Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Propisan je jedinstven
uplatni račun za porez po odbitku

(postavljeno 25. februara 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS", br. 20/14, objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, koji je stupio na snagu od 22. februara 2014. godine, s tim što se određene odredbe primenjuju od 1. marta 2014. godine. Ovim pravilnikom, propisan je jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku, izvršene su izmene kod uplatnih računa za porez na imovinu i kod uplatnih računa za doprinose osnivača privrednih društava za koje privredno društvo vrši plaćanje doprinosa na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
1. Jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku
Dopunama odredbe člana 14a Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasnik RS", br. 104/11, ... i 120/13, u nastavku teksta: Pravilnik), propisan je jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku, na koji će se uplaćivati sredstva objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku, i to:
- 840-4848-37 ili
- 840000000000484837 - za elektronsko plaćanje.
Uplata poreza i doprinosa po odbitku na novopropisani jedinstveni račun vršiće se od 1. marta 2014. godine, kada će početi da se koristiti i nova šifra plaćanja 254.
Struktura elementa poziv na broj odobrenja kod objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku, propisana je novim članom 19b Pravilnika, a sastoji se iz četiri dela, i to:
• dvocifreni kontrolni broj po modelu 97;
• jednocifreni prefiks;
• šesnaestocifreni referentni broj dodeljen od strane Poreske uprave;
• jedna slovna oznaka dodeljena od strane Poreske uprave.
U skladu sa ovim izmenama, izvršene su izmene i u Prilogu 1 i Prilogu 2 Pravilnika. U Prilogu 1- Plan računa za uplatu javnih prihoda, posle rednog broja 800. propisan je novi redni broj 800a:
800a 840 4 848 37 Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku 54 4 PU
U Prilogu 2 - Struktura elementa poziv na broj odobrenja, posle rednog broja 4, propisan je redni broj 5:
5. Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku 97 KK - N(1) - N(16) - C(1)
gde je:
- KK - dvocifreni kontrolni broj izračunat po modelu 97;
- N (1) - jednocifreni prefiks;
- N (16) - šesnaestocifreni referentni broj dodeljen od strane Poreske uprave;
- C (1) - jedna slovna oznaka dodeljena od strane Poreske uprave.
2. Uplatni računi za porez na imovinu
U Prilogu 1 Pravilnika, promenjen je opis kod uplatnog računa pod rednim brojem 37, tako da se na uplatni račun broj 840-713121843-57, vrši uplata poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige. Do ovih izmena, u opisu navedenog uplatnog računa bilo je propisano da se on koristi za uplatu poreza na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od fizičkih lica.
Prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 1. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, propisano je da se na uplatni račun pod rednim brojem 37. broj 840-713121843-57 - Porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige, plaća porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) fizičkih lica za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, kao i porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige za 2014. godinu i za naredne poreske godine, koji se utvrđuje rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Kod uplatnog računa na rednom broju 38, takođe je promenjen je opis, tako da se uplatni račun broj 840-713122843-64, primenjuje za uplatu poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Do ovih izmena Pravilnika, na pomenuti uplatni račun bilo je propisano da se vrši uplata poreza na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od pravnih lica.
Prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, propisano je da se na uplatni račun pod rednim brojem 38. broj 840-713122843-64 - Porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, plaća porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) pravnih lica za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, kao i porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige za 2014. godinu i za naredne poreske godine koji obveznici utvrđuju samooporezivanjem.
U skladu sa prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 3. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, porez na imovinu za zemljište za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine plaća se na uplatni račun pod rednim brojem 11, broj 840-711147843-13 - Porez na zemljište.
Takođe, izmenama Pravilnika propisano je da se brišu uplatni računi pod rednim br. 38a do 38g u Prilogu 1, i to:
• 38a     840-713123843-71 - Porez na imovinu - na neizgrađeno zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige;
• 38b     840-713124843-78 - Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji ne vode poslovne knjige;
• 38v     840-713125843-85 - Porez na imovinu - na neizgrađeno zemljište obveznika koji vode poslovne knjige;
• 38g     840-713126843-92 - Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji vode poslovne knjige.
3. Propisani su novi uplatni računi za doprinose osnivača privrednih društava za koje privreedno društvo plaća doprinose
U Prilogu 1 Pravilnika, izvršene su izmene na red. br. 240, 243, 244b, 244v i 244g, kojima se ponovo vrše izmene uplatnih računa za osnivače, odnosno članove privrednog društva za koje privredno društvo vrši obračun i plaćanje doprinosa najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. S obzirom na izvršene izmene, uplata doprinosa za PIO vršiće se na uplatni račun broj 231.
U skladu sa ovim izmenama, počev od 22. februara 2014. godine, u slučajevima kada privredno društvo vrši obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva, koji rade u svom privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, uplata doprinosa vrši se na sledeće uplatne račune:
• 231.     840-721313843-74
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, sveštenika i verskih službenika, ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja i lica koja su osnivači, odnosno vlasnici privrednih društava koji u njima rade, po rešenju Poreske uprave, kao i lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinos;
• 240.     840-721323843-47
Doprinos za zdravstveno osigurawe lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno članova privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinos;
• 243.     840-721331843-06
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno članova privrednog društva, po rešenju Poreske uprave, kao i lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinose.
Nakon izvršenih izmena kod red. br. 244b, 244v i 244g, ovi uplatni računi se isključivo koriste za plaćanje doprinosa samooporezivanjem za preduzetnike koji vode poslovne knjige. U nastavku dajemo opis ovih računa, nakon izvršenih izmena.
• 244b     840-721342843-83
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje samooporezivanjem, za lica, koja u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost;
• 244v     840-721351843-49
Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, a porez plaćaju samooporezivanjem;
• 244g     840-721361843-22
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti samooporezivanjem lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs  . . .

 

Promena poreskog perioda
(postavljeno 24. februara 2014. godine)
Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost u Srbiji je od 01. januara 2005. godine i najviše pažnje kod privrednika izaziva njegova primena u različitim slučajevima. I pored dosta jasnih odredbi u ovom propisu, svakodnevno se pojavljuju različite dileme i potrebe za dodatnim razjašnjenjem.
Obrazlažemo  termin - Poreski period i promene koje su nastupile od usvajanja izmena i dopuna predmetnog zakona sredinom prošle godine. Prema članu 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost, poreski period za koji se obračunava PDV je kalendarski mesec, ukoliko je obveznik u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 50.000.000 ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 50.000.000 dinara. Period prethodnih 12 meseci ne predstavlja kalendarsku godinu, nego poslednjih dvanaest meseci i o ovome treba voditi brigu. Ukoliko je promet koji je naveden manji od 50.000.000 ili obveznik procenjuje da će ostvariti manji promet od 50.000.000 dinara, poreski period je kalendarsko tromesečje.
Međutim, obveznik koji je ostvario ili predviđa da će ostvariti ukupan promet manji od 50.000.000 dinara u prethodnih, odnosno narednih 12 meseci, može da podnošenjem zahteva nadležnom poreskom organu promeni poreski period od kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec. Zahtev se podnosi najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine. Ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci.
Kada se radi o izvoznicima, prema članu 52. Zakona o porezu na dodatu vrednost, izvoznici imaju pravo da ostvare povrat prethodnog poreza ili povrat neiskorišćenog kredita u roku od 15 dana po isteku roka za predaju poreske prijave odnosno od dana podnošenja zahteva za povrat. Ovo pravo ostvaruju samo izvoznici sa pretežnim prometom dobara u inostranstvo. Kriterijumi oko toga šta se smatra pretežnim izvozom, odnosno ko se smatra pretežnim izvoznikom, regulisano je u Uredbi o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatnu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo (Sl.glasnik RS 124/04, 27/05 i 4/13) i o ovome treba voditi računa. Pošto izvoznici teže ka što kraćim poreskim periodima, znači kalendarskim mesecom, radi bržeg povrata prethodnog poreza, a u većem broju slučajeva nemaju promet preko 50.000.000 dinara u poslednjih 12 meseci, da bi sva napred navedena prava ostvarili moraju postupiti u skladu sa članom 48. navedenog zakona i najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine podneti zahtev za period - kalendarski mesec.
Predmetno tumačenje dato je na osnovu prikupljenih mišljenja iz različitih publikacija i predstavlja mišljenje RPK Subotica. Zvanična službena tumačenja propisa daje isključivo donosilac propisa, znači Narodna Skupština, koja uglavnom prihvata tumačenja nadležnih ministarstava, tako da i ovo treba imati u vidu.

Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . . 

 

Pola na belo, pola na sivo
(postavljeno 22. februara 2014. godine)
Siva ekonomija zbog koje Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra može da se suzbije samo zajedničkom saradnjom svih državnih organa.
Sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Beograda Snežana Veličković kazala je da je cifra od 30 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) koliko se procenjuje da čini siva ekonomija, mnogo veća i da prema procenama Privredne komore Beograda ide čak i preko 50 odsto. Ona je navela da je siva ekonomija prisutna u svim segmentima srpske privrede i da su njene posledice ogromne. "Siva ekonomija je mnogo više od neplaćenog poreza, jer dovodi do nelojalne konkurencije koja ugrožava mala preduzeća i preduzetnike, smanjenja mogućnosti legalnog zapošljavanja i nemogućnosti kontrolisanja bezbednosti proizvoda", naglasila je Veličkovićeva.
Predstavnik tržišne inspekcije Goran Macura kazao je da su kontrole sprovedene prethodnih godina pokazale da neregistrovani prodavci nisu najveći problem kada se govori o sivoj ekonomiji, precizirajući da je kontrola kojom je bilo obuhvaćeno 700 prodavaca pokazala da je samo njih osam bilo neregistrovano. Prema njegovim rečima, veći problem je prodaja robe bez prateće dokumentacije, odnosno dokaza o poreklu a koju inspektori ne mogu da oduzmu već samo mogu da zabrane njen promet. "U borbi protiv sive ekonomije veoma je važna maksimalna koordinacija i saradnja svih državnih organa. Zakoni koji su veoma važni u toj borbi ne mogu više biti u funkciji onih koji te zakone krše i tu treba tražiti rešenje problema", istakao je Macura.
Zamenik načelnika komunalne policije Aleksandar Kostić kazao je da je zabluda da komunalna policija može da reši sve komunalne probleme u gradu. On je istakao da komunalna policija najčešće sankcioniše prodaju na javnim površinama i van pijačnih mesta, ali da tada nailazi na nerazumevanje građana koji ih osuđuju i podržavaju one koji se bave nelegalnim poslovima.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Beta, 21. februar 2014.

 

Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa
i drugim pitanjima od značaja za način
utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica

(postavljeno 21. februara 2014. godine)
Radi utvrđivanja oporezive dobiti za 2013. godinu, konačno je donet dugoočekivani Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 21/2014.).
Ovim pravilnikom propisani su novi obrasci i to: PB 1, Aneks Obrasca PB 1, Aneks 1 Obrasca PB 1, OK, PK, SU, SI, KPB, pa smo radi bržeg sagledavanja novog načina iskazivanja pojedinih podataka u njima, posebno u Obrascu PB 1, dali način njegovog popunjavanja ali opisno, što bi trebalo da olakša sastavljanje poreskog bilansa.
Skrećemo pažnju da je krajnji rok za predaju PB 1 30. jun 2014. godine, i da još uvek nemamo objavljen podzakonski akt koji propisuje novu poresku prijavu - Obrazac PDP, u kome se utvrđuje poreska obaveza i to konačna za 2013. i akontacija za 2014. godinu. Ovaj akt se očekuje tokom sledeće nedelje.
Pogledajte sastavljanje Obrasca PB 1. 

Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs  . . .

 

Situacija u vezi sastavljanja
finansijskih izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 18. februara 2014. godine)
Urednik "Računovodstvene prakse" obratio se svojim pretplatnicima sledećim tekstom:
"... moramo da Vam se obratimo povodom situacije u vezi sa dostavljanjem finansijskih izveštaja za 2013. godinu. Kao što vam je poznato, iako je već polovina februara 2014. godine, u momentu pisanja ovog teksta nije zvanično objavljen, u „Sl. glasniku RS", Pravilnik o poreskom bilansu, odnosno, još uvek ne postoje obrasci poreskog bilansa niti za privredu niti za preduzetnike, kao ni odgovarajuće poreske prijave. Mi, na terenu, sarađujemo i sa računovođama koji rade u računovodstvu više od četrdeset, pa i pedeset godina, i niko od njih ne pamti da je u prošlosti postojala ovakva situacija.
Ovo je prouzrokovalo to da mnoge računovođe nisu sastavile finansijske izveštaje, jer im je neophodan tačan iznos poreza na dobit za tu operaciju. Na apele da požure sa objavljivanjem poreskih bilansa i poreskih prijava, činovnici koji su za to zaduženi u ministarstvu su odgovorili pitanjem: „Kakve veze ima porez na dobit sa sastavljanjem finansijskih izveštaja? Imamo vremena do 29. juna za to". Na ovakav odgovor ne treba ni davati komentar.
Moramo posebno podsetiti na poslednje (za sad) poreske reforme, kad su računovođe odmah po usvajanju novih poreskih propisa morale da ih primenjuju, dok je nadležnom ministarstvu ostavljen rok od šest meseci da se ono prilagodi tome. Naravno, računovođe su, u najvećem broju, uspele da se prilagode, dok su činovnici nadležnih ministarstava u velikom broju slučajeva kasnili sa donošenjem podzakonskih akata, i stvaranjem uslova za sprovođenje zakona. Samo u slučaju navedenog poreskog bilansa i poreske prijave, kasni se više od šest meseci..." 
Integralni tekst možete
pročitati na sajtu praksa.rs  . . .

 

Na 1.336 firmi - jedan inspektor
(postavljeno 17. februara 2014. godine)
Zašto je Inspekcija rada prinuđena da kontroliše tek svako deseto preduzeće u Srbiji?
Zbog nedostatka kadrova, za proveru svih privrednih subjekata potrebno je čak 11 godina. 
Da bi proverio svih 1.336 firmi za koje je nadležan, jednom inspektoru rada potrebno je čak 11 godina. Zato i ne čudi što se licitira podacima da u našoj zemlji ima između 700.000 i milion ljudi koji, sudeći po ovim podacima, nesmetano rade na „crno“.
Inspektori stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Tako su lane, na osnovu izvršenih nadzora, uspeli da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.
"U oblasti radnih odnosa smo prošle godine sproveli 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu na „crno“", kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Prema njegovim rečima, najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme.
"Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru".
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj smatraju da je, osim nedostatka kadra, veliki problem i nepostojanje valjanog sistema kontrole.
"Nijedna zemlja u svetu nema dovoljan broj inspektora da bi pokrila sva preduzeća", kaže Ivan Radak, iz NALED-a. - To bi značilo da su nam potrebne desetine hiljada inspektora i taj broj državni budžet ne bi mogao da izdrži. Problem sa malim brojem inspektora naspram ukupnog broja preduzeća rešava se dobrom analizom rizika. Proceni se gde bi mogle biti kritične tačke, odnosno preduzeća koja su potencijalni prekršitelji zakona i ide se pravo ka njima umesto da se ide od vrata do vrata.
Analize NALED-a i USAID-a pokazuju da upravo ta procena rizika nedostaje da bi kontrole inspekcija bile efikasnije. Njihovo poslednje istraživanje pokazalo je da 30 odsto preduzeća ne poseti nijedna inspekcija za godinu dana.
Ili nikad ili svakog meseca
Problem je i što neke inspekcije u iste firme dolaze više puta - navodi Ivan Radak. - Na primer, za Veterinarsku inspekciju neki ispitanici su naveli da ih je posetila u proseku više od 13 puta za godinu dana, a Komunalna više od devet puta! Takvi odgovori sugerišu nam da ne postoji koordinacija u radu inspekcija. Puno bi pomoglo donošenje jedinstvenog zakona o inspekcijskom nadzoru, koji bi najpre rešio pitanje preklapanja nadležnosti inspekcija i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za razmenu informacija među inspekcijama.
Mlade izrabljuju
Za rad na „crno“ poslodavci najčešće regrutuju mlade, nekvalifikovane radnike i zaposlene bez redovnih zarada. Rizična grupa su i nezaposleni stariji od 40 godina i korisnici socijalne pomoći i novčanih naknada.
Integralni tekst
preuzet sa sajta novosti.rs
Autor: Z. Radović - A. Krsmanović | 14. februar 2014.

 

Objavljene su
kamatne stope "van dohvata ruke"

(postavljeno 17. februara 2014. godine)
U „Službenom glasniku RS“ br. 17/2014 od 14. februara 2014. god. objavljen je Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”. Ovim pravilnikom propisuju se kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”, a koje se koriste prilikom obračuna rashoda i prihoda po osnovu zajmova i kredita od povezanih licia. Pravilnik je stupio na snagu 15. februara 2014. god. a primenjuje se prilikom sastavljanja poreskog bilansa za 2013. god.
Za 2013. godinu kamatne stope za koje se smatra da su van dohvata ruke su:
1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:
3,30% na kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 2,88% na kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
 2,21% na kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
2) za druga privredna društva:
 17,11% na kratkoročne kredite u RSD;
 14,73% na dugoročne kredite u RSD;
 7,88% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 6,55% na dugoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 9,25% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
 6,30% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
 7,57% na kratkoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
 5,56% na dugoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD.
Navedene kamatne stope primenjuju se i na zajmove.
Uočava se da su, za razliku od ranijih godina, propisane posebne kamatne stope za banke i davaoce finansijskog lizinga na jednoj i za druga privredna društva na drugoj strani, zatim da su utvrđene kamatne stope za koje se smatra da su van dohvata ruke, posebno za kratkoročne, a posebno za dugogočne kredite i zajmove. Od stranih valuta objavljene su kamatne stope za USD, EUR i CHF.
Napominjemo da u skladu sa izmenom Zakona o porezu na dobit, počev od 2013. god. umesto kamatnih stopa koje je utvrdio Ministar finansija prilikom usklađivanja rashoda i prihoda po osnovu zajmova i kredita od povezanih lica, poreski obveznik ima pravo da za potrebe utvrđivanja iznosa kamatne stope koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajam odnosno kredit sa povezanim licima, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" iz čl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno jednom od metoda za proveru transfernih cena, kao i za ostale transakcije, utvrdi tržišne kamatne stope. Poreski obveznik koji se odluči da iskoristi ovo pravo dužan je da opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" za kamatne stope primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima. U tom slučaju, ukoliko poreski obveznik odluči da iskoristi pravo samostalnog utvrđivanja tržišnih kamatnih stopa poreska uprava, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajmove, odnosno kredite između tog obveznika i sa njima povezanih lica nije vezana iznosima propisanih kamatnih stopa koje je utvrdio Ministar finansija i koje su objavljene u Pravilniku o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”.
Integralni tekst
preuzet sa sajta privsav.rs  . . .

 

Porez na imovinu
plaćati na stare račune

(postavljeno 13. februara 2014. godine)
Prema informacijama iz Gradske poreske uprave Grada Novog Sada i drugih lokalnih poreskih uprava, uplate akontacije za porez na imovinu treba vršiti na stare račune koji su važili u 2013. godini, bez obzira što su za upotrebu od 1. januara 2014. godine objavljeni novi uplatni računi.
Obradili: Branislava Malešević i Jovan Šukara  . . .

 

Tašna-mašna firmu
najlakše prepoznati
po broju radnika

(postavljeno 11. februara 2014. godine)
U Srbiji, prema procenama, postoji više od 20.000 tašna-mašna firmi, kojima gazde nagomilaju dugove, a onda ih namerno gurnu u stečaj.
Tašna-mašna firme prepoznaju se najčešće po tome što imaju jednog ili nijednog zaposlenog.
U Srbiji ima više od 45.000 firmi u kojima je zaposlen jedan ili nijedan radnik, dok ostali zaposleni, ako ih ima, pare dobijaju na ruke. Međutim, takva praksa ne znači automatski da je firma tašna-mašna. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da neke od tih firmi zaista funkcionišu sa malim brojem ljudi.
"Problem je što je fantomskim firmama teško ući u trag. Koliko se manipuliše sa osnivanjem firmi, za nas je velika magla. Ne zna se koliki broj preduzeća je živ i radi pod drugim imenom, a koji je zaista ugašen i nestao. Kod nas je bilo mnogo slučajeva da, po skraćenoj proceduri, mnogi otvaraju firme i na ukradenu ličnu kartu. Pravi vlasnici tog dokumenta nemaju pojma šta se dešava, pa kad im dođe policija na vrata, nađu se u neobranom grožđu. A sve počinje i završava se s državom koja ne radi svoj posao", navodi Savić.
Gazdama fantomskih firmi na ruku ide i to što je procedura za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću jednostavna, a registracija košta samo 100 dinara. Zato i ne čude zabrinjavajući podaci Poreske uprave. Poreznici su, naime, zbog dugova blokirali 52.000 firmi, a svakoj drugoj na račun mesecima nije legao ni dinar.
Savić smatra da su neka od tih preduzeća verovatno propala, mada je izvesno da je velika većina prebacila biznis na drugu firmu.
"Naravno, moguća je situacija da čak i velike firme koje su normalno poslovale, isisaju novac, rasprodaju imovinu i proglase stečaj. Takva firma ne može da isplati dugove ni prema poveriocima ni prema bankama, a još manje prema radnicima. Krajnje je vreme da država krene u raščišćavanje takvih situacija", poručuje on.
Stručnjaci se slažu da bi država, u cilju bolje borbe protiv fantomskih firmi, morala najpre da pojača inspekcijsku kontrolu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Autor: M. Krkić  . . .

 

"Popunjavaj
kako gazda kaže"

(postavljeno 11. februara 2014. godine)
Finansijske izveštaje preduzeća u Srbiji niko ne kontroliše, a i što bi kada svako može da ih radi bez ikakve odgovornosti.
Ovog časa na desetine hiljada računovođa i šefova računovodstava u skoro 400.000 pravnih lica – preduzeća (velikih, srednjih, malih i mikro) i preduzetnika sklapa lanjske poslovne knjige i priprema godišnje izveštaje o svom finansijskom poslovanju, piše Politika.
To je, tvrdi dr Pero škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, oduvek bio izuzetno veliki i odgovoran posao za celu tu struku, ali i društvo kome je, do pre petnaestak godina, bilo veoma stalo da sazna s kakvim je rezultatima poslovala privreda. Danas?
„Piši i popunjavaj onako kako ti gazda kaže”, oporo kaže naš sagovornik. Na naš upitan pogled, nije li možda neslana šala u pitanju, škobić dodaje: „Ne. Ne šalim se. Danas završne račune, koje Agenciji za privredne registre treba da preda do 28. februara, može da radi svako. Uopšte ne mora da bude školovani računovođa niti da za to ima profesionalno zvanje i znanje i da ima bilo kakav dokaz o tome. Pošto im ne treba struka i nauka ti ljudi su oslobođeni i od bilo kakve odgovornosti za ono što u formulare upišu i na kraju se i ne potpišu. I što bi za sve to bili odgovorni kada te finansijske izveštaje niko ne kontroliše”, opet će škobić.
Zar taj posao, sada ozbiljno pitamo, nije ipak Zakonom o računovodstvu regulisan i u njemu, koliko je poznato, postoje neke norme, pa i sankcije, jer je, ipak, reč o ozbiljnom poslu. škobić na naša pitanje odgovara svojim pitanjem:
„A ko je u Srbiji odgovarao zbog netačnih finansijskih izveštaja? Ko? Niko. I neće”, nastavlja škobić i dodaje da „mi Međunarodne računovodstvene standarde, koje smo uzeli kao svoje, primenjujemo na svoj, balkanski način”.
Zato nam se, upozorava, i dešavaju lomovi u bankama, visoki gubici u javnim i državnim preduzećima, ogromna poreska i međusobna dugovanja... Ogrezli smo u bezakonju i svakojakoj finansijskoj nedisciplini.
„čudimo se što niko ne veruje našim finansijskim i izveštajima revizora. čemu čuđenje? Nama zakone i prateće propise, pogotovo pravilnike za njihovu primenu, pišu i pripremaju ljudi koji nikada nisu sastavili nijedan završni račun. Struka se već deceniju i po ništa ne pita. Caruju interesi malih grupa ljudi i veoma uticajnih konsultantskih kuća kojima idu u račun što komplikovanija pravila, jer ona iziskuju dodatna tumačenja i troškove”, uverava nas čelni čovek Saveza računovođa i revizora Srbije, člana Međunarodne i Evropske federacije računovođa, koji po Međunarodnim standardima edukuje profesionalne računovođe koji se priznaju u svetu i u našoj privredi, ali ih osporavaju činovnici Ministarstva finansija.
Pa, ko je tu na gubitku?
Najviše država. Nema ko drugi, tvrdi škobić. Pošto različitim računovodstvenim i knjigovodstvenim gimnastikama preduzeća mogu da prikažu u svojim poslovnim knjigama manje prihode, a velike troškove – nema dobiti i država ostaje bez poreza. Ako im je zbog dobre „kreditne istorije” i zajma kod banke potreban dobar rezultat – imaće ga. Sve se, kaže na kraju razgovora škobić, može izbeći donošenjem novog zakona o računovodstvu, naravno i reviziji, ali po pravilima struke i nauke, a ne za lobiste u sprezi sa liderima pojedinih političkih partija koje su bile na vlasti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .

 

Informacija o kamatnim
stopama „van dohvata ruke“

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
U oblasti poreza na dobit, čije utvrđivanje je u toku, trenutno najvažnije pitanje odnosi se na iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Naime, obveznici poreza na dobit koji su realizovali transakcije sa poveznim licima po osnovu kredita i zajmova, imaju obavezu da utvrde rashode, odnosno prihode od kamate po kamatnim stopama u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Iako je rok za predaju poreskog bilansa 29. jun, podatak o iznosu porezu na dobit potrebno je obračunati pre kraja februara, kako bi se u bilansu uspeha utvrdio konačan iznos poreskog rashoda (koji čini zbir tekućeg i odloženog poreza). Utvrđivanje poreza na dobit od značaja je i za utvrđivanje odloženog poreza, jer od ukupnog obračuna poreza na dobit zavisi odloženi porez npr. po osnovu neiskorišćenog poreskog kredita ili prenetog poreskog gubitka.
Prema odredbi člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke“ obračunavala na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može propisati iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Prema našim saznanjima, ministar finansija će iskoristiti navedeno pravo i uskoro objaviti poseban pravilnik, kojim će biti objavljene kamatne stope koje su utvrđene na osnovu podataka koje je Ministarstvu finansija dostavila Narodna banka Srbije.
Očekuje se da pravilnikom budu objavljene sledeće kamatne stope:
• kamatne stope posebno za banke, a posebno za privredne subjekte;
• kamatne stope posebno za kratkoročne, a posebno za dugoročne kredite, odnosno zajmove;
• kamatne stope posebno za dinare, a posebno za (samo) tri strane valute: EUR, USD i CHF.
Nezavisno od kamatnih stopa koje će ministar objaviti, obveznik svakako ima pravo da za potrebe utvrđivanja kamatnih stopa po principu „van dohvata ruke“, umesto propisanih kamatnih stopa, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ i samostalno utvrdi kamatne stope za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Pored pomenutog pravilnika o kamatnim stopama „van dohvata ruke“, očekuje se da (konačno) budu objavljeni i pravilnici koji uređuju poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Objašnjenje MF
o nekim pitanjima iz
oblasti transfernih cena

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
Ministarstvo finansija donelo je Objašnjenje broj 430-00-40/2014-04, od 3. februara 2014. godine, koje se odnosi na dva pitanja iz oblasti transfernih cena, i to:
• da li se pravna lica čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave smatraju povezanim licima u smislu člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
• kako se određuje procenat posrednog učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
Preuzmite objašnjenje MF, a u nastavku ukratko ukazujemo na suštinu navedenih pitanja.
1. Republika Srbija, Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao pravna lica 
Republika Srbija ima status pravnog lica, pa se sva pravna lica u čijem kapitalu ili organima upravljanja Republika Srbija učestvuje sa najmanje 25%, smatraju povezanim licima. U skladu sa tim, povezanim licima smatraju se npr. Komercijalna banka, NIS, Elektroprivreda, Telekom i mnoga druga pravna lica.
Posmatrano sa aspekta analize transfernih cena, a posebno imajući u vidu nedavne izmene Pravilnika o transfernim cenama, postojanje povezanosti između navedenih lica podrazumeva sledeće:
• navedena pravna lica nemaju obavezu da u izveštaju o transfernim cenama obelodanjuju podatke o svim pravnim licima sa kojima su povezani preko Republike Srbije, već samo o onim pravnim licima sa kojima su realizovali transakcije u poreskom periodu;
• ukoliko ukupna vrednost transakcija sa poveznim licem u toku poreskog perioda nije veća od 8 miliona dinara, o tim transakcijama može da se sastavi izveštaj u skraćenom obliku;
• ukoliko je ukupna vrednost transakcija sa poveznim licem u toku poreskog perioda veća od 8 miliona dinara, postoji obaveza da se o tim transakcijama sastavi izveštaj u punom obimu, što znači da postoji obaveza utvrđivanja cena po principu „van dohvata ruke“.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica, pa se sva pravna lica u čijem kapitalu ili organima upravljanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave učestvuje sa najmanje 25%, smatraju povezanim licima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave se za svrhu analize transfernih cena ne smatraju međusobno povezanim pravnim licima. U skladu sa tim, pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija i pravno lice čiji je osnivač npr. jedinica lokalne samouprave nemaju status poveznih lica. Međutim, ukoliko npr. Republika Srbija i grad Beograd istovremeno učestvuju u kapitalu, odnosno u organima upravljanja istog pravnog lica sa najmanje 25% učešća, to pravno lice smatra se povezanim i sa Republikom Srbijim i sa gradom Beogradom, kao i sa pravnim licima u kojima Republika Srbija, odnosno grad Beograd imaju navedeni procenat učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
2. Način utvrđivanja procenta posrednog učešća
Odredbama člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, propisano je da se smatra da mogućnost kontrole nad obveznikom postoji u slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja. Međutim, nijednom odredbom nije uređeno na koji način se utvrđuje posredno učešće u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
Prema Objašnjenju MF, suština je da se procenat posrednog učešća utvrđuje matematičkim putem.
Primer:
• kompanija A ima 70% učešća u kapitalu kompanije B;
• kompanija B ima 40% učešća u kapitalu kompanije C.
Posredno učešće kompanije A u kapitalu kompanije C iznosi 28% (70% od 40%), pa se sve tri kompanije smatraju povezanim licima.
Primer:
• kompanija A ima 99% udela u kompaniji B;
• kompanija B ima 25% udela u kompaniji C.
Kompanije A i C nemaju status povezanih lica, jer posredno učešće kompanije A u kapitalu kompanije C iznosi 24,75%.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Za doprinos za PIO za vlasnika
preduzetničke radnje iz radnog
odnosa, ostaje stari uplatni račun

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
Uplatni računom za doprinos za PIO za vlasnika preduzetničke radnje koji radnju vodi iz radnog odnosa, prema našim saznanjima, koristi se dosadašnji uplatni račun 840-721419843-40.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Ulaganja
u osnovna sredstva

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
Nalazimo se pred završetkom izrade godišnjih obračuna i polako se pripremamo za sastavljanje Poreske prijave i Poreskog bilansa. Prema odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća, pravno lice može koristiti poreske olakšice pri utvrdjivanju obaveze poreza na dobit umanjivanjem poreza, proporcionalno izvršenim ulaganjima u osnovna sredstva.
Javljaju se različite situacije i obveznici nisu uvek sigurni da li, kako i koliko mogu koristiti ovih povlastica kao i da li uvek mogu koristiti ove prednosti. U prilogu ovog dopisa nalazi se jedno interesantno pitanje i Mišljenje Ministarstva finansija. Nije na odmet da ga pročitate. Možda i vi imate sličnu situaciju.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .

 

Računovođa
nije detektiv

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
Računovođe tvrde da se vođenje dosijea klijenata nigde u Evropi ne traži, te da prema istom zakonu računovođe velikih kompanija nemaju tu obavezu, dok su knjigovodstvene agencije u obavezi da provere i svaku trafiku čije knjige vode. Knjigovođe se zato zalažu da imaju iste obaveze kao i advokati, odnosno da o uočenoj neregularnosti samo obaveste Upravu Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca, a ne da se bave detektivskim poslom. 
Kada je o obuci reč, kako kažu knjigovođe, ona obično traje dva dana. Tu se postavlja logično pitanje kako je moguće da se tako važna materija savlada za dva popodnevna predavanja i da se za to dobije licenca. Takođe, pitanje je ko te obuke sprovodi.
U dopisu koji smo dobili od Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca kaže se sledeće: u praksi, Uprava sarađuje sa strukovnim udruženjima obveznika, odaziva se na pozive za držanje prezentacija i organizuje obuke u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Uprava takođe daje mišljenja o primeni zakona, i na taj način pomaže obveznicima da adekvatno primene propise.
A koliko je posao knjigovođe da proverava da li je vlasnik neke firme terorista ili u srodstvu sa političarem na položaju, opravdan i koristan, možda najbolje govori činjenica da Uprava za sprečavanje pranja novca od početka primene zakona nije dobila nijednu prijavu sumnjive transakcije od računovođa.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rtv.rs  . . .

 

Godišnja zarada
isplaćena u 2013. godini
i sa njom povezane veličine

(postavljeno 3. februara 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS" broj 6/2014, od 24. januara 2014. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatak o prosečnoj godišnjoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćenoj u 2013. godini.
Ovaj podatak koristi se kao osnov za utvrđivanje:
• neoporezivog iznosa dohotka na koji se ne plaća godišnji porez na dohodak građana;
• dohotka za oporezivanje kao graničnika za oporezivanje dohotka i primenu poreske stope od 10%, odnosno 15% na poresku osnovicu; i
• ličnih odbitaka za koje se umanjuje osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji koja je isplaćena u 2012. godini iznosi 60.708,00 dinara mesečno, odnosno  728.496,00 dinara za 12 meseci.
Na osnovu gornjeg podatka utvrđene su veličine koje se koriste za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, u iznosima iz sledećeg pregleda:
  R.br.  Opis                                                                                                  Iznos 
    1.     Prosečna godišnja zarada isplaćena u RS u 2012. godini   . .            728.496 
    2.     Neoporezivi iznos :
            Rezidenti, stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnog
            lica i rezidenti upućeni u inostranstvo - trostruki iznos
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       2.185.488 
    3.     Dohodak za oporezivanje (oporezivi prihodi umanjeni
            za neoporezivi iznos sa r. br. 2) kao graničnik za primenu
            poreskih stopa od 10% odnosno 15% u visini od
            šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . .         4.370.976 
    4.     Lični odbici:
    4.1.  Za poreskog obveznika - 40% prosečne godišnje zarade  . . . .           291.398 
    4.2.  Za izdržavanog člana porodice - 15% prosečne
            godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .        109.274 
    5.     Poreska stopa:
    5.1.  Za iznos dohotka za oporezivanje do visine šestostrukog
            iznosa prosečne godišnje zarade umanjenog za lične odbitke  .              10% 
    5.2.  Za iznos dohotka za oporezivanje preko šestostrukog iznosa 
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .           15%
    6.     Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno
            osiguranje za 2013. godinu  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.642.480 
    7.     Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno
            socijalno osiguranje za 2014. godinu  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.850.101 
Obradili:
Petar Šukara i Jovan Šukara
  . . .
 

Izmenjen Pravilnik
o transfernim cenama
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
U „Službenom glasniku RS“ br. 8/14 od 29.01.2014. objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima (u daljem tekstu: Pravilnik o transfernim cenama), koji je stupio na snagu 30. januara 2014, a koji koje se primenjuje i na sastavljanje poreskog bilansa za 2013. godinu.
Najznačajnija izmena je da je omogućeno da se, umesto detaljne studije transfernih cena, za transakcije sa pojedinačnim povezanim licem čija je ukupna vrednost u poreskom periodu manja od 8.000.000 din, nadležnom poreskom organu podnese izveštaj u skraćenom obliku.
Izveštaj u skraćenom obliku poreski obveznik može da podnese za transakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, koje ispunjavaju jedan od sledeća dva uslova:
1) da je transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosi poreski bilans i da njena vrednost nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost;
2) da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godine za koju se podnosi poreski bilans nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost.
Izveštaj u skraćenom obliku podnosi se za sve transakcije koje ispunjavaju jedan od dva uslova, a sadrži podatke o svakoj od ovih transakcija, a naročito:
1) opis transakcije;
2) vrednost transakcije;
3) povezano lice sa kojim je transakcija izvršena.
Prema tome, pravna lica će, osim za zajmove i kredite, moći da za jednokratne transakcije sa jednim povezanim licem čija je vrednost u 2013. god. manja od 8.000.000 dinara, kao i za transakcije sa jednim povezanim licem čija je ukupna vrednost u poreskom periodu manja od 8.000.000 din. izveštaj o transfernim cenama poreskom organu dostave u skraćenom obliku. Skraćenje se ogleda u tome što se za ove transakcije navodi opis i vrednost svake ovakve transakcije, kao i podaci o povezanom licu sa kojim je transakcija izvršena i što za ove transakcije pravno lice neće biti u obavezi da proverava da li su se odvile po tržišnim uslovima, niti da vrši korekciju poreske osnovice u poreskom bilansu.
Pored toga, izmenama Pravilnika brisana je ranija odredba da uz studiju transfernih cena poreski obveznik nije dužan da dostavlja dokumentaciju o transakcijama sa pojedinačnim pravnim licem, osim na zahtev nadležnog poreskog organa; ukinuta je obaveza dostavljanja spiska svih povezanih lica i definisanja načina na koji je utvrđena povezanost sa svakim od njih (ovi podaci već sadržani u tački 5 spiska informacija koje treba obezbediti u delu studije o analizi grupe); zatim je brisana obaveza da je poreski obveznik u funkcionalnoj analizi dužan da izvrši i opis planiranog razvoja poslovnih odnosa i obrazloži politiku transfernih cena sa povezanim licima.
Dopunom Pravilnika predviđeno je da se kod primene metode uporedive cene na tržištu interno uporedivom cenom smatra i cena usluga ili proizvoda koju je obveznikovo povezano lice ostvarilo u transakciji sa nepovezanim licem, pod uslovom da se transakcija obavlja pod uporedivim uslovima, a izvršena su i preciziranja formule za računanje stope bruto marže kod metode preprodajne cene i cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu u smislu da se rezultat množi sa 100 kako bi se bruto marža izrazila u procentualnom obliku.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta privasav.rs
  . . .
 

 

 


  poslednja      s t r a n a   
  sledeća      12     11     10     9     8     7     6     5     4     3     2     1 







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal