa Zakonom o PDV.
Uredbom koja je prestala da važi bili propisani drugi dokazi da su dobra otpremljena na teritoriju APKM (evidencioni list, dokaz o plaćenom PDV za unos nafte i naftnih derivata i dr.)
 
 

Do 31.12.2013,
nabavite osnovna
sredstva 40% jeftinije

(postavljeno 17. decembra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 108 od 6. decembra 2013. godine, između ostalog, objavljen je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Najvažnija izmena koju donosi ovaj zakon, od 1. januara 2014. godine, odnosi se na ukidanje prava na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema, biloška sredstva i ulaganja u razvoj) jer je izvršeno brisanje člana 48. tog zakona u celini. S obzirom na to da se ova izmena primenjuje od 1. januara 2014. godine, istovremeno je definisano da poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz (trenutno važećeg) člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.
Obveznik koji izvrši ulaganje (plaćanje, uključivo i avanse) u osnovna sredstva do kraja 2013. godine u skladu sa trenutno propisanim uslovima, ima pravo na poreski kredit kod utvrđivanja poreza na dobit za 2013. godinu, kao i pravo da neiskorišćeni poreski kredit koristi za umanjenje oporezive dobiti u narednih 10 godina.
Prema odredbi člana 48. stav 1. trenutno važećeg Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004), obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% (40% za mala preduzeća) izvršenog ulaganja, s tim što ne može biti veći od 50% (70% za mala preduzeća) obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje, ali se može koristiti u narednih 10 godina.
Osnovnim sredstvima ne smatraju se: vazduhoplovi i plovni objekti koji se ne koriste za obavljanje delatnosti; putnički automobili, osim automobila za taksi prevoz, rent-a-car, obuku vozača i specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja za opremanje hotela, motela, restorana, omladinskih, dečijih i radničkih odmarališta; tepisi; umetnička dela likovne i primenjene umetnosti i ukrasni predmeti za uređenje prostora; mobilni telefoni; klima uređaji; oprema za video nadzor; oglasna sredstva, kao ni alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.
U slučaju otuđenja osnovnih sredstava i opreme za koju je koršćen poreski kredit, obveznik je dužan da u poreskoj prijavi za poreski period u kojem je otuđio osnovna sredstva obračuna i plati valorizovan iznos poreza koji bi platio da nije koristio poreski kredit. Valorizacija iznosa poreza vrši se primenom indeksa potrošackih cena prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike od dana podnošenja poreske prijave za poreski period u kojem je ostvario pravo na poreski kredit do dana otuđenja.
Za razliku od poreskog podsticaja iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreski podsticaj iz člana 50a tog zakona nije ukinut. Međutim, to je poreski podsticaj koji je uslovljen ulaganjima u osnovna sredstva u iznosu od najmanje jedne milijarde dinara uz istovremeno zapošljavanje na neodređeno vreme najmanje 100 lica. U vezi sa ovim poreskim podsticajem, propisan je novi član 50i kojim se ništa novo ne propisuje, već se definišu pitanja koja su bila propisana brisanim članom 48, a odnosila su se i na podsticaj iz člana 50a.

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 110/2013

(postavljeno 18. decembra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 110 od 13. decembra 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu

 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 16. decembra 2013. godine)
16.12.2013. - Više od polovine ugostitelja ne izdaje fiskalne račune

Poreska uprava je u toku prethodne nedelje realizovala kontrolu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa kod poreskih obveznika, koji se pretežno bave ugostiteljskom delatnošću.
Na teritoriji Republike izvršena je kontrola kod 262 poreska obveznika, sa utvrđenim nepravilnostima u 150 slučajeva, što iznosi 57% od ukupnog broja kontrola. Prema poreskim obveznicima kod kojih su utvrđene nepravilnosti biće pokrenut postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 16. decembra 2013. godine)
13.12.2013. - Knjigovođe zadovoljne poreznicima

Skoro se kod nas nije održao neki skup a da na njemu administracija dobije pohvale za svoj rad. Baš to desilo se danas, na tradicionalnom savetovanju koje svake godine organizuju Privredna komora Vojvodine i Udruženje računovodstvenih agencija Pokrajine – UVRA, i a gostuju nadležni iz Poreske uprave Srbije. Tema je ovog puta bila „Reforma Poreske uprave godinu dana posle“ a prisutni privrednici i predstavnici agencija ohrabrivali su gosta, direktora Poreske uprave Srbije Ivana Simiča da tako nastavi. Jer, kako je primetio predsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipović, nivo tolerancije kod neplaćanja poreskih obaveza treba da bude nula.
Zadovoljan je bio i sam Simič, koji je kazao da će u narednom periodu, između ostalog, nastaviti da razvijaju poreski moral, rade unakrsnu procenu imovine te unapređuju komunikaciju s obveznicima. Obveznici iz Vojvodine posebno su zadovoljni elektronskom komunikacijom. On je rekao da je dobio na hiljade mejlova iz Novog Sada. O tome koliko su unapredili komunikaciju govori i podatak da su prisutni na društvenim mrežama poput „Fejsbuka“ i „Tvitera“.
U Upravi je ove godine posebno značajan bio posao reprograma poreskih dugova. Oni koji su ušli u taj proces morali su da ispunjavaju obaveze redovno. Od 400.000 obveznika koji su potpisali ugovore, 129.000 to nije uspelo. Poboljšana je naplata i kontrola preko fiskalnih kasa, a poreznici su posetili i sve velike festivale i kontrolisali plaćanje poreza. Česti su gosti i na splavovima s istim ciljem. Simič je objasnio da će ove godine naplatiti više poreza nego što je planirano a za narednu je predviđeno 80 milijardi dinara više. To neće biti lako ostvariti u uslovima kada je privredna aktivnost skromna a kupovna moć mala. Što se tiče borbe protiv „sive“ ekonomije i prodaje robe van legalnih, a samim tim i poreskih tokova, on je napomenuo da je najveći problem kod ulaska, na granici Srbije. Kada se to počne rešavati i porzenicima će biti lakše.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Pokloni deci zaposlenih
povodom Nove godine i Božića

(postavljeno 16. decembra 2013. godine)
Poslodavac može deci zaposlenih, pastorku ili usvojeniku, do 15 godina starosti, obezbediti poklon za Novu godinu i Božić. Ako je vrednost poklona do 8.689,00 dinara po jednom detetu, davanje je neoporezivo. Na davanja ili isplate preko 8.689,00 dinara kao i davanja ili isplate deci strarijoj od 15 godina plaćaju se porezi i doprinosi kao na zarade, preko 60%. U pogledu vremenske primene neoporezivog iznosa treba imati u vidu da se neoporezivi iznos odnosi na kalendarsku godinu, na period od 1. januara do 31. decembra godine koju posmatramo. Dakle, davanje poklona u januaru pa opet u decembru u istoj kalendarskoj godini u visini neoporezivog iznosa ne bi bilo moguće, odnosno drugo davanje bi bilo iznad neoporezivog iznosa pa bi se na njega obračunali svi porezi i doprinosi kao i na zarade.
Davanje ovog poklona može biti u bilo kojoj vrsti robe (slatkiši, garderoba, ...), a može biti i u novcu. U pogledu primene neoporezivog iznosa u slučaju davanja poklona u robi, vrednost robe se računa sa uračunatim PDV-om.
Poreska olakšica se ne odnosi na preduzetnike (osnivače, vlasnike radnji) kao niti na ovlašćena lica u preduzećima koja nisu zasnovala radni odnos. Drugim rečima, olakšica se odnosi na zaposlene tj. one koji imaju zaključen ugovor o radu, odnosno njihovu decu, pastorke ili usvojenike.
Kada oba roditelja deteta rade kod istog poslodavca, svako od njih kao zaposleni ostvaruje pojedinačna prava iz radnog odnosa, pa detetu pripada po jedan poklon od svakog roditelja, što je potvrđeno i mišljenjem Ministarstva finansija i socijalne politike broj 011-00-46/2010-02 od 6. maja 2010. godine. 
Ako poslodavac ima bilo kakvih nedoumica po pitanju starosti dece ili po pitanju roditeljstva, treba zahtevati od zaposlenih da mu za svoju decu dostave kopije izvoda iz matičnih knjiga rođenih, ako to već nisu učinili prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu jer ove kategorije dece imaju pravo na zdravstvenu zaštitu na osnovu zaposlenja svog roditelja.
Davanja poklona deci lica koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca (deca poslovnih partnera, deca penzionera, deca bivših zaposlenih i slično) imaju karakter drugih prihoda prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana te se na njih obračunava porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za normirane troškove u visini 20%.  
Članak preuzet s stranice
Poslovni savetnik, priručnik 
Obrazac Odluke o davanju novogodišnjih
pokolna potražite na stranici Obrasci besplatno ...

 

Načelo postupanja
u dobroj veri i načelo
ekonomičnosti u
poreskom postupku

(postavljeno 11. decembra 2013. godine)
Načelo zakonitosti je opšte i Ustavno načelo koje važi za ceo pravni sistem jedne države i predstavlja temelj vladavine prava i pravne sigurnosti, pa se kao takvo ničim ni od koga ne može dovoditi u pitanje.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013 i 108/2013), u daljem tekstu: ZPPPA i 
Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/1997, 31/2001, "Sl. glasnik RS", br. 30/2010), u daljem tekstu ZUP, procesni su zakoni (propisi) čijom se pravilnom primenom, u poreskom postupku, obezbeđuje poštovanje načela zakonitosti. U nastavku, ovaj put, izdvajamo dva načela koja se međusobno prepliću i nadopunjuju:

Načelo postupanja u dobroj veri je podnaslov ZPPPA, nakon kojeg sledi član 8:
"Strane u poreskom postupku dužne su da postupaju u dobroj veri. Učestalost i trajanje poreske kontrole ograničavaju se na nužnu meru."
Strane u poreskom postupku, Poreska uprava i poreski obveznik, obavezuju se ovim načelom na savesno, korektno, pošteno i dobronamerno međusobno ponašanje. Ovim načelom, poreska kontrola se ograničava na nužnu meru kako u pogledu učestalosti, tako i trajanja kontrole.
Načelo ekonomičnosti popstupka je podnaslov ZUP, nakon kojeg sledi član 14:
"Postupak se mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja."

 

Informacija o vanrednim
finansijskim izveštajima

(postavljeno 11. decembra 2013. godine)
U skladu sa odredbama novog Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“ br. 62/2013 ) koji je stupio na snagu 24.07.2013. godine i mišljenjem Ministarstva finansija broj 011-00-102/2013-16 od 21.11.2013. godine koji se odnose na vanredne finansijske izveštaje, došlo je do promena u odnosu na stari Zakon o računovodstvu i reviziji, a koje se ogledaju u propisanom obimu obrazaca koji čine vanredni finansijski izveštaj i datumu sastavljanja tih izveštaja.
Vanredni finansijski izveštaji su izveštaji koje dostavljaju obveznici kod kojih je u toku tekuće godine došlo do statusne promene (spajanje, podela i odvajanje), otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka, pokretanja, odnosno zaključenja (okončanja) likvidacije. Obveznici dostavljanja vanrednog finansijskog izveštaja su i ogranci stranog pravnog lica, kao i preduzetnici u slučaju brisanja iz nadležnog statusnog registra.
Vanredni finansijski izveštaji se sastavljaju sa stanjem na dan koji prethodi danu upisa statusne promene u odgovarajući statusni registar i sastavljaju ga svi učesnici u statusnoj promeni.
Kod otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka sastavlja se na dan koji prethodi danu otvaranja, odnosno zaključenja tog postupka.
U slučaju pokretanja postupka likvidacije, vanredni finansijski izveštaj se sastavlja na dan koji prethodi danu registracije odluke o pokretanju postupka likvidacije, to jest na dan koji prethodi danu Rešenja o registraciji pokretanja postupka likvidacije koju donosi nadležni statusni registar. U slučaju zaključenja (okončanja) postupka likvidacije sastavlja se na dan koji prethodi danu donošenja odluke o okončanju postupka likvidacije koju donosi organ upravljanja pravnog lica – obveznika.
U slučaju brisanja ogranka stranog pravnog lica ili preduzetnika iz registra, vanredni finansijski izveštaj sastavlja se na dan koji prethodi danu Rešenja o brisanju, a koje donosi nadležni statusni registar.
Vanredni finansijski izveštaji dostavljaju se u roku od 60 dana od dana sastavljanja.
Bez obzira na veličinu obveznika, vanredni finansijski izveštaji sastavljaju se na obrascima „Bilans stanja“ i „Bilans uspeha“ propisanim odgovarajućim podzakonskim aktima o formi i sadržini obrazaca finansijskih izveštaja za određenu vrstu pravnih lica, koji su u primeni na dan sastavljanja vanrednih finansijskih izveštaja
Integralni tekst
preuzet sa sajta apr.gov.rs  . . .

 

Usvojena
Carinska tarifa za 2014. godinu

(postavljeno 9. decembra 2013. godine )
Na sednici Vlade održanoj 25. novembra 2013. godine usvojena je Uredba o usklađivanju nomenklature Carinske tarife za 2014. godinu. Uredba je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 107/13 od 6. decembra 2013. godine.
Ovom uredbom nacionalna Carinska tarifa usklađena je sa Kombinovanom nomenklaturom Evropske unije za 2014. godinu.
Ova Uredba obuhvata i stope, odnosno iznos carine utvrđene Zakonom o Carinskoj tarifi, odnosno zaključenim sporazumima o slobodnoj trgovini primenjene na usklađenu nomenklaturu.
Uredba će se primenjivati od 1. januara 2014. godine.

Integralni tekst
preuzet sa sajta MF  . . .

 

Propisani su
novi obrasci poreskih prijava
za utvrđivanje poreza na imovinu

(postavljeno 9. decembra 2013. godine )
Ministar finansija doneo je Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu (u daljem tekstu: Pravilnik). Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 108/13, od 6. decembra 2013. godine, a stupa na snagu 1. januara 2014. godine.
Danom stupanja na snagu tog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 139/04, 63/07, 9/09, 27/11 i 59/13). Izuzetno, za utvrđivanje poreza na imovinu za 2013. godinu i za ranije godine, na nepokretnosti za koje je poreska obaveza nastala, a poreska prijava nije podneta do 31. decembra 2013. godine, poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu podnosi se i na obrascu propisanom Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni glasnik RS”, br. 139/04, 63/07, 9/09, 27/11 i 59/13) i na obrascu propisanom novim pravilnikom.
Pravilnikom su propisani obrasci poreskih prijava (ti obrasci su sastavni deo Pravilnika), i to:
Obrazac PPI–1, za utvrđivanje poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige;
Obrazac PPI-2, za utvrđivanje poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige;
Obrazac PPI-3, za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon;
Obrazac PPI-4, za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava.
Sastavni deo Obrasca PPI-1 su:
Obrazac Prilog-1 sa Podprilogom i
Obrazac Prilog-2.
1. Poreska prijava za porez na imovinu obveznika koji vodi poslovne knjige (Obrazac PPI-1)
Poresku prijavu na Obrascu PPI-1 podnosi obveznik poreza na imovinu koji vodi poslovne knjige, iz člana 4. stav 5. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/01, ... i 47/13, u daljem tekstu: Zakon), i to:
- pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
- ogranak i drugi organizacioni deo stranog pravnog lica koji obavlja privrednu delatnost u Republici Srbiji i koji poslovne knjige vodi u skladu sa propisima Republike Srbije;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (u daljem tekstu: preduzetnik) koji vodi poslovne knjige - za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (u daljem tekstu: imovina u poslovnim knjigama), osim preduzetnika koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod; drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika – za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.
Poreska prijava PPI-1 sadrži utvrđeni porez za sve nepokretnosti obveznika na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave.
Uz Obrazac PPI-1 podnosi se Prilog-1, koji sadrži podatke o utvrđivanju poreza za svaku nepokretnost (zasebno) za koju nema osnova za poresko oslobođenje. U skladu sa tim, broj Priloga-1 koji se podnosi uz jednu poresku prijavu na Obrascu PPI-1 odgovara broju nepokretnosti na koje se porez plaća, a koje se nalaze na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave. Na primer, ako na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave obveznik koji vodi poslovne knjige ima pravo svojine na poslovnoj zgradi sa zemljištem na kome se ta zgrada nalazi, na lokalu i na garaži za koje podnosi poresku prijavu na jednom obrascu PPI-1, uz tu prijavu podnosi tri Priloga-1, od kojih prvi sadrži utvrđeni porez za poslovnu zgradu sa pripadajućim zemljištem, drugi - utvrđeni porez za lokal i treći - utvrđeni porez za garažu. Sabiranjem utvrđenih poreza za konkretne nepokretnosti dolazi se do ukupno utvrđenog poreza za nepokretnosti obveznika na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave, koji se unosi u PPI-1.
Sastavni deo Priloga-1 je Obrazac Podprilog uz Prilog-1, koji se popunjava na zasebnom primerku za zemljište i za svaki objekat za koje se utvrđuje porez u Prilogu-1 (tako da broj Podpriloga uz jedan obrazac Prilog-1 odgovara broju objekata koji se nalaze na istom zemljištu uvećan za jedan, a ako se Prilog-1 podnosi za neizgrađeno zemljište – uz njega se podnosi jedan Podprilog). U Podprilogu se za svaku od tih nepokretnosti utvrđuje njena vrednost. Sabiranjem tih vrednosti utvrđuje se poreska osnovica i utvrđuje porez u Prilogu-1 za nepokretnosti iz Podpriloga.
Kada su sve nepokretnosti obveznika oslobođene plaćanja poreza, obveznik uz poresku prijavu na Obrascu PPI-1 ne podnosi Prilog-1 (ni Podpriloge), već podatke o tim nepokretnostima unosi u Prilog-2, koji podnosi uz PPI-1. Taj obrazac sadrži polja za do sedam nepokretnosti koje su oslobođene plaćanja poreza. Kada je broj nepokretnosti za koje se ostvaruje pravo na poresko oslobođenje veći od sedam, obveznik podnosi odgovarajući broj Priloga-2 za nepokretnosti koje nisu obuhvaćene u prethodnom primerku Priloga-2.
Kada obveznik nema pravo na poresko oslobođenje, uz poresku prijavu na Obrascu PPI-1 ne podnosi Prilog-2.
2. Poreska prijava za porez na imovinu obveznika koji ne vodi poslovne knjige (Obrazac PPI-2)
Poresku prijavu na Obrascu PPI-2 podnosi obveznik poreza na imovinu koji ne vodi poslovne knjige iz člana 4. stav 4. Zakona, i to:
- preduzetnik koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod; preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
- drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.
Poreska prijava podnosi se za svaku nepokretnost posebno. Kada se na zemljištu nalazi objekat za koji je (za ceo objekat, za njegov idealni deo ili za posebni deo objekta: stan, garaža i sl.) obveznik isto lice, podnosi se jedna poreska prijava za zemljište a druga poreska prijava za svaki objekat (odnosno za idealni ili posebni deo objekta) koji se nalazi na tom zemljištu.
3. Poreske prijave za porez na prenos apsolutnih prava i porez na nasleđe i poklon (Obrasci PPI-3 i PPI-4)
Obrasci PPI-3 (za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon) i PPI-4 (za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava) nisu suštinski menjani u odnosu na sada važeće obrasce. Naime, izvršeno je samo njihovo pravnotehničko usaglašavanje sa izmenama zakona kojima su uređena ministrastva, tako što su reči: „Ministarstvo finansija i privrede“ zamenjene rečima: „Ministarstvo finansija“.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Usvojene i objavljene  
izmene poreskih zakona

(postavljeno 9. decembra 2013. godine )
Na sednici održanoj 6. decembra 2013. godine, Narodna skupština RS donela je nekoliko poreskih zakona, i to:
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Svi zakoni su objavljeni u „Službenom glasniku RS“, broj 108/2013, stupili su na snagu narednog dana od dana objavljivanja (7. decembra 2013. godine), ali se većina primenjuje od 1. januara 2014. godine.
1. Porez na dodatu vrednost
Najvažnija i praktično jedina izmena Zakona o PDV-u odnosi se na povećanje posebne stope PDV-a sa 8% na 10%.
U okviru dobara i usluga čiji se promet i uvoz oporezuju po posebnoj stopi PDV-a, jedina izmena odnosi se na personalne računare i komponente od kojih se sastoje personalni računari. Naime, promet i uvoz personalnih računara i komponenti od kojih se sastoje personalni računari prebačeni su iz režima posebne u režim opšte stope PDV-a. U skladu sa tim, promet ovih dobara oporezovaće se po opštoj stopi PDV-a od 20%, ali od 1. januara 2014. godine.
Kada se promeni propisana poreska stopa kojom se oporezuje promet nekog dobra ili usluge, potrebno je imati u vidu sledeće:
- ako je obveznik PDV-a primio avansnu uplatu u vreme kada se promet oporezivao po jednoj stopi PDV-a, a promet (isporuka) nastaje u momentu kada se primenjuje druga poreska stopa, dužan je da na izvršeni promet obračuna PDV po novoj stopi tj. stopi koja se primenjuje na dan prometa (na ukupnu naknadu), nezavisno od toga što je prilikom naplate avansa nastala poreska obaveza po prethodno važećoj stopi PDV-a;
- promena poreske stope podrazumeva da obveznici PDV-a koji obavljaju promet dobara na malo izvrše popis zaliha kako bi promenili iznos ukalkulisanog PDV-a;
- promena poreske stope PDV-a, a samim tim i iznosa PDV-a, kao i promena maloprodajnih cena, podrazumeva odgovarajuća prilagođavanja tih podataka u memoriji fiskalne kase, od strane obveznika koji su dužni da promet evidentiraju preko fiskalne kase;
- obračun PDV-a po osnovu izmene poreske osnovice za promet dobara i usluga koji je izvršen pre početka primene nove stope (do kraja 2013. godine), a izmena osnovice nastupa nakon tog datuma (od 1. januara 2014. godine), vrši se po stopi koja je bila u primeni na datum prometa.
Pored promene posebne stope, jedino je još izmenjena definicija poljoprivrednika. Naime, s obzirom na to da je prethodnim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana (iz maja 2013. godine) ukinut porez na katastarski prihod, a da se poljoprivrednikom u smislu Zakona o PDV-u smatra, između ostalog, i fizičko lice koje je obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda, predložena je izmena postojeće definicije poljoprivrednika, a sve u cilju omogućavanja prava na PDV nadoknadu fizičkim licima koja vrše promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda ili poljoprivrednih usluga obveznicima PDV-a.
Prema izmenjenoj definiciji iz člana 34. stav 1. Zakona o PDV-u, poljoprivrednicima se, umesto obveznika poreza na dohodak građana na osnovu katastarskog prihoda, smatraju fizička lica koja su vlasnici, zakupci i drugi korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Kao i do sada, poljoprivrednicima će se smatrati i fizička lica koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u primenjuje se od 1. januara 2014. godine.
2. Porez na dobit pravnih lica
Najvažnija izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica odnosi se na ukidanje prava na poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Naime, izvršeno je brisanje člana 48. tog zakona u celini.
S obzirom na to da se ova izmena primenjuje od 1. januara 2014. godine, istovremeno je definisano da poreski obveznik koji je do 31. decembra 2013. godine ostvario pravo na poreski podsticaj iz (trenutno važećeg) člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica i iskazao podatke u poreskom bilansu i poreskoj prijavi za 2013. godinu, može to pravo da koristi do isteka roka i na način propisan tim zakonom.
Drugim rečima, obveznik koji izvrši ulaganje (plaćanje) u osnovna sredstva i u razvoj (kao oblik nematerijalne imovine u skladu sa MSFI) do kraja 2013. godine u skladu sa trenutno propisanim uslovima, ima pravo na poreski kredit kod utvrđivanja poreza na dobit za 2013. godinu, kao i pravo da neiskorišćeni poreski kredit koristi za umanjenje oporezive dobiti u narednih 10 godina.
Za razliku od poreskog podsticaja iz člana 48. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, poreski podsticaj iz člana 50a tog zakona nije ukinut. Međutim, to je poreski podsticaj koji je uslovljen ulaganjima u osnovna sredstva u iznosu od najmanje jedne milijarde dinara uz istovremeno zapošljavanje na neodređeno vreme najmanje 100 lica. U vezi sa ovim poreskim podsticajem, propisan je novi član 50i kojim se ništa novo ne propisuje, već se definišu pitanja koja su bila propisana brisanim članom 48, a odnosila su se i na podsticaj iz člana 50a.
Drugih izmena ovog zakona nije bilo.
3. Porez na dohodak građana
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) stupio je na snagu i primenjuje se od 7. decembra 2013. godine, osim pojedinih odredaba koje se primenjuju od 1. januara 2014. godine, što je posebno navedeno u tekstu.
3.1. Poreska osnovica za fizička lica upućena na rad u inostranstvo
Izvršeno je preciziranje osnovice poreza na dohodak građana po osnovu zarade za fizička lica - rezidente Republike Srbije koja su od pravnog lica - rezidenta Republike Srbije upućena na rad u inostranstvo.
Prema novom članu 15b ZPDG, poresku osnovicu poreza na zarade za ova lica činiće isplaćeni novčani iznos zarade za izvršeni rad. U ovom slučaju, nije predviđeno umanjenje poreske osnovice za iznos od 11.000 dinara mesečno.
Ova izmena primenjuje se od 7. decembra 2013. godine.
3.2. Lična zarada preduzetnika
Najviše izmena odnosi se na preduzetnike. Novim članom 33a ZPDG precizirana su određena pitanja u vezi sa isplatom lične zarade preduzetnika, i to:
- preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade;
- obaveštenje o isplati lične zarade dostavlja se najkasnije do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara naredne godine;
- preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, ovakvo opredeljenje ne može da menja tokom poreskog perioda;
- ako se preduzetnik opredeli da prestane sa isplatom lične zarade, dužan je da o tome u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu do 15. decembra tekuće godine;
- u ovom slučaju, preduzetnik od 1. januara godine koja sledi godini u kojoj je dostavio obaveštenje nadležnom poreskom organu nije dužan da vrši isplatu lične zarade.
Prelaznom odredbom propisano je da preduzetnik koji porez plaća na stvarni prihod od samostalne delatnosti, a koji se opredeli da u 2014. godini isplaćuje ličnu zaradu, dužan je da u pisanom obliku dostavi obaveštenje nadležnom poreskom organu o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade zaključno sa 31. januarom 2014. godine.
Prethodno navedene izmene u primeni su od 7. decembra 2013. godine.
Izvršena je dopuna člana 37a ZPDG, kako bi se preciziralo da se preduzetnicima u rashode u poreskom bilansu priznaju i obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se preduzetnik nije opredelio za isplatu lične zarade. Ova odredba će biti u primeni od 1. januara 2014. godine, a to znači da se plaćeni doprinosi ove kategorije preduzetnika (koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade) u periodu od 30. maja do 31. decembra 2013. godine ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, što je rezultat propusta zakonodavca (učinjenog prilikom izmena ZPDG u maju 2013. godine), a ne logike.
Prema dopunjenom članu 94. stav 1. ZPDG, preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, biće dužan da podnese poresku prijavu u kojoj će, pored ostalog, uneti podatak u vezi sa opredeljenjem da li će isplaćivati ličnu zaradu u narednom poreskom periodu. Ova dopuna se primenjuje od 1. januara 2014. godine.
3.3. Propisana je obaveza preduzetnika da obračunavaju porez po odbitku po osnovu otkupa sekundarnih sirovina od rezidentnih pravnih lica
Izmenom člana 104. ZPDG, propisano je da preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.
Pre ove izmene, odredba člana 104. ZPDG odnosila se samo na isplate koje preduzetnik vrši nerezidentnim pravnim licima. S obzirom na to da je odredba sada proširena i na rezidentna pravna lica, suština je da je uvedena obaveza preduzetnika da obračunavaju i plaćaju porez po odbitku na prihode koje rezidentna pravna lica ostvaruju po osnovu prometa sekundarnih sirovina i otpada. Ovaj porez plaća se po stopi od 1%, a uveden je izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica iz maja 2013. godine.
Ova izmena u primeni je od 7. decembra 2013. godine.
Prema tome, preduzetnik koji od 7. decembra 2013. godine vrši plaćanje naknade rezidentnom pravnom licu po osnovu sekundarnih sirovina i otpada dužan je da obračuna porez po odbitku po stopi od 1% na propisanu poresku osnovicu (bruto naknada u kojoj je sadržan porez po odbitku).
3.4. Oporezivanje prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja i poljoprivrednih usluga
U članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, koji uređuje oporezivanje ostalih prihoda, precizirano je da se porez na drugi prihod ne plaća na prihode od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
- nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
- koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
- korisnici poljoprivredne penzije.
S obzirom na to da se citirana odredba odnosi samo na prihode od prodaje dobara, proizilazi da se prihodi po osnovu pružanja poljoprivrednih usluga oporezuju u skladu sa opštim pravilima koja su propisana za druge prihode iz člana 85. ZPDG (po stopi od 20% po umanjenju normiranih troškova od 20%).
Istovremeno, povećan je procenat nromiranih troškova (na 90%) kod utvrđivanja poreske osnovice po osnovu prihoda koji od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja ostvare ona fizička lica koja ne spadaju u prethodne navedene kategorije (npr. član poljoprivrednog gazdinstva, koji nije nosilac tog gazdinstva).
Navedene izmene primenjuju se od 1. januara 2014. godine.
3.5. Oporezivanje prihoda od prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina
Na druge prihode koje ostvari fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, obračunati porez se, do sada, umanjivao za 40%. Međutim, od 1. januara 2014. godine, obračunati porez će se umanjivati za 20%.
Navedeni prihodi predmet su oporezivanja porezom na druge prihode samo ukoliko su isplaćeni u gotovom novcu. Naime, odredba člana 9. stav 1. tačka 25) ZPDG, kojom je propisano da se porez na dohodak građana ne plaća na primanja ostvarena po osnovu naknade za prikupljanje i prodaju sekundarnih sirovina i otpada plaćenih na tekući račun prodavca, nije promenjena (propisana je izmenama ZPDG iz maja 2013. godine).
3.6. Ostale izmene
Izmenom člana 103. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, preciziran je način utvrđivanja i plaćanja poreza po odbitku za prihode od kapitala po osnovu kamate koju fizičkom licu isplaćuje banka, odnosno čije pripisivanje vrši, tako što se precizira da porez po odbitku plaća najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet ukoliko u momentu isplate kamate, uključujući i pripisivanje kamate, platni promet nije radio. Navedena izmena primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.
Ostale izmene odnose se na pravnotehnička i terminološka preciziranja u zakonu.
4. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZOD) u celini je stupio na snagu 7. decembra 2013. godine.
4.1. Osnovica doprinosa za osnivače privrednog društva
Prema do sada važećoj odredbi člana 23. ZOD, osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva bila je najniža mesečna osnovica iz člana 37. ovog zakona. Sada je propisano da osnovica bude najmanje najniža osnovica doprinosa, što znači da se za članove privrednog društva doprinosi mogu plaćati i na veću osnovicu od najniže.
Precizirano je i da se doprinosi za osnivače plaćaju do 15. u mesecu za prethodni mesec.
4.2. Osnovica za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom
Izvršeno je preciziranje člana 40. Zakona o doprinosima, kojim se uređuje osnovica doprinosa za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, na sledeći način:
- za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme;
- ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
4.3. Obračun i plaćanje doprinosa preduzetnika i poljoprivrednika
Izmenom člana 52a ZOD, propisano je da preduzetnik, odnosno poljoprivrednik koji se opredelio za isplatu lične zarade, a koji ne izvrši isplatu lične zarade do poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
Preduzetnik, odnosno poljoprivrednik kome je osnovica doprinosa oporeziva dobit, dužan je da obračuna i plati doprinose na način propisan za obračunavanje i plaćanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na oporezivu dobit, po zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana. Drugim rečima, doprinosi se plaćaju u rokovima u kojima se plaća porez na prihode od samostalne delatnosti.
5. Poreski postupak i poreska administracija
Prema obrazloženju predlagača zakona, osnovni razlog za izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) odnosi se na preciziranje odredaba koje se odnose na podnošenje pojedinačne poreske prijave u sistemu objedinjenog plaćanja obaveza po osnovu poreza po odbitku.
Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA stupio je na snagu 7. decembra 2013. godine, s tim da se pojedine odredbe primenjuju od 1. marta 2014. godine.
5.1. Prelazni period za objedinjenu uplatu poreza i doprinosa do kraja februara 2014. godine
Najvažnija izmena ZPPPA odnosi se na uvođenje prelaznog režima u pogledu načina obračuna i plaćanja poreza po odbitku na prihode građana, u periodu od 1. januara do 28. februara 2014. godine.
Naime, prema članu 11. Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA, za svaku isplatu prihoda izvršenu u januaru, odnosno februaru 2014. godine, poreski obveznik, odnosno poreski platac dužan je da Poreskoj upravi podnese i pojedinačnu poresku prijavu propisanu ovim zakonom, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je isplata izvršena.
Suština je da će poreski obveznik, odnosno poreski platac, u periodu od 1. januara do 28. februara 2014. godine, moći da izvrši isplatu prihoda na dosadašnji način (primenom propisanih obrazaca OPJ, OD i dr.), s tim da će svakako biti u obavezi da za svaku isplatu prihoda izvršenu u tom periodu podnese i pojedinačnu poresku prijavu (elektronskim putem), najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je izvršena isplata (za isplate u januaru najkasnije do kraja januara, odnosno za isplate u februaru najkasnije do kraja februara).
U skladu sa navedenim prelaznim periodom, odredbom člana 10. Zakona o izmenama i dopunama ZPPPA, propisano je da u skladu sa članom 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka i 93/12) podnosi se:
- zbirna poreska prijava za poreze po odbitku plaćene zaključno sa 28. februarom 2014. godine, za koje nisu podnete propisane poreske prijave;
- pojedinačna poreska prijava za prihode isplaćene u 2013. godini.
Prema tome, prolongiran je period obračuna poreza po odbitku koji je bio u primeni i do sada. Počev od 1. marta 2014. godine sistem zbirnih prijava prestaje i postojaće samo pojedinačne poreske prijave koje će funkcionisati u okviru sistema objedinjene naplate poreza i doprinosa.
5.2. Pojedinačna poreska prijava po osnovu prihoda od kamate
Prema opštem pravilu iz člana 30a ZPPPA, banka će dozvoliti isplatu zarada, naknada zarada, kao i drugih prihoda fizičkih lica po osnovu kojih postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku samo ako nalog kojim se banci nalaže isplata tih prihoda, kao i plaćanje poreza po odbitku sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu, koji dodeljuje Poreska uprava.
Međutim, izuzetno od opšteg pravila, propisano je da banka kao isplatilac prihoda može izvršiti isplatu kamate, uključujući i pripisivanje kamate na štedne uloge svojim deponentima, bez poziva na broj odobrenja.
U vezi sa isplatom prihoda od kamate je i izmenjena odredba člana 41. stav 4. ZPPPA. Naime, prema opštem pravilu, pojedinačna poreska prijava podnosi se pre svake isplate prihoda fizičkim licima. Međutim, propisano je da, izuzetno od tog pravila, kod isplate kamate na štedne uloge svojim deponentima, banka je dužna da podnese pojedinačnu poresku prijavu, obračuna i plati porez po odbitku na dan isplate kamate, a najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate kamate platni promet nije radio. Dakle, za razliku od svih drugih prihoda, kod kojih se najpre podnosi pojedinačna poreska prijava, pa zatim vrši isplata prihoda, kod isplate ili pripisivanja kamate, redosled poteza biće drugačiji.
Navedene izmene u ovoj tački primenjuju se od 1. marta 2014. godine.
5.3. Ostale izmene
Propisano je da, umesto sprovođenja javnog konkursa i izbornog postupka, organizacionim jedinicama Poreske uprave rukovode zaposleni, koje raspoređuje direktor Poreske uprave, uz prethodnu saglasnost ministra.
Izvršeno je preciziranje u pogledu vremenske primene propisa kod utvrđivanja poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu. Naime, izuzetno od opšteg pravila prema kojem se poreska obaveza utvrđuje na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, predloženo je da se poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu za kalendarske godine koje slede godini u kojoj je nastala poreska obaveza, utvrđuje na osnovu zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je na snazi na dan 1. januara kalendarske godine za koju se poreska obaveza utvrđuje, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo.
Izmenom člana 159a stav 4. ZPPPA, koji uređuje izdavanje potvrda o rezidentnosti, propisano je da ove potvrde izdaje Poreska uprava, bez opredeljivanja konkretne organizacione jedinice. Naime, do sada je bilo propisano da potvrde o rezidentnosti izdaje organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva. Počev od 7. decembra 2013. godine, potvrdu o rezidentnosti može izdati i neka druga organizaciona jedinica Poreske uprave.
Izvršene su i dopune pojedinih prekršajnih odredaba koje se odnose banke.

Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 108/2013

(postavljeno 9. decembra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 108 od 6. decembra 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
ZAKON o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
ZAKON o izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
ZAKON o izmeni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
ZAKON o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru
ZAKON o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju

 

Saopštenje Uprave
za sprečavanje pranja novca

(postavljeno 7. decembra 2013. godine)
Najnovije obaveštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju sa FATF-om, odnosno državama koje predstavljaju visoki rizik možete pronaći ovde:
Saopštenje FATF-а о državama koje ne sarađuju, odnosno visoko rizičnim državama
Integralni tekst
preuzet sa sajta USPN  . . .

 

Objedinjena uplata poreza
i doprinosa nije odložena
- omogućen prelazni režim

(postavljeno 7. decembra 2013. godine)
Povodom pogrešne interpretacije pojedinih medija prema kojoj se navodi da je objedinjena uplata poreza i doprinosa odložena do 1. marta 2014. godine, obaveštavamo vas da objedinjena uplata nije odložena, već je uvažen predlog poreskih obveznika da se omogući prelazni režim.
Ovaj predlog sada je u skupštinskoj proceduri, kroz amandmane na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Usvajanje amandmana koji se tiču ovog predloga omogućiće da u januaru i februaru pojedinačne prijave budu unete nakon isplate zarada, ali će biti neophodno da se unesu pre kraja meseca. To nikako ne znači da je objedinjena uplata poreza i doprinosa odložena, kako navode pojedini mediji.
Od marta stari sistem zbirnih prijava prestaje sa radom i postojaće samo pojedinačne prijave koje će funkcionisati u okviru sistema objedinjene naplate poreza i doprinosa.
Integralni tekst
preuzet sa sajta MF  . . .

 

Planiranje poslovnog
uspeha - sopstvena ideja ili franšizing
(postavljeno 2. decembra 2013. godine)
Prezentacije radionice "Garancija poslovnog uspeha: sopstvena ideja ili franšizing" održane 29. novembra 2013. godine u organizaciji PKS-a, Centra za franšizing i RPK Subotica:
Kako započeti sopstveni biznis,
Planiranje poslovnog uspeha,
Ponuda i krediti,
Krediti i subvencije.
Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs  . . . 

Objavili smo
obrazac Zahteva za paušalno
oporezivanje za 2014. godinu 

(postavljeno 23. novembra 2013. godine )
Ažurirani obrazac Zahteva za paušalno oporezivanje u 2014. godini .doc i .jpg formatu objavili smo na našoj stranici Obrasci besplatno
.
 

Saopštenja APR-a o
brisanju preduzetnika iz
Registra privrednih subjekata
(postavljeno 18. novembra 2013. godine)
Agencija za privredne registre počeće od danas da registruje brisanje preduzetnika iz Registra privrednih subjekata, na osnovu zahteva Narodne banke Srbije.
Ovakva praksa uspostavlja se na osnovu člana 91. stav 6. tačka 3) Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2012, 99/2012) kojim je propisano da preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem iz registra privrednih subjekata ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine.
Registrator u registru privrednih subjekata će rešenja o brisanju preduzetnika, po sili zakona, objavljivati na internet stranici APR-a, u delu „Pretraga podataka“ - „Odluke registratora“. Kriterijum za pretragu podataka je matični broj ili poslovno ime preduzetnika (može se uneti i samo deo imena, naziv radnje ili ime i prezime preduzetnika). Na internet stranici APR-a javnosti će biti dostupni podaci o brisanom preduzetniku, kao i odluka registratora, objavljena u celini.
Protiv rešenja registratora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za položaj privrednih subjekata , u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet strani APR-a.
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Novi obrazac PEP
postavljen na stranici
Obrasci besplatno

(postavljeno 30. oktobra 2013. godine )  
Novi obrazac PEP - Ovlašćenje za uoptrebu elektronskih servisa, kreiran u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje, postavili smo na našem sajtu na stranici Obrasci besplatno.
 
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 89/2013

(postavljeno 12. oktobra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 89 od 10. oktobra 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 88/2013

(postavljeno 7. oktobra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 88 od 6. oktobra 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmeni Zakona o javnoj svojini

 

Pozitivne kursne razlike
uključuju se u oporezivu dobit

(postavljeno 30. septembra 2013. godine)
U stručnoj javnosti postoje određene dileme koje se tiču kursnih razlika, posebno pozitivnih i njihovog statusa u sferi oporezivanja. U vezi sa ovim pitanjem smatramo da kada obveznik u svojim poslovnim knjigama, a saglasno propisima o računovodstvu i MRS, odnosno MSFI, iskaže prihod od pozitivnih kursnih razlika, tako iskazan prihod uključuje se u oporezivu dobit obveznika i oporezuje se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.
U skladu sa ovim tumačenjem postoji i Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-411/2013-04 od 11.9.2013. godine, koje glasi:
"U slučaju kada obveznik u svojim poslovnim knjigama, a saglasno propisima o računovodstvu i MRS, odnosno MSFI, iskaže prihod od pozitivnih kursnih razlika, tako iskazan prihod uključuje se u oporezivu dobit obveznika i oporezuje se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012 i 47/2013 - dalje: Zakon).
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakona, obveznik poreza na dobit pravnih lica je privredno društvo (organizovano, između ostalog, i kao društvo sa ograničenom odgovornošću), odnosno preduzeće odnosno drugo pravno lice koje je osnovano radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
Odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona propisano je da je osnovica poreza na dobit pravnih lica oporeziva dobit, koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, na način utvrđen ovim zakonom. Oporeziva dobit obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI, utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika, iskazane u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda koji propisuje ministar finansija, na način utvrđen ovim zakonom (član 6. stav 3. Zakona).
S tim u vezi, za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se prihodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja (član 23. stav 1. Zakona). Za utvrđivanje oporezive dobiti obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI, priznaju se prihodi utvrđeni u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda koji propisuje ministar finansija, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja."
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .

 

Zatezne
kamate naplaćuju svi
(postavljeno 24. septembra 2013. godine)
Banke nisu jedine koje nas udaraju po džepu kamatom ako kasnimo sa plaćanjem - stopa za neplaćanje poreza je 21 odsto, za komunalije 18 odsto, pišu "Novosti".
Banke jedine naplaćuju i redovnu, ali i onu zateznu kamatu kada kasnimo sa plaćanjem rata. Zvanični podaci Poreske uprave Srbije, na primer, pokazuju da samo poreznicima, na ime kamate, dugujemo više od 305 milijardi dinara, koliko iznosi računica na iznos manje plaćenog poreza na kraju protekle godine. Činjenica je da pojam „kamate“ vezujemo gotovo isključivo za banke, kao cenu kredita. Ko god otplaćuje zajam, zna da ga dinari koštaju minimum 20 odsto godišnje, ali sigurno ne zna koliko ga koštaju „kazneni poeni“ ako ratu ne plati na vreme. Ovu, takozvanu zateznu kamatu, banke moraju da definišu ugovorom. U protivnom, primenila bi se zvanična zatezna kamata koja trenutno iznosi 19 odsto za dinare na godišnjem nivou, što je niže od redovne bankarske cene zajma.
Visina zatezne kamate u Srbiji propisana je zakonom koji se primenjuje već devet meseci i odnosi se uglavnom na plaćanje dugovanja prema državi. Vrednost ove kamate utvrđuje se po jednostavnoj računici: referentna kamatna stopa, koja je trenutno 11 odsto, plus još osam procentnih posena. Po ovoj stopi zateznu kamatu zaračunavaju i javna komunalna preduzeća. Tako je JKP „Infostan“ u Beogradu, za prvih šest meseci ove godine, kako je potvrđeno „Novostima“, obračunalo zateznu kamatu u iznosu od 102,58 miliona dinara.
Kamatna stopa koju zaračunava Poreska uprava Srbije na neplaćeni deo poreskog duga je trenutno 21 odsto i obračunava se nešto drugačije. - Shodno članu 75. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kamata na iznos manje plaćenog poreza obračunava se na godišnjem nivou, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi NBS, uvećanoj za 10 procentnih poena, primenom prostog interesnog računa i trenutno je na nivou od 21 odsto - rečeno je „Novostima“ u Poreskoj upravi Srbije.
Dok Zakon o zateznoj kamati nije stupio na snagu, već prezaduženim privrednicima dešavalo se da im kamata bude višestruko veća od glavnice duga. - Problem za privredu prethodnih godina je bio da su se, sve do jeseni 2012. godine, kamate računale na kamatu i poreski dugovi, čak i oni sitni među njima su se zato vrtoglavo uvećavali - kaže za „Novosti" Dragoljub Rajić, predsednik udruženja Unija poslodavaca. - Istovremeno, kada je država dugovala, a ovde mislim na javni sektor, javna preduzeća, ministarstva i institucije, državna preduzeća, ona nisu plaćala kamate preduzećima iz privatnog sektora, jer su kroz sistem javnih nabavki uvek mogla da diktiraju uslove. Iako smo u medijima svedoci da se stalno govori o velikim dužnicima, kao što je slučaj „Simpa“, na primer, u praksi najveća dugovanja u masi imaju na desetine hiljada malih preduzetnika ili mikropreduzeća koja su počinjala da rade u periodu posle 2001. i kasnije. Ova preduzeća, po rečima Rajića, zbog lošeg privrednog ambijenta, ekonomske krize, ali nekada i svoje nesnalažljivosti u poslu, prosto nisu mogla da obezbede veće prihode od mesečnih obaveza prema državi. - Onda su im se gomilale kamate na ta dugovanja i one su znale da budu i dvadeset puta veće nego glavnica duga, zbog računanja kamate na kamatu - objašnjava Rajić. - Umesto da je država male i nejake firme u prvih godinu, dve rada oslobodila nekih dažbina i tako pokušala da početnicima pomogne da opstanu u poslu, ona je svojom ekonomskom politikom i postavkom poreskog sistema činila upravo suprotno. Zbog toga smo imali pravi sunovrat u broju preduzetnika i malih preduzeća.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Novosti  . . .

 

Očekuju se izmene
Pravilnika o poreskoj
prijavi za porez po odbitku

(postavljeno 23. septembra 2013. godine)
Poslednjim izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS, br. 47/2013 od 29.05.2013. godine) Poreska uprava Republike Srbije ima obavezu (u daljem tekstu PURS) da od 01.01.2014. godine uvede pojedinačnu poresku prijavu za poreze i doprinose po odbitku. Veličina i kompleksnost ovog poduhvata prevazilazi većinu dosadašnjih aktivnosti ka modernizaciji sistema PURS. Cilj ovog projekta je da se 01. januara 2014. godine pređe na novi sistem objedinjene naplate, odnosno da se poreskim obveznicima omogući plaćanje poreza i doprinosa po odbitku (porez i doprinosi na zarade, ugovorene naknade, porez na dividendu i sl.) u ukupnom iznosu na jedan račun, bez obzira na broj primaoca prihoda, njihovo prebivalište i vrstu prihoda koje im isplaćuje. Na taj način ukinuće se 11 nepotrebnih obrazaca, smanjiće se šalterski rad u PURS za 65%, uspostaviće se jača i preciznija kontrola, a time i povećati naplata. Planirano je da se prijave podnose isključivo elektronski i na taj način stvori prvi ali odlučan korak ka „e-government“ - u u Srbiji. Na ovoj stranici, u narednom periodu, Poreska uprava obajvljivaće sva relavantana dokumenta i uputstva poreskim obveznicima kako da se što bolje pripreme za novi način rada obračuna i prijave poreza i doprinosa po odbitku.
•  Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku,
•  Katalog vrste prihoda, sa predlogom izmene,
•  Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima,
•  Poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima
   koji su dospeli za plaćanje do 31.12.2013,
•  Potvrda o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku.
•  Korisničko uputstvo za primenu pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku
•  Tehničko uputstvo i primeri
Izvori: sajt Ministarstva finasija i sajt PURS  . . .

 

Konstituisana grupacija
računovodstvenih agencija

(postavljeno 13. septembra 2013. godine)
Novoosnovana Grupacija računovodstvenih agencija održala je konstitutivnu sednicu, na kojoj je za predsednika izabran Jovan Beara, vlasnik agencije 3D ART iz Novog Sada, a za njegovog zamenika Dušan Acegan, vlasnik agencije Acegan iz Pančeva. Sednici je prisustvovao i potpredsednik PKS Zdravko Jelušić, koji je osnivanje ove Grupacije okarakterisao kao značajan događaj za Komoru jer će aktivosti privrednih društava za pružanje računovodstvenih usluga omogućiti brže upoznavanje sa sistemskim problemima koji muče privredu Srbije, čime će se stvoriti mogućnosti da se oni brže otklone. Jelušić je najavio da će predstojeća reforma Komore omogućiti da ova Grupacija preraste u veliko udruženje pravnih lica koja se bave računovodstvenom delatnošću.
Članovi Grupacije usvojili su Poslovnik o radu i okvirni plan rada. Pored dugoročnih aktivnosti Gruapacije na podizanju kvaliteta usluga, borbi za doslednu primenu regulative i stalnog praćenja izmena zakona, za period do kraja ove godine predsednik Grupacije Jovan Beara najavio je održavanje okruglih stolova i seminara, na kojima će teme biti: Centralni registar socijalnog osiguranja po meri korisnika, Poreska uprava godinu dana od početka reforme, Zakon o sprečavanju pranja novca, promene Zakona o radu, i druge. Beara je najavio i aktivnosti na edukaciji članova za elektronsku komunikaciju, pre svega sa Centralnim rgistrom i Poreskom upravom.
U konstruktivnoj diskusiji o planu rada, članovi Grupacije konstatovali su mnoge probleme u svom poslovanju, na čijem rešavanju će se raditi uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije. Poteškoće u radu privrednici su ilustrovali podatkom da je uz pet poreskih zakonana krajem prethodne godine bilo čak 7937 tumačenja. Ukazano je takođe na probelme koje izazivaju takozvani članovi dualnog tipa u zakonodavstvu, na visoke doprinose na zarade koji dovode do rada na crno i na proizvoljno tumačenje pojedinih zakonskih odredbi u različitim lokalnim zajednicama.
Istaknuta je uloga Privredne komore Srbije kao posrednika između potreba struke i institucija u kojima se odlučuje, a najavljeno je formiranje saveta kao tela za pripremu predloga za izmene zakona.
Ukazano je i na potrebu blagovremenog obezbeđivanja kvalifikovanog elektronskog sertifikata jer od 1. januara naredne godine stupa na snagu obaveza elektronske prijave PDV. Članovi Grupacije upoznati su sa mogućnostima Sertfikacionog tela Privrdne komore Srbije da izdaje digitalni potpis i kvalifikovani digitalni sertifikat.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infobilans.rs
  . . .
 

Tipologije pranja
novca u Republici Srbiji

(postavljeno 13. septembra 2013. godine)
Uprava za sprečavanje pranja novca izradila je u saradnji sa MOLI Srbija projektom tipologije pranja novca u Republici Srbiji. U ovoj knjizi opisani su najčešći slučajevi pranja novca i načini na koje mogu biti zloupotrebljene razne oblasti društva za potrebe prikrivanja ilegalnog porekla novca.
Iz sadržaja: 
• Tipologije pranja novca u bankarskom sektoru,
• Tipologije pranja novca preko menjačkih poslova,
• Tipologije pranja novca kod advokata i advokatskih ortačkih društava,
• Tipologije pranja novca u sektoru računovodstva,
• Tipologije pranja novca u sektoru revizije,
• Tipologije pranja novca na tržištu kapitala,
• Tipologije pranja novca u sektoru osiguranja,
• Tipologije pranja novca u sektoru nekretnina. 
Izvor:sajt apml.gov.rs  . . .
 

Dozvole za
izvoz-uvoz roba i tranzit

(postavljeno 13. septembra 2013. godine)
Upoznate se sa Uredbom o o bližim uslovima za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola za izvoz, uvoz, odnosno tranzit robe i raspodelu kvota ("Sl. glasnik RS", broj 47/2010) kojom je utvrdjeno kako se na automatski ili neautomatski način ostvaruje pravo na uvoz ili izvoz i pod kojim uslovima.
Izvor:sajt rpk-subotica.org.rs  . . .
 

Izvozno-uvozna
dokumenta

(postavljeno 13. septembra 2013. godine)
U vremenu kada sve više pažnje moramo posvećivati tržištu i to kvalitetnom tržištu, velika odgovornost leži na svakom preduzeću da u odabiru ovog važnog segmenta poseduje pravu informaciju i dokumenta.
U komorskom sistemu su uradjene sve aktivnosti da se dodje do takvih informacija i dokumenata i da se isti približe svakom zainteresovanom članu. Srpsko tržište je malo i veliki broj analiza pokazuje da naprimer, proizvodimo desetak puta više hrane nego što je potrebno domaćim konzumentima. I onda u takvoj situaciji potrebno je pronaći strana tržišta i upoznati se kako se stiče pravo da se izvozi.
U nastavku prilažemo podatke o izvozno-uvoznoj dokumentaciji koja se može obezbediti u komori i koja vam je neophodna da biste izvoz odradili. Zahtev za obezbedjenje dokumentacije i uverenja zavisi od karaktera vaše proizvodnje i izvoza. Ta dokumenta su:
 1. Uverenje o poreklu robe,
 2. Uverenje o poreklu robe "Form A",
 3. Uverenje o poreklu robe iz treće zemlje,
 4. Uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja,
 5. Uverenje o poreklu robe za tekstil i proizvode od tekstila,
 6. Uverenje o višoj sili,
 7. Uverenje o krajnjem korisniku,
 8. Uverenje u vezi sa podacima o kojima PKS vodi evidenciju,
 9. Overa uvozno-izvoznih dokumenata,
10. Overa pozivnih pisama za izdavanje srpskih poslovnih viza.
Navedena dokumenta možete obezbediti putem komore i time obezbediti siguran i uspešan izvoz.
Izvor:sajt rpk-subotica.org.rs  . . .
 

Uz završni račun za
2013. godinu predaje se i
Izveštaj o transfernim cenama

(postavljeno 12. septembra 2013. godine)
Ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke“ primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 61/13, od 12. jula 2013. godine, a stupio je na snagu 20. jula 2013. godine.
Pravilnikom su bliže uređeni:
1. forma i sadržina dokumentacije o transfernim cenama;
2. izbor i način primene metode po principu „van dohvata ruke” kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima i
3. način utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije stalnog sredstva nabavljenog iz transakcije sa povezanim licem.
1. Izveštaj o transfernim cenama
Najznačajnija novina u odnosu na prethodne godine jeste propisivanje obaveze sastavljanja Izveštaja o transfernim cenama u obliku svojevrsne studije.
Suština je da će poreski obveznik, koji je, u poreskom periodu za koji utvrđuje porez na dobit, imao transakcije sa povezanim licima (u smislu člana 59. Zakona o porezu na dobi pravnih lica) koje utiču na priznavanje prihoda i rashoda, biti dužan da sastavi Izveštaj o transfernim cenama, čija je sadržina propisana Pravilnikom.
Izveštaj o transfernim cenama naročito sadrži:
1. analizu grupe povezanih lica kojoj pripada obveznik;
2. analizu delatnosti;
3. funkcionalnu analizu;
4. izbor metoda za proveru usklađenosti transfernih cena sa cenama utvrđenim po principu „van dohvata ruke”;
5. zaključak;
6. priloge.
U zaključaku poreski obveznik treba da opiše razloge izbora konkretne metode za proveru usklađenosti transfernih cena, kao i da utvrdi iznos korekcije transfernih cena za svaku pojedinačnu transakciju, odnosno za svaku vrstu transakcije sa pojedinačnim povezanim licem. Naime, osnovna svrha Izveštaja o transfernim cenama je upravo utvrđivanje iznosa korekcije prihoda i/ili rashoda nastalih po osnovu transakcija sa povezanim licima, čime se utiče na iznos poreske osnovice za porez na dobit.
Pravilnikom je propisano da obveznik nije dužan da uz Izveštaj o transfernim cenama podnosi posebnu dokumentaciju koja se odnosi na pojedinačne transakcije i odnose između društava unutar grupe. Dodatna dokumentacija podnosi se na osnovu eventualnog zahteva nadležnog poreskog organa.
Odredbom člana 9. stav 2. Pravilnika, propisano je da nadležni poreski organ može zahtevati dodatnu dokumentaciju od obveznika u slučaju da utvrdi da dokumentacija obveznika nije dovoljna za proveru usklađenosti transfernih cena sa cenama utvrđenim po principu „van dohvata ruke” u transakcijama obveznika sa pojedinačnim povezanim licem. U pogledu zahteva za dodatnom dokumentacijom, propisano je da će nadležni poreski organ imati u vidu troškove koji se nameću obvezniku u pogledu pripreme dodatne dokumentacije i mogućnosti poreskog obveznika da obezbedi dodatnu dokumentaciju. Propisano je, takođe, da nadležni poreski organ ostavlja primeren rok poreskom obvezniku za dostavu dodatne dokumentacije.
Odredba člana 9. stav 5. Pravilnika, propisuje da, ukoliko u postupku kontrole nadležni poreski organ utvrdi da dokumentacija o transfernim cenama koju je dostavio poreski obveznik nije pripremljena na način koji pruža adekvatnu osnovu za utvrđivanje usklađenosti transfernih cena obveznika sa cenama utvrđenim po principu „van dohvata ruke”, poreski organ može i bez upućivanja zahteva za dopunu dokumentacije da pristupi samostalnoj izradi, odnosno dopuni dokumentacije o transfernim cenama primenjujući odredbe ovog pravilnika.
2. Izbor i način primene metode po principu „van dohvata ruke”
Prema članu 61. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van dohvata ruke“, koriste se sledeće metode:
1. metoda uporedive cene na tržištu;
2. metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu);
3. metoda preprodajne cene;
4. metoda transakcione neto marže;
5. metoda podele dobiti;
6. bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po principu „van dohvata ruke“, pod uslovom da primena metoda prethodno navedenih nije moguća ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima slučaja od prethodno navedenih metoda.
Pravilnikom (čl. 12 - 30) bliže je uređen način primene navedenih metoda.
Osnovna pravila pri izboru metoda su:
1. metoda se bira na nivou vrste transakcije;
2. u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje nekoliko metoda;
3. svaki izabrani metod mora biti praktično primenljiv i mora za krajnji efekat imati razumnu procenu rezultata u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Obveznik je dužan da izabere najprimereniju metodu, odnosno metodu koja najbolje odgovara okolnostima svakog konkretnog slučaja.
Prema odredbi člana 6. stav 2. Pravilnika, prilikom odabira uporedivih nepovezanih privrednih društava i uporedivih transakcija, obveznik prvenstveno koristi podatke koji se odnose na Republiku Srbiju. Ukoliko na ovaj način nije moguće utvrditi uporedive podatke, analiza se može proširiti i na druge države, s tim da se ima u vidu uporedivost uslova poslovanja na tržištima tih država i tržišta Republike Srbije.
3. Obračun amortizacije stalnog sredstva nabavljenog od povezanog lica
Prema članu 10a Zakona o porezu na dobit pravnih lica, u slučaju kada je stalno sredstvo koje podleže poreskoj amortizaciji nabavljeno iz transakcije sa povezanim licem, osnovicu za njegovu amortizaciju čini manji od sledeća dva iznosa:
1. transferna nabavna cena (cena iz fakture povezanog lica – isporučioca stalnog sredstva);
2. nabavna cena stalnog sredstva utvrđena primenom principa „van dohvata ruke“, odnosno primenom neke od metoda navedenih u prethodnoj tački.
Dakle, suština je da, ako je transferna nabavna cena veća od cene po principu „van dohvata ruke“, osnovicu za obračun poreske amortizacije stalnog sredstva činiće cena koja je utvrđena primenom neke od metoda navedenih u prethodnoj tački.
Izvor: sajt pktatic.rs  . . .

 

Prvi deo godišnjeg
odmora do Nove godine

(postavljeno 9. septembra 2013. godine)
Iako sezona redovnih godišnjih odmora polako prolazi, postoji i dalje određeni broj radnika koji još nisu koristili ništa od ovog prava. Mišljenja smo da bi bilo dobro dati i dodatno obrazloženje o tome kako i na koliko se delova, po zakonu može koristiti godišnji odmor, jer dobra informacija uvek vredi, a nažalost u praksi se greške i nesuglasice oko ovoga često dešavaju.
Poslodavac je dužan da zaposlenom u toku kalendarske godine obezbedi korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje u kontinuitetu, a izuzetno, na zahtev zaposlenog i u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac može da odluči da zaposleni prvi deo godišnjeg odmora koristi najmanje dve radne nedelje neprekidno a ostatak do kraja kalendarske godine.
U skladu sa ovim prilažemo Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-413/2012-02 od 15.1.2013. godine: 
"Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) u članu 73. st. 1. i 2. propisuje da godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
O vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog (član 75. stav 1. Zakona).
Prema tome, poslodavac je dužan da zaposlenom u toku kalendarske godine obezbedi korišćenje prvog dela godišnjeg odmora u trajanju od najmanje tri radne nedelje u kontinuitetu. Izuzetno, na zahtev zaposlenog i u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac može da odluči da zaposleni prvi deo godišnjeg odmora koristi najmanje dve radne nedelje neprekidno a ostatak do kraja kalendarske godine, što je i u skladu sa Konvencijom MOR 132 o plaćenom godišnjem odmoru.
Takođe, zaposlenom treba omogućiti korišćenje drugog dela godišnjeg odmora u kontinuitetu, a samo izuzetno i na zahtev zaposlenog u više delova."
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .

 

Pravilnik o izmenama Pravilnika
o utvrđivanju sekundarnih sirovina
i usluga koje su neposredno povezane
sa sekundarnim sirovinama, u smislu
Zakona o porezu na dodatu vrednost

(postavljeno 7. septembra 2013. godine)
Pravilnikom o izmenama Pravilnika o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", broj 74/2013), u Pravilniku o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", broj 107/12), u članu 2. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:
"1) otpaci i ostaci od metala i njihovih legura, osim od plemenitih metala i njihovih legura;".
Stav 2. menja se i glasi:
"Sekundarnim sirovinama, u smislu člana 10. stav 2. Zakona, smatraju se i dobra koja se pretežno sastoje od jednog ili više materijala iz stava 1. ovog člana, a koja su neupotrebljiva zbog loma, rezanja, cepanja ili drugog načina oštećenja, odnosno dobra neupotrebljiva zbog istrošenosti (npr. akumulatori, baterije, automobilske gume, ambalažni otpad, električna i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i potrošni materijal koji su deo dobra koje se odbacuje)."
Ovaj pravilnik stupa na snagu 29. avgusta 2013. godine.
Dakle, od 29. avgusta 2013. godine, na osnovu izmenjenog Pravilnika o utvrđivanju sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinamama, u smislu Zakona o PDV ("Sl. glasnik RS", br. 107/12 i 74/13) pod sekundarnim sirovinama se smatraju i mesing, druge legure metala i posebni tokovi otpada svrstani u sekundarne sirovine (npr. akumulatori, baterije, automobilske gume, ambalažni otpad, električna i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i potrošni materijal koji su deo dobra koje se odbacuje).
Izvori: sajt porezi.rs i praksa.rs . . .
 

Novine u vezi poreskih prijava
za utvrđivanje i plaćanje
poreza na dohodak građana

(postavljeno 7. septembra 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 74/2013 od 21. avgusta 2013. godine objavljeni su pravilnici:
1) Pravilnik o izmenama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana,
2) Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku.
Pravilnikom o izmenama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ukinuta je obaveza podnošenja Poreskoj upravi poreske prijave za prihode od nepokretnosti - Obrazac PPDG-2. Primena ove izmene je od 29. avgusta 2013. godine.
Dakle, od 29. avgusta 2013. godine, na osnovu izmenjenog Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, ... i 74/13), ukinuto je postojanje poreske prijave za porez na prihode od nepokretnosti (obrazac PPDG-2), što znači da fizička lica koja, prema novim odredbama zakona, ostvaruju prihode od izdavanja sopstvenih nepokretnosti (zakupodavci) nisu dužna da podnose PPGD-2 u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora.
Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku propisani su sledeći obrasci:
- Obrazac PPP-PD - Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima,
- Obrazac PP-PD S - Poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima koji su dospeli za plaćanje do 31. decembra 2013. godine,
- Obrazac PPP-PO - Potvrda o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku.
Članom 20. ovog pravilnika propisano je da se zbirna i pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku koji dospeva za plaćanje zaključno sa 31. decembrom 2013. godine podnose u skladu sa članom 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02 (ispr.), 23/03 (ispr.), 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 (dr. zakon), 62/06 (dr. zakon), 61/07, 20/09, 72/09 (dr. zakon), 53/10, 101/11, 2/12 (ispr.) i 93/12).
U svrhu testiranja sistema podnošenja pojedinačne poreske prijave, poreski obveznik koji obezbedi tehničke uslove, može istovremeno sa podnošenjem zbirnih i pojedinačnih poreskih prijava iz stava 1. ovog člana, podnositi Poreskoj upravi i pojedinačnu poresku prijavu za poreze po odbitku u elektronskom obliku, u skladu sa odredbama ovog pravilnika, kada Poreska uprava obaveštenjem na svojoj internet strani potvrdi ispunjenost uslova za podnošenje pojedinačne poreske prijave. Ovaj pravilnik će se primenjivati od 1. januara 2014. godine.
Izvori: sajt porezi.rs i praksa.rs . . .
 

Izmirenje obaveza
"valutiranom menicom"
i bankarskom garancijom

(postavljeno 5. septembra 2013. godine)
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012) u primeni je od 31.03.2013. godine i konstatno se pojavljuju tumačenja i mišljenja, koja zaslužuju da budu stavljena na raspolaganje i ostalim pravnim licima. Evo jednog takvog. Prema zakonu, rokovi plaćanja su definisani, ali pojedini poverioci radi svog obezbeđenja zahtevaju i dodatne garancije kao što je npr. menica. U slučaju kada se izmirenje obaveze vrši "valutiranom menicom", znači menicom koja ima datum kada se naplaćuje, obaveza plaćanja smatra se izmirenom datumom naplate menice, a ne datumom predaje menice. U skladu sa navedenim, menica, kao sredstvo plaćanja, mora biti naplativa u rokovima koji su predviđeni Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. U primeni navedenog propisa, datum naplate i datum prijema menice nije isti i o ovome treba voditi računa.
Dajemo još jedno vrlo aktuelno mišljenje vezano za produženje roka plaćanja u vezi Zakona o rokovima plaćanja u komercijalnim transakcijama. U slučaju da privredni subjekti žele da koriste mogućnost odstupanja od propisane opšte namere zakonodavca, sadržane u članu 3. Zakona, gde je propisano da se ugovorom između privrednih subjekata ne može predvideti rok za izmirenje novčanih obaveza duži od 60 dana i zaključe ugovor kojim se predviđa rok za izmirenje novčanih obaveza koji je duži od propisanih rokova, i prilože propisane bankarske garancije, iznos bankarske garancije, odnosno menice avalirane od banke mora biti najmanje jednak iznosu konkretne novčane obaveze, odnosno fakturisane vrednosti isporučenog dobra ili pružene usluge. Znači, kvalitetna bankarska garancija mora biti u visini obaveze, što je i poenta ovog tumačenja koje zastupa i Ministarstvo finansija i privrede.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .

 

Pravilnik o obrascu poreske
prijave o obračunatom i plaćenom
porezu samooporezivanjem i
pripadajućim doprinosima od strane
fizičkog lica kao poreskog obveznika

(postavljeno 5. septembra 2013. godine)
Na sajtu Poreske uprave RS objavljen je tekst Pravilnika o obrascu poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika.
Ovim pravilnikom propisuje se obrazac poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem koju dostavlja fizičko lice kao poreski obveznik kada sam obračunava i uplaćuje porez na dohodak građana (u daljem tekstu: samooporezivanje) na zaradu ili drugu vrstu prihoda koju ostvaruje u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije ili kod drugog isplatioca, ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda, odnosno ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku u smislu člana 99. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13 i 48/13 - ispravka - u daljem tekstu: Zakon).
Predmetnu poresku prijavu poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi na Obrascu PP OPO - Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika za prihod primljen ______20__. godine, koji je odštampan uz pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izvor: sajt PURS  . . .
 
 

Objašnjenje
koje se odnosi na primenu
člana 31.a Zakona o akcizama

(postavljeno 3. septembra 2013. godine)
Ministarstvo finansija i privrede pod brojem 011-00-1071/2013-04 donelo je 26. avgusta 2013. godine Objašnjenje koje se odnosi na primenu člana 31.a Zakona o akcizama. Ovim objašnjenjem zamjenjuje se Objašnjenje od 28. juna 2013. godine.   
Izvor: sajt PURS  . . .
 
 

Pravilnik o prestanku važenja
Pravilnika o načinu i postupku
ostvarivanja poreske olakšice za
zapošljavanje novih radnika iz člana 21b
Zakona o porezu na dohodak građana

(postavljeno 3. septembra 2013. godine)
Pravilnik o prestanku važenja Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika iz člana 21b Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“ br. 74/13 od 21.08.2013.)
Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreske olakšice za zapošljavanje novih radnika iz člana 21b Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", broj 140/04) prestaje da važi.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Izvor: sajt PURS  . . .
 
 

Ažurirani spisak
dobara sa 8% PDV-a

(postavljeno 23. avgusta 2013. godine)
Od uvođenja Zakona o porezu na dodatu vrednost 2005. godine pa do danas vrlo često se javljaju dileme oko određivanja proizvoda kojima se promet oporezuje po povlašćenoj stopi od 8 %. Pravilno određivanje stope značajno je i sa stanovišta države ali i poreskog obveznika. Ukoliko se obračuna niža stopa, a nije pravilno da se primeni niža stopa i ne izvrši se ispravka, budžet republike je direktno oštećen.
Ukoliko se obračuna niža stopa, a kontrolom se utvrdi da je bilo potrebno primeniti višu stopu od 20 %, poreski obveznik, pored sudskog postupka, kazne i uplate razlike poreza, neće imati mogućnosti da razliku poreza naplati od kupca, jer ni jedan kupac neće prihvatiti ovakvu trgovinu i direktno povećava svoje troškove u bilansu i smanjuje svoju likvidnost za navedenu razliku.
Da bi se izbegle ove dileme, zakonodavac objavljuje spisak dobara na koje se odnosi povlašćena stopa. Iskustva kazuju da poreski obveznici u ne malom broju slučajeva, ili zbog neznanja da postoji spisak ili zbog pogrešne procene, ne koristeći ovaj spisak, ulaze u poreski prekršaj i stvaraju nepotrebne neprijatnosti.
Iz ovih razloga, kao i zbog potrebe da se ukaže na segment ove vrlo značajne materije oko PDV, Privredna komora Subotice objavila je ažurirani spisak dobara koja se prema članu 23. Zakona o PDV oporezuju posebnom poreskom stopom od 8 % razvrstnanih po nomenklaturi carinske tarife. Spisak je ažuriran sa 08.08.2013. godine i stavljen je na raspolaganje svim obveznicima koji isti ne poseduju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .
 
 

Gde se porez
ne plaća, nema države

(postavljeno 23. avgusta 2013. godine)
U naplati poreza među preduzećima ne bi smelo da bude nikakvih izuzetaka jer bi to poreskim obveznicima poslalo pogrešnu poruku. To bi ih destimulisalo u plaćanju obaveza,a to bi bilo pogubno za javne finansije zemlje, ocenili su poreski stručnjaci, piše Dnevnik.
Saša Ranđelović s Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da je, u uslovima kada Srbija ima visok budžetski deficit i kada je nivo “sive” ekonomije među najvišima u regionu, ispravno opredeljenje Vlade da jedan od osnovnih pravaca konsolidacije bude bolja naplata poreza. Po njegovim rečima, odluke kojima bi se pojedini poreski obveznici izuzeli iz opšteg režima naplate poreza, koji podrazumeva u krajnjoj instanci i prinudnu naplatu, narušavaju tu sliku i umanjuju šanse za efikasnost programa za suzbijanje “sive” ekonomije. "Pričalo se o “Simpu”, i odmah su se javili drugi potencijalni kandidati. Ko garantuje da u narednim danima i nedeljama i drugi obveznici, po sličnom metodu i uz slične argumente, neće izneti zahtev Vladi da se i njima oprosti određeni iznos poreza" – naglasio je Ranđelović. On je primetio da se, kada je reč o “Simpu”, najveći deo njihovog poreskog duga odnosi na poreze i doprinose na plate zaposlenih pa se, kako kaže, postavlja pitanje zbog čega bi ostali poreski obveznici u Srbiji plaćali doprinose za nekoga zaposlenog u jednoj privatnoj fabrici. Ranđelović je ocenio da u slučaju “Simpa” za to ne postoji ekonomsko opravdanje, posebno što alternativa nije gašenje tog preduzeća već pretvaranje poreskog duga u kapital države.
Ekonomista Zoran Popov ocenio je da u naplati poreza ne bi smeli da se prave izuzeci “jer bi nastao haos u privredi, i ko bi onda mogao osuditi neko treće preduzeće koje ne plaća porez, jer bi s istim pravom tražilo da bude oslobođeno”. Kako je istakao, ne postoji opravdanje da se od te obaveze prave izuzeci, a kod “Simpa” je jedino rešenje da se poreski dug konvertuje u vlasništvo države. Popov je naglasio da bi privredu trebalo ojačati na drugi način i preduzeća srediti tako da ne prave gubitke i dugove. "U sadašnjoj situaciji odluka da se tim preduzećima oprosti neplaćeni porez bila bi katastrofalna, to bi imalo kataklizmičke posledice po javne finansije i ekonomsku situaciju u zemlji" – naveo je on. Po njegovim rečima, “nulta tolerancija” na neplaćanje poreza je termin koji je kod nas nepotrebno izmišljen jer “porez se mora platiti i tačka, kao što je normalno da se plaćaju druge obaveze”.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .
 
 

Izgubili pravo
na mirovanje duga

(postavljeno 23. avgusta 2013. godine)
Pravo na mirovanje poreskog duga izgubilo je oko 73.000 obveznika jer nisu redovno plaćali tekuće obaveze, rečeno je agenciji Beta u Poreskoj upravi Srbije.
Uslov za mirovanje duga ispunilo je 462.956 poreskih obveznika, čiji je dug na kraju marta iznosio 326,4 milijarde dinara. Njihova obaveza, po osnovu Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, bila je da redovno izmiruju tekuće obaveze.
Poreska uprava će uskoro početi kontrolu informativnih poreskih prijava o imovini vrednijoj od 35 miliona dinara. Namera je da se utvrdi ko nije podneo prijavu, a onda će poreznici početi unakrsnu proveru imovine.
Do kraja juna ove godine podneto je 3.769 prijava imovine vrednije od 35 miliona dinara. "Na osnovu podataka iz službenih evidencija kojima raspolažemo, kao i podataka iz registara drugih nadležnih državnih organa, kao što su Republički geodetski zavod, Ministarstvo unutrašnjnih poslova, Uprava carina, Uprava za sprečavanje pranja novca, lokalne poreske administracije, obavićemo kontrolu fizičkih lica koja su podnela poresku prijavu, kao i lica za koja postoji opravdana sumnja da su bili dužni da podnesu prijavu a to nisu učinili", naveli su u Poreskoj upravi. Metoda unakrsne procene poreske osnovice koristi se za utvrđivanje osnovice poreza na dohodak građana. U slučaju da postoji razlika između i movine i prihoda koje je ostvarilo fizičko lice, ta razlika biće oporezovana po stopi od 20 odsto. Građani koji poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara, a nisu je prijavili, ili u prijavi nisu naveli svu svoju imovinu, moraće da plate kaznu u iznosu od tri odsto tržišne vrednosti neprijavljene imovine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .
 
 

Kod nas je
firmu lakše otvoriti nego zatvoriti

(postavljeno 19. avgusta 2013. godine)
Srbija je prošlu godinu završila s 1.293 preduzeća više nego što je ugašeno. Ove godine mogli bismo postići i bolji rezultat. Razlog tome ne treba tražiti u privrednom razvoju i stvaranju povoljnog ambijenta već u propisima
A sve je počelo krajem maja ove godine. Tada je menjan Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izmenama je predviđeno da se organi, organizacije ili drugi subjekti upisani za obavljanje odgovarajućih delatnosit ne mogu brisati iz registra gde se vode bez dokaza o prestanku poreskih obaveza. Potvrudu o tome izdaje nadležni poreski organ i ne sme biti starija od pet dana u trenutku podnošenja zahteva za brisanje. Baš tih pet dana je znatno iskomplikovalo ceo posutpak za one koji se gase kao i za računovodstvene agencije koje ga za njih obavljaju. Subjekti koji okončavaju postojanje moraju da pribave potvrde često od opštinskih, odnosno gradskih poreskih uprava, i od republičke poreske administacije, odnosno preko regionalnog centra gde se vode i gde su ispunjavali svoje poreske obaveze. Izdavanje potvrda ta dva tela teško je uskladiti u pet dana. Jer, dok se od gradskih, odnosno opštinskih poreskih vlasti traže potvrde o izmirenom porezu na nepokretnosti, od republičke administracije se traži potvrda o izmirenom porezu na dodatu vrednost. A Zakon o PDV predviđa da se ta potvrda izdaje u roku od 15 dana. Istina, porezniici se trude da je izdaju i brže ako je to moguće, ako posao dozvoli i ako nema nejasne računice oko već ispunjenih poreskih obaveza. Ukoliko ih ima, sve se još komplikuje jer prvo mora da se reši ono je problematično.
Šta se sada događa kod gašenja radnji ili kompanija? O tome predsednik Udruženja računovodstveno-knjigovodstvenih agencija Vojvodine – UVRA Vladimir Beara kaže: – Ide to dosta teško i sporo, ne verujem da je neko uspeo da ugasi preduzeće ili radnju od maja do sada – navodi on. – Kod preduzetničkih radnji najpre radimo prijavu privremenog obavljanja delatnosti, bez navođenja datuma. Tada se zaustavljaju sve poreske obaveze. Sledeći korak je nabavljanje svih potrebnih papira, koji, naravno, podrazumevaju i poreska uverenja ne starija od pet dana. Tek kada se sve to uskladi, sledi trajno brisanje. Beara podseća na to da je sve to još komplikovanije, ali i skuplje, kada su u pitanju privredna društva, ali i da obe strane košta.
Za privremeno zatvaranje radnje potreban je zahtev i taksa od 700 dinara, zahtev Poreskoj upravi i taksa od 560. Ukoliko se pojavila greška Poreske uprave kod knjiženja, klijent će morati da još jednom podnese zahtev i da opet izdvoji 560 dinara. Tu je i zahtev lokalnoj samoupravi koja je nešto skromnija i traži taksu od 250 dinara. Dok se to sve skupi, stiže i nova potvrda jer je neka već izašla iz roka od pet dana. Zato gotovo po pravilu treba dodati još 560 dinara. Ako je sve skupljeno u roku, podnosi se zahtev za brisanje Agenciji za privredne registre, taksiran s 1.000 dinara. To će biti otprilike nešto oko 3.500 dinara. Ukoliko se u tom roku izađe iz roka od pet dana, papiri se sakupljaju ponovo. – Kod nas je već zakonom regulisano da je rok za predaju poreske prijave za utvrđivanje konačne poreske obaveze 30 dana od dana brisanja privrednog subjekta. Podrazumeva se da se prethodno sastave finansijski izveštaji. Zatim se na osnovu pomenute poreske prijave utvrđuje konačna poreska obaveza i tu je kraj. Odredba o pet dana samo je iskomplikovala posao i nama i onima koji su odlučili da okončaju delatnost – kaže Beara. Bilo bi dobro kada bi se obe poreske službe uklopile u rok od pet dana. Međutim, to nije uspelo ni mogo razvijenijm zemljamab koje imaju administraciju znatno efikasniju od naše.
Integralni tekst
preuzet sa sajta www.dnevnik.rs
Autor: D. Vujošević  . . .
 
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 65/2013

(postavljeno 14. avgusta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 65 od 25. jula 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o prekršajima
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru 

 

Objašnjenje
o poreskom tretmanu putarine 

(postavljeno 13. avgusta 2013. godine)
Objašnjenje o poreskom tretmanu prometa usluge dozvoljavanja korišćenja javnog puta za koji se naplaćuje putarina, sadržina priznanice (slipa), izdavanju i sadržini računa, koje je donelo Ministarstvo finansija i privrede dana 28. juna 2013 godine pod brojem 430-01-327/2013-04, objavila je Poreska uprava RS na svom sajtu dana 4. avgusta 2013. godine.
Izvor: Sajt PURS  . . .
 

Spisak zemalja sa kojima
Republika Srbija ima uspostavljene
uslove uzajamnosti kod PDV-a

(postavljeno 13. avgusta 2013. godine)
Članom 53. Zakona o PDV, propisani su uslovi pod kojima se vrši refakcija PDV stranom obvezniku i kao jedan od uslova naveden je uslov uzajamnosti.
S tim u vezi, Poreska uprava Republike Srbije vrši refakciju PDV stranim poreskim obveznicima na osnovu uspostavljenih uslova uzajamnosti sa sledećim zemljama: Holandija, Slovačka, Hrvatska (delimično – samo za sajmove), Danska, Austrija, Bosna i Hercegovina, Belgija, Crna Gora, Makedonija, Slovenija (delimično – samo za sajmove od 1. februara 2012. godine) i Nemačka (od 1. jula 2013. godine).

Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS
  . . .
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 62/2013

(postavljeno 13. avgusta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 62 od 16. jula 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu
ZAKON o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
ZAKON o preuzimanju obaveza Javnog preduzeća „Putevi Srbije” prema privrednim društvima po osnovu neizmirenih obaveza i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije
ZAKON o izmeni Zakona o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije
ZAKON o računovodstvu
ZAKON o reviziji
ZAKON o faktoringu

 

Ne puštaju
na odmor hiljade radnika
(postavljeno 13. avgusta 2013. godine)
Inspekcija rada podnela je prošle godine samo 42 rešenja vezana za sprečavanje radnika da koriste zakonom zagarantovani godišnji odmor, a do juna ove godine 25. Kako pišu Novosti, uglavnom je reč o ljudima koji rade na određeno vreme, u privatnom sektoru ili nisu čak ni prijavljeni.
“Na osnovu inspekcijskih nadzora utvrdili smo da u većini slučajeva poslodavci omogućavaju zaposlenima pravo na korišćenje godišnjeg odmora, ali se on utvrđuje u zakonskom minimumu, bez uvećanja po obaveznim dodatnim kriterijumima. Ne donose se pisana rešenja, a ako se i donesu, ona se zaposlenom dostavljaju u roku kraćem od utvrđenog zakonom, najčešće na dan početka korišćenja odmora”, kaže Dragoljub Peruača, direktor Inspekcije rada.
Poseban problem je sa onima koji rade na određeno i koji pravo na srazmeran godišnji ostvaruju za svaki period rada. Oni se najčešće plaše da podnesu zahtev za korišćenje odmora, jer gazda onda neće ponovo sa njima da zasnuje radni odnos.
U firmama se neretko krši zakon, mada u papirima sve izgleda „čisto“. Najčešće se u rešenju vodi da je radnik dobio veći broj dana nego što ih je stvarno koristio. Ako niko ovo ne prijavi inspekciji, ona nema načina da utvrdi da nešto „ne štima“. “I kada poslodavac izda rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, teško je utvrditi da li ga je zaposleni koristio i u kom obimu”, objašnjava Peruača. “U slučajevima kada poslodavac nije zaposlenom doneo rešenje najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak odmora, smatra se da mu je to pravo uskratio. Tada inspektor rada protiv njega podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka”, dodaje on.
Inače, po zakonu, zaposleni ima pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada. On može da traje najmanje 20 radnih dana i radnik ne može da ga se odrekne, kao što mu odmor ne može da bude uskraćen. Broj slobodnih dana utvrđuje se tako što se zakonski minimum uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom izda potvrdu o iskorišćenom broju slobodnih dana. “Kada neko radi kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom, u slučaju obraćanja za savet, inspektor rada će ga uputiti da sa poslodavcima postigne dogovor o vremenu korišćenja godišnjeg odmora”, naglašava direktor Inspekcije. Ako postoje problemi, inspektor će rešenjem naložiti firmi da nedostatke ispravi, u suprotnom sledi prekršajna prijava.
Godišnji odmori u skladu sa zakonom najčešće se koriste u srednjim i velikim preduzećima, jer su u njima i češće inspekcijske kontrole. Svaka četvrta velika firma osim godišnjeg daje dva do pet dodatnih slobodnih dana kao nagradu za dobre rezultate. U malim firmama sa najviše 10 zaposlenih poslodavci češće „zakidaju“ slobodne dane.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Novosti  . . .
 

Evo kako
bogataši izbegavaju porez

(postavljeno 7. avgusta 2013. godine)
Različitim manipulacijama preko sopstvenih firmi, bogataši u Srbiji mogu i potpuno legalno da ne plate porez, piše Blic.
Pored olakšica koje im je država ponudila, oni su se snašli i da dodatno uštede. Tako, recimo, svoj automobil prijave na firmu, pa na njega kao osnovno sredstvo ne plaćaju porez...
U Srbiji, prema zvaničnim podacima, oko 3.770 građana se smatra bogatim, jer su prijavili imovinu vredniju od 350.000 evra, na koju će platiti porez od 15 odsto. Ko je spretan, a uz to ima i dobre poreske savetnike, ipak ima prostora da spusti ukupne obaveze na jako nisku stopu.
Stara je priča da većina onih koji danas imaju vredne kompanije u Srbiji, a koje su najčešće evidentirane kao strane firme s egzotičnih ostrva, imaju ozbiljne timove vrlo stručnih ljudi kojima je jedini posao da nađu načina da onaj ko ih angažuje plati što manji porez.
Kod nas postoje i velika umanjenja kod poreza na dobit, pa iako je propisana stopa od 15 odsto, on na kraju može da izađe samo tri. Tu je i opcija da se registruju kao rezidenti u inostranstvu, na primer u Monte Karlu gde je porez simboličan, a da ne plaćaju ništa u Srbiji " navode za “Blic” iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Bogataši sada mogu i svoju vilu da prijave na firmu, pa umesto da plate porez na njenu realnu tržišnu vrednost, oni plaćaju na knjigovodstvenu koja je znatno manja. Neki odluče da ne primaju platu, već u najvećem delu uzimaju dividendu ili drugu vrstu naknade od firme osnivača, a koja je obično registrovana u nekom od „poreskih rajeva”. Tačnije, svaki keš koji im je potreban stigne „zaobilazno“ preko nekog od egzotičnih ostrva, gde firma iz Srbije fakturiše razne usluge tipa „konsalting“ ili „savetovanje“, pa „honorar“ neopterećen porezom stigne nazad u zemlju.
S druge strane, Milica Bisić, savetnica u ministarstvu finansija i privrede, kaže za Blic da ako neko isplaćuje sebi dividendu, to ne znači da ne plaća porez.
"Na zaradu se plaća porez od 10 odsto, a ako zarađujete lepo, tada ćete verovatno plaćati i godišnji porez na dohodak. Ako je godišnja zarada u visini tri do šest pro sečnih godišnjih zarda, stopa tog poreza je 10 odsto, a ako je veća od šest 15 odsto. Kad sve saberete, efektivno, to je oko 30 odsto. A onaj koji isplaćuje dividendu plaća 15 odsto poreza na dobit i 15 odsto na dividendu, što na kraju dođe približno isto " objašnjava Bisić.
Kada je reč o prijavi vile na firmu, nakon izmena Zakona o porezima na imovinu, od 1. januara 2014. i firme će taj porez plaćati na tržišnu, a ne na knjigovodstvenu vrednost objekta, podseća ona.
"Tim izmenama nestaje razlog za ovakvo ponašanje, a dodatno, ako bi se poreskom kontrolom utvrdilo da vlasnik ili bilo ko drugi koristi imovinu firme za lične svrhe, tada se ta korist smatra dohotkom, što je oporezivo kao zarada ili drugi prihod. Zavisno od slučaja, tada poreska stopa može biti od 10 do 16 odsto, a sledi i doprinos za PIO po stopi od 24 odsto " kaže Bisić.
Kada je reč o of šor zoni, kako kaže Bisić, za plaćanje poreza na dobit nije od značaja u kojoj zemlji je sedište vlasnika firme. Sva privredna društva sa sedištem u Srbiji imaju obavezu plaćanja poreza na dobit od 15 odsto, a ako je vlasnik srpske firme iz inostranstva, pri isplati dividende srpska firma mora da obračuna i porez na dividendu od 20 odsto. Prema poslednjim izmenama poreskih zakona, uvedeno je i oporezivanje plaćanja za usluge koje pružaju lica sa ovih destinacija.
Svetska banka i Međunarodni monetarni fond već nekoliko godina upozoravaju vlasti u Beogradu da je ovdašnji poreski sistem prepun poreskih olakšica i da objektivno i pored utvrđenih poreskih stopa koji su na nivou država Evropske unije, budžet ima znatno manje sredstava po ovom osnovu.
Poslovanje iz inostranstva može biti i isplativije, ako zemlja u kojoj se nalazi vlasnik ima sa Srbijom zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a takvih je u svetu sve više.
"Primera radi, dividenda vlasnika iz Holandije ovde se oporezuje po stopi od pet odsto, dok je dividenda koja se isplaćuje vlasniku iz nekog od poreskih rajeva uvek 20 odsto " navodi Milica Bisić. Oporezivanje priliva iz poreskih rajeva uvedeno je tek ove godine.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net  . . .

 

Obrazac PPKDZ - Poreska prijava
za obračun poreza na prihode koje
po osnovu kapitalnih dobitaka i po
osnovu zakupa i podzakupa
ostvaruje nerezidentni obveznik
(postavljeno 2. jula 2013. godine)
Na osnovu člana 38. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13) i člana 40. stav 8. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13), ministar finansija i privrede je doneo Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvaruje nerezidentni obveznik ("Sl. glasnik RS", br. 56/13), kojim je, u članu 2, propisan Obrazac PPKDZ - Poreska prijava za obračun poreza na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa ostvaruje nerezidentni obveznik.
Integralni tekst
preuzet sa sajta cekos.rs  . . .

 

Skupljajte
fiskalne račune, osvojite auto

(postavljeno 2. jula 2013. godine)
Poreska uprava Srbije će od 4. jula organizovati nagradnu igru "Fiskalnim računom protiv sive ekonomije i do automobila", rečeno je agenciji Beta.
Cilj igre u dva ciklusa po tri meseca, jeste da se građani podstaknu da uzimaju fiskalne račune od prodavaca, kako bi se povećala naplata poreza na dodatu vrednost (PDV).
Vlada Srbije je Poreskoj upravi iz tekuće budžetske rezerve odobrila 4,79 miliona dinara za organizovanje nagradne igre.
Novac iz budžeta namenjen je kupovini, na tenderu, dva automobila s motorima zapremine do 1.400 kubika, koji će biti glavne nagrade.
Robne nagrade će finansirati Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Kako procenjuju u Poreskoj upravi, efekti nagradne igre za budžet biti višestruko veći do troškova kupovine nagrada za učesnike.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net  . . .

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 55/2013

(postavljeno 26. juna 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 55 od 25. juna 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o osnovnom obrazovanju i vaspitanju
ZAKON o srednjem obrazovanju i vaspitanju
ZAKON o obrazovanju odraslih
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu
ZAKON o dopuni Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti
ZAKON o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda

 

Otežan postupak
brisanja privrednih subjekata

(postavljeno 24. juna 2013. godine)
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 47/2013 od 30. maja 2013. godine, stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja, između ostalog, učinjene su izmene tako da sada stav 6. člana 29. Zakona glasi:
"Organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju određenu delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra."
U praksi, ovom odredbom je otežan postupak brisanja privrednih društava i preuzetnika iz Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre jer se prethodno moraju pribaviti i istovremeno sa predajom registracione prijave brisanja privrednog društva, odnosno preduzetnika predati "dokazi o prestanku poreskih obaveza" koje izdaju Poreska uprava RS i Gradska poreska uprava Novog Sada, Uprava javnih prihoda Beograda, odnosno Poreska uprava druge lokalne samouprave, "ne stariji od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra".
Uz poznate probleme oko dobijanja potvrda i uverenja od nadležnih poreskih organa, ovakvo zakonsko rešenje prouzrokovaće praktično rešenje da se kod preduzetničkih radnji najpre izvrši prijava privremenog prestanka obavljanja delatnosti, bez navođenja datuma nastavka obavljanja delatnosti, kako bi se zaustavile sve poreske obaveze, pa da se onda ishoduju propisani dokazi i samo podnošenje registracione prijave trajnog brisanja. Ostaje da vidimo kako će se u praksi uskladiti odredba da "dokazi o prestanku poreskih obaveza" ne mogu biti stariji "od pet dana u momentu podnošenja zahteva", kada znamo da ih izdaju dva poreska organa koji svoje aktivnosti ne koordiniraju. Kod postupka brisanja privrednih društava kod kojih se sprovodi postupak likvidacije ovaj zadatak će biti još složeniji.
Prečišćeni integralni tekst
ZPPPA pronađite na stranici 
Propisi besplatno . . .
 

Elektronska
prijava poreza 2014.

(postavljeno 24. juna 2013. godine)
Direktor Poreske uprave Ivan Simič najavio je da će od 1. jula iduće godine celokupno poslovanje Poreske uprave biti prebačeno na elektronsko.
Poreski obveznici će do tada morati da pribave elektronske sertifikate, sa elektronskim potpisom i imaće u svakom momentu uvid u svoje obaveze elektronskim putem, rekao je Simič u Privrednoj komori Srbije.
U Poreskoj upravi su već sada svi zaposleni, kao i oni u pisarnicama koji primaju poreske prijave, dobili službene i-mejl adrese da bi lakše obavljali posao, rekao je Simič i dodao da će, u međuvremenu, službenici u Poreskoj upravi prebacivati podatke iz poreskih prijava u elektronski oblik.
Simič je najavio da se priprema jedan obrazac za prijavu svih prihoda i da će, boljom organizacijom, zaposleni u Poreskoj upravi biti rasterećeni nepotrebnih poslova.
Do 20. juna primljeno je 1.050 prijava za porez na imovinu, od čega je 21 bila predata elektronskim putem, rekao je Simić i podsetio da je rok za prijavu 30. jun, a kazna za neprijavljivanje je tri odsto od vrednosti imovine.
Prenoseći svoje utiske sa posla koji obavlja u Poreskoj upravi, Simič je ocenio da ljudi nisu spremni na promene i svi bi da stanje ostane kako jeste.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug  . . .
 

Saopštenja APR-a
o poslovanju privrede u 2012. godini
(postavljeno 15. juna 2013. godine)
Agencija za privredne registre objavila je na svojoj internet strani tri saopštenja o poslovanju privrede u 2012. godini:
Bonitetna sposobnost srpske privrede merena skoringom
Poslovanje privrede u 2012. godini 
Sto naj... privrednih društava u 2012. godini
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Zavod za intelektualnu svojinu
objavio Tarifu naknade za javno saopštavanje
(postavljeno 30. maja 2013. godine)
Zavod za intelektualnu svojinu objavio je jedinstvenu tarifu za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma. Tarifa je objavljena u "Službenom glasniku RS" br. 45/2013, od 22. maja 2013. godine.
Tarifama se organičavaju naknade koje SOKOJ i OFPS naplaćuje privredi za javno saopštavanje muzičkih dela - tzv. "muzički dinar". Prema izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima, tokom 2013. godine svaka organizacija će imati pravo da naplaćuje polovinu iznosa datog u Tarifi. Počevši od 1. januara 2014. godine naplaćivaće se jedinstvena naknada koja će se dalje raspoređivati između organizacija.
Tarifa za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela interpretacija i fonograma
Integralni tekst 
preuzet sa sajta poslodavci.rs   . . .

 

Od 30. maja na snazi
izmenjene stope poreza i doprinosa
(postavljeno 30. maja 2013. godine)
Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje stupaju na snagu danas 30. maja 2013. godine.
Najvažnije novine u vezi sa ova dva zakona su sledeće:
- smanjena je stopa poreza na zarade sa 12% na 10%;
- povećan je neoporezivi iznos zarade sa 8.776 dinara na 11.000 dinara;
- povećana je stopa doprinosa za PIO za zarade koja se plaća na teret zaposlenog sa 11% na 13% (stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca ostala je nepromenjena 11%).
- isplatioci koji su do dana početka primene ovih zakona izvršili isplatu dela zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate obračunavaju i plaćaju porez na zarade u skladu sa dosadašnjim odredbama zakona zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate.
- stopa doprinosa za PIO za ostala primanja (autorski ugovor, ugovor o delu itd.) povećana je sa 22% na 24%
Integralni tekst 
preuzet sa sajta privsav.rs   . . .

 

Od 30. maja isplata zarade
vrši se po novim stopama poreza i doprinosa
(postavljeno 30. maja 2013. godine)
U „Sl. glasniku RS“, br. 47/13, od 29. maja 2013. godine, objavljen je set zakona koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila na četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2013. godini, i to:
1) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu;
2) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
3) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
4) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;
5) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje;
6) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Najvažnija novina, koja se primenjuje od 30. maja 2013. godine, odnosi se na oporezivanje zarada zaposlenih. Naime, izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/01, .... i 114/12) i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, br. 84/04, ... i 8/13), smanjena je stopa poreza na zarade sa 12% na 10%, uz povećanje neoporezivog iznosa zarade sa 8.776 dinara na 11.000 dinara, a povećana je stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koja se plaća iz osnovice (na teret zaposlenog) sa 11% na 13%. Stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koja se plaća na osnovicu (na teret poslodavca) ostala je nepromenjena i iznosi 11%.
Nova formula za preračun neto zarade u bruto zaradu iznosi:
BZ = (NZ – 1.100,00) / 0,701
Isplatioci zarada, koji su do dana početka primene navedenih izmena, izvršili isplatu dela zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate obračunavaju i plaćaju porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana i Zakonom o doprinosima pre ovih izmena, zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate (porez se obračunava i plaća po stopi od 12%, uz primenu neoporezivog iznosa od 8.776 dinara, a doprinos za PIO, koji se plaća iz osnovice, po stopi od 11%).
U skladu sa tim, nove stope poreza na zarade i doprinosa za PIO, koji se plaća iz osnovice, kao i nova osnovica za porez na zarade, primenjuju se počev od prve naredne isplate zarade, odnosno akontacije zarade koja se isplaćuje od 30. maja 2013. godine, bez obzira na to za koji mesec se vrši isplata (bilo da je u pitanju neki mesec iz 2013. godine ili zarada za neki mesec iz ranijih godina).
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs   . . .

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 47/2013

(postavljeno 30. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 47 od 30. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o akcizama

 

Izmene poreskih zakona
na snazi su od 30. maja 2013. godine
(postavljeno 30. maja 2013. godine)
Narodna skupština Republike Srbije na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja, koje je počelo 22. maja 2013. godine a po čijim tačkama dnevnog reda se glasalo 29. maja 2013. godine, usvojila je:
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica,
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, i
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Zakoni su objavljeni u "Sl. glasniku RS", br. 47/13 od 29. maja 2013. godine i stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja, tj. 30. maja 2013. godine. Najveći broj odredbi ovih zakona se i primenjuje počev od 30. maja 2013. godine, osim nekih izuzetaka.
Od 30. maja 2013. godine:
- stopa poreza na zarade je 10%,
- stopa doprinosa za PIO je 24% za sve obveznike plaćanja doprinosa, a za slučaj kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu - povećana je stopa doprinosa iz osnovice na 13% (pa su ukupni doprinosi iz osnovice - zarade 19,9%), dok stopa doprinosa na osnovicu (na teret poslodavca) ostaje 11% (ukupno 17,9% na osnovicu),
- poreska olakšica za zarade iz čl. 13. st. 1. i 3. i čl. 14. do 14b Zakona o porezu na dohodak građana iznosi 11.000 dinara (umesto dosadašnjih 8.776 dinara).
Integralni tekst 
preuzet sa sajta cekos.rs   . . .

 

Overa zdravstvenh knjižica
moguća i bez izabranog lekara

(postavljeno 24. maja 2013. godine)
Overa zdravstvenih knjižica biće moguća bez izbora lekara, a procedura će biti promenjena već danas ili sutra, najavila je zamenica direktora Sektora za zdravstveno osiguranje Jasmina Bojović. Do sada je obavezan uslov za overu zdravstvene knjižice bio izbor lekara, ali je Ustavni sud juče, do daljnjeg, stavio van snage tu odluku. Bojović je najavila da će se procedura promeniti "danas-sutra, kada u njihove filijale stigne dopis kojim je to naloženo". Prema njenim rečima, procedura za overu zdravstvenih knjižica će u narednom periodu biti ista kao i pre godinu i po dana, kada nije bilo uslova o izabranom lekaru. To znači da je potrebna uplata doprinosa, bez provere da li je izabran lekar. Ona je istakla i podatak da je koncept izabranog lekara primenjen u celoj Evropi, da je neophodan i da će ostati i u Srbiji, gde je već više od 90 odsto građana izabralo lekara.
Ustavni sud doneo je privremenu meru o zabrani primene osporenih odredbi Zakona o zdravstveno osiguranju, kojima je propisano da osiguranik mora da izabere lekara da bi overio zdravstvenuu knjižicu i da bi imao pravo na zdravstvenu zaštitu. Sud je od Narodne skupštine zatražio da se u roku od 60 dana izjasni o osam spornih ustavno-pravnih pitanja, među kojima i da li se izbor izabranog lekara može tim Zakonom propisati kao obaveza.

Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Izvor: Tanjug  . . .

 

Objavljena Tarifa
za ostvarivanje prava na posebnu naknadu

(postavljeno 23. maja 2013. godine)
Tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, koja se naplaćuje na uvoz i prodaju praznih nosača zvuka, slike i teksta i tehničkih proizvoda za koje se može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje autorskih dela i predmeta srodnih prava objavljena je u „Službenom glasniku RS“ br. 43 od 17. maja 2013. godine.
Tarifom se, kao vrednost uređaja koji se proizvode u Republici Srbiji smatra njihova maloprodajna cena bez PDV-a pri prvoj prodaji, dok se za uređaje uvezene u Republiku Srbiju uzima njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan carinjenja, uvećana za carinu.
Tarife su date u prilogu:
Vrsta nosača/uređaja               Procenat od vrednosti
Kompakt diskovi                                      3%
Digitalni video diskovi                               3%
Digitalni video diskovi visoke rezolucije      3%
Blue Ray diskovi                                     3%
Mini diskovi                                            3%
Audio kasete                                          3%
Video kasete                                          3%
USB Flash Drive                                     1%
Fotokopir aparati                                    0.5%
CD rezači (kao računarske komponente)    1%
DVD rezači (kao računarske komponente)  1%
Štampači                                               0.5%
Skeneri                                                  0.5%
Digitalni video rekorderi                             1%
Blue Ray rekorderi                                    1%
Digitalni audio plejeri                                 1%
Video rekorderi                                         1%
Digitalni džuboksovi                                  1%
Hi-Fi CD rekorderi                                     1%
Hi-Fi DVD rekorderi                                   1%
Hi-Fi HD rekorderi                                     1%

Integralni tekst
preuzet sa sajta poslodavci.rs  . . .

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 45/2013

(postavljeno 23. maja 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 45 od 21. maja 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o železnici
ZAKON o pravima pacijenata
ZAKON o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama
ZAKON o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata
ZAKON o izmeni Zakonika o krivičnom postupku

 

APR besplatno registruje
elektronske adrese za prijem pošte,
internet adrese i kontakt podatke 
(postavljeno 12. maja 2013. godine)
Agencija za privredne registre od 1. maja 2013. godine pruža mogućnost da privredni subjekti registruju elektronsku adresu za prijem pošte, internet adresu i svoje kontakt podatke bez plaćanja naknade. Ovi podaci biće objavljeni na zvaničnoj internet stranici APR-a, uz ostale registrovane podatke o privrednom društvu ili preduzetniku.
Besplatna registracija i promena navedenih podataka omogućena je na osnovu Odluke o izmenama i dopunama Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik“ br. 39/ 2013, od 30.04.2013).
Da bi APR registrovala ove podatke, privredni subjekti treba da unesu svoje podatke o elektronskoj adresi za prijem pošte, internet adresi i kontakt telefone u registracionu prijavu za osnivanje ili naknadno, kroz upis ili promenu drugih podataka, a Agencija će ih besplatno registrovati i objaviti na svojoj internet stranici, na linku Pretraga podataka.
Registracijom elektronske adrese za prijem pošte biće olakšana komunikacija između Agencije i privrednih subjekata u toku samog postupka obrade predmeta, a ovi podaci poslužiće i za kreiranje novih elektronskih servisa zahvaljujući kojima će privrednicima biti omogućeno da i sami promene određene podatke, bez podnošenja registracione prijave na šalteru APR-a.
Ovo predstavlja i korak ka uspostavljanju elektronske registracije za koju se Agencija za privredne registre ubrzano priprema, stvarajući uslove za njegovu skorašnju primenu.
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta APR
  . . .
 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 9. maja 2013. godine)
08.05.2013. - Izdavanje računa je obaveza i bez fiskalne kase
                    Poreski obveznici - preduzetnici koji plaćaju porez na paušalno utvrđeni prihod, nisu dužni da evidentiraju promet preko fiskalne kase, a u skladu sa odredbama Zakona o fiskalnim kasama i Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Poreski obveznik - paušalac nije dužan da na vidnom mestu u objektu u kome vrši promet dobara na malo, odnosno promet usluga fizičkim licima, istakne obaveštenja o izdavanju fiskalnog isečka - računa.
Međutim, poreski obveznici - paušalci koji su oslobođeni izdavanja fiskalnog računa, obavezni su da za izvršeni promet izdaju običan račun (ne fiskalni) shodno propisima iz oblasti trgovine, član 15. Zakona o zaštiti potrošača.
Ukoliko poreski obveznik koji nije paušalac i koji ima zakonsku obavezu da izdaje fiskalne račune, znači da mora o tome istaći i vidno obaveštenje, ipak sve to ne čini, korisnik usluge ili kupac dobara ima pravo da ne plati ako nije dobio fiskalni isečak (član 18. Zakona o fiskalnim kasama).
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Šta rade
fantomske firme u Srbiji

(postavljeno 7. maja 2013. godine)
Fantomska firma ne nastaje registracijom, već načinom poslovanja i voljom da se krši zakon i izbegava plaćanje obaveza, pišu Novosti. Kroz takve firme, takozvane perače novca, u celom svetu godišnje se realizuje oko pet odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda. Ovu praksu u svim državama nije ni omogućila niti je sprečila jednostavna registracija firmi. Sa njom možemo da se borimo samo uspostavljanjem sistema oštrih sankcija, koje treba da sprovode nadležni. Zloupotrebe ne sprečava "policajac na šalteru", već pojačana kontrola i elektronska razmena podataka između institucija. Ovako u razgovoru, za "Novosti", Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, odgovara na pitanje da li osnivanje firme za svega sto dinara pogoduje stvaranju fantomskih firmi i povećava mogućnost zloupotreba.
Da li je bilo slučajeva krađe indentiteta, da neko sa lažnim ispravama registruje firmu na tuđe ime u APR?
"Od osnivanja Agencije za privredne registre, 2005. godine, zabeleženo je nekoliko takvih slučajeva. APR je institucija koja registruje podatke na osnovu propisane dokumentacije. Ako nam neko donese sudski overen dokument gde se potvrđuje da je ta osoba svojeručno potpisala ugovor, to je za APR validna dokumentacija. Upravo da bi se sprečili pokušaji takvih zloupotreba, važno je da se elektronski povežemo i sa sudovima, ali i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, sa kojim smo pre mesec i po dana potpisali protokol o saradnji. To podrazumeva da APR ima uvid u podatke, na primer, o ukradenim ličnim kartama, tako da lako možemo da proverimo identitet osobe koja podnosi neki zahtev za registraciju u APR. Nema razloga izigravati policajca i da zbog 0,01 odsto slučajeva zaustavljamo sistem i maltretiramo više od 300.000 preduzeća i preduzetnika."
Kada će biti omogućena neka elektronska usluga u oblasti registracije?
"Već sada imamo situaciju da je, od 150.000 obveznika, oko 135.000 svoje godišnje finansijske izveštaje podnelo putem interneta. Ove godine omogućićemo firmama da, na stranicama APR, besplatno objavljuju podatke o svojim internet-stranicama i mejl adresama, za brzu komunikaciju Agencije sa korisnicima, a plan je da vlasnici preduzeća ubuduće i sami mogu da menjaju određene podatke na sajtu."
Kada će zaživeti registar, koji će omogućiti privremenu zabranu osnivanja novih preduzeća vlasnicima i direktorima koji su već upropastili neku firmu? I šta će takve osobe sprečiti da novu firmu osnuju, na primer, na ime supružnika?
"Radna grupa za uspostavljanje registra diskvalifikovanih lica je formirana i uveliko radimo na tome. Ovakav registar već postoji u Makedoniji i u njemu su podaci osoba čije su firme u blokadi, i njima je zabranjeno osnivanje novih preduzeća dok god im je postojeće blokirano. U makedonskom registru se vode i podaci onih kojima je sud izrekao neku meru zabrane obavljanja određene delatnosti. Očekuje se da bi ovaj registar u Srbiji mogao da se uspostavi tokom 2014. godine. Makedonski registar je dobar primer: samo za jedan mesec u njega je upisano oko 40.000 osoba. Kod nas je u blokadi trenutno blizu 100.000 firmi i radnji, pa se iz toga može pretpostaviti koliko je "kandidata" za upis u ovaj registar."
Izveštaj Svetske banke "Doing business" svrstao je Srbiju na 42. mesto po pokazatelju "pokretanje poslovanja", što se direktno odnosi na brzinu registracije?
"Naša zemlja je, po indikatoru "pokretanje poslovanja", prošle godine napredovala ukupno 49 pozicija, zahvaljujući usvajanju Zakona o privrednim društvima i otklanjanju zahteva za minimalni početni kapital prilikom otvaranja firmi u Srbiji. Na listi 185 zemalja, Srbija se danas nalazi na 42. mestu u svetu, dok, istovremeno, ulazi u krug 87 zemalja u svetu koje ne zahtevaju osnovni početni kapital prilikom registracije firmi. Tačnije, osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću košta 100 dinara. Time se pruža direktna olakšica početnicima u poslovanju."  
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
Izvor: Novosti  . . .

 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 7. maja 2013. godine)
30.04.2013. - Spiskovi 1.000 najvećih dužnika
                    Shodno zakonskim propisima, objavljujemo spiskove najvećih dužnika.
Spiskovi sadrže naziv dužnika, stanje duga (zaključno sa 8. aprilom 2013. godine), kao i status poreskog obveznika.
Spisak 500 najvećih dužnika-pravnih lica možete pogledati ovde.
Spisak 500 najvećih dužnika-preduzetnika možete pogledati ovde.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Početak davanja podataka
 iz finansijskih izveštaja za 2012.
i pružanje usluga sa tim podacima

(postavljeno 29. aprila 2013. godine)
Agencija za privredne registre obaveštava sve zainteresovane korisnike da će podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2012. godinu, kao i usluge boniteta – podaci i izveštaji o bonitetu i skoring u kojima su uključeni ti podaci biti dostupni počev od utorka, 7. maja 2013. godine.
Imajući u vidu da je utvrđen novi skoring privrednih društava odnosno ocena njihove sposobnosti izmirivanja obaveza za period od 2008. do 2012. godine, od tog dana će prestati da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2007. do 2011. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na ovoj internet stranici u delu Finansijski izveštaji i bonitet, link Evidencija izdatih skoringa.
Za pravna lica i preduzetnike za koje nije izvršena registracija redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2012. godinu usluge će se pružati bez podataka za tu godinu sve dok obveznik ne otkloni nedostatke u izveštaju koji je dostavio Agenciji. Informacije o nedostacima u finansijskim izveštajima dostupne su, takođe, na ovoj internet stranici, u delu Finansijski izveštaji i bonitet, link Pretraga finansijskih izveštaja za 2012. godinu.
Polazeći od navedenog Agencija savetuje svim korisnicima da pre naručivanja pomenutih podataka i izveštaja na linku Objavljivanje finansijskih izveštaja provere da li je izvršena registracija redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2012. godinu za pravno lice odnosno preduzetnika za koga zahtevaju podatke ili izveštaj.
Korisnici koji su već naručili usluge, a ne žele da sačekaju početak davanja podataka iz finansijskih izveštaja za 2012. godinu, treba da izvrše uplate za te usluge po obaveštenjima, koja su dobili od Agencije, najkasnije do 29. aprila 2013. godine, kako bi pravovremeno obezbedili potrebne podatke i izveštaje. Korisnicima koji naknadno izvrše uplatu biće izdate usluge sa podacima za 2012. godinu.
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja i boniteta dostupne su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – Pružanje usluga iz Registra
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR  . . .

 

Brošura o pravima
i obavezama poreskih obveznika

(postavljeno 19. aprila 2013. godine)
Poreska uprava je na svom sajtu objavila Povelju o pravima i obvezama poreskih obveznika koju možete preuzeti i preko našeg sajta klikom na link dole.
Cilj ove brošure je da se poreskim obveznicima na jednostavan i razumljiv način objasne prava i obaveze u poreskopravnom odnosu koja su propisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Iz sadržaja ove brošure izdvajamo deo u kome je navedeno da poreski obveznici koji su nezadovoljni nezadovoljni odlukama, uslugama i postupcima Poreske uprave imaju pravo da se žale na jedan od preporučenih načina:
• ako imate razloga za žalbu najpre treba da pokušate da rešite problem u razgovoru sa poreskim službenikom sa kojim ste sarađivali ili sa njegovim neposrednim rukovodiocem
• ako niste zadovoljni načinom na koji se razmatra Vaša žalba ili imate primedbe na rad zaposlenih u Poreskoj upravi, možete pisati na: Ministarstvo finansija i privrede, Poreska uprava, Save Maškovića 3-5, 11000 Beograd ili elektronskom poštom na adresu: primedbe@poreskauprava.gov.rs
• možete se obratiti za pomoć zaštitniku građana, Beograd, ul. Deligradska broj 16, telefon 011/ 2068 100, e-mail: zastitnik@zastitnik.rs
Preuzmi brošuru Povelja poreskih obveznika: prava i obaveze

Integralni tekst
preuyet sa sajta privsav.rs  . . .

 

Izmene Zakona o profesionalnoj
rehabilitaciji i zapošljavanju OSI
u primeni od 16. aprila 

(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
Izmene i dopune zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju objavljene su u "Službenom glasniku RS" br. 32/2013 i stupiće na snagu 16. aprila 2013. godine.
Najvažnije izmene za privredu se tiču penala u slučaju neispunjenja obaveze zapošljavanja osoba sa invalidetom predviđenu istim Zakonom. Za razliku od trenutnog rešenja, po kome poslodavac je dužan da uplati penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio, Izmene zakona predviđaju obavezu uplate iznosa od 50% prosečne zarade prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku.
Trenutno, poslednji objavljeni podatak Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi odnosi se na februar 2013. godine, po kome je prosečna zarada iznosila 60.199 RSD.

Integralni tekst
prezet sa sajta poslodavci.rs . . .

 

Najnovije izmene i dopune
Zakona o radu u primeni od 16. aprila

(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, usvojene 8. aprila 2013. godine na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, objavljen je u "Službenom Glasniku RS" br. 32/2013 od 8. aprila 2013. godine.
Izmenama i dopunama Zakona o radu, koje su u skupštinsku proceduru predložene od strane Predsednika Narodne skupštine mr Nebojše Stefanovića, predviđa se obaveza poslodavca da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka roka od godinu dana od rođenja deteta obezbedi jednu ili više pauza, ili skraćenje radnog vremena u ukupnom trajanju od 90 minuta radi dojenja deteta, ukoliko je njeno dnevno radno vreme 6 i više časova.
Takođe, predviđa se da zaposlenom za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a koji sa poslodavcem ima sklopljen Ugovor o radu na određeno vreme, rok za koji je zasnovan radni odnos produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Takođe, predviđa se ništavnost raskida Ugovora o radu ako je poslodavcu na dan otkaza poznato postojanje trudnoće, ili zaposlena u roku od 30 dana od dana dostave otkaza dostavi potvrdu o trudnoći ovlašćenog organa ili drugog nadležnog organa.
Navedene izmene Zakona o radu biće primenjivane od 16. aprila 2013.
Izmene i dopune Zakona o radu - 08.04.2013.

Integralni tekst
prezet sa sajta poslodavci.rs . . .

 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
12.04.2013. - Suzbijanje nelegalnog prometa rezanog duvana i prateće opreme
                    U okviru akcije suzbijanja nelegalnog prometa rezanog duvana i opreme za duvan, na području Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, Poreska uprava – Sektor poreske policije, Komunalna policija i Tržišna inspekcija su, od 09. do 11. aprila 2013. godine, zaplenile 95 kilograma rezanog duvana, 746 kutija filter papira kao i 100 mašinica za uvijanje duvana.
U skladu sa Zakonom o trgovini, protiv 29 lica od kojih su oduzeti duvan i oprema, podnete su prekršajne prijave.
Kontrole prometa rezanim duvanom i opreme za duvan će se u narednom periodu nastaviti i proširiti na sva veća mesta na teritoriji Republike Srbije.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 25/2013

(postavljeno 19. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 32 od 8. aprila 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima
ZAKON o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela
ZAKON o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela
ZAKON o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o radu
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom
ZAKON o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora

 

Kako se vrši
povraćaj poreza
na robu kupljenu u inostranstvu
(postavljeno 10. aprila 2013. godine)
Građani Srbije pri povratku iz inostranstva imaju pravo na povraćaj poreza ukoliko su u nekoj od zemalja u kojoj su boravili kupili robu i neiskorišćenu je vraćaju u Srbiju.
Da bi se novac refundirao, u radnji u kojoj se kupuje roba potrebno je tražiti takozvani "Tax free global refund Cheque"(ček za povraćaj poreza). Period važenja čeka zavisi od zemlje do zemlje, u proseku je oko 6 meseci.
Putovanje avionom - overeni ček, uz priloženi račun predaje se na šalteru na aerodromu i u većini slučajeva novac se odmah isplaćuje.
Putovanje automobilom ili autobusom - overeni ček, uz priloženi račun se predaje na carini, ali se povraćaj novca ne dobija na samoj carini, već se overeni papir, po povratku kući, poštom šalje prodavnici u kojoj je roba kupljena i, prema dosadašnjem iskustvu, u roku od tri nedelje razlika u novcu se isplaćuje na račun u banci. Prodavnici se uz overen račun i ček šalje broj vašeg bankovnog računa.
Zemlja             Min.račun ( u evrima )      PDV %
Austrija                       75,01                      20
Francuska                     1                        19,6
Nemačka                      25                         19
Grčka                          120                        23
Mađarska                   177,21                     25
Italija                          154,94                     20
Portugal                        60                         23
Slovenija                       0,2                        20
Turska                           48                        18
V. Britanija                  33,33                      20
Treba imati na umu da je u pojedinim zemljama određena roba, kao što je recimo odeća za decu, oslobođena poreza pa se ne može dobiti ni povraćaj poreza. Takođe, svaka država ima svoj limit za kupovinu robe za koju se može tražiti povraćaj novca, pa je tako, recimo, u Austriji to 20 evra, dok je u Grčkoj to račun od 120 evra.
Na prodavnicama u kojima se može dobiti ček za povraćaj poreza uglavnom na vratima stoji nalepnica plavo-bele boje TaxFree Shoping.
Kada se sa računom i neophodnim overenim čekom stigne na aerodrom, odlazi se do šaltera Tax Refund gde se predaju dokumenta, ali u pojedinim slučajevima radnik za šalterom vam može tražiti i robu na uvid pa je poželjno povraćaj poreza tražiti pre nego što se čekirate za ulazak u avion.
Povraćaj poreza za robu kupljenu u inostranstvu se ne može dobiti u Srbiji, već samo u trgovinskom objektu u kome je roba kupljena. Roba za koju se traži povraćaj poreza ne bi trebala da se otpakuje i koristi pre izlaska iz carinskog područja, sve dok deklaracija ne bude overena.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: 24sata
  . . .
 

Izmene i dopune
Zakona o radu i Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji i
zapošljavanju osoba sa invaliditetom
stupaju na snagu 16. aprila 2013. godine
(postavljeno 9. aprila 2013. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 8. aprila 2013. godine, usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Navedeni zakoni objavljeni su u „Sl. glasniku RS", br. 32/13, a stupaju na snagu 16. aprila 2013. godine.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs
  . . .
 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
08.04.2013. - Promet nelegalnog rezanog duvana je nezakonit i kažnjiv
                    Poreska uprava – Sektor poreske policije u koordinaciji sa komunalnom policijom i tržišnom inspekcijom, od utorka 09.04.2013. godine kontrolisaće sve lokacija na teritoriji Republike Srbije na kojima se obavlja nelegalan promet rezanim duvanom sa pratećom opremom.
U skladu sa ovlašćenjima, oduzimaće se zatečena količina rezanog duvana i pribora za duvan. Protiv lica koja se bave nelegalnim prometom rezanog duvana i prateće opreme, biće pokrenut prekršajni postupak, zbog obavljanja nelegalne delatnosti. Zakonom propisane kazne za ovu vrstu prekršaja iznose do 150.000 dinara.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Doneta Odluka o visini
minimalne zarade u 2013. godini

(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
Na sednici održanoj 5. aprila 2013. godine, na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09, u daljem tekstu: Zakon), Vlada Republike Srbije je donela Odluku o visini minimalne zarade za period mart–decembar 2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 31/2013, u daljem tekstu: Odluka). Prema odredbama Odluke, minimalna zarada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period mart–decembar 2013. godine, iznosi 115,00 dinara („neto“), po radnom času.
Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 31. od 5. aprila 2013. godine i važiće do 31. decembra 2013. godine.
Podsećamo da je za januar i februar 2013. godine takođe važila minimalna zarada bez poreza i doprinosa u visini od 115,00 dinara neto po radnom času.
Činjenica da je minimalna zarada utvrđena po času rada znači da će njen ukupan mesečni iznos varirati u zavisnosti od broja sati rada u svakom mesecu.
Podsećamo da je navedenu odluku donela Vlada RS, a ne Socijalno- ekonomski savet RS, iz razloga što na 51. redovnoj sednici Socijalno - ekonomskog saveta, koja je održana 28. marta 2013. godine, nije postignuta saglasnost socijalnih partnera oko visine minimalne zarade koja bi trebala da važi u 2013. godini.

Izvor: propisi.net,
porezi.rs i poslodavci.rs . . .

 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
03.04.2013. - PDV za hranu i opremu za bebe
                    Roditeljski portal “Bebac“ konstatovao je da se od roditelja zahteva da prikupe obimnu dokumentaciju da bi ostvarili pravo na povraćaj PDV-a za hranu i opreme za bebe. Poreska uprava Republike Srbije se izvinjava zbog greške koja je nastala u našem sistemu.
Naime, u jednoj od naših filijala deljen je obrazac koji sadrži veliki broj dokumenata koja bi roditelji trebalo da dostave da bi ostvarili pravo na povraćaj PDV-a za hranu i opremu za bebe. Reč je o starom obrascu i prema novom Pravilniku o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV, predviđeno je da se prilikom popunjavanja vrlo jednostavnog obrasca, osim jedinstvenog matičnog broja za oba roditelja i novorođenče, dostavljaju samo fiskalni isečci izdati od strane prodavca hrane i opreme za bebe.
Izuzetno, pri prvom podnošenju zahteva za refundaciju PDV, ako je reč o usvojenoj bebi ili starateljstvu, usvojilac bebe dostavlja i fotokopiju odluke nadležnog organa o usvojenju, a staratelj bebe fotokopiju odluke nadležnog organa o stavljanju pod starateljstvo.
Zahtev se podnosi filijali Poreske uprave po mestu prebivališta. Nikakve dodatne potvrde kod ostvarivanja prava na povraćaj PDV-a za hranu i opreme za bebe nisu potrebne.
Poreska uprava Republike Srbije se još jednom izvinjava roditeljima i javnosti zbog nastalog propusta.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
02.04.2013. - Besplatno do elektronskog potpisa
                    Sa početkom izdavanja novih identifikacionih dokumenta, ličnih karti sa čipom 2008. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo prvu verziju aplikacije „Čitač elektronske lične karte“ ili skraćeno „Čelik“ i „Čelik Api“ verzija 1.0.0.0. Ova verzija aplikacije imala je mogućnost čitanja javnih podataka o građaninu sa čipa lične karte i bila je prevashodno namenjena privrednim subjektima, koji u svom poslovanju zahtevaju identifikaciju građana. Iz potrebe da se iščitani javni podaci štampaju, aplikacija „Čelik“ je sa verzijom 1.0.6.0. unapređena, dodatnom funkcionalnošću štampanja javnih podataka.
Sa pojavom elektronskih servisa, kojima se može pristupiti pomoću sertifikata sa lične karte, sve je veći broj građana zainteresovano za dobijanje i korišćenje kvalifikovanih sertifikata za elektronski potpis. Iz tog razloga je aplikacija dopunjena novim funkcionalnostima u verziji 1.1.0.0. aplikacije nazvane „Čelik+“. Pored osnovnih funkcionalnosti čitanja i štampanja javnih podataka, „Čelik+“ ima dodatne opcije za:
1. promenu lozinke na ličnoj karti,
2. za čitanje sertifikata iz lične karte i
3. za validaciju podataka upisanih u čip lične karte.
„Čelik+“ aplikacija je osim privrednim subjektima namenjena i građanima, koji žele da promene lozinku na svojoj ličnoj karti ili da koriste sertifikate za elektronsko potpisivanje i korišćenje elektronskih servisa.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije građanima besplatno izdaje kvalifikovane sertifikate za elektronski potpis na ličnim kartama sa čipom. Za izdavanje sertifikata neophodna je lozinka za ličnu kartu, koja se dobija u koverti prilikom preuzimanja lične karte.
Zahtev za izdavanje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis podnosi se u policijskoj stanici, u kojoj je lična karta izdata. U slučaju gubitka lozinke za ličnu kartu, potrebno je da se prilikom podnošenja zahteva za izdavanje sertifikata zatraži i deblokada lične karte. Uz zahtev se štampa i obaveštenje o uslovima izdavanja i korišćenja kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis. Osim podnetog zahteva potrebno je potpisati ugovor o izdavanju kvalifikovanog elektronskog sertifikata na ličnoj karti u prisustvu policijskog službenika u policijskoj stanici. Obrasci zahteva i ugovora mogu se dobiti od policijskog službenika ili se mogu preuzeti sa sajta Sertifikacionog tela MUP-a, http://ca.mup.gov.rs/. Na ovom sajtu objavljena je aplikacija „Čelik+“, kao i sva potrebna uputstva za korišćenje kvalifikovanih sertifikata za elektronski potpis.
Preuzeto saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
24.03.2013. - Svi maloprodajni objekti, kod kojih bude utvrđena 
                    nelegalna prodaja rezanog duvana, biće privremeno zatvarani
                    Ministar finansija i privrede dao je nalog Poreskoj upravi Republike Srbije, da preduzme sve neophodne zakonske mere radi svakodnevne kontrole i primene predviđenih sankcija, prema svima u lancu nelegalne prodaje rezanog duvana i sive ekonomije uopšte.
Zajednička aktivnost policije, poreske policije, carine i Ministarstva poljoprivrede, trebalo bi da osetno spreči sivu ekonomiju, jer se izbegavanje plaćanja poreza u osnovi svodi na rad na crno i nelegalan promet roba i usluga, što za rezultat ima smanjeni priliv novca u budžet.
Država Srbija će zbog toga, ali i zbog činjenice da sivo tržište nezakonitom konkurencijom ugrožava sve one koji legalno posluju i plaćaju poreze i diprinose, prema švercerima robe široke potrošnje i preprodavcima rezanog duvana primeniti oštre mere. Tako će pored ostalog svi maloprodajni objekti, kod kojih bude utvrđena nelegalna prodaja, biti privremeno zatvarani.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Minimalac
ostaje 115 dinara po satu

(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
Vlada Srbije odlučila je da minimalna neto cena rada do kraja ove godine ostane 115 dinara po radnom času. Kako se navodi u saopstenju, Vlada je donela odluku da minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period mart-decembar 2013. godine iznosi 115 dinara po radnom času.
Vlada Srbije je visinu minimalne zarade u ovoj godini donela pošto Socijalno-ekonomski savet na sednici 28. marta nije postigao dogovor o toj ceni. Socijalno-ekonomski savet Srbije na sednici 28. marta današnjoj sednici nije doneo odluku o visini minimalne zarade od marta do decembra ove godine, zbog različitih stavova poslodavaca, sindikata i Vlade Srbije. Minimalna cena rada prošle godine povećana za 12,5 odsto, a sindikati su tražili povećanje cene rada u ovoj godini od najmanje pet odsto.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković ocenio je, u izjavi Tanjugu, da je Vlada imala u vidu stanje u kojem se nalazi domaća privreda prilikom donošenja odluke da ne menja minimalnu cenu rada. Atanacković je rekao da je Vlada takvom odlukom ispoštovala zahteve udruženja poslodavaca i privrednika, podsećajući da Socijalno-ekonomski savet Srbije na sednici 28. marta nije doneo odluku o visini minimalne zarade zbog različitih stavova poslodavaca, sindikata i Vlade Srbije. Prema rečima čelnika UPS-a, ostavljeno je tada da Vlada Srbije naknadno odredi visinu minimalne zarade za period mart - decembar.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug  . . .

 

Produžen rok za
dostavljanje informativne poreske prijave

(postavljeno 2. aprila 2013. godine)
Pravilnikom o informativnoj poreskoj prijavi ("Sl. glasnik RS", br. 117/12 i 118/12) bila je propisana obaveza svakog fizičkog lica, koje raspolaže imovinom u zemlji i inostranstvu ukupne vrednosti veće od 35 miliona dinara (na dan 1. januara 2013. godine), da podnese informativnu poresku prijavu centrali Poreske uprave, do 31. marta 2013. godine.
Međutim, nadležni ministar je ponovo doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o informativnoj poreskoj prijavi ("Sl. glasnik RS", br. 28/13) kojim su uvedene sledeće novine:
1. produžen je rok za podnošenje prijave do 30. juna 2013. godine;
2. povećan je vrednostni limit za pravo svojine na drugim pokretnim dobrima na 550.000 dinara (umesto dosadašnjih 100.000 dinara).
Osim navedenih izmena, ostale odredbe pravilnika su ostale nepromenjene.
Imajući u vidu da izmene pravilnika stupaju na snagu 27. marta 2013. godine, a da su obveznici mogli da podnesu informatinu poresku prijavu od 15. januara, prema našem mišljenju, fizička lica koja svoju obavezu ispune do stupanja na snagu novog pravilnika nemaju obavezu da ponovo dostavljaju informativnu poresku prijavu prema novim pravilima.

Izvor: praksa.rs  . . .
 

Letnje računanje
vremena počinje 31. marta

(postavljeno 20. marta 2013. godine)
U noći između subote i nedelje, 30. i 31. marta, časovnike u 2.00 treba podesiti na jedan sat unapred, na 3.00.
Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do 27. oktobra.

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 25/2013

(postavljeno 19. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 25 od 15. marta 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o efikasnom korišćenju energije
ZAKON o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole

 

Ažurirane obrasce
PPI 1 - 4 postavili smo 
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 19. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirane obrasce PPI 1 - 4 - Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. U obrascu PPI 1 omogućili smo veći broj kućica za unos vrednosti nepokretnosti.
 

Ažurirani obrazac
ZBPDV postavili smo 
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 18. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirani obrazac ZBPDV - Zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV.
 

Uz menice
moguć duži rok plaćanja
(postavljeno 13. marta 2013. godine)
Rokovi plaćanja duži od propisanih 45 odnosno 60 dana moći će, od 1. aprila, da se ugovaraju samo uz bankarske garancije ili menice sa naznačenim rokom naplate.
Početak primene Zakona o rokovima plaćanja od 1. aprila ove godine i predvidja rok plaćanja od 60 dana kod komercijalnih transakcija izmedju privrednih subjekata, a 45 dana izmedju privrednih subjekata i korisnika budžetskih sredstava. Predstavnik firme "Angropromet" iz Kikinde postavio je pitanje, na sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, kako će se kod rokova plaćanja tretirati godišnji ugovori, zaključeni od 1. januara do 31. marta ove godine.
Iako su ograničenja rokova plaćanja doneta na zahtev privrednika, da bi se uveo red na tržište i smanjila nelikvidnost, sada se uočava problem prelaznog perioda, u kome će dospeti na naplatu potraživanja iz prethodnih perioda istovremeno kao i iz transakcija po novim propisima, što će, kako su istakli privrednici, male privredne subjekte odvesti u blokadu. Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, zbog toga je formiralo radnu grupu za praćenje efekata primene tog zakona, u kojoj je i predstavnik PKS.
Pomoćnik ministra finansija i privrede Nina Samardžić je na sastanku napomenula da su po sadašnjem pravilniku predvidjene dve mogućnosti odstupanja od predvidjeni h rokova plaćanja.
Prvi je kod kreditnih poslova do 90 dana, gde je predvidjena obaveza plaćanja polovine iznosa na polovini ugovorenog roka, a druga mogućnost je ostvarivanje slobode ugovorenog roka uz obezbedjivanje bankarske garancije ili avalirane menice (sa naznačenim rokom naplate).
Ugovori sa dužim rokom, a bez polaganja menice biće ništavni, a ugovori iz decembra prošle i do 31. marta ove godine mogu da se usklade tako što se aneksira rok plaćanja, rekla je Samardžić.
Članovi Odbora su ocenili da su upravo avalirane menice najbolji instrument obezbedjenja, ali banke još nemaju softver za takve menice, pa Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, treba da se pozabavi i tim pitanjem.
Zvonko Šubaša iz Grupacije veledrogerija, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS, ukazao je na problem koji veledrogerijama prave članovi 16 i 4 ovog zakona, kojima se predvidja da veledrogerije od bolnica vrše naplatu sa rokom od 150 dana, a domaćim proizvodjačima lekova dužne su da plate u roku od 60 dana. Tako se stvara situacija u kojoj veledrogerije treba da kreditiraju domaći zdravstveni sistem na 90 dana, rekao je on i dodao da se za nabavke od stranih proizvodjača lekova taj rok ne propisuje, a oni su voljni da prihvate rokove i od 210 pa i 240 dana. Zato će se veledrogerije opredeljivati za kupovinu od stranih proizvodjača, čime će biti ugroženi domaći proizvodjači, a lekovi na tržištu će biti skuplji, kazao je Šubaša i dodao da veledrogerije traže da se izjednači rok plaćanja domaćim proizvodjačima sa rokom u kome zdravstveni fond plaća veledrogerijama. Odlučeno je da se ovaj zahtev uputi Ministarstvu finansija i privrede.
Predsednik Odbora Udruženja za trgovinu PKS Radoslav Veselinović, koji je i vlasnik Galeb grupe, ukazao je i na problem privrednih subjekata koji snabdevaju javna preduzeća, jer je potrebno da ta preduzeća i budžetski korisnici izmire svoje prethodne obaveze, koje su generator krize.
Integralni tekst  
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug
  . . .
 

Zaštita prava
pred upravnim sudom
(postavljeno 5. marta 2013. godine)
U Novom Sadu je nedavno održana promocija publikacije "Zaštita prava građana pred upravnim sudom - Vodič za građane" autora Dejana Milenkovića i Aleksandra Marićevića, u izdanju Centra za razvoj Srbije, Beograd, 2013.
Pravnici te nevladine organizacije kreirali su Vodič za privrednike i građane koji donosi vrlo praktične informacije u vezi sa nadležnostima i funkcionisanjem Upravnog suda koji je počeo sa radom 2010. godine te su još uvek laičkoj javnosti nedovoljno poznate nadležnosti ovog suda i prva iskustva u njegovom radu koje su autori publikacije analizirali.
Istaknuto je da u ovom sudu sporovi traju između nekoliko meseci i godinu ipo dana te da su troškovi znatno manji u odnosu na ostale sudske instance. Mana ovog suda je u tome što postoje samo 4 suda te vrste u Srbiji (Beograd, Niš, Kragujevac i Novi Sad). U priručniku je detaljno objašnjeno kada, kako i pod kojim uslovima se privrednici i građani mogu obratiti Upravnom sudu koji je nadležan u svim onim slučajevima kada bilo koja državna ustanova/institucija, ne postupi zakonito prilikom donošenja ili sprovođenja rešenja bilo kog javnog organa.
U slučajevima kada bilo koji javni organ (na lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou) donese akt koji nije u njegovoj nadležnosti (što se najčešće sreće na nivou lokalne vlasti) onda je potrebno obratiti se Ustvanom sudu za ocenu ustavnosti, rečeno je u odgovorima na pitanja posetilaca promocije. Takođe, privrednicima i građanima se preporučuje da od javnih organa traže da uvek o njihovim zahtevima rešavaju u pisanoj formi. U tom smislu je naveden primer Inspekcije rada za koju je rečeno da ne vodi pisanu evidenciju o prijavama stranaka te da je u takvim slučajevima uvek neophodno insistirati na pisanom dokumentu javnog organa.
Predstavnici gradskog i pokrajinskog zaštitnika građana su prisustvovali promociji i iz sopstvenog iskustva naveli da građani i privrednici najčešće ne traže pisani dokument. Rečeno je da većina nije edukovana na koji način treba postupiti pa se sve završava na usmenoj komunikaciji sa predstavnicima javnih organa. Zbog toga većina kasnije i ne može da ostvari svoja prava jer nema bilo kakav pisani dokaz u vezi sa bilo kakvim spornim postupanjem javnog organa.
Upoznajte se sa tekstom opisane publikacije.
Integralni tekst 
preuzeti sa sajta infobilans.com  . . .

 

Ažurirani obrazac
računa - fakture postavili smo 
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 5. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirani obrazac računa - fakture na kojem je sada moguće samostalno menjati stope PDV-a.
 

AKTIVA sistem
ključni partner Billans-a

(postavljeno 5. marta 2013. godine)
Ugovorom o poslovnoj saradnji sa preduzećem "Billans international" doo, Novi Sad postali smo ključni partner za distribuciju i pružanje podrške korisnicima računovodstvenog internet programa "Billans". Više informacija o prednostima ovog programa možete pročitati na našoj stranici Računovodstveni softver.
 

Obrazac PPI 1 - 4
za 2013. godinu postavljen
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 4. marta, modifikovano 5. marta 2013. godine)
Na stranici Obrasci besplatno postavili smo ažurirani komplet Obrazaca PPI 1 - 4 - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu.
Rok za predaju ove poreske prijave Poreskoj upravi, odnosno Gradskoj poreskoj upravi je 31. mart, odnosno prvi naredni radni dan tj. 1. april 2013. godine
.
 

Saopštenje Poreske uprave
(postavljeno 1. marta 2013. godine)
28.02.2013. - Kontrola neregistrovanih delatnosti
                    Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, od 01. januara 2013. godine, u nadležnosti Poreske uprave je i kontrola neregistrovanih delatnosti.
Obaveštavamo Vas da sve neregistrovane delatnosti (proizvodne, trgovinske, ugostiteljske i druge delatnosti) možete prijaviti Kontakt centru Poreske uprave na broj telefona: 0700 700 007 ili ako pozivate sa mobilnog telefona 011 33 10 111.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 19/2013

(postavljeno 1. marta 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 19 od 27. februrara 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama Zakona o javnom beležništvu

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 17/2013

(postavljeno 22. februara 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 17 od 21. februrara 2013. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji
ZAKON o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok”

 

Uz Obrazac PPPDV
dodali smo obrazac
Obaveštenja o poljoprivredniku
po članu 51a Zakona o PDV i postavili
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 16. februara , modifikovano 19. februara 2013. godine)
Član 51a aktuelnog Zakona o PDV glasi:
"Obveznik je dužan da pismeno obavesti nadležni poreski organ o izmenama podataka iz evidencione prijave koji su od značaja za obračunavanje i plaćanje PDV, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka izmene.
Obveznik je dužan da uz poresku prijavu dostavi nadležnom poreskom organu obaveštenje o:
1) licu koje nije evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom, a koje mu je u prethodnih 12 meseci u Republici izvršilo promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima u iznosu većem od 1.000.000 dinara;
2) poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom, a koji mu je u prethodnih 12 meseci izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 1.000.000 dinara.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži najmanje podatke o nazivu, odnosno imenu i prezimenu, kao i adresi i PIB-u lica iz stava 2. tačka 1), odnosno poljoprivrednika iz stava 2. tačka 2) ovog člana.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana obveznik dostavlja uz poresku prijavu za poreski period u kojem mu je lice iz stava 2. tačka 1), odnosno poljoprivrednik iz stava 2. tačka 2) ovog člana izvršio promet u iznosu većem od 1.000.000 dinara."
Na stranici Obrasci besplatno, u okviru kompleta obrazaca uz poresku prijavu PPPDV, postavili smo i obrazac Obaveštenja o poljoprivredniku koji nije evidentiran za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom, a koji mu je u prethodnih 12 meseci izvršio promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda i poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 1.000.000 dinara. Obrazac se vrlo jednostavno može modifikovati i za sekundarne sirovine jer je otključan
.
 

Utvrđen је iznos
najviše godišnje osnovice
za obavezno socijalno osiguranje

(postavljeno 29. januara, modifikovano 13. februara 2013. godine)
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa članom 43. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi.
U "Službenom glasniku RS" broj 6/13, od 27. januara 2013. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatak o prosečnoj godišnjoj zaradi ostvarenoj po zaposlenom u Republici Srbiji u 2012. godini u iznosu od 57.430 dinara pa najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2012. godinu iznosi 3.445.800 dinara (57.430 x 12 x 5). 
Obveznik kome je uplaćeno, odnosno koji je sam izvršio uplatu na ime doprinosa za 2012. godinu na osnovicu višu od 3.445.800 dinara, ima pravo na povraćaj doprinosa, tako što počev od 1. februara 2013. može podneti zahtev nadležnoj organizaciji za PIO.
Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2011. godinu iznosila je 3.163.980 dinara.
Nominalni iznos procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2013. godinu iznosi 3.752.476 dinara. Obveznik koji u toku 2013. godine plati doprinose na veći iznos od procenjenog, za buduće isplate dostavlja isplatiocu Rešenje o prestanku obaveze plaćanja doprinosa, izdatog od strane nadležne organizacije za PIO.

 

Usvojene
izmene Zakona o trgovini

(postavljeno 4. februara 2013. godine)
Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o trgovini koji bi trebalo da unaprede poslovni ambijent, pospeše konkurenciju među svim učesnicima na tržištu i doprinesu razvoju tržišta i zaštiti potrošača.
Izmenama zakona ukida se Centar za razvoj trgovine koji je trebalo da daje dozvole za sve trgovinske objekte veće od 2.000 kvadrata, a ta odredba se, kako je navela Vlada Srbije, nikada nije ni primenjivala. Ukidanje te restriktivne odredbe trebalo bi da stimuliše strane ulagače da otvaraju trgovine u Srbiji. Ukida se i obaveza trgovaca da Centru za razvoj trgovine godišnje dostavljaju svu dokumentaciju, razne podatke za svoje poslovanju, ali će država od njih moći da zatraži određene podatke bitne sa stanovišta tržišta, tržišnih učesnika i intervencije na tržištu.
Izmenama zakona se pojednostavljuje vođenje evidencije o prometu, a te podatke trgovci će morati da dostave na zahtev nadležnih organa koji sprovode kontrolu.
Utvrđeno je i ukidanje propisivanja minimalnih uslova u pogledu zaposlenih u trgovini, a u ndležnosti lokalne samouprave biće određivanje radnog vremena maloprodajnih objekata na svojim teritorijama.
Zakon bi trebalo da unapredi borbu protiv nelojalne konkurencije, a novina je da se stvara osnova za naknadu nematerijalne štete nanete pravnom licu zbog povrede poslovnog ugleda nelojalnom konkurencijom.
Predviđena je mogućnost da na deklaraciji robe u trgovini na malo bude napisano ime trgovca, a ne proizvođača. Trgovac će moći da odluči da stavi svoje ime na deklaraciju proizvoda umesto imena proizvođača i time preuzme potpunu obavezu i odgovornost da poštuje sve druge standarde propisane zakonima, i onim propisima koji se odnose na promet pre svega prehrambenih proizvoda.
Izmenama zakona precizira se rok trgovcima za uklanjanje utvrđenih nepravilnosti, skraćuje i pojednostavljuje procedura prodaje oduzete robe i preciziraju ovlašćenja tržišnih inspektora.
Prvi put se i formalno uvodi mogućnost isticanja cena u stranoj valutu sa naznakom obračunskog kursa, što se posebno odnosi na turističke agencije i trgovinu automobilima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta mondo.rs  . . .
Pročitajte integrali
prečišćeni tekst zakona ...

 

Besplatni obrasci
za izradu završnog računa 
na sajtu AKTIVA sistema

(postavljeno 22. januara, modifikovano 2. februara 2013. godine) 
Treću godinu zaredom, računovodstvena agencija "AKTIVA sistem" doo, Novi Sad na svom sajtu www.aktivasistem.co.rs, na stranici Obrasci besplatno, objavila je komplete obrazaca za izradu završnih računa i podnošenje poreskih prijava za pravna lica i preduzetnike, izrađene u Excel-u, značajno automatizovane i otvorene za popunjavanje i štampanje. 
Aplikacija za pravna lica sadrži sledeće obrasce:
BU - Bilans uspeha - obrazac je propisan, ovde korišćeni obrazac ima sve elemente
        propisanog obrasca osim zaglavlja;
BS - Bilans stanja - obrazac je propisan, ovde korišćeni obrazac ima sve elemente
        propisanog obrasca osim zaglavlja;
SA - Statistički aneks - obrazac je propisan, ovde korišćeni obrazac ima sve elemente
        propisanog obrasca osim zaglavlja;
ZRFI - Zahtev za registraciju finansijskog izveštaja - obrazac je propisan;
OAI - Obrazac OA I - Obračun amortizacije stalnih sredstava - I amortizaciona 
        grupa - obrazac je propisan;
OAII-IV - Obrazac OA - Obračun amortizacije stalnih sredstava - II do V amortizaciona 
        grupa - obrazac je propisan;
PK - Obrazac PK - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva - obrazac je propisan;
PK1 - Obrazac PK 1 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva u određene 
        delatnosti - obrazac je propisan;
SPK - Obrazac SPK - Specifikacija ulaganja u osnovna sredstva za koja se priznaje
        pravo na poreski kredit - obrazac nije propisan;
POOS - Prijava o otuđenju osnovnih sredstava - obrazac nije propisan;
PB1 - Obrazac PB 1 - Poreski bilans obveznika poreza na dobit pravnih lica - obrazac 
        je propisan;
SG - Obrazac SGRG - Specifikacija gubitaka iz ranijih godina radi umanjenja oporezive
        dobiti obveznika poreza na dobit pravnih lica - obrazac nije propisan;
SKG - Obrazac SKGRG - Specifikacija kapitalnih gubitaka iz ranijih godina radi umanjenja
        oporezive dobiti obveznika poreza na dobit pravnih lica - obrazac nije propisan;
PDP - Obrazac PDP - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit
        pravnih lica - obrazac je propisan;
PBN1 - Obrazac PBN 1 - Poreski bilans za drugo pravno lice koje primenjuje kontni
        okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (nedobitna
        organizacija) - obrazac je propisan;
PDN - Obrazac PDN - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na
        dobit pravnih lica za nedobitne organizacije - obrazac je propisan;
IPDN - Obrazac IPDN - Izjava uz poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza na dobit
        pravnih lica za nedobitne organizacije - obrazac nije propisan.
Aplikacija za preduzetnike sadrži sledeće obrasce:
BU - Obrazac BU - Bilans uspeha (prosto knjigovodstvo) - obrazac je propisan;
OAI - Obrazac OA I - Obračun amortizacije stalnih sredstava - I amortizaciona
        grupa - obrazac je propisan;
OAII-IV - Obrazac OA - Obračun amortizacije stalnih sredstava - II do V amortizaciona
        grupa - obrazac je propisan;
PK2 - Obrazac PK 2 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva - obrazac je propisan;
PK3 - Obrazac PK 3 - Poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva u određene
        delatnosti - obrazac je propisan;
SPK - Obrazac SPK - Specifikacija ulaganja u osnovna sredstva za koja se priznaje
        pravo na poreski kredit - obrazac nije propisan;
PB2 - Obrazac PB 2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode
        od samostalne delatnosti - obrazac je propisan;
PPDG1 - Obrazac PPDG-1 - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje
        poreza na prihode od samostalne delatnosti - obrazac je propisan.
Zahvaljujemo svim koleginicama i kolegama na datim sugestijama te prijavljenim greškama i omaškama i pozivamo ih da to čine i ubuduće, pismeno na office@aktivasistem.co.rs
ili telefonski na 021 523 655.
Želimo da ovo svojevrsno javno dobro bude od koristi što većem broju korisnika, potpuno besplatno. 

 

Veći
neoporezivi deo za penzije

(postavljeno 1. februara 2013. godine)
NBS najavila da će od sutra biti povećan neoprezivi deo koji poslodavci uplaćuju zaposlenima u dobrovoljne penzijske fondove, sa 4.647 na 5.214 dinara.
Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove koje uplaćuje poslodavac oslobadjena je plaćanja poreza na dohodak gradjana i doprinosa za socijalno osiguranje do iznosa od 5.214 dinara po zaposlenom mesečno, precizra se u saopštenju centralne banke. Dodaje se da su plaćanja poreza oslobodjene uplate u istom iznosu koje poslodavac obavlja preko administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog.
U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je bila 3.000 dinara i od tada se, na osnovu odluka Vlade Srbije taj iznos uskladjuje sa visinom inflacije u prethodnoj godini. Kako napominje NBS, uobičajeno je da se članovi fondova, prilikom opredeljivanja za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrdjenom visinom neoporezivog iznosa, pa i prosečni iznos mesečnog doprinosa po članu fonda kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .

 

Nema limita
za izlazak iz PDV-a
(postavljeno 24. januara 2013. godine) 
Privredna komora Beograda podsetila je da nema limita koji garantuje izlazak iz sistema plaćanja PDV-a. U PKB su podsetili da je granica za ulazak u sistem plaćanja PDV-a za preduzeća od početka 2013. godine povećana na osam miliona dinara.
Izmenama zakona o PDV-u, poreznici više ne brišu automatski privrednike iz evidencije, a oni koji su u nju ušli moraju u sistemu da budu najmanje dve godine. Preduzeća sa prometom manjim od dva miliona dinara, poreznici su brisali po službenoj dužnosti iz PDV sistema. Oni sa prometom izmedju dva i četiri miliona dinara birali su hoće li biti PDV obveznici ili neće. Samo oni sa obrtom većim od četiri miliona dinara bili su u obavezi da budu u PDV sistemu.
Firme koje su 2012. godine imale promet manji od osam miliona dinara moraju same da podnesu zahtev za brisanje iz evidencije i to do kraja meseca u kome su prestali da budu PDV obveznici. Obveznici koji su se opredelili za obavezu plaćanja PDV do 15. januara 2012. godine, mogu da podnesu zahtev za brisanje počev od 1. januara 2014. godine. Zahtev može da podnese obveznik koji je u prethodnoj godini ostvario ukupan promet manji od osam miliona dinara i to ako je mali obv eznik koji se opredelio za obavezu plaćanja PDV, po isteku roka od najmanje dve godine, od podnošenja evidencione prijave, što važi i za poljoprivrednike.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta b92.net
  . . .
 

Objavljen je
bilten Info UVRA broj 5
(postavljeno 21. januara 2013. godine)
Na sajtu www.uvra.net objavljen je Info Uvra, Bilten Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, broj 5, juni - decembar 2012.
Pročitajte integralni tekst biltena   . . .

 

Pravilnik
o načinu i postupku utvrđivanja
vrednosti likvidacionog ostatka

(postavljeno 18. januara 2013. godine)
Prema odredbama člana 34. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11 i 119/12, u daljem tekstu: Zakon), dobit obveznika u toku likvidacije utvrđuje se kao pozitivna razlika imovine obveznika s kraja i s početka likvidacionog postupka, odnosno kao razlika imovine u toku trajanja likvidacionog postupka za koji se podnosi poreska prijava i poreski bilans, utvrđena u finansijskim izveštajima podnetim u skladu s propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija, pri čemu je početni bilans perioda likvidacije jednak bilansu na kraju poreskog perioda pre početka likvidacionog postupka.
Period za koji se utvrđuje dobit obveznika u toku likvidacije odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, ali ne može biti duži od jedne godine, s tim što, ukoliko se postupak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem na dan 31. decembra tekuće godine, koji se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.
Prema članu 35. Zakona, imovina koja preostane posle podmirenja poverilaca (likvidacioni ostatak) iznad vrednosti uloženog kapitala, smatra se dividendom koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji. Za potrebe utvrđivanja iznosa dividende koju po ovom osnovu ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji, vrednost likvidacionog ostatka je jednaka tržišnoj vrednosti imovine koja se prenosi članovima privrednog društva u likvidaciji posle podmirenja poverilaca, a način i postupak utvrđivanja vrednosti likvidacionog ostataka za isplatu dividendi bliže uređuje ministar za poslove finansija.
Po ovom ovlašćenju, Ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o načinu i postupku utvrđivanja vrednosti likvidacionog ostatka za potrebe određivanja iznosa dividende koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji („Sl. glasnik RS“, broj 122/2012) koji je stupio je na snagu 25. decembra 2012. godine.
Pravilnikom se uređuje način i postupak utvrđivanja vrednosti likvidacionog ostatka za potrebe određivanja iznosa dividende koju ostvaruju članovi privrednog društva u likvidaciji, u skladu sa članom 35. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net  . . .

 

Objašnjenje MFP
o oporezivanju PDV-om
u građevinarstvu
od 1. januara 2013. godine

(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Poreska uprava je objavila Objašnjenje u vezi sa oporezivanjem dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV - izvođač radova vrši investitoru od 1. januara 2013. godine, a za koji je investitor poreski dužnik.
 
 

Pregled propisa
vezanih za primenu PDV
i oporezivanje PDV-om u
građevinarstvu

(postavljeno 15. januara 2013. godine)
Veliki broj podzakonskih akata vezanih za primenu Zakona o PDV menjan je nakon usvojenih izmena i dopuna Zakona o PDV, ili su pak postojeća zamenjena novim, a doneto je i nekoliko potpuno novih, što kod obveznika može u praksi stvoriti zabunu u pravilnoj primeni propisa. Iz tih razloga a u cilju bolje preglednosti i sagledavanja svih izmena, u tabelarnom prikazu daćemo pregled svih propisa o PDV (starih - koji su prestali da važe a zamenjeni su novim, izmenjenih i dopunjenih, kao i potpuno novih). Na ovaj način smatramo da će se naši korisnici lakše snalaziti i pravilno primenite sve novine.
Dakle, primena Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 – ispravka, 61/05, 61/07 i 93/12), podrazumeva poznavanje i velikog broja propisa - podzakonskih akata. Detaljnije >>

Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs  . . .

 

Novi Pravilnik o obliku,
sadržini i načinu vođenja
evidencija o PDV

(postavljeno 15. januara 2013. godine)
Ministarstvo finansija i privrede donelo je novi Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencija o PDV koji je objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 120/2012, od 21.12.2012. godine, a stupio je na snagu 1. januara 2013. godine kada je ujedno prestao da važi prethodni istoimeni Pravilnik.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 93/2012) izvršene su izmene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007), što je uslovilo potrebu donošenja novog Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencija o PDV.
Integralni tekst novog Pravilnik možete pogledati ovde

 

Bez dvostrukog
oporezivanja sa UAE

(postavljeno 14. januara 2013. godine)
Ministar finansija i privrede, po ovlašćenju Vlade RS, potpisao je 13. januara 2013. godine, s predstavnicima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
 

Povrat PDV-a za bebe
(postavljeno 11. januara 2013. godine)
Od 1. januara počela je primena Odluke o povraćaju PDV na opremu za bebe. Na vraćanje poreza neće moći da računaju sve porodice, već samo one čija primanja ne prelaze dve prosečne plate mesečno. Nepunu godinu posle od početka inicijative za uvođenje poreskih olakšica za roditelje, počela je primena Odluke o povraćaju poreza. Iako se konačno rešenje znatno razlikuje od očekivanog, roditelji pozdravljaju svaku promenu i pomoć.
Da bi svoje novo pravo ostvarili, roditelji treba da se raspitaju da li ispunjavaju uslove, kao i za koju robu će se odobravati povraćaj. Zatim će, sa odgovorajućom dokumentacijom odlaziti u Poresku upravu. "Vraćanje poreza biće moguće do navršene druge godine deteta. Maksimalan iznos vraćenog novca je 70.000din - 40 u prvoj, 30 u drugoj bebinoj godini. Da bi to pravo ostvarili roditelji treba da posle kupovine robe za koju je povrat odobren, čuvaju fiskalne račune koje će predati uz zahtev za vraćanje poreza", kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave
Prve prijave biće primane od 1. do 15. jula, za kupovine u prvoj polovini 2013. godine. Po isteku roka, novac od poreza biće vraćen u roku od 45 dana. Posle toga, oni koji ispunjavaju uslove za povrat, treba da čuvaju račune do sledećeg roka koji će objaviti Poreska uprava.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net  . . .

 

Vlada omogućila privredi
uvoz novih mašina bez carine u 2013.
(postavljeno 10. januara 2013. godine)
Nakon inicijative Unije poslodavaca Srbije da se sva preduzeća koja uvoze mašine, opremu i visokotehnološke alate namenjene modernizaciji proizvodnih procesa u potpunosti oslobode plaćanja carine Vlada RS je na sednici 29. decembra 2012. godine usvojila Odluku o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine.
Tom odlukom utvrđuje se roba (oprema) na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostvarivanje prava za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina. Odluka se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, što omogućava privredi da još godinu dana uživa povlastice prilikom uvoza opreme. Kako bi se uvažile primedbe Evropske komisije, ova odluka se razlikuje od prethodno važeće Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine po tome što je nova oprema u tački 2. opredeljena po tarifnim oznakama (tarifne oznake su pobrojane u „Službenom glasniku RS“ broj 124/12 u sklopu Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine), čime se preciznije utvrđuje roba za koju ova povlastica važi i na taj način postiže veća pravna sigurnost.
Ukoliko se roba otuđi, da drugom na upotrebu ili koristi u druge svrhe pre isteka roka od tri godine, na tu opremu plaćaju se uvozne dažbine, a njihova visina se obračunava prema stanju robe i po propisima koji važe na dan podnošenja zahteva za obračun i plaćanje uvoznih dažbina, odnosno na dan donošenja rešenja o naplati uvoznih dažbina ako nije podnet zahtev za obračun i plaćanje uvoznih dažbina.
Integralni tekst
preuzet sa sajta poslodavci.rs  . . .

 

Pravilnik o listi jurisdikcija
sa preferencijalnim poreskim sistemom

(postavljeno 10. januara 2013. godine)
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 119/2012, koje su stupile na snagu 25. decembra 2012. godine, dodat je novi član 3a, kojim se definiše jurisdikcija s preferencijalnim poreskim sistemom, odnosno nerezidentni obveznici iz jurisdikcija s preferencijalnim poreskim sistemom (tzv. poreski rajevi). Ovde je upotrebljen izraz „jurisdikcija“ zato što znatan broj tzv. poreskih rajeva nisu države, već zavisne teritorije drugih država sa sopstvenim poreskim suverenitetom.
Konkretno, jurisdikcijom s preferencijalnim poreskim sistemom smatra se teritorija s poreskim suverenitetom na kojoj se primenjuje zakonodavstvo koje pruža mogućnosti za znatno manje poresko opterećenje dobiti pravnih lica, bilo svih pravnih lica ili onih koja ispunjavaju posebne uslove, kao i dividendi koje ona raspodeljuju svojim osnivačima u poređenju sa onim predviđenim odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (u daljem tekstu: Zakon) i zakona koji uređuje oporezivanje dohotka građana, odnosno za onemogućavanje ili otežavanje utvrđivanja stvarnih vlasnika pravnih lica od strane poreskih organa Republike Srbije i onemogućavanje ili otežavanje utvrđivanja onih poreskih činjenica koje bi bile od značaja za utvrđivanje poreskih obaveza prema propisima Republike Srbije.
Prema odredbi stava 2. člana 3a Zakona, nerezidentnim pravnim licem iz jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom smatra se nerezidentno pravno lice:
1) koje je osnovano na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, ili
2) koje ima registrovano sedište na teritoriji jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom, ili
3) koje ima sedište uprave na teritoriji jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom, ili
4) koje ima mesto stvarne uprave na teritoriji jurisdikcije s preferencijalnim poreskim sistemom.
Ministru finansija i privrede dato je ovlašćenje da donese listu jurisdikcija za koje se može smatrati da imaju preferencijalni poreski sistem, na osnovu koga je on doneo Pravilnik o listi jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom („Službeni glasnik RS“, br. 122/2012, u daljem tekstu: Pravilnik).
U članu 1. Pravilnika data je sledeća Lista jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom:
1. Andora (Andorra),
2. Angvila (Anguilla),
3. Antigva i Barbuda (Antigua and Barbuda),
4. Aruba (Aruba),
5. Bahami (Bahamas),
6. Bahrein (Bahrain),
7. Barbados (Barbados),
8. Belize (Belize),
9. Bermuda (Bermuda),
10. Britanska devičanska ostrva (British Virgin Islands),
11. Kajmanska ostrva (Cayman Islands),
12. Božićno ostrvo (Christmas Island),
13. Kukova ostrva (Cook Islands),
14. Dominikanska Republika (Dominican Republic),
15. Foklandska ostrva (Falkland Islands),
16. Fidži (Fiji),
17. Gibraltar (Gibraltar),
18. Grenada (Grenada),
19. Gvam (Guam),
20. Gernzi (Guernsey),
21. Gvajana (Guyana),
22. Hong Kong (Hong Kong),
23. Ostrvo Men (Isle of Man),
24. Džersi (Jersey),
25. Liberija (Liberia),
26. Lihtenštajn (Liechtenstein),
27. Makao (Macao),
28. Maldivi (Maldives),
29. Maršalska ostrva (Marshall Islands),
30. Mauricijus (Mauritius),
31. Monako (Monaco),
32. Monserat (Monserrat),
33. Nauru (Nauru),
34. Holandski Antili (Netherlands Antilles),
35. Niue (Niue),
36. Normandska ostrva (Normand Isles),
37. Palau (Palau),
38. Panama (Panama),
39. Sveti Kits i Nevis (Saint Kitts and Nevis),
40. Sveta Lucija (Saint Lucia),
41. Sveti Vinsent i Grenadini (Saint Vincent and the Grenadines),
42. Samoa (Samoa),
43. San Marino (San Marino),
44. Sejšeli (Seychelles),
45. Solomonska ostrva (Solomon Islands),
46. Tonga (Tonga),
47. Trinidad i Tobago (Trinidad and Tobago),
48. Ostrva Turks i Kaikos (Turks and Caicos Islands),
49. Tuvalu (Tuvalu),
50. Devičanska ostrva SAD (US Virgin Islands),
51. Vanuatu (Vanuatu).
Pravilnik je stupio na snagu 26. decembra 2012. godine

Integralni tekst 
preuzet s sajta propisi.net  . . .

 

Ulazak u sistem PDV-a 
tokom cele godine

(postavljeno 8. januara 2013. godine)
Od 1. januara 2013. godine ne postoji vremensko ograničenje mogućnosti dobrovoljnog evidentiranja u sistem PDV-a do 15. januara tekuće godine na osnovu procenjenog prometa, kao što je to bilo prethodnih godina. To znači da svi koji žele da se uključe u sistem PDV-a mogu, na osnovu svoje procene da će u narednih 12 meseci ostvariti promet preko 8.000.000,00 dinara, podneti zahtev za evidentiranje u sistem PDV-a bilo kada u toku godine.
Shodno članu 8. stav 1. Zakona o PDV-u, da bi se neko lice smatralo obveznikom PDV-a, mora kumulativno da ispunjava sledeće uslove:
1) da samostalno obavlja promet dobara i usluga,
2) da vrši promet dobara i usluga u okviru obavljanja delatnosti,
3) da delatnost predstavlja trajnu aktivnost,
4) da postoji cilj ostvarivanja prihoda.
Da li će ovako definisano lice biti obveznik PDV-a zavisi od ukupnog prometa dobara i usluga ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili od procene ukupnog prometa u narednih 12 meseci. 
Članom 38. stav 1. Zakona, utvrđena je obaveza evidentiranja u sistem PDV-a za sve obveznike koji u prethodnih 12 meseci ostvare ukupan promet veći od 8.000.000 dinara. Oni su dužni, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podneti evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.  

 

Upotreba pečata
u dokumentima koji se koriste
u poreskopravnom odnosu

(postavljeno 8. januara 2013. godine)
Na osnovu člana 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 95/10), Ministar finansija i privrede donosi
O b j a š nj e nj e
u vezi obaveze upotrebljavanja pečata
u dokumentima koji se koriste u poreskopravnom odnosu
Odredbom člana 25. stav 3. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11 i 99/11) propisano je, da društvo nije dužno da upotrebljava pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva, ako zakonom nije drugačije propisano.
U skladu sa navedenom zakonskom odredbom, a imajući u vidu da poreskim zakonima nije propisana obaveza upotrebljavanja pečata pri podnošenju dokumenata u poreskopravnom odnosu, poreski obveznici nisu dužni da upotrebljavaju pečat u dokumentima koja podnose Poreskoj upravi (npr. poreske prijave, zahtevi i dr).

Integralni tekst 
preuzet sa sajta MFP  . . .

 

Korisničko uputstvo
u vezi brisanja iz evidencije
obveznika PDV

(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Poreska uprava je objavila Korisničko uputstvo u vezi brisanja iz evidencije obveznika PDV.
 
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 124/2012

(postavljeno 5. januara 2013. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 124 od 29. decembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о јавним набавкама
ЗАКОН о Развојном фонду Аутономне покрајине Војводине
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о енергетици

 

Usvojena Odluka o
određivanju robe na koju se
ne plaćaju uvozne dažbine

(postavljeno 5. januara 2013. godine)
Vlada Republike Srbije je na sednici od 29. decembra 2012. godine usvojila Odluku o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine. Odlukom se utvrđuje roba (oprema) na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, kao i rokovi i uslovi za ostvarivanje prava za oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.
Ova odluka se razlikuje od Odluke o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine („Službeni glasnik RS”, br. 27/10 i 48/10) koja se primenjuje do 31. decembra 2012. godine po tome što je koncipirana na način da je nova oprema u tački 2. opredeljeljena po tarifnim oznakama (409 tar. oznaka), čime se preciznije utvrđuje roba za koju ova povlastica važi i na taj način postiže veća pravna sigurnost. U svemu ostalom se prenose odredbe prethodne odluke.
Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ broj 124/12, a primenjuje se od 1.januara 2013. godine.
Odluka o određivanju robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine

Integralni tekst 
preuzet s sajta MFP  . . .

 

Do jula odložena
primena obrazaca OS i OS-1

(postavljeno 27. decembra 2012. godine)
Obrasci OS i OS-1 počeće da se popunjavaju i dostavljaju uz obrasce PP OD i PP OD-1 počev od isplata za mesec juli 2013. godine.
Izmenama i dopunama Pravilnika o obrascu zbirne poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 15/2012), kojim su i propsani obrasci OS i OS-1, bilo je utvrđeno da će ovi obrasci da se primenjuju počev od isplata za januar 2013. godine. Najnovijim izmenama i dopunama ovog pravilnika, koje će biti objavljene u narednom „Službenom glasniku RS", početak primene ovih obrazaca se odlaže tako da će njihovo popunjavanje i dostavljanje uz obrasce PP OD i PP OD-1 početi od isplata za mesec juli 2013. godine.

Integralni tekst 
preuzet s sajta praksa.rs  . . .

 

Registar komora
počinje s radom od 3. januara 2013.

(postavljeno 27. decembra 2012. godine)
Na osnovu Zakona o komorama („Službeni glasnik RS”, broj 65/2001, 36/2009 i 99/2011), Registar komora počeće sa radom 01.01.2013. godine, odnosno 3. januara, kada će Agencija nastaviti sa redovnim obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti, posle novogodišnjih praznika.
Registar komora vodi Agencija za privredne registre, propisano je članom 26. Zakona o komorama, kao povereni posao Ministarstva finansija i privrede, kao i da se u elektronsku bazu podataka registruju komore, prema obliku organizovanja u odnosu na područje, odnosno teritoriju u Republici Srbiji, za koju je registrovani subjekat osnovan ili delatnost zbog koje se vrši udruživanje. Istim članom Zakona propisano je da se na uslove i postupak registracije shodno primenjuju odredbe Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS”, broj 99/2011) kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Uspostavljanjem Registra komora u APR, prvi put u Republici Srbiji biće oformljena jedinstvena, centralna, elektronska baza sa ažurnim statusnim podacima o registrovanim komorama, o predsednicima i licima ovlašćenim za zastupanje, članstvu u savezima ili drugim asocijacijama u zemlji ili inostranstvu i dr. Uz ove podatke, na internet stranici APR biće objavljivani i dokumenti kao što su statuti, što će sve doprineti javnosti rada komora, kao posebnog oblika privrednog i društvenog organizovanja.

Integralni tekst vesti
preuzet s sajta APR-a  . . .

 

Uz posao
i potpis za otkaz

(postavljeno 26. decembra 2012. godine)
Svakoga dana se u Srbiji podeli po 300 otkaza, procenjuju sindikalci, a sve više ih je već unapred kovertirano. Sindikati u Srbiji dobijaju sve više pritužbi radnika, koji tvrde da su ih prilikom sklapanja ugovora o radu poslodavci primorali da potpišu i otkaze bez upisanog datuma. Takve papire su potom šefovi mogli da aktiviraju u slučaju bolesti zaposlenog, ali i prilikom trudnoće ili ako pak žele da otpuste radnika bez otpremnine.
U ovoj praksi prednjačili su vlasnici malih firmi i preduzeća, trgovci i ugostitelji, ali na to nisu imuna ni javna preduzeća. "A najgore je što to država toleriše. U sveopštoj krizi, kada nam je nezvanična stopa nezaposlenosti već premašila ”crnih” 30 odsto, onima koji uopšte zapošljavaju nove kadrove data je mogućnost da biraju, manipulišu, ucenjuju... Srbija je tako postala raj za nesavesne gazde, a po načinu poslovanja sve smo bliži sivoj i crnoj zoni nego uređenom društvu", primećuje i Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
A da je suzbijanje blanko otkaza u ovom trenutku ”nemoguća misija” potvrđuju i u samom Inspektoratu rada. Po rečima direktora Dragoljuba Peurače, iako Zakon o radu ne dozvoljava kovertiranje otkaza, ova se pojava teško i otkriva i dokazuje, a za nju zakon ne propisuje nikakvu kaznu. "Kovertiranje otkaza zapravo znači da se otkaz daje unapred, zavisno od volje poslodavca. A ko unapred traži izjavu o otkazu, manipuliše voljom radnika jer na ovaj način otkazom ne raspolaže onaj koji ga daje već onaj kome se upućuje", kaže Peurača.
Problem je, međutim, što inspektori rada nisu u mogućnosti da utvrde ovu zloupotrebu jer to prevazilazi njihova ovlašćenja. U praksi, poslodavci negiraju da su tražili otkaz od svojih zaposlenih, što inspektor rada ne može da utvrdi na nedvosmislen način jer se blanko otkazi ne nalaze u dosijeu zaposlenog. Zato inspektori takve radnike upućuju na sud, ali su i tamo male šanse za dokazivanje manipulacija jer se blanko otkazi ne uručuju u dva primerka, pa se sve svodi na rekla-kazala. To bi se u bližoj budućnosti, međutim, moglo promeniti.
"Kovertirani otkazi su sramota za svaku demokratsku zemlju, kakva bi Srbija želela da postane", zaključuje Milorad Mijatović, iz skupštinskog Odbora za rad. "Zato će se ovo pitanje otvoriti prilikom sledećih razgovora oko izmena i dopuna Zakona o radu. Novim propisima bi se moglo omogućiti i otkrivanje i kažnjavanje jer je to jedini način da se izmeni ova anticivilizacijska praksa, na koju je, nažalost, sve više radnika primorano".

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net  . . .

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 121/2012

(postavljeno 25. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 121 od 24. decembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о изменама и допунама Кривичног законика
ЗАКОН о изменама Законика о кривичном поступку
ЗАКОН о допуни Закона о јавном тужилаштву
ЗАКОН о допуни Закона о судијама
ЗАКОН о измени Закона о подстицању грађевинске индустрије Републике Србије у условима економске кризе
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама
ЗАКОН о изменама Закона о планирању и изградњи

 

Novi Zakon o zateznoj kamati
(postavljeno 21. decembra 2012. godine)
Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o zateznoj kamati (u daljem tekstu: Zakon), kojim se uređuje visina stope i način obračuna zatezne kamate koju plaća dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze. Zakon je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 119/2012, a stupa na snagu 25. decembra 2012. godine, od kada se i primenjuje.
Novi Zakon donet je pre svega zbog odluke Ustavnog suda Republike Srbije (koja je stupila na snagu 27. jula 2012. godine – „Službeni glasnik RS“, broj 73/2012), kojom je utvrđeno da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 31/11), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Naime, propisivanjem primene konformne metode obračuna stvorena je mogućnost pripisivanja kamate glavnici što predstavlja obračun kamate na kamatu. Obračun kamate na kamatu je u suprotnosti s načelom zabrane anatocizma koje je propisano odredbama člana 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – USJ i 57/89, „Službeni list SRJ“, broj 31/93 i „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja).
Pored osporenog metoda obračuna zatezne kamate, kao jedan od razloga za donošenje novog zakonskog rešenja, jeste i nepostojanje posebne odredbe za obračun zatezne kamate na iznos duga koji glasi na stranu valutu u važećem Zakonu o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01 i „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 73/12 – US), za razliku od Zakona o visini stope zatezne kamate koji je važio do 3. marta 2001. godine („Službeni list SRJ“, br. 32/93, 24/94 i 28/96), kojim je bio, između ostalog, predviđen obračun zatezne kamate na iznos duga koji glasi na stranu valutu po stopi od 6% godišnje, primenom konformnog metoda obračuna. Imajući u vidu navedeno, novo zakonsko rešenje trebalo bi da ubuduće omogući rešavanje ispoljenih problema u praksi i da shodno tome onemogući sprovođenje različite prakse u radu sudova.

Izvor: sajt propisi.net  . . . 
Pročitajte integralni tekst Zakona  . . .

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 119/2012

(postavljeno 17. decembra, modifikovano 21. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 119 od 17. decembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
ZAKON o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju
ZAKON o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama
ZAKON o izmenama i dopunama zakona o autorskom i srodnim pravima
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o akcizama
ZAKON o javnim preduzećima
ZAKON o izmeni i dopuni Zakona o privatizaciji
ZAKON o zateznoj kamati
ZAKON o izmeni Zakona o osiguranju
ZAKON o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Republike Srbije
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju

 

Koji je rok
zastarevanja računa?

(postavljeno 18. decembra 2012. godine)
Koji je rok zastarevanja računa, naročito komunalnih usluga, da li utuženje važi ako ne primite tužbu - pitalo je mnogo čitalaca redakciju Potrošača.
Dr Petar Milutinović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača kaže da se pod komunalnim uslugama podrazumevaju usluge za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće.
Da bi se označene usluge tretirale kao komunalne usluge neophodno je da su izvršene za potrebe domaćinstva, odnosno za potrebe potrošača kao fizičkog lica.
U odredbi čl. 378. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisan je jednogodišnji rok zastarelosti za sva potraživanja po osnovu gore navedenih komunalnih usluga. Ovaj rok važi samo ako su korisnici potrošači, kao fizička lica, jer se samo tada radi o uslugama za potrebe domaćinstava.
Ako su korisnici označenih usluga privredna društva ili druga pravna lica, kao i ako su korisnici preduzetnici i druga fizička lica koja obavljaju poslovnu delatnost, (lekari, veterinari, advokati i slično), tada se ne primenjuje jednogodišnji rok zastarelosti potraživanja po osnovu označenih usluga. Naime, potraživanja javnih preduzeća i drugih davaoca označenih usluga prema drugim pravnim licima zastarevaju u roku od tri godine.
Jednogodišnji rok zastarelost i je propisan i za potraživanja radio i TV stanica, povodom upotrebe radio i TV prijemnika, potraživanja pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim i kraćim rokovima, kao i potraživanja pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz
. . .
 

Donet je Pravilnik o utvrđivanju
šta se smatra naplatom potraživanja,
u smislu Zakona o PDV-u
(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004, ... 93/2012, u daljem tekstu: Zakon), svojim poslednjim izmenama i dopunama (objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 93/2012) uveo je mogućnost utvrđivanja i plaćanja obaveza za PDV po sistemu „naplaćene realizacije“ (novi član 36a Zakona).
Suština ovog sistema naplate jeste da će obveznici koji se opredele za ovakav sistem obračunavati PDV, ali i ostvarivati pravo na odbitak prethodnog poreza, na osnovu naplaćenih potraživanja i plaćenih obaveza po osnovu prometa, odnosno nabavki dobara i usluga.
Plaćanje poreske obaveze po naplaćenoj realizaciji Zakon u članu 36a naziva „sistem naplate“, a prema tim zakonskim odredbama, njega mogu da primenjuju obveznici PDV-a čiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 50.000.000 dinara i koji su u tom periodu neprekidno bili evidentirani za obavezu plaćanja PDV-a.
Obveznik PDV-a može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za odobravanje plaćanja poreske obaveze po naplaćenom potraživanju za izvršeni promet dobara i usluga (sistem naplate), pod uslovima:
1) da je u prethodnih 12 meseci podnosio poreske prijave za PDV u propisanom roku;
2) da u prethodnih 12 meseci nisu prestali uslovi za obračunavanje PDV-a po sistemu naplate, odnosno da obveznik PDV-a nije prestao da koristi sistem naplate na sopstveni zahtev.
Zahtev za uključivanje u „sistem naplate“ podnosi se nadležnom poreskom organu koji proverava ispunjenost uslova za sistem naplate i izdaje potvrdu o odobravanju sistema naplate.
U ovoj regulativi „sistema naplate“, Zakon nije bliže regulisao šta se smatra naplatom potraživanja kod primene ovog sistema, već je propisao da se to posebnim podzakonskim aktom nadležnog ministra bliže uredi.
Na osnovu ovog zakonskog ovlašćenja, Ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra naplatom potraživanja, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 114/2012 – u daljem tekstu: Pravilnik).
Pravilnikom se bliže uređuje šta se, u smislu člana 36a stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra naplatom potraživanja.
Prema članu 2. Pravilnika, naplatom potraživanja za izvršeni promet dobara i usluga, u smislu člana 36a stav 1. Zakona, smatra se:
1) prijem gotovine, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje u gotovom novcu;
2) prijem novčanih sredstva na tekući račun, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje uplatom na tekući račun;
3) prijem čeka, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje putem čeka, pri čemu se naplata potraživanja prijemom čeka smatra izvršenom danom koji je na čeku naznačen kao datum izdavanja čeka;
4) izdavanjem potvrde (slipa) o izvršenom plaćanju, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje putem kartice;
5) podnošenjem menice na isplatu, odnosno prenos (indosiranje) menice, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje putem menice;
6) zaključivanje ugovora o prebijanju (kompenzaciji);
7) zaključivanje ugovora o ustupanju potraživanja (cesiji) u svojstvu ustupioca potraživanja, odnosno ugovora o prodaji potraživanja;
8) prihvatanjem uputa u svojstvu primaoca uputa datog uputiocu, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje na osnovu ugovora o upućivanju (asignaciji) zaključenog između uputioca i upućenika, odnosno između uputioca, upućenika i primaoca uputa, pri čemu, kada je ugovor o upućivanju (asignaciji) zaključen između uputioca i upućenika, prihvatanje uputa daje se posebnim dokumentom;
9) pristankom na ugovor o preuzimanju duga zaključenog između dužnika – lica kome je izvršen promet dobara ili usluga i preuzimaoca duga;
10) sticanjem prava raspolaganja na dobrima, odnosno primanjem usluga, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje u dobrima i uslugama;
11) prijem novčanih sredstava od komisionara, odnosno konsignatera, u slučaju kada se potraživanje naplaćuje od ovih lica;
12) prijem novčanih sredstava od lica koje naplaćuje potraživanje u ime i za račun obveznika PDV – isporučioca dobara, odnosno pružaoca usluga.
Svi pomenuti ugovori, pristanak na ugovore o preuzimanju duga i prihvatanje uputa po navedenim tačkama, moraju biti u pisanoj formi, odnosno u formi elektronskog dokumenta izdatog u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronski dokument.
U članu 3. Pravilnik pojašnjava još dva momenta:
1) Ako je delimično naplaćeno potraživanje za više prometa za koje je izdat jedan račun, smatra se da je za svaki od tih prometa delimično naplaćeno potraživanje srazmerno učešću naknade za svaki pojedinačni promet u ukupnoj naknadi za sve promete za koje je račun izdat;
2) Ako je naplaćeno potraživanje za više prometa za koje je izdato više računa, a naplaćeni iznos potraživanja je manji od zbira iznosa potraživanja po tim računima, smatra se da je naplata potraživanja izvršena po redosledu po kojem su prometi izvršeni, a ako je istog dana izvršeno više prometa – po redosledu izdavanja računa za te promete.
Pravilnik stupa na snagu 12. decembra 2012. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2013. godine, od kada se primenjuje i „sistem naplate“ iz člana 36a Zakona. U vezi sa ovim datumom primene člana 36a i Pravilnika, možemo napomenuti da podnošenje zahteva svakog pojedinačnog obveznika PDV-a za odobravanje ovog sistema može da se izvrši tek posle njegovog stupanja na snagu, dakle posle 1. januara 2013. godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net  . . .

 

Od 20.11.2012. godine,
povredom na radu smatraju se
i povreda koja se dogodi pri dolasku,
odnosno povratku s posla,
kao i profesionalna oboljenja

(postavljeno 15. decembra 2012. godine)
Ustavni sud Republike Srbije je na sednici održanoj 18.10.2012. godine doneo Odluku kojom je utvrdio da odredba člana 33. stav 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr. i 57/2011 – dalje: Zakon) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006 – dalje: Ustav) i potvrđenim međunarodnim ugovorom. Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 33. stav 5. Zakona prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda. Ova odluka je objavljena u „Sl. glasniku RS“, br. 110 od 20. 11. 2012. godine.
Na koje odredbe se odnosi odluka Ustavnog suda?
Prema članu 33. stav 4. Zakona o zdravstvenom osiguranju, povreda na radu, u smislu ovog zakona, jeste svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan s radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu. Stav 5. ovog člana (koji je glasio: „Pod povredom na radu u smislu stava 4. ovog člana ne podrazumevaju se profesionalna oboljenja, kao i povrede pri dolasku, odnosno povratku sa posla.“) prestao je da važi 20. 11. 2012. godine, po Odluci Ustavnog suda RS.
Naime, po shvatanju Ustavnog suda iz odredaba Ustava i potvrđenih međunarodnih ugovora proizlazi da povrede na radu, profesionalna oboljenja, kao i povrede pri dolasku i povratku s posla predstavljaju slučajeve privremene sprečenosti za rad u kojima zaposleni ima pravo na naknadu utvrđeno odredbom člana 69. stav 3. Ustava i da pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad spada u krug prava koja su, prema odredbi člana 18. stav 2. Ustava, zajemčena Ustavom i neposredno se primenjuju s tim da se zakonom može propisati način njihovog ostvarivanja ali tako da se ni u kom slučaju ne utiče na suštinu zajemčenog prava. S druge strane, država je ratifikovanjem Konvencije međunarodne organizacije rada broj 121 o davanjima za slučaj nesreća na poslu i profesionalnih bolesti (dalje: Konvencija), preuzela obavezu da u svom zakonodavstvu propiše osigurane slučajeve ako su nastali zbog nesreća na poslu ili profesionalne bolesti navedene u članu 6. Konvencije, kao i da prema odredbi člana 7. stav 1. Konvencije propiše definiciju „nesreće na poslu“ koja će sadržavati uslove u kojima se nesreća prilikom dolaska i povratka s posla smatra kao nesreća na poslu.
Prema tome, nakon ove izmene u Zakonu, pod povredom na radu smatraju se i povreda koja se dogodi pri dolasku, odnosno povratku s posla, kao i profesionalna oboljenja. U skladu sa odredbom člana 74. tačka 2) Zakona o zdravstvenom osiguranju, a u vezi sa članom 96. stav 2. istog zakona, posle objavljivanja Odluke Ustavnog suda, zaposleni koji se povredi na putu pri dolasku na posao, odnosno pri povratku s posla, odnosno oboli od profesionalnog oboljenja, ima pravo na naknadu zarade u visini 100% od osnovice.

Integralni tekst
preuzet sa sajta propisi.net  . . .

 

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 114/2012

(postavljeno 5. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 114 od 4. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о буџету Републике Србије за 2013. годину

 

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 111/2012

(postavljeno 1. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 111 od 22. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о изменама и допунама Царинског закона

 

Poreski tretman
donatorstva i sponzorstva

(postavljeno 20. novembra 2012. godine)
Poreski tretman izdataka za donatorstvo i sponzorstvo u smislu priznavanja troškova po tom osnovu za svrhe obračuna poreza na dobit uređen je odredbama člana 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010 i 101/2011 - dalje: Zakon).
Član 15. Zakona o porezu na dobit pravnih lica glasi: 
"Izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Izdaci iz stava 1. ovog člana priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana.
Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Članarine komorama, savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0,1% ukupnog prihoda.
Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji je propisan zakonom.
Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda.
Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.
Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika.
Bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija."
Priznavanje troškova po osnovu donatorstva
Po članu 15. stav 1. Zakona, izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Ovi izdaci priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. člana 15. Zakona.
Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od ukupnog prihoda.
Osnovni razlog ograničenja ovih rashoda, odnosno troškova u poreskom bilansu, sastoji se u sprečavanju poreskih obveznika da nerealno visokim ili nepotrebnim rashodima umanje oporezivu dobit. U poreskom smislu, karakter rashoda koji se priznaju u poreskom bilansu za utvrđivanje oporezive dobiti, treba da imaju samo oni troškovi koji su nastali usled obavljanja neophodne poslovne aktivnosti. Ovi rashodi moraju, prema tome, biti poslovnog karaktera, učinjeni u realnoj visini u odnosu na izvršenu poslovnu aktivnost i u principu ne smeju imati karakter ličnih rashoda (npr. direktora, osnivača pravnog lica i sl.). U tom smislu, radi olakšane kontrole pojedinih troškova, njihova visina je ograničena u određenom procentu u odnosu na ukupan prihod obveznika. Uporedno istraživanje pokazuje da su u poreskim zakonodavstvima svih zemalja članica EU predviđene određene poreske olakšice za davanja u dobrotvorne svrhe.
Donacija predstavlja davanje pomoći u vidu poklona u novcu, predmetima ili uslugama drugom pravnom licu, bez uslovljavanja da se po istom davanju izvrši bilo kakva vrsta usluge donatoru. Ovi izdaci priznaju kao rashod do 3,5% od ukupnog prihoda, s tim što se navedeni procenat odnosi zbirno na sve izdatke iz člana 15. stav 1. Zakona.
Pod ukupnim prihodom podrazumeva se ukupan prihod godine za koju se utvrđuje porez na dobit pravnih lica, odnosno godine u kojoj su nastali izdaci za navedene namene.
Donatorstvo, odnosno poklon priznaje se donatorima u poreskom bilansu do 3,5% ukupnih prihoda ukoliko ih donatori čine za zakonom propisane namene (zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu čovekove sredine i sportske namene). Zakonom nisu propisani izuzeci u priznavanju ovih troškova, što znači da se oni priznaju samo do navedenog procenta ukupnog nrihoda, nezavisno od drugih specifičnosti ili značaja donacije (npr. kulturno-ekonomskog značaja i sl.).
Ovi rashodi priznaju se poreskom obvezniku nezavisno od toga da li je davanje novčanih sredstava za propisane namene izvršeno neposredno korisniku - primaocu donacije (zdravstvenoj ustanovi, školi i dr.) ili posredno (preko banke ili na neki drugi način).
Pomoć može biti, kako je već napomenuto, i u predmetima i opremi (npr. kompjuteri, školski nameštaj, sportska oprema, igračke itd.) kao i u vidu usluga sa karakterom navedenih davanja. Ukoliko se na kraju poslovne godine utvrdi da su izdaci za npr. zdravstvene namene, zajedno sa ostalim navedenim vrstama izdataka, veći od 3,5% od ukupnog prihoda, razlika se ne priznaje kao rashod u poreskom bilansu, pa se za taj iznos uvećava oporeziva dobit.
Za davanje donacije nije neophodan ugovor o donaciji u pisanoj formi. Međutim, donator treba odgovarajućom dokumentacijom da dokaže nastale izdatke ida postojeću prateću dokumentaciju (npr. zahtev za davanje donacije, potvrda primaoca donacije o iznosu, vremenu primanja i nameni dobijene donacije i sl.) podnese nadležnom poreskom organu uz poresku prijavu.
Ukoliko se, međutim, radi o bespovratnom bezuslovnom davanju sredstava (donaciji) npr. saradniku za svrhu stručnog obrazovanja, koji nije zaposlen u privrednom društvu, ovi izdaci ne mogu se smatrati rashodima iz člana 15. stav 1. (za obrazovne, naučne i druge navedene namene) koji se priznaju u poreskom bilansu.
Ukoliko je donacija npr. data na osnovu ugovora o saradnji, neophodno je da su takvi rashodi nastali direktno za svrhu obavljanja poslovne delatnosti, odnosno da je ta vrsta rashoda neophodna za obavljanje delatnosti da bi se mogla priznati za svrhe oporezivanja porezom na dobit. U slučaju kada je donacija izvršena u dobrima ili uslugama, a ne u novcu, kao rashod se prema našem mišljenju računa iznos vrednosti tog dobra bez PDV (koji je obračunat na promet bez naknade u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost "Sl. glasnik RS" br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007) , ukoliko je poreski obveznik prilikom njegove nabavke koristio pravo na odbitak prethodnog poreza.
Troškovi koji se smatraju ulaganjem u kulturu
Ulaganja u oblasti kulture, prema članu 2. Pravilnika o ulaganjima u oblasti kulture, priznaju se kao rashod (do iznosa od 3,5% ukupnih prihoda) ukoliko omogućuju:
- stvaranje, proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti;
- negovanje, očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa;
- stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti;
- podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje;
- podsticanje edukacije u oblasti kulture;
- podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture;
- stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva.
U skladu sa članom 3. Pravilnika, ulaganje u oblasti kulture priznaje se kao rashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture, umetnička udruženja, fakultete, akademije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana u sledeće podgrupe delatnosti prema zakonu kojim se uređuje klasifikacija delatnosti i registar jedinica razvrstavanja i to:
- zaštita kulturnih dobara, prirodnih i drugih znamenitosti (92522);
- delatnost muzeja, galerija i zbirki (92521);
- umetničko i književno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310);
- kinematografska i video proizvodnja (92110);
- delatnost biblioteka (92511);
- delatnost arhiva (92512);
- delatnost botaničkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530);
- izdavanje knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija (22110).
Priznavanje troškova po osnovu sponzorstva
Prema članu 15. stav 5. i 6. Zakona, izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda, dok se izdaci za reprezentaciju priznaju kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.
Ugovorom o sponzorstvu smatra se ugovor savremene poslovne prakse kojim se utvrđuju prava i obaveze sponzora i sponzorisane strane, odnosno sponzorisana strana se obavezuje da pruži sponzoru određene reklamne ili propagandne usluge.
Ukoliko su troškovi nastali na osnovu ugovora koji po svojoj suštini odgovara navedenom ugovoru o sponzorstvu, u tom slučaju i na ove rashode primenjuje se odredba člana 15. stav 5. Zakona, prema kojoj se izdaci za reklamu i propagandu (bilo da se vrši putem direktne ili indirektne promocije) priznaju kao rashod u poreskom bilansu u iznosu do 5% od ukupnog prihoda. U ovom slučaju, neophodno je da sponzor i primalac sponzorstva sačine Ugovor o sponzorstvu. Ugovor treba da sadrži sve bitne elemente, kao npr. šta je predmet sponzorstva, obim, način sponzorisanja i na ime čega se vrši, rokovi, obaveze obeju strana, nadležnost u slučaju spora i sl. Rashodi davaoca novčanih sredstava na ime sponzorstva, što podrazumeva da primalac sredstava ima ugovornu obavezu pružanja neke vrste protivusluge promovisanja davaoca sredstava (oglašavanje, javna prezentacija sponzora na bilo koji način i sl.), predstavljaju u smislu Zakona indirektnu promociju poslovanja poreskog obveznika, odnosno rashode propagande.
Porez na poklon na primljene donacije u novcu
(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-03-00063/2007-04 od 16.3.2007. god.)
"Odredbom člana 14. stav 3. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/01 …135/04) propisano je da se porez na nasleđe i poklon plaća na nasleđeni, odnosno na poklon primljeni gotov novac, štedne uloge, depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog, i druge pokretne stvari.
Prema odredbi člana 14. stav 4. Zakona, porez na poklon plaća se i u slučaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica.
Poklonom, u smislu Zakona, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz člana 14. st. 1. do 4. na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu s propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu (član 14. stav 6. Zakona).
Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Porez na nasleđe i poklon ne plaća se na novac, prava, odnosno stvari iz člana 14. stav 3. Zakona, ukoliko je pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9.000 dinara (član 20. Zakona).
Prema odredbi člana 15. st. 2. i 3. Zakona, obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne Gore, ili u inostranstvu. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. stav 3.
Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike. Prema tome, na poklon – donaciju u novcu plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano ili međunarodnim ugovorom ugovoreno, pravo na poresko oslobođenje.
Napominjemo da kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku – poklonoprimcu, osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih poklona (član 16. stav 3. Zakona).
U konkretnom slučaju, na poklon – donaciju u novcu koju učini strana nevladina organizacija plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Ako organi Republike, u skladu sa Zakonom o budžetu, vrše prenos novčanih sredstava za određene namene organima koji se finansiraju iz republičkih javnih prihoda i nad kojima Republika vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, taj prenos nema karakter poklona u smislu predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, što znači da se porez na nasleđe i poklon po tom osnovu ne plaća.
Međutim, ako organi Republike po osnovu ugovora o donaciji kojim se bez naknade vrši prenos novčanih sredstava za određene namene licima prema kojima nemaju zakonsku obavezu u pogledu finansiranja, taj prenos bez naknade se, po našem mišljenju, smatra predmetom oporezivanja porezom na poklon.
Ako lokalne vlasti, u skladu sa Odlukom o budžetu, vrše prenos novčanih sredstava za određene namene organima (fondovima, ustanovama …) osnovanim od strane konkretnih lokalnih vlasti, koji se finansiraju iz lokalnih javnih prihoda i nad kojima osnivač vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, taj prenos nema karakter poklona u smislu predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon, što znači da se porez na nasleđe i poklon po tom osnovu ne plaća.
Međutim, ako lokalne vlasti po osnovu ugovora o donaciji kojim se bez naknade vrši prenos novčanih sredstava za određene namene organima prema kojima nemaju zakonsku obavezu u pogledu finansiranja (iz lokalnih javnih prihoda), na taj prenos se, po našem mišljenju, porez na poklon plaća.
Na poklon – donaciju u novcu koju vrši pravno lice plaća se porez na poklon ukoliko pojedinačna tržišna, odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Shodno odredbi člana 21. stav 1. tačka. 5) i 8) Zakona, porez na poklon ne plaća fond i fondacija na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani, odnosno Republika Srbija kao poklonoprimac.
Napominjemo da se porez na poklon utvrđuje rešenjem nadležnog poreskog organa. Obveznik poreza na poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu na obrascu PPI-3, sa tačnim podacima, sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obaveze, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze."
Besplatan obrazac ugovora o donaciji
možete pronaći na stranici Obrasci besplatno  . . .

 

Saopštenja o podnetim
krivičnim prijavama Poreske policije

(postavljeno 19. novembra 2012. godine)
17.11.2011 - Krivična prijava Poreske policije
                   protiv ''AGRAR FM'' D.O.O., Novi Sad
                   Poreska uprava - Sektor Poreske policije podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici, krivičnu prijavu protiv M.F, vlasnika, direktora i odgovornog lica preduzeća DOO ''AGRAR FM'' iz Novog Sada, u likvidaciji, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo Poreske utaje.
M.F, je u nameri da izbegne plaćanje poreza na dobit preduzeća, za poreski period 01.01.2007. – 31.12.2007. godine, nadležnom poreskom organu podneo Poreski bilans i Poresku prijavu neistinitog sadržaja, tako što je umanjio oporezivu dobit, odnosno, lažno je prikazao troškove koji utiču na povećanje poreske osnovice i to za iznos od 93.979.008 dinara, i na navedeni način izbegao plaćanje poreza na dobit preduzeća u iznosu od 9.397.900 dinara.
Takođe, M.F., je, u nameri da izbegne plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, za kalendarsku 2007. godinu podignutu gotovinu sa tekućih računa preduzeća ''AGRAR FM'' iz Novog Sada u iznosu od 93.979.008 dinara, koju je prikazao kao trošak preduzeća, zadržao je za sebe i upotrebio za sopstvene potrebe, a da nije podneo nadležnom poreskom organu godišnju Poresku prijavu, i na taj način izbegao plaćanje poreza u ukupnom iznosu od 14.143.344 dinara.
Integralni tekst saopštenja 
pročitajte na sajtu Poreske uprave
  . . .
 

Objavili smo besplatan
obrazac ugovora o donaciji

(postavljeno 16. novemmbra 2012. godine)
Obrazac ugovora o donaciji, sačinjen u Word-u, otvoren za popunjavanje i štampanje, možete pronaći na našoj stranici Obrasci besplatno  i potpuno besplatno preuzeti na korišćenje. 

 

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 107/2012

(postavljeno 10. novembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 107 od 9. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о амнестији
ЗАКОН о допунама Закона о заштити података о личности
ЗАКОН о управљању миграцијама
ЗАКОН о измени и допуни Закона о лековима и медицинским средствима

 

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 106/2012

(postavljeno 6. novembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 106 od 5. novembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије

 

Računovodstvena zakletva
(postavljeno 6. novembra 2012. godine)
Pre 53 godine da bi obavljao poslove računovođe, računovođa je morao da položi zakletvu, odnosno da se zaklinje svojom čašću da će dužnost računovođe savesno obavljati, i to je bilo dovoljno i svako mu je verovao.
Danas računovođi niko ne veruje, sada Uprava za sprečavanje pranja novca traži od računovođe da položi za licencu jer, bože moj, on nije više stručan, sutra će Poreska uprava tražiti licencu za poreskog savetnika da bi mogli obračunavati porez, Fond PIO će tražiti licencu za prijavu i odjavu radnika i obračun plata, Ministarstvo trgovine će tražiti licencu za unos robe i pazara i listanje KEPU knjige i kalkulacija, Fond zdravstva će tražiti licencu za obračun bolovanja preko 30 dana, Narodna banka će tražiti licencu za platni promet, ...
Gde su se izgubila ta stara dobra vremena, pa sada na jadnog računovođu i zec diže k...
Ovako razjedinjene jadne računovođe ćuška ko god stigne.
Šta mislite zašto Uprava za sprečavanje pranja novca ne traži licencu od advokata, verovatno zbog advokata, a pre će biti zbog jake advokatske komore.
Preko ovde istaknutog linka možete videti kako je izgledala zakletva računovođe davne 1959. godine. 
Integralni tekst preuzet
sa sajta infobilans.com  . . .

 

Tekstovi Zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 93/2012

(postavljeno 9. decembra 2012. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 93 od 28. septembra 2012. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о акцизама
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о дувану
ЗАКОН о изменама Закона о републичким административним таксама
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о фискалним касама
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о финансирању локалне самоуправе
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о туризму
ЗАКОН о изменама Закона о приватизацији
ЗАКОН о изменама Закона о обавезном осигурању у саобраћају
ЗАКОН о изменама Закона о заштити од јонизујућих зрачења и o нуклеарној сигурности
ЗАКОН о престанку важења Закона о Фонду за заштиту животне средине
ЗАКОН о изменама Закона о хемикалијама
ЗАКОН о изменама Закона о водама
ЗАКОН о изменама Закона о шумама
ЗАКОН о измени Закона о сточарству
ЗАКОН о изменама Закона о вину
ЗАКОН о измени и допунама Закона о ветеринарству
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о судским таксама
ЗАКОН о изменама Закона о ваздушном саобраћају
ЗАКОН о изменама и допуни Закона о јавним путевима
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о ванредним ситуацијама
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о енергетици
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2012. годину
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о буџетском систему
ЗАКОН о допуни Закона о пензијском и инвалидском осигурању
ЗАКОН о утврђивању максималне зараде у јавном сектору
ЗАКОН о изменама и допунама Закона о високом образовању 

 

Pravilnik o izmenama i dopunama
pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga
čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV

(postavljeno 9. oktobra 2012. godine)
Pristupite integralnom tekstu Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija i privrede.  
Pročitajte
integralni tekst Pravilnika  . . .

 

Od 27. jula 2012. godine
obračun duga uvećanog
za zateznu kamatu ne vrši
se primenom konformne metode

(postavljeno 15. avgusta 2012. godine)
Odredbom člana 2. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01 i „Službeni glasnik RS", broj 31/11), propisano je da se stopa zatezne kamate sastoji od:
1. mesečne stope rasta potrošačkih cena,
2. fiksne stope od 0,5% mesečno.
Članom 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate propisan je način obračuna duga uvećanog za zateznu kamatu tako što se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. (mesečnoj stopi rasta potrošačkih cena), primenom konformne metode.
Nakon inicijative za ocenu ustavnosti odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01), u delu koji glasi „primenom konformne metode", Ustavni sud je objavio saopštenje sa svoje 14. sednice, koja je održana 12. jula 2012. godine na kojoj je, između ostalog, u predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata, utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi: "primenom konformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom.
Odluka Ustavnog suda objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije" broj 73 dana 27. jula 2012. godine čime je odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate, u delu koji glasi „primenom konformne metode" prestala da važi danom objavljivanja u „Službenom glasniku RS", tačnije od 27. jula 2012. godine. Iz prethodno navedenog proističe da se od 27. jula 2012. godine kod obračuna duga uvećanog za zateznu kamatu neće primenjivati konformna metoda obračuna. 
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta praksa.rs
  . . .
 

Odložena primena
postupka prinudne likvidacije

(postavljeno 15. avgusta 2012. godine)
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je 30. jula 2012. godine da se odlaže primena čl. 546 do 548. Zakona o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11), koji se odnose na pokretanje postupka prinudne likvidacije, u skladu sa Mišljenjem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja br. 011-00-163/2012-06 od 08.06.2012. godine.
Integralni tekst vesti
preuzet sa sajta APR-a  . . . 

 

Rok za prijavu kreditnih poslova
iz člana 4. Zakona o deviznom
poslovanju je deseti dan po isteku kvartala

(postavljeno 9. jula 2012. godine)
Izvoz i uvoz robe ili usluga koji nisu naplaćeni, odnosno plaćeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza, kao i unapred naplaćena, odnosno plaćena roba ili usluga koja nije izvezena, odnosno uvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja smatraju se kreditnim poslovima sa inostranstvom (član 4. Zakona o deviznom poslovanju).
Regulativa
Zakon o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 62/06 i 31/11),
Odluka o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom ("Službeni glasnik RS", broj 85/11) i
Uputstvo o popunjavanju obrazaca za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom ("Službeni glasnik RS", broj 89/11).
Obrasci i uputstva
Obrasci O1, P1 i P2 - evidentiranje kpi rucno.xls
Obrazac O1 evidentiranje kpi elektronski.xls
Uputstvo O1 evidentiranje kpi.pdf
Obrazac P1 evidentiranje kpi elektronski.xls
Uputstvo P1 evidentiranje kpi.pdf
Obrazac P2 evidentiranje kpi elektronski.xls
Uputstvo P2 evidentiranje kpi.pdf
Rokovi za dostavljanje obrazaca
Obrasci za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom dostavljaju se Narodnoj banci Srbije u roku od deset dana od dana isteka kalendarskog tromesečja (10. januara, 10. aprila, 10 jula i 10. oktobra), u elektronskoj formi, u Excel formatu, na adresu evidentiranje@nbs.rs
Rokovi se, u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi (npr. neradne subote), pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01). 

 

Upisi u katastaru više nisu
uslovljeni dokazom o plaćenom porezu
(postavljeno 11. juna 2012. godine)
Odlukom Ustavnog suda broj IUz-225/2005 ("Službeni glasnik RS", br. 57/2012) od 8. juna 2012. godine prestala je da važi odredba člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01, 45/02 - SUS, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11 i 78/11).
To znači da se od ovog datuma upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može uslovljavati dokazom o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.
Izvor: porezi.rs i praksa.rs . . .

 

Od 17. maja 2012. godine
primenjuju se posebni uslovi
za prodaju opasnih hemikalija
u maloprodajnim objektima
(postavljeno 22. maja, modifikovano 25. maja 2012. godine)
Od 17. maja 2012. godine primenjuju se posebni uslovi za prodaju opasnih hemikalija u maloprodajnim objektima.
Pravilnikom o bližim uslovima za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i načinu obeležavanja tog prostora („Sl. glasnik RS“ br. 31/11 i 16/12) pripisani su uslovi za držanje i prodaju opasnih hemikalija u maloprodajnom prostoru, način obeležavanja tog prostora u cilju zaštita potrošača, naročito dece, i zaštite životne sredine. 
Propisi koje treba imati u vidu kada se opasne hemikalije drže u prodajnom prostoru su:
Zakon o hemikalijama („Sl. glasnik RS“ br. 36/09, 88/10 i 92/11);
Pravilnik o bližim uslovima za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i načinu obeležavanja tog prostora („Sl. glasnik RS“ br. 31/11 i 16/12),
Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 59/10 i 25/11) i
Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa golobalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN („Službeni glasnik RS“, br. 64/10 i 26/11).
Obaveze prodavca koji prodaje opasne hemikalije u maloprodajnom objektu propisane su u vezi sa:
• Držanjem opasnih hemikalija u maloprodajnom prostoru na odgovarajućem mestu;
• Obeležavanjem prostora u kome se drži određena opasna hemikalija;
• Pružanjem informacija potrošačima o opasnim hemikalijama.
Pravno lice ili preduzetnik koji se bavi maloprodajom dužan je da prilagodi uslove prodaje opasne hemikalije odredbama navedenim u pravilniku u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika odnosno do 17.05.2012. godine.
Na internet stranice Agencije za hemikalije www.shema.gov.rs može se pregladati i kratak film u kojem su data uputstva za primenu Pravilnika i naći druga uputstva. 
Posetite sajt
Agencije za hemikalije  . . .

 

Postavljeni obrasci u Excelu
za Registar menica i ovlašćenja
koji počinje sa radom 1. februara,
krajnji rok evidentiranja 1. jun

(postavljeno 16. januara, poslednji put modifikovano 2. aprila, repozicionirano 23. maja 2012. godine)
Registar menica i ovlašćenja vodi Narodna banka Srbije u skladu sa Odlukom o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja koju je doneo guverner NBS, "Službeni glasnik RS", broj 56/11 od 29. jula 2011. godine, a koja stupa na snagu 1. februara 2012. godine.
U Registar se registruju menice i ovlašćenja koji dospevaju posle 1. juna 2012. godine, nezavisno od datuma njihovog izdavanja. 
Ukoliko menice ili ovlašćenja koji dospevaju na naplatu posle 1. juna 2012. godine ne budu registrovani u Registru NBS, njihova naplate neće se moći izvršiti putem prinudne naplate (ali će se moći naplatiti putem suda) dok će se sve menice i ovlašćenja koji dospevaju do 1. juna moći naplatiti putem prinudne naplate bez obzira na eventualnu neregistraciju u Registru.
 Isto tako, menice izdate do 31. maja 2004. godine (menice na starim blanketima bez serijskog broja) i ovlašćenja izdata pre 1. aprila 2010. godine, neće se evidentirati u Registar bez obzira na datum dospeća, a moći će se izvršavati kroz prinudnu naplatu.
Integralni tekst Odluke pronađite na stranici
Propisi besplatno uz Zakon o platnom prometu  . . .
Pročitajte instrukciju NBS datu kroz pitanja i odgovore
od 28. oktobra 2011. godine na gornju temu na sajtu NBS   . . .
Obrazac Zahtev za registraciju/brisanje menice - Prilog 1,
kao i Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja - Prilog 2
postavljeni su u Excel varijanti na stranici Obrasci besplatno  . . .

 

Umesto stalnog
posla, "omladinci"
(postavljeno 22. maja 2012. godine)
Poslodavci u Srbiji sve češće zloupotrebljavaju zakonsku mogućnost angažovanja mladih preko omladinskih zadruga. Ova praksa je naročito zastupljena na benzinskim pumpama širom zemlje gde se tokom čitave godine unajmljuju ljudi preko studentskih i omladinskih zadruga nauštrb primanja radnika u stalni radni odnos.
Prema Zakonu o radu, poslodavcu je data mogućnost da za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini zaključi ugovor i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina. Umesto samo sezonski, vlasnici firmi čak i po nekoliko godina plaćaju radnike preko zadruga jer im se to isplati iz više razloga.
Iz Ministarstva rada, Radmila Katić Bukumirić objašnjava kako poslodavcima se ne isplati primanje u stalni radni odnos jer bi u slučaju eventualnog davanja otkaza morali zaposlenom isplatiti otpremnine za sve godine radnog staža. Drugo, doprinosi koji se plaćaju osobama angažovanim na ovaj način niži su od onih koji su predviđeni u stalnom radnom odnosu, jer poslodavac i omladinac ugovaraju naknadu i u skladu s njom uplaćuju doprinose.
Poslodavci su u slučaju zapošljavanja preko omladinskih zadruga o slobođeni plaćanja poreza na zarade, jer primanja preko studentskih zadruga nemaju tretman zarada, već naknada. U zadrugama je čak najveća potražnja za studentima, a ne prema nezaposlenima preko 26 godina, jer u tom slučaju firme ne plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje.
Direktor Inspektorata za rad, Predrag Peruničić objašnjava da se najviše “unajmljenih” preko omladinskih zadruga sreće u oblasti fizičko-tehničkog obezbeđenja, poslova održavanja higijene i ugostiteljstva. Međutim, koliko je masovna pojava zloupotrebe ovog instituta, na ovoj adresi nisu želeli da kažu, navodeći da “ne vode posebnu evidenciju o angažovanju osoba preko omladinske zadruge, odnosno na stalnim poslovima kod poslodavca”, ali i da im tokom godine po ovom osnovu pristiže mali broj žalbi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .
 
 

Kako uočiti
"lažnjak" od 2.000 RSD‎
(postavljeno 2. aprila 2012. godine)
Narodna banka Srbije upozorava da su u opticaju falsifikovane novčanice od 2.000 dinara i podsetila građane da su obavezni da prijave ako sumnjaju u lažni novac
Falsifikat ima primetnu, blještavu belinu, različitu od ogirinalnog zaštićenog papira koji je malo toniran, glatka je, sa nekim nejasnim detaljima, a "hologram" je obična nalepljena siva folija, kaže Blaženka Robović iz NBS. Ona je preporučila građanima da pregledaju novac koji dobijaju, ali i onaj koji daju, da ne bi, kako je rekla, bili upleteni u krivično delo puštanja u opticaj lažnog novca. Prema saznanju NBS, postoji 13 ovakvih falsifikata, rekla je Robinović i objasnila da je novčanica urađena na komercijalnom papiru, dostupnom u širokoj prodaji.
"Obaveza je građana da prijave lažnu novčanicu policiji ili najbližoj banci, jer bi u suprotnom bili saučesnici u krivičnom delu", rekla je Robović, navodeći da će u slučaju da se potvrdi da je njihov novac lažan, ostati bez te svote, jer se falsifikati oduzimaju.
Banknota od 2.000 dinara puštena je u opticaj krajem prošle godine, kada je objavljeno da je to najzaštićenija domaća novčanica, sigurna kao evro. Naime, za razliku od prethodnih banknota, gde se kontrola uglavnom bazirala proverom da li ima vodenog žiga na svetlu, na dvohiljadarki su zastupljeni najsavremeniji elementi zaštite od falsifikovanja i prvi put oni su mašinsko čitljivi, kao i vodeće svetske valute.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta B92.biz
  . . .
Izvor: Tanjug 
 

Objavili smo integralni tekst
uredbe o prebijanju dugovanja
i potraživanja prema inostranstvu
(postavljeno 30. marta 2012. godine)
Objavili smo integralni tekst Uredbe o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju, „Službeni glasnik RS“, broj 14/2012 od 27.02.2012. godine, koja je stupila na snagu 6. marta 2012. godine.
Terkst uredbe pronađite
na stranici Propisi besplatno
kod Zakona o deviznom poslovanju
  . . .
 

Minimalna
zarada u 2012. godini
(postavljeno 26. marta, modifikovano 27. marta 2012. godine)
Na osnovu člana 112. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09), Socijalno - ekonomski savet, na 47. redovnoj sednici, održanoj 12. marta 2012. godine, doneo je Odluku o visini minimalne zarade.
Pregled minimalnih neto zarada po satu u 2012. godini, objavljenih u "Službenom glasniku RS", broj 22 od 23. marta 2012. godine, dajemo u nastavku:
          Period                                                                     
Iznos (neto)
          januar 2012. - mart 2012.                                          102,00 din/čas
          april 2012. - februar 2013.                                          115,00 din/čas
Za sve isplate posle 1. aprila 2012. godine važi minimalna zarada u visini 115 dinara (neto). Minimalna zarada za mart koja se isplaćuje u aprilu iznosi 20.240,00 dinara neto, odnosno 27.534,04 dinara bruto.
Izvor: cekos.rs, privsav.co.rs . . .

 

Dostavljanje Plana mera
za otklanjanje ili ublažavanje
neravnomerne zastupljenosti polova
i godišnjeg izveštaja o njegovom sprovođenju

(postavljeno 23. marta 2012. godine)
Prema članu 13. Zakona o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, br. 104/09), poslodavac koji ima u radnom odnosu više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme dužan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublažavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu, a najkasnije do 31. januara. Poslodavac je, takođe, dužan da sačini godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Plan mera iz prethodne godine i godišnji izveštaj o sprovođenju plana mera, poslodavac je dužan da dostavi ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova, tj. Ministarstvu rada i socijalne politike do 31. marta tekuće godine.
Izvor: Privredni savetnik  . . .

 

Kako ostvariti prava iz garancije 
u slučaju stečaja i reorganizacije

(postavljeno 23. marta 2012. godine)
Ekonomska kriza, a i transformacija privrednih subjekata u takvoj situaciji dovela je do toga da jedan broj već postojećih privrednih društava, odnosno preduzetnika prestaje sa radom, bilo zbog stečaja, bilo zbog redovne likvidacije.
U takvim uslovima jedan broj kupaca, koji bi trebalo da ostvari neka prava u vezi sa kupljenom stvari sa nedostatkom, odnosno kvarom, ostaje u nedoumici šta treba da preduzme da bi to svoje pravo ostvario. To pitanje ne reguliše Zakon o zaštiti potrošača već Zakon o stečaju, koji uređuje uslove i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licem, koje bankrotira ili se reorganizuje.
Razlike između bankrotstva i reorganizacije
Zakon o stečaju ima u vidu stečaj u obliku bankrotstva ili reorganizacije privrednog subjekta. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Kada je u pitanju bankrotstvo, obično mislimo na stečaj, kada se u privrednom registru uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje oznaka „u stečaju”, što znači da je upisan subjekt koji nije u pravnom odnosu sa kupcem, a završava se prestankom pravnog subjekta, odnosno njegovim brisanjem iz privrednog registra.
Da bi u takvim uslovima kupac mogao da ostvari prava iz garantnog lista u vezi sa kupljenom stvari treba da zna da danom otvaranja stečajnog postupka banka blokira račune stečajnog dužnika, čime prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa tih računa, a samim tim da i lica koja su kupila stvar da ne mogu prema tom dužniku da ostvaruju prava iz garantnog lista U takvim uslovima stečajni poverioci, među kojima su, dakle, i kupci stvari sa nedostatkom, odnosno kvarom, svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku – prijavom svog potraživanja, u finansijskom obliku, a ako su do otvaranja stečajnog postupka vodili kakav sudski ili upravni spor, ne mogu protiv stečajnog dužnika (prodavca ili proizvođača), odnosno prema njegovoj imovini, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje niti preduzeti bilo koju mera postupka izvršenja.
Prijava potraživanja kupca u postupku stečaja nad prodavcem, odnosno proizvođačem, podrazumeva onu fazu kada kupac stvari nije mogao da ostvari pravo da mu prodavac, odnosno proizvođač zameni kupljenu stvar za istu takvu stvar ili mu je popravi u određenom roku preko svog servisa, već je to pravo iz garantnog lista morao da ostvari preko nekog drugog privrednika i ovome platio za popravljenu stvar, ili kupio kod drugog prodavca istu takvu stvar, pa taj izdatak prijavi stečajnoj masi kupca, odnosno proizvođača u stečaju.
Prijava potraživanja u stečajnom postupku
Da bi kupac mogao da prijavi svoje potraživanje stečajnoj masi dužnika, prethodno se mora obratiti prodavcu, odnosno proizvođaču stvari prema kome nije otvoren postupak stečaja i da od njega zahteva da mu stvar popravi ili zameni za istu takvu stvar. U tom slučaju u pravnom su odnosu izvršenja prava i obaveze iz ugovora o kupovini onaj pravni subjekt koji nije u stečaju i kupac. U takvim uslovima kupac nema pravo da svoja prava iz garantnog lista ostvaruje preko lica koje je u stečaju, odnosno ne može ni tražiti da mu ono popravi stvar ili zameni za istu takvu stvar, niti može prijaviti svoje potraživanje kod takvog lica ako je kvar na stvari otklonio kod druge organizacije ili ako je kod drugog kupca kupio istu takvu stvar. Ovo zbog toga što, kako je rečeno, mora prvo da se obrati onom licu (prodavcu, odnosno proizvođaču) nad kojim nije otvoren postupak stečaja.
U takvim uslovima, kada kupac stvari u garantnom roku želi da ostvari kakvo pravo iz garantnog lista, mora prvo da se obrati prodavcu, odnosno proizvođaču nad kojim nije otvoren postupak stečaja, sa kojim rešava svoja prava iz garantnog lista. Ako se oni ne slože u pogledu krivice za neispravnu stvar, kupac protiv takvog lica može pokrenuti sudski spor radi utvrđenja da ima pravo na popravku, odnosno zamenu kupljene stvari sa nedostatkom. Na taj način prestaje pravo kupca da svoje eventualno potraživanje prijavi stečajnoj masi onoga nad kojim je otvoren stečaj.
Ako su, pak, i prodavac i proizvođač u stečaju, kupac stvari sa nedostatkom u garantnom roku, može kupljenu stvar da popravi kod drugog privrednika, ili ako se kvar ne može otkloniti da kupi istu takvu stvar kod drugog kupca, te da svoj izdatak učinjen za te potrebe prijavi stečajnoj masi jednog od stečajnih dužnika.
Naravno, na ovom mestu se neće više govoriti o postupku stečaja već samo da se naglasi da kada se stečajni postupak okonča pristupa se deobi stečajne mase, uz naznaku da postoje redovi prvenstva naplate (doprinosi, zarade radnika, doprinosi i sl. – kao prioriteti).
Reorganizacija dužnika i položaj kupca kao poverioca
U drugom slučaju, kada se radi o reorganizaciji privrednog subjekta protiv koga je podnet zahtev za stečaj, postupak je nešto drukčiji od „klasičnog’’ postupka stečaja, jer se reorganizacija sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja. Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi, a plan reorganizacije se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili nakon otvaranja stečajnog postupka u skladu sa Zakonom o stečaju. Ako se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka njegov naziv se menja u unapred pripremljen plan reorganizacije, a sadržina i postupak koji se na njega primenjuje određuju se u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se to pitanje uređuje. Može se desiti da se planom o reorganizaciji prizna pravo kupca u vezi sa stvari kupljenoj u garantnom roku, pa ako ga odobre poverioci dužnika i sud svojim rešenjem to potvrdi, kupac može da zahteva od prodavca da mu stvar zameni ili mu je popravi. Međutim, i u takvim uslovima kupac ima pravo da se za popravku ili zamenu stvari obrati onom privrednom subjektu nad kojim nije otvoren postupak stečaja, odnosno kada se položaj stečajnog dužnika rešava reorganizacijom kojom se obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca.
Sada se postavlja pitanje kakva su prava kupca ako nije otvoren „klasičan’’ postupak stečaja već je predložena reorganizacija. U tom slučaju sud određuje privremenog stečajnog upravnika, koji sačinjava, odnosno predaje plan reorganizacije, u kome može predložiti gubitak prava na kamate poverilaca i odložno izmirenje obaveza prema poveriocima, ili predlaganjem da se poverioci uključe u sistem deoničkog poslovanja dužnika. U tom planu može biti predviđeno i da prodavac, odnosno proizvođač odobri kupcu popravku, to jest zamenu stvari sa nedostatkom, ali – to je samo plan. Ako takav plan usvoje poverioci dužnika, odnosno ako sud odobri plan reorganizacije dužnika tek tada kupac stiče prava iz garantnog lista. No, kako taj postupak dugo traje, poželjnije je za kupca da se prvo obrati jednom od navedenih privrednih subjekata (prodavcu ili proizvođaču) prema kome nije otvoren postupak stečaja i postupi na način kako je napred objašnjeno. Naime, i u takvim uslovima kupac ima pravo da se za popravku ili zamenu stvari obrati onom privrednom subjektu nad kojim nije otvoren postupak stečaja. Naravno, teškoće će nastati ako je proizvođač u drugoj državi, što će zahtevati povećane troškove za ostvarivanje prava iz garantnog lista koji je dao takav proizvođač.
U ovom slučaju ne postoje uslovi za vansudsko rešavanje sporova prema Zakonu o zaštiti potrošača jer, kao što je napred navedeno, otvaranjem postupka stečaja nad prodavcem, odnosno proizvođačem, prestaje da postoji raniji privredni subjekt, pa kupac nema mogućnosti da pokreće takav spor.

Integralni tekst preuzet
sa sajta InfoGo.biz, izvor: Politika  . . .  

 

Predstavljen vodič za
bezbednu kupovinu preko interneta

(postavljeno 22. marta 2012. godine)
Управа за дигиталну агенду Министарства културе, информисања и информационог друштва Владе Републике Србије представила је водич за лаку и безбедну куповину преко интернета, који ће помоћи купцима да разумеју и заштите своја права приликом онлајн куповине, али и да се упознају са дужностима продавца.
У саопштењу овог министарства наводи се да је промоција књиге - Е-куповина одржана синоћ у галерији Озон, при чему је том приликом организовано и дружење са интернет заједницом, чији су чланови учествовали у изради поменутог приручника.
Водич купцима даје информације о томе како да безбедно обаве куповину путем интернета и провере кредибилитет продавца, на шта да обрате пажњу пре и после куповине, на које начине могу безбедно плаћати у интернет продавницама и како могу да остваре своја потрошачка права.
Бесплатно издање ове књиге може се преузети са интернет адресе http://digitalnaagenda.gov.rs/ekupovina/ , додаје се у саопштењу.

Integralni tekst vesti preuzet
sa sajta NIP Obrazovni informator  . . .
Ovo je direktni link za
peuzimanje knjige  . . .  

 

Primena uredbi
o prebijanju dugovanja i
potraživanja prema inostranstvu
(postavljeno 19. marta 2012. godine)
Vlada Republike Srbije je usvojila dve uredbe iz oblasti deviznog poslovanja čija primena počinje u prvoj polovini marta 2012. godine, i to:
a) Uredbu o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju („Službeni glasnik RS“, broj 14/2012; u daljem tekstu: Uredba o prebijanju) koja je stupila na snagu 6. marta 2012. godine, i
b) Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS“, broj 15/2012; u daljem tekstu: Uredba o deviznoj kontroli) koja je stupila na snagu 10. marta 2012. godine.
Navedene uredbe su kompatibilne, jer se Uredbom o deviznoj kontroli propisuje poseban obrazac na kome se dostavljaju izveštaji Deviznom inspektoratu o prebijanju dugovanja i potraživanja sa inostranstvom.
Uredbom o prebijanju se definišu tri vrste prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, i to:
I. Bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotroginski promet robe i usluga,
II. Intrakorporativno – kada se prebijanje vrši između rezidenata i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije, i
III. Prebijanje po osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija čiji je rezident član.
Za sve tri navedene vrste prebijanja dugovanja i potraživanja propisan je postupak prebijanja kao i dokumentacija koja se u vezi sa tim prebijanjem dostavlja Deviznom inspektoratu. Bitno je naglasiti da se u slučaju intrakorporativnog prebijanja i prebijanja po osnovu međunarodnih ugovora propisana dokumentacija dostavlja Deviznom inspektoratu pre početka prebijanja, dok se u slučaju bilateralnog prebijanja propisani obrazac - Izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga - dostavlja Deviznom inspektoratu u roku od trideset dana od dana izvršenog prebijanja.
Prema odredbama Uredbe o prebijanju međusobna dugovanja i potraživanja mogu se prebiti do godine dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza robe ili usluga, s tim što se to prebijanje ne može izvršiti ukoliko je spoljnotrogivnski promet robe i usluga izvršen pre 17. maja 2011. godine.
Ukoliko je od izvršenog izvoza, odnosno uvoza robe i usluga prošlo više od godine dana a u tom periodu nije izvršena naplata, odnosno plaćanje, tada postoji obaveza evidentiranja takvih poslova kao kreditnih poslova sa inostranstvom. Kada se kreditni posao evidentira kod Narodne banke Srbije, tada shodno odredbama Uredbe o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama ("Službeni glasnik RS", broj 99/2011) postoji mogućnost prebijanja dugovanja sa potraživanjem.
Iz svega navedenog proizlazi da će za nekoliko meseci postojati mogućnost da se vrši prebijanje svih poslova spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, naravno pod uslovom da se poštuju propis koji se odnose na evidentrianje kreditnih poslova sa inostranstvom.
Prebijanje se ne može izvršiti ukoliko su računi rezidenta koji je učesnik u prebijanju blokirani radi izvršenja prinudne naplate, osim ako drukčije nije utvrđeno Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administarciji.
Radi sprovođenja bilateralnog prebijanja dugovanja i potraživanja potrebno je da se postigne saglasnost oba učesnika u pisanoj formi. Saglasnost može biti data u obliku pimenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju, ili u obliku pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.
Datum bilateralnog prebijanja može biti:
a) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza (koji ne može biti ranije od dana potpisivanja sporazuma), a ako dan nije određen taj dan je dan potpisivanja sporazuma;
b) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnost na takav način izmirenja obaveze.
Dokumentaciju o izvršenom prebiajnju dugovanja i potraživanja rezident je obavezan da čuva deset godina.
Uredbom o deviznoj kontroli su propisana dva nova obrasca koji se dostavljaju Deviznom inspektoratu u štampanoj formi, i to:
a) Izveštaj o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga u roku od 30 dana od dana izvršenog prebijanja, i
b) Izveštaj o finansijskom efektu po prodaji robe u inostranstvu koji predstavlja razliku između fakturisanog iznosa po poslu prodaje i fakturisanog iznosa po poslu kupovine u roku od 30 dana od dana fakturisanja robe kupcu.
Ostali propisani obrasci se dostavljaju Deviznom inspektoratu isključivo u elektronskoj formi, dok je do 10. marta 2012. godine to bilo moguće činiti ili u štampanoj ili u elektronskoj formi.
Uredba o deviznoj kontroli donosi niz novih rešenja od kojih kao najznačajnije navodimo određena preciziranja koja se odnose na vođenje evidencije u Knjizi kontrolnik uvoza robe i usluga i izvoza robe i usluga.
Izvor: Privredni savetnik  . . .
 

Doneta uredba
o prebijanju dugovanja i potraživanja
po osnovu spoljnotrgovinskog prometa
(postavljeno 28. februara 2012. godine)
Влада Републике Србије је, на седници одржаној дана 23. фебруара 2012. године, донела Уредбу о условима и начину пребијања дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга и извештавању Девизног инспектората о пребијању (у даљем тексту: Уредба).
Уредба је донета на основу члана 6. Закона о девизном пословању, којим је предвиђено да резидент (правно лице и предузетник) може извршити пребијање дуговања и потраживања по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга и којим се Влада Републике Србије овлашћује да пропише услове, начин обављања и извештавања Девизног инспектората о пребијању.
Уредба je објављена у „Службенм гласнику Републике Србије", број 14 од 27.02.2012. године, а ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.
Према Уредби, предмет пребијања је свако постојеће, одређено, цело или делимично, доспело, новчано дуговање и потраживање настало по основу увоза и извоза роба и услуга, а које није евидентирано код Народне банке Србије као кредитни посао са иностранством у смислу члана 2. тачка 21. Закона о девизном пословању („Службени гласник РС", бр. 62/06 и 31/11).
У смислу ове Уредбе, пребијање по основу реализованог спољнотрговинског промета робе и услуга може бити:
- билатерално (пребијање се врши између резидента и нерезидента који су реализовали спољнотрговински промет),
- интракорпоративно (пребијање се врши између резидента и нерезидената који послују у систему исте мултинационалне корпорације), и
- пребијање на основу међународних уговора и правила међународних асоцијација, чији је резидент члан.
У складу са Уредбом, међусобна дуговања и потраживања у спољнотрговинском промету робе и услуга могу се пребити до годину дана од дана извршеног извоза или увоза робе и услуга.
Према члану 4. Уредбе, пребијање се не може вршити:
- ако је спољнотрговински промет робе и услуга извршен пре 17. маја 2011. године,
- ако је посебним законом забрањено,
- ако је рачун резидента у тренутку пребијања блокиран ради извршења принудне наплате, осим ако друкчије није утврђено Законом о пореском поступку и пореској администрацији.
Izvor: sajt praksa.rs  . . .
 

Naknada za zaštitu,
korišćenje i unapređivanje
opštekorisnih funkcija šuma,
0,025% na ukupni godišnji prihod
 
(postavljeno 11. februara 2012. godine)
Možda do sada niste ni čuli da ovakva naknada uopšte postoji, ali nemojte se začuditi ako vam na adresu preduzeća stigne uplatnica sa obračunatom naknadom za 2011. godinu. Iznos uopšte nije naivan, naknada za ovaj parafiskalni namet se obračunava po stopi od 0,025% od ukupnog prometa preduzća.
Ova naknada je predviđena članom 86. Zakona o šumama ("Službeni glasnik RS", broj 30/10 od 07.05.2010. godine) koji je stupio na snagu 15.05.2011. godine, a primenjuje se od 16. novembra 2011. godine:
"Naknadu za zaštitu, korišćenje i unapređivanje opštekorisnih funkcija šuma plaćaju pravna lica, osim pravnih lica iz člana 70. st. 1. do 3. ovog zakona.
Obračun i uplatu naknade iz stava 1. ovog člana, vrši pravno lice do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Osnovica za obračun naknade iz stava 1. ovog člana čini ukupan godišnji prihod pravnog lica. Na osnovicu iz stava 3. ovog člana primenjuje se stopa od 0,025 %."
Primalac sredstava, Budžetski fond za šume Republike Srbije je otvoren tek 01.01.2011. godine, tako da za 2010. godinu (za novembar) nije ni mogla biti plaćena naknada, ali od 01.01.2011. je trebalo platiti naknadu i za novembar i dalje plaćati redovno, mesečno
Ova “naknada” je zapravo porez pošto se naknada plaća kada preduzeće koristi neki resurs. Ovu “naknadu” moraju plaćati sva preduzeća, čak i ona koja ne eksploatišu šume. Za preduzeće koje ima godišnji promet od npr. 20 miliona dinara ova naknada iznosi skoro 42.000 dinara svakog meseca i to je više od prosečne plate u privredi!

Integralni tekst
pročitajte na sajtu APPS  . . .
 

 

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Kako do novca, konkursi      
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

   

 


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  

 


 

 

Porezi nisu dobrovoljna kategorija. Plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.


Pronaći ćemo put  ili  ćemo ga stvoriti.    
Hannibal