Poslovni savetnik, aktuelnosti

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja              Pridružite nam se na  facebook.png

 
       Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja;
       Kriviti sebe, početak uviđanja;
       Ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti. 
             
                                                                  Epikur


 

Poštovane koleginice i kolege,

želimo vam prijatan odmor  . . .


Kudin most na rijeci Krupi, Obrovac, BukovicaKanjon rijeke Zrmanje, Obrovac, Bukovica








Sa objavljivanjem najnovijih 

aktuelnosti nastavljamo početkom avgusta  . . .


RZS objavio indeks
potrošačkih cena za jun 2014.

(postavljeno 11. jula 2014. godine)
Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u junu 2014. godine, u odnosu na maj iste godine, u proseku su povećane za 0,1%. Potrošačke cene u junu 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 1,3%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 2,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u junu 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura (4,2%), Odeća i obuća (0,3%), Komunikacije (0,2%) i Transport (0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-1,0%), Obrazovanje (-0,2%) i u grupama Hrana i bezalkoholna pića, Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po -0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS

Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 


Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 10. jula, modifikovano 11. jula 2014. godine)
11.07.2014. - Kretanje inflacije u junu
11.07.2014. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u junu
10.07.2014. - Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 8,5 odsto
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS


Knjigovođe,
neplaćeni detektivi države

(postavljeno 11. jula 2014. godine)
Represivna uloga Zakona o sprečavanju pranja novca
Teret državne borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, prema rigidnoj primeni istoimenog zakona, pao je na pleća knjigovodstvenih agencija. Krovni zakon, hitno i bez javne rasprave usvojen 2009, počeo je da se primenjuje 2012, a u prvoj polovini ove godine pokazao je svoju represivnu snagu. Glavni obveznici ovog zakona su banke, knjigovodstvene agencije i delimično advokati, koji su kroz esnafsko jedinstvo uspeli da izuzmu odgovornost po najstrožim odredbama.
Dosad su, milionskim iznosima, kažnjavani isključivo vlasnici računovodstvenih agencija, najčešće zbog nedostatka detalja u izveštajima. Paradoksalno, zakon se ne odnosi na knjigovođe u firmama, pa tako ni na zaposlene kod, recimo, Darka Šarića, koji je u javnosti označen kao personifikacija pranja novca stečenog kriminalom.
Formalno, centralni organ u borbi protiv pranja novca je Uprava za sprečavanje pranja novca (USPN), koja deluje u okviru Ministarstva finansija. Međutim, ta finansijsko-obaveštajna služba Srbije pretežno služi kao bič za računovođe, pošto prema sopstvenom tumačenju Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ne može samostalno da uoči sumnjivu transakciju i otvori predmet protiv istinskih perača novca. Tako barem tvrde ovlašteni u USPN u pisanom odgovoru dostavljenom Danasu. Istovremeno, na internet prezentaciji te službe tvrdi se suprotno - da „Uprava može, bez prethodne prijave sumnjive transakcije, sama uočiti da postoji sumnja da neko lice ili organizovana grupa pere novac ili da postoji osnovana sumnja na finansiranje terorizma, pa onda zatražiti podatke od obveznika i drugih državnih organa.“
Jovan Beara, predsednik Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, kaže za Danas da je prema važećem Zakonu o sprečavanju pranja novca, na knjigovođe palo mnogo obaveza koje ne mogu da ispune, čak ni angažujući sve resurse i privatne veze. Kako se taj zakon primenjuje od ove godine, knjigovođe nisu u prekršaju ni u privrednom prestupu samo kada vode mali frizerski salon ili trafiku.
- Računovodstvene agencije su u obavezi da vode dosije svakog klijenta sa obaveznim podacima do kojih mogu da dođu jedino obaveštajne službe. Recimo, knjigovođa je dužan da utvrdi pravi identitet vlasnika, a to ne radi ni Agencija za privredne registre. Moramo da radimo i detektivske poslove, da pratimo klijente i da, u okviru dosijea, odgovaramo na pitanja: da li je klijent terorista; da li je u srodstvu sa stranim ili domaćim visokim funkcionerima. Svaka od 4.000 računovodstvenih agencija je konstantno u prekršaju, a već nekoliko ih je kažnjeno visokim novčanim iznosima, na primer, zato što na poleđini dokumenta nije upisano kada je izvršena kontrola računa klijenta, iako to piše u ugovoru - objašnjava Beara i dodaje da će to udruženje tražiti status kakav imaju advokati, koji su odgovorni ako se utvrdi da su učestvovali u pranju novca.
Da su vlasnici agencija po pravilu u prekršaju, potvrđuju i u USPN. U toj službi u odgovorima Danasu kažu da „neposredna kontrola računovođa obično završava pokretanjem postupka za privredni prestup ili prekršaj“.
U njihovom dopisu nije dat traženi podatak o eventualnim prijavama protiv banaka, a objasnili su i da je nadzor poslovanja advokata u nadležnosti Advokatske komore.
Statistika
Za krivično delo pranja novca, prema Krivičnom zakoniku, od 2002. godine doneto je 26 presuda, od kojih je 14 pravosnažnih. Ove godine je prvi put doneta osuđujuća presuda protiv firme zbog tog krivičnog dela. Prošle godine je otvoreno 608 analitičkih predmeta, na osnovu izveštaja knjigovođa, banaka, advokata ili drugih obveznika, kao i kroz inicijativu drugih državnih organa ili stranih obaveštajnih službi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta danas.rs
Autor: Aleksandar Ivanišević
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 


5 navika
produktivnih ljudi

(postavljeno 10. jula 2014. godine)
Iz knjige Marija Žuvele “Putokazi života“ izdvajamo pet navika produktivnih ljudi: 
1. Uvek su u potrazi za novim idejama
Ako vidite da nešto u vašem životu ne štima ili jednos­tavno niste zadovoljni postojećim, potražite nove ideje. Sadašnje stanje nije ništa drugo nego posledica ideja iz prošlosti. Jed­nom kada zamenimo stare ideje novima i boljima promijenit će se i naša svakodnevica. Produktivni ljudi su u večnoj potrazi za novim idejama.
2. Rade ono u čemu su najbolji
U životu se bavimo mnogim stvarima, no ono u čemu smo najbolji ponekad zanemarujemo. Možda toga i nismo svesni. Posledica je to naših želja, potreba i interesa koji nisu usklađeni sa našim najdubljim vrednostima i sposobnostima. Otkrijte stoga ono u čemu ste nabolji i radite na tome. Produktivni ljudi upravo to čine.
3. Ciljevi su im kristalno jasni
Mnogo puta ljudi ostaju zbunjeni kada ih neko priupi­tate što doista žele. Naime iako su svesni svojih ciljeva možda ih nisu artikulisali na dovoljno jasan način. To može biti do­voljno velik razlog da ne uspete u onome što želite. Produktivni ljudi jasno znaju što je njihov cilj.
4. Ne boje se protivnika
Život mnogih ljudi odvija se u strahu od njihovih pro­tivnika i konkurenata. Taj stah je najveća kočnica njihovog ličnog razvoja. Umesto da snage koriste za put prema napred ta snaga se rasipa na ofenzivan bijeg i upoređivanje. Produktivni ljudi ne boje se protivnika.
5. Uvek su spremni učiti
Priznanje vlastitog neznanja prva je stepenica na putu prema učenju. Znanje su vrata u novi svet, bolji standard. Znanje vam otvara prilike i upućuje vas na nove mogućnosti, te širi dimenzije vaše stvaralačke prirode. Neka ne prođe niti jedan dan, a da niste nešto novo naučili. Produktivni ljudi uvek i od svakoga uče.
Izvor: savjetnikuspjeha.com
Obradio: Jovan Šukara

Aktuelne stope
zatezne kamate

(postavljeno 10. jula 2014)
U skladu sa Zakonom o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu:
==================================================================
Šifra     Naziv                   Oznaka    Stope zatezne kamate        Datum             Važi
valute   zemlje                   valute    u % na godišnjem nivou   objavljivanja           od
==================================================================
941 Republika Srbija         RSD                 19,25                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                  19,50                    17.01.2013.     18.01.2013.
                                                                  19,75                    05.02.2013.     06.02.2013.
                                                                  19,25                    14.05.2013.     15.05.2013.
                                                                  19,00                    06.06.2013.     07.06.2013.
                                                                  18,50                    18.10.2013.     19.10.2013.
                                                                  18,00                    07.11.2013.     08.11.2013.
                                                                  17,50                    17.12.2013.     18.12.2013.
                                                                  17,00                    08.05.2014.     09.05.2014.
                                                                  16,50                    12.06.2014.     13.06.2014.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
978 EMU                            EUR                   8,75                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                   8,50                    07.05.2013.     08.05.2013.  
                                                                   8,25                    12.11.2013.     13.11.2013.
                                                                   8,15                    12.06.2014.     13.06.2014.
==================================================================
Podaci za gornju tabelu preuzeti sa stranice Stope zatezne kamate na sajtu NBS gde se može pristupiti i arhivi stopa kao i tekstu Zakona.
Stopa zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, prema Zakonu o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, utvrđuje se na godišnjem nivou i jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 8 procentnih poena. Kako je trenutno važeća referentna kamatna stopa NBS 8,50% (utvrđena 12.06.2014. godine), stopa zatezne kamate od 13.06.2014. godine za dug koji glasi na dinare iznosi: 8,50% + 8% = 16,50%. Ova kamatna stopa se primenjuje do utvrđivanja nove referentne kamatne stope NBS, odnosno nove stope zatezne kamate
.
Podatke o kretanju zatezne kamate
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 

Referentna, eskontna i zakonska 
zatezna kamatna stopa za
neplacene obaveze po osnovu
javnih prihoda ostaju nepromenjene
(postavljeno 10. jula 2014. godine)
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto.
Iako se međugodišnja stopa inflacije kreće oko donje granice cilja i inflatorni pritisci su veoma niski, čemu, pored agregatne tražnje kao glavnog dezinflatornog faktora u srednjem roku, doprinose i stabilnost kursa dinara i inflacionih očekivanja, Izvršni odbor je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na sadašnjem nivou, imajući u vidu rizike koji se u narednom periodu mogu nepovoljno odraziti na ekonomska kretanja u Srbiji.
Izvršni odbor je konstatovao da nedavne poplave imaju negativan efekat na ekonomsku aktivnost, posebno u energetici, rudarstvu i poljoprivredi, zbog čega su izgledi ekonomskog rasta u ovoj godini nepovoljniji od očekivanih. Iz istih razloga, nepovoljnija će biti i platnobilansna kretanja. Ipak, očekuje se da će podstrek ekonomskoj aktivnosti u narednom periodu dati subvencionisani krediti, radovi na otklanjanju posledica poplava, kao i očekivano ubrzanje realizacije projekta Južni tok.
Potreba da se saniraju štete i posledice poplava jednokratno će povećati troškove države. Ipak, Izvršni odbor očekuje da će Vlada ostati odlučna u sprovođenju fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi.
Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope Izvršni odbor je imao u vidu da su, iako nešto manje izraženi, i dalje prisutni i rizici iz međunarodnog okruženja, koji mogu uticati na likvidnost na međunarodnom tržištu kapitala.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 7. avgusta 2014. godine.
Referentna kamatna stopa po periodima:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    11,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    11,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    11,75%,
   14.05.2013.  -   06.06.2013.  -    11,25%,
   07.06.2013.  -   18.10.2013.  -    11,00%,
   19.10.2013.  -   07.11.2013.  -    10,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    10,00%,
   18.12.2013.  -   08.05.2014.  -     9,50%,
   09.05.2014.  -   12.06.2014.  -     9,00%.
   13.06.2014.  -   do daljnjeg.   -     8,50%.
Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS, tako da su gornji podaci o kretanju referentne kamatne stope ujedno i podaci o kretanju eskontne kamatne stope. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, utvrdena shodno članu 75. ZPPPA, jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, pa po periodima iznosi:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    21,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    21,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    21,75%,
   14.05.2013.  -   06.06.2013.  -    21,25%,
   07.06.2013.  -   18.10.2013.  -    21,00%,
   19.10.2013.  -   07.11.2013.  -    20,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    20,00%,
   18.12.2013.  -   08.05.2014.  -    19,50%,
   09.05.2014.  -   12.06.2014.  -    19,00%.
   13.06.2014.  -   do daljnjeg.   -    18,50%.
Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).
Pročitajte i integralni tekst saopštenja NBS
Pregled kretanja stopa u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
 


Nove preporuke za
prijavljivanje sumnjivih transakcija

(postavljeno 9. jula 2014. godine)
Uprava za sprečavanje pranja novca je izradila i donela nove preporuke za prijavljivanje sumnjivih transakcija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja. Pored predstavnika Uprave, projektnu grupu koja je imala za cilj da sačini nacrt preporuka za prepoznavanje sumnjivih transakcija i indikatora za prepoznavanje transakcija i lica činili su i predstavnicu Narodne banke Srbije i bankarskog sektora.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 70/2014

(postavljeno 9. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 70 od 9. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

URIPS-ov okrugli sto,
sreda, 9. jul u 15.15 časova,
sa mini seminarom o
najnovijim izmenama ZPPPA

(postavljeno 7. jula 2014. godine)
U organizaciji Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" svake srede u 15.15 časova održava se okrugli sto, sastanak, druženje, edukacija, mini seminar, sa tematikom iz područja računovodstva i finansija.
Okrugli sto je namenjen: članovima URIPS-a. 
Cilj okruglog stola: kontinuirana edukacija članova kroz odgovore na pitanja: šta ima novo, šta je aktuelno, o čemu piše stručna literatura, koja su nova zapažanja i nova događanja u struci i oko struke.
Vreme održavanja: svaka sreda od 15.15 časova, trajanje do 90 minuta.
Mesto održavanja: prostorije Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Termin predstojećeg okruglog stola: sreda, 9. jul 2014. godine u 15.15 časova.
Uvodno izlaganje na predstojećem okruglom stolu biće pripremljeno za temu:
• Najnovije izmene i dopune ZPPPA - polučasovno izlaganje sa prezentacijom;
• Informacija o objavljenim novim propisima u Sl.glasniku;
• Informacije o novim brojevima stručnih časopisa i njihovim sadržajima;   
Obradio: Jovan Šukara

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 69/2014

(postavljeno 7. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 69 od 4. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 


Postavili smo novi
besplatan obrazac PP PDV
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 30. juna, poslednji put modifikovano 7. jula 2014. godine)
U skladu sa novodonetim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV kreirali smo novi obrazac PP PDV u Excelu koji je otvoren za popunjavanje i štampanje. Obrazac je besplatan za sve članove URIPS-a. Istovremeno smo obrazac postavili i u .pdf formatu.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link ka obrascu
.
Obrada: Jovan Šukara
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.

 

Usvojene izmene
Zakona o poreskom
postupku i administraciji

(postavljeno 7. jula 2014. godine)
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su 3. jula izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje predviđaju veće kazne za neplaćanje poreza, ali i efikasniji rad Poreske uprave.
Izmenama zakona predviđene su kazne za poreske prekršaje od 100.000 do dva miliona dinara. Među kaznenim odredbama je i i ta da je poreskom obvezniku, pravnom licu, koji ne prijavi, ne objavi ili ne istakne maloprodajne cene u skladu sa poreskim zakonom, odnosno prodaje proizvode po cenama suprotno poreskom zakonu zaprećeno novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara. Istom kaznom u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara biće kažnjena i firma poreski obveznik koja iskaže porez u računu suprotno poreskom zakonu.
Najveća kazna je predviđena za potpuno oglušivanje o poreske propise, odnosno za sl učaj u kome poreski obveznik nije ni prijavio, ni obračunao, ni platio porez.
U ovom slučaju visina prekršajne kazne je određena u rasponu od 30 do 100 posto dugovanog poreza, uz propisani minimum od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Kao bitan efekat zakona navedeno je smanjenje administrativnih troškova zbog prelaska na elektronsko plaćanje poreza, kao i vremena koje je poterebno za to.
Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da redefinisanje kaznene politike podrazumeva stvaranje pravila koja će obeshrabriti preduzeća da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju poreze.
Poreskim obveznicima je poručio da će ovaj akt omogućiti kontrolu i po dva puta mesečno, jer će uvođenje elektronskog poslovanja u veliki deo Poreske uprave osloboditi još oko 400 do 500 ljudi koji će moći da se bave inspektorskim poslovima.
Krstić je istakao da su kazne najvise povećanje za najteže slučajeve kršenja poreskih pravila i da je cilj da se spreči rad u sivoj zoni.
Prečišćeni tekst Zakona, u kojem su aktuelne izmene i dopune obeležene crvenom bojom, pronađite ovde
Integralni tekst
preuzet sa sajta tanjug.rs
Link ka zakonu
preuzet sa sajta infobilans.rs
 

 

aktivasistem_468x60.gif

 

Aktuelnosti objavljene prošle sedmice
 
 

Devet osobina
uspešnih ljudi

(postavljeno 5. jula 2014. godine)
Šta zapravo vodi ka uspehu, šta pokreće uspešne?
1. Strast. Prva stvar je strast. Frimen Tomas kaže “Vodi me moja strast.” Uspešni rade iz ljubavi, ne rade zbog novca. Karol Koleta kaže “Platio bih nekome da radi ono što ja radim.” A zanimljiva stvar je to što, ako radite iz ljubavi, novac dođe sam po sebi.
2. Rad. Rupert Mardok mi je rekao “Sve je to naporan rad. Ništa ne dolazi lako. Ipak, puno se i zabavljam.” Da li je rekao da se zabavlja? Rupert? Da! Uspešni se zabavljaju dok rade. I rade naporno. Zaključio sam da oni nisu radoholičari. Oni su “zabavoholičari”.
3. Usavršavanje. Biti dobar! Aleks Garden je rekao “Da bi bio uspešan u nečemu moraš se tome posvetiti i postati jako dobar u tome.”
Nema magije, sve je vežba, vežba i vežba.
4. Fokus. I tu je fokus. Norman Džejvison mi je rekao “Mislim da to sve ima veze sa fokusiranjem na jednu stvar.”
5. Trudi se. Dejvid Galo je rekao “Trudi se. Fizički, mentalno, moraš se truditi, truditi i truditi.” Moraš nadvladati sramežljivost i nesigurnost.
6. Samopouzdanje. Goldi Hon kaže “Uvek sam bila nesigurna u sebe. Nisam bila dovoljno dobra, nisam bila dovoljno pametna. Nisam mislila da ću uspeti.” Nije lako sam sebe gurati ali zato su izmislili mene.
Frenk Geri – Frenk Geri mi je rekao “Moja majka me je gurala.”
7. Služiti. Šervin Nulend kaže “Bilo je privilegija služiti kao doktor.” Mnogo mladih mi kaže da žele biti milioneri. I prva stvar koju im kažem je “Dobro, ali ne možeš raditi samo za sebe, moraš i drugima pružiti nešto što ima vrednost. To je način kako ljudi postaju zaista bogati.”
8. Ideje. Uspešni Bil Gejts kaže “Imao sam ideju – osnovati prvu firmu koja se bavi softverom za mikro-računare.” Rekao bih da je to bila prilično dobra ideja. I nema neke velike čarolije u stvaranju dobrih ideja treba samo raditi par jednostavnih stvari. I potkrepiti ih sa puno primera.
9. Istrajnost. Džo Kraus kaže “Istrajnost je osnova našeg uspeha.” Moraš istrajati uprkos padovima i problemima! To uključuje i kritike, odbijanja, kretene i pritiske.”  
Izvor: sajt izreke-citati.com
Bašta Balkana

 

Usvojene
izmene ZPPPA
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 3. jula 2014. godine, usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je istog dana i objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 68/14. Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja tj. 4. jula 2014. godine.
Navedene izmene su 11 po redu od početka primene ZPPPA, 1. januar 2003. godine, a čak pete u poslednjih 30 meseci. Izmene i dopune su i ovog puta brojne, jer Zakon o izmenama i dopunama ZPPPA ima čak 86 članova, a u nastavku ukratko navodimo samo najvažnije.
Propisana je nova dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo elektronskim putem (za sve poreske obveznike, uključujući i fizička lica), i to:
• od 1. oktobra 2014. godine, za porez na dobit pravnih lica;
• od 1. januara 2015. godine, za akcize i za porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige;
• od 1. aprila 2015. godine, za godišnji porez na dohodak građana;
• od 1. oktobra 2015. godine, za sve ostale poreske oblike.
Podsećamo na to da se pojedinačna poreska prijava za porez i doprinose po odbitku podnosi elektronskim putem od 1. marta 2014. godine, a poreska prijava za PDV od 1. jula 2014. godine i to na novom obrascu PPP DV.
Preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga, što predstavlja usaglašavanje sa novim Zakonom o prekršajima koji je u primeni od 1. marta 2014. godine. Naime, Poreska uprava više ne vodi prekršajni postupak, već nadležnom prekršajnom sudu podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske i neke druge prekršaje (iz oblasti fiskalnih kasa, menjačkog poslovanja i igara na sreću). Međutim, Poreska uprava ima pravo da izda prekršajni nalog (kojim se nalaže počiniocu prekršaja da plati propisanu novčanu kaznu), ali samo kada je za prekršaj od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu (što su retki slučajevi). U ostalim slučajevima, nadležni sud sprovodi prekršajni postupak u skladu sa zakonom.
Proširen je broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB. Osim pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, što je već bilo propisano, PIB se ne može dodeliti ni:
• pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti pravnom licu čiji je osnivač fizičko lice koje je istovremeno osnivač i drugog privrednog subjekta koji ima neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti;
• pravnom licu nastalom statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, odnosno mešovitog izdvajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako pravno lice koje je predmet podele ima neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda;
• preduzetniku koji ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Propisane su nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi. Naime, prema novom članu 30b, banka je dužna da PU dostavi u elektronskom obliku podatke o:
• izvršenim platnim nalozima za isplatu, odnosno nalozima za prenos po isplatiocima prihoda i šiframa plaćanja do 5-og u mesecu za prethodni mesec;
• uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica, u roku od 30 dana od dana uplate;
• uplatama na račun preduzetnika u kalendarskom mesecu, u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca.
Propisana su jasna pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja. Ako poreski obveznik podnese zahtev za plaćanje poreza putem preknjižavanja, danom plaćanja poreza smatra se:
• dan na koji je dospeo porez koji se plaća putem preknjižavanja, ako na taj dan postoji više plaćeni porez po drugom osnovu, ili
• dan na koji je porez po drugom osnovu plaćen u iznosu većem od dugovanog, ako je porez koji se plaća putem preknjižavanja ranije dospeo.
Propisan je drugačiji raspored uplaćenog iznosa poreza, koji se vrši po sledećem redosledu:
• troškovi naplate;
• kamata;
• iznos glavne poreske obaveze.
Kod odlaganja plaćanja poreskog duga tj. dugovanog poreza, termin koji je sada propisan, udvostručeni su iznosi duga za koje se ne zahteva ispunjenje uslova iz Uredbe o odlaganju plaćanja poreskog duga, kao ni davanje sredstava obezbeđenja naplate, i to:
• za pravno lice - do 1.000.000 dinara, bilo 500.000;
• za preduzetnika - do 200.000 dinara, bilo 100.000;
• za fizičko lice - do 100.000 dinara, bilo 50.000.
Uveden je novi pravni institut – zastoj zastarelosti. Naime, prema novom članu 114z ZPPPA, zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:
• za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
• za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida.
Vreme trajanja zastoja zastarelosti ne računa se u rok za zastarelost.
U Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora, koji će obavljati pojedine radnje u okviru određenih propisanih postupaka terenske kontrole. U vezi sa tim je i član 124. stav 2. ZPPPA, kojim je propisano da poreski inspektor otpočinje kontrolu bez dostavljanja naloga za terensku kontrolu poreskom obvezniku:
• u slučaju kada se terenska kontrola sprovodi na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar finansija, kao i
• kontrole menjačkog poslovanja,
• kontrole priređivanja igara na sreću i
• kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa.
Produžen je rok za podnošenje primedbi na zapisnik. U slučaju kancelarijske kontrole, rok je produžen sa tri na pet dana, a kod terenske kontrole sa pet na osam dana od dana prijema zapisnika.
Značajniji deo izmena i dopuna ZPPPA odnosi se na poreske prekršaje, i to:
• prekršajni postupak je u isključivoj nadležnosti Prekršajnog suda;
• Poreska uprava ima ovlašćenje za izdavanje prekršajnih naloga;
• poreski prekršaji pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica su isključivo propisani u ZPPPA;
• poreski prekršaji su podeljeni na opšte i posebne.
Opšti poreski prekršaji pravnih lica i preduzetnika su prekršaji odredbi propisanih poreskim zakonima. Posebni poreski prekršaji su prekršaji odredbi propisanih isključivo u ZPPPA.
Danom stupanja na snagu izmena i dopuna ZPPPA, 4. jul 2014. godine, prestaju da važe određene kaznene odredbe ovih poreskih zakona:
• Zakon o PDV-u – čl. 60 i 60a,
• Zakon o akcizama – čl. 41, 41a, 42, 43, 44 i 45,
• Zakon o porezima na imovinu – član 44, 
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica – čl. 112 i 113, 
• Zakon o porezu na dohodak građana – čl. 166,167 i 168, 
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – čl. 72, 72a, 72b, 73, 74 i 74a, 
• Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – član 28 i 
• Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja – član 12.
Kao što je u uvodnom delu navedeno, ukratko su prikazane samo najvažnije izmene i dopuna ZPPPA, kojih svakako ima više.
Izvor: sajt pktatic.rs
 

Samo potpuno
redovno plaćanja poreskog
duga omogućava otpis obaveza
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Tokom prošle godine veliki broj poreskih dužnika iskoristio je pravo otpisa kamata na dug, prihvatanjem obaveze izmirenja duga u ratama i nastavljanjem plaćanja tekućih obaveza. U praksi su se već pojavili prvi problemi. Poreski obveznik koji tokom perioda mirovanja prestane da izmiruje svoje tekuće obaveze gubi sva prava propisana Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga i naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza, poreski obveznik ne može ponovo steći ta prava.
Ovo znači da svi oni koji su želeli otpis kamata, a u većini slučajeva kamate su više nego glavni dug, morali su i moraju da se striktno pridržavaju potpisane obaveze. Svaki prekid uplate duga na rate i tekućeg duga nosi prekid prava da se otpišu kamate čak i u slučaju da naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza izmiri dugovanja.
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-57/2013-04 od 6.3.2014. godine:
"Poreski obveznik koji je stekao pravo na mirovanje glavnog poreskog duga, a koji tokom perioda mirovanja izmiri glavni poreski dug stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, pod uslovom da je u periodu mirovanja redovno plaćao tekuće obaveze.
Poreski obveznik koji tokom perioda mirovanja prestane da izmiruje svoje tekuće obaveze gubi prava propisana Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 - dalje: ZUOK). Naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza, poreski obveznik ne može ponovo steći ta prava.
Odredbama člana 2. tačka 4) ZUOK propisano je da se pod glavnim poreskim dugom podrazumeva dug po osnovu poreskih obaveza dospelih za plaćanje zaključno sa 31. oktobrom 2012. godine, osim po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a koji je evidentiran u poreskom računovodstvu Poreske uprave, odnosno kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, na dan 31. oktobra 2012. godine.
Tekuće obaveze definisane su kao obaveze po osnovu svih javnih prihoda koje periodično dospevaju za plaćanje u smislu poreskih propisa, odnosno drugih akata, počev od 1. januara 2013. godine (član 2. stav 1. tačka 7) ZUOK).
Odredbama člana 5. ZUOK propisano je da poreski obveznik stiče pravo na mirovanje glavnog poreskog duga ako obaveze dospele za plaćanje, počev od 1. novembra 2012. godine do 31. decembra 2012. godine, plati najkasnije do 31. januara 2013. godine. Poreski obveznik kojem je utvrđeno pravo na mirovanje poreskog duga, dužan je da od 1. januara 2013. godine redovno plaća tekuće obaveze.
Odredbama člana 6. ZUOK propisano je da poreski obveznik stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko u periodu mirovanja duga izmiri glavni poreski dug. Nadležni organ, nakon uplate glavnog poreskog duga, po službenoj dužnosti, vrši otpis kamate i celokupnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Odredbama člana 64. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013 i 108/2013 - dalje: ZPPPA) propisano je da se redovna naplata poreza vrši o dospelosti poreske obaveze.
Odredbama člana 67. stav 1. ZPPPA propisano je da se naplata poreza vrši, po pravilu, plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne račune javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom."
Izvor: sajt rpk-subotica.rs
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 68/2014

(postavljeno 4. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 68 od 3. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 68/2014

(postavljeno 4. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 68 od 3. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

PURS objavila korisničko uputstvo
za povraćaj dela plaćenih poreza
i doprinosa za novozaposlena lica
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Poreska uprava je objavila Korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlena lica.
Uputstvo je namenjeno poreskim obveznicima – poslodavcima kao objašnjenje postupka ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa za novozaposlena lica.
Uputstvo opisuje način podnošenja poreske prijave PPP PD za koju se može podneti zahtev za povraćaj, sadržaj zahteva za povraćaj koji se podnosi pojedinačno za svaku podnetu prijavu i spisak dokaza koje poslodavac treba da podnese uz zahtev za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku.  
Obrada: Jovan Šukara
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 67/2014

(postavljeno 3. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 67 od 2. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o vrstama usluga za čije pružanje Agencija za privredne registre privremeno neće naplaćivati naknade
• REŠENjE o donesenim i povučenim srpskim standardima i srodnim dokumentima

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 30. juna, poslednji put modifikovano 3. jula 2014. godine)
03.07.2014. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
01.07.2014. - Rad RTGS sistema, kliring sistema i sistema međubankarskog i međunarodnog kliringa plaćanja u devizama za jun
01.07.2014. - Narodna banka Srbije obeležava 130 godina rada
30.06.2014. - Statistički bilten – maj 2014.
30.06.2014. - Kretanje ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti
30.06.2014. - Sektor dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji – Izveštaj za četvrto tromesečje 2013.
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Predožene
izmene ZPPPA
(postavljeno 1. jula 2014. godine)
Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 26. juna 2014. godine, usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Prema obrazloženju predlagača zakona, izmene i dopune ZPPPA predložene su sa ciljem da se ujednači, objedini i pooštri prekršajna politika u domenu poreskih propisa i stvore uslovi za unapređenje rada Poreske uprave.
Kada budu usvojene, to će biti 11 izmene i dopune ZPPPA od početka njegove primene (1. januar 2003. godine), a čak pete u poslednjih 30 meseci! Pri tom i ovog puta se radi o ne malom broju izmena i dopuna, jer Predlog zakona ima čak 86 članova.
Najvažnije predložene izmene i dopune ZPPPA odnose se na sledeće:
• nova dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo elektronskim putem;
• preciznije se definiše pojam sporednih poreskih davanja;
• preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga;
• proširuje se krug lica koja mogu da izmire poresku obavezu;
• proširuje se broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB;
• nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi;
• nova pravila u pogledu dostavljanja poreskih akata;
• preciziranje pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja;
• novi redosled namirenja dugovane poreske obaveze;
• izmene u pogledu odlaganja plaćanja poreskog duga (dugovanog poreza);
• zastoj zastarelosti - novi pravni institut;
• u Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora;
• novi rokovi za podnošenje primedbi na zapisnik;
• drastično pooštravanje kazni, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja (npr. kazna za poreskog obveznika - fizičko lice koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem poreske uprave, u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 50.000 dinara).  
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Prestala je da važi
Uredba o podsticanju
zapošljavanja iz 2011. godine
(postavljeno 1. jula 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS", br. 65/14, objavljena je Uredba o prestanku važenja Uredbe o podsticanju zapošljavanja (u daljem tekstu: Uredba), kojom je utvrđeno da, Uredba o podsticanju zapošljavanja („Sl. glasnik RS", br. 32/11 i 34/11), prestaje da važi danom stupanja na snagu ove uredbe.
Lice koje je do dana početka primene Uredbe steklo pravo na podsticaj iz Uredbe o podsticanju zapošljavnja, nastavlja da ostvaruje to pravo u skladu sa tom uredbom.
Uredba je stupila na snagu 28. juna 2014. godine, a primenjuje se od 1. jula 2014. godine.
Podsećamo da se, od 1. jula 2014. godine, primenjuje novi sistem olakšica prilikom zapošljavnja novih lica u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS", br. 57/14), o čemu smo detaljno pisali u Računovodstvenoj praksi br. 11-12/14, strana 49. Napominjemo da smo u ovom tekstu naveli da se Uredba o podsticanju zapošljavanja iz 2011. godine još uvek primenjuje, jer nije prestala da važi propisivanjem novog sistema olakšica, tako da treba imati u vidu da je donošenjem Uredbe ona prestala da važi.  
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs

 

Propisan novi obrazac
poreske prijave PP PDV
u elektronskom obliku
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Kao što je bilo najavljeno, ministar finansija doneo je dva pravilnika iz oblasti PDV-a, i to:
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV;
Pravilnik o izmenama Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV.
Pravilnici su objavljeni u “Službenom glasniku RS”, broj 66/14, od 29. juna, a stupaju na snagu 1. jula 2014. godine.
Povod za izmene navedenih pravilnika jeste početak primene obaveznosti dostavljanja poreske prijave za PDV isključivo u elektronskom obliku. Naime, počev od 1. jula 2014. godine, obveznici PDV-a imaju obavezu podnošenja poreske prijave za PDV isključivo elektronskim putem, a to znači počev od poreske prijave za poreski period jun, odnosno april – jun 2014. godine.
Pravilnikom o poreskoj prijavi propisano je da se poreska prijava, kao i izmenjena poreska prijava podnose u elektronskom obliku, i to:
• kao jedinstveni zapis iskazan XML jezikom, elektronskim putem preko portala Poreske uprave; ili
• popunjavanjem poreske prijave u okviru korisničke aplikacije na portalu Poreske uprave.
Pravilnikom o poreskoj prijavi propisan je novi Obrazac PP PDV, koji je prilagođen elektronskom načinu dostavljanja. Pri tom, napominjemo da način iskazivanja podataka o prometu dobara i usluga, prethodnom porezu i poreskoj obavezi nije promenjen.
Promenjen je način iskazivanja podataka o poreskom periodu, podnosiocu prijave i povraćaju PDV-a, što je u nastavku objašnjeno.
U delu I Obrasca PP PDV upisuju se sledeći podaci:
• u polje 1.1. - Poreski period, upisuje se datum početka i završetka poreskog perioda;
• u polje 1.2. - Izmena prijave, upisuje se broj 1 ako se podnosi izmenjena poreska prijava, u kom slučaju se u polje 1.2.a upisuje identifikacioni broj poreske prijave koja se menja.
Identifikacioni broj poreske prijave je:
• identifikacioni broj poreske prijave, ako se menja poreska prijava podneta u elektronskom obliku;
• broj bar koda, ako se menja poreska prijava koja nije podneta u elektronskom obliku.
U polje 2.1. - Tip podnosioca, upisuje se:
• oznaka 1 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV-a;
• oznaka 2 ako se poreska prijava podnosi za poreskog dužnika koji nije obveznik PDV-a.
U polje 2.2. - Oznaka poreskog perioda, upisuje se:
• oznaka 1 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV-a za kojeg je poreski period kalendarski mesec ili poreskog dužnika koji nije obveznik PDV-a;
• oznaka 3 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV-a za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje.
U delu V Obrasca PP PDV, pod rednim brojem 11. - Povraćaj, podnosilac prijave koji je iskazao iznos poreza za povraćaj upisuje:
• oznaku 1 - ako se opredelio za povraćaj iskazanog iznosa;
• oznaku 0 - ako se opredelio da iskazani iznos poreza koristi kao kredit za naredni period.
Pravilnik o povraćaju, refakciji i refundaciji PDV-a izmenjen je samo sa ciljem usaglašavanja sa izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi, ali bez suštinskih izmena.   
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Izmenjen Pravilnik o poreskoj
prijavi za porez po odbitku,
propisan novi Katalog vrste prihoda
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku, koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 66/14, a stupa na snagu 1. jula 2014. godine.
Ne računajući pravno redakcijske izmene i određena usaglašavanja, u nastavku navodimo samo najvažnije izmene.
Preciziran je način iskazivanja podataka pod rednim brojem 1.4 Datum plaćanja, u koji se upisuje:
• datum kada je planirana isplata prihoda u slučaju podnošenja opšte prijave, odnosno izmirenje nastale obaveze u slučajevima podnošenja prijave po članu 182b ZPPPA i prijave po odluci suda;
• datum kada je Poreska uprava podnela poresku prijavu po službenoj dužnosti;
• datum donošenja rešenja u slučaju prijave koja se podnosi po nalazu kontrole.
Propisano je da datum naveden pod rednim brojem 1.4 ne može biti neradni dan, odnosno dan kada ne radi platni promet.
Prema ranije važećem pravilu, bilo je propisano da, u slučaju podnošenja izmenjene poreske prijave, u toj prijavi se ne mogu navoditi primaoci prihoda koji nisu bili navedeni u prijavi koja se menja. Međutim, prema novom pravilu, izmenjenom prijavom se mogu dodavati novi primaoci prihoda, kao i nove vrste prihoda postojećim primaocima prihoda.
Takođe, propisano je da se izmenjenom prijavom mogu brisati postojeći primaoci prihoda, kao i vrste prihoda tako što se u polje 3.6 Šifra vrste prihoda upisuje oznaka 1 00 000 00 1, u polja od 3.7 do 3.16 upisuju se iznosi 0,00 a polje 3.17 MFP se ne popunjava. U ostalim poljima se ponavljaju podaci iz prijave koja se menja.
Izvršena je dopuna podataka koji se unose u multifunkcionalno polje - MFP 12, tako što je propisano da se kod prve isplate zarade u prijavi u kojoj se za jednog primaoca prihoda, iskazuju prihodi pod više šifri vrsta prihoda upisuje se ukupan iznos osnovice na koju su obračunati doprinosi u istoj prijavi za zaradu i naknadu zarade za sve šifre vrsta prihoda za istog primaoca.
Pravilnikom je propisan i novi Katalog vrste prihoda. Pored preciziranja pojedinih vrsta prihoda i uvođenja novih, propisane su šifre koje će se koristiti kod isplate zarada i naknada zarada novozaposlenim licima za koje poslodavac koristi olakšice propisane nedavnim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a čija primena počinje 1. jula 2014. godine.  
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Poveravanje
vođenja poslovnih
knjiga kod povezanih lica
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Novim Zakonom o računovodstvu značajnije su promenjeni odnosi između pravnih lica i lica koja vode poslovne knjige tih lica. Imajući u vidu navedeno, Zakon zahteva da usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja mogu biti poverene privrednom društvu, odnosno preduzetniku koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.
Međutim šta sa licem koje nema registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga do stupanja na snagu ovog zakona vodilo je poslovne knjige pravnim licima? Analizirajući odredbu zakona u ovom delu došli smo do zaključka da pravno lice može nastaviti sa pružanjem usluga vođenja poslovnih knjiga, iako nema registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, pod uslovom da te usluge pruža isključivo povezanom pravnom licu u okviru grupe kojoj i to pravno lice pripada, ali ne i drugim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Ovo praktično znači da se u određenim slučajevima, kao u ovom, gde je jedno preduzeće vodilo knjige za više preduzeća, a postoji status povezanih lica, nije potrebno da formiraju svoja knjigovodstva ili da angažuju pravna lica koja imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.
Mišljenje o ovom obliku rešenja za vođenje poslovnih knjiga izdalo je i ministarstvo finansija i isto možete pogledati u prilogu
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 66/2014

(postavljeno 30. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 66 od 29. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 66/2014

(postavljeno 30. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 66 od 29. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmenama Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 65/2014

(postavljeno 30. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 65 od 27. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o načinu, postupku i rokovima vođenja knjigovodstvenih evidencija, sprovođenja razdvajanja računa po delatnostima i dostave podataka i dokumentacije za potrebe regulacije
• PODACI o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u maju 2014. godine
• PODATAK o visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u periodu januar–maj 2014. godine

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Iskustva srpskog
biznismena iz Amerike
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Staniša Jevtić (63), otišao je u Ameriku kao dvadesetogodišnji mladić sa završenom osnovnom školom, bez dolara u džepu i znanja jezika, ali je uspeo da napravi poslovno carstvo i postane biznismen.

U njegovoj kompaniji radi 120 zaposlenih. Nikada nije dugovao ili kasnio sa plaćanjem ni radnicima, ni državi ili dobavljačima. U intervjuu za „Alo!“ ispričao je kako je izgledao njegov put ka uspehu, kako se postaje, a kako opstaje biznismen, zašto ne zapošljava naše ljude u svojoj firmi i koje su razlike u shvatanju poslovanja i uspeha u Srbiji i SAD.
Staniša ili Stan, kako ga zovu Amerikanci, ima kompaniju za krečenje i farbanje javnih objekata i institucija. Posle 40 godina građenja svog američkog sna, ovog leta u Srbiji ima javne nastupe na kojima sa svojim sinom Markom, diplomiranim biznis menadžerom, objašnjava osnovne principe poslovanja.
Morate da radite samo ono što najbolje znate ili ono što ne radi niko! Počinje se malim koracima, a kasnije od zarađenih para širite posao. Prvu kancelariju otvorio sam u kući. I tamo su mi govorili da mi je za početak potrebno 50.000 dolara, ali nisam im verovao. Zapitao sam se koliko vremena mi treba da uštedim toliko novca?! Najpre sam više od 10 godina radio kod drugog, za platu, i tu očima i ušima „krao“ zanat, ne samo o moleraju, već o poslovanju. Tu naučite kako da nabavite posao, koliko je jednom radniku potrebno vremena za određeni posao, šta je dobar rad, a šta ne…
Šta je najvažnije da biste imali uspešnu firmu?
Da radite pošteno! Šta to znači? Kada svedete račune, morate najpre da platite radnike. Kad su oni zadovoljni, firma raste na opštu radost svih nas. Podmirivanje svih troškova je najvažnije. Da li je posao koji ste započeli dobar, znaćete posle mesec-dva dana. Ukoliko ste i u trećem mesecu u minusu i pozajmljujete da biste opstali, u velikom ste problemu. Gasite firmu, jer već vam je voda došla do grla i prekidajte agoniju. I vas i vaših radnika.
Koji novac smatrate samo svojim?
Samo onaj koji vam preostane posle svih, ali svih plaćenih troškova. Ukoliko ste poslovni čovek, uložićete ga u širenje posla i tu se vidi da je na pomolu ozbiljan biznismen. Viđam ovde po Srbiji privatnike kako posle prvog velikog novca koji legne na račun odmah naprave nepotreban poslovni prostor od 2.000 kvadrata. Potroše pare, a zgrada uskoro zvrji prazna. Pokupuju sebi skupa kola, kuće i jahte i uskoro im firma propadne. Pravilo je da, ukoliko ne držite restoran, lokacija za poslovni prostor nije bitna i možete i na periferiji da iznajmite jeftiniji.
Kažete da radnike redovno isplaćujete i da su vam veoma važni. Kako ih birate i kakav tretman imaju kod vas?
Kod mene 90 odsto radnika iz firme odlazi u penziju i svakog veoma cenim i poštujem. Skoro uvek zapošljavam po preporuci, uglavnom od ljudi koji rade u mojoj kompaniji. Jer i mom radniku je u interesu da firma dobro radi i neće dovesti nekog neodgovornog. U svakom trenutku znam šta se dešava, poznajem sve segmente posla i koji su problemi. Ipak, mobilni telefon mi ne zvoni svaki čas. Ovde viđam biznismene koji na sto prvo stave dva-tri telefona, naočare, ključeve od kola i svaki čas ih neko zove. Ja dobro plaćam ljude koji su odgovorni za svoj posao. Dakle, dajem ti veliku platu, reši problem!
Kakvi su Srbi radnici?
Ne zapošljavam Srbe! Nezgodno je to, jer naši ljudi se oslone da smo zemljaci, pa onda na konto toga kasne ili ne rade kako treba. Kažu sebi: „Ma lako ću, mi smo naši.“ A to nije dobro za biznis!
Da li biste kao iskusan biznismen posle 40 godina vođenja sopstvene firme u Americi uložili novac u neki posao u Srbiji?
Ne! Mnogo toga mora da se promeni u ovoj zemlji, zakoni i propisi pre svega. Pod nekim drugim okolnostima, možda bih i razmislio. Da ne shvatite da sam potpuni pesimista i da pričam u prazno, već sam probao! Moj sin Marko prošle godine je u Beogradu otvorio radnju za kokice. Odmah smo videli da to ne može da funkcioniše i prekinuli agoniju. U Smederevu sam otvorio radnju za farbe. Više iz privatnih razloga, jer sam želeo da pomognem osobi koja je meni pomogla. I tu sam uleteo u apsurd, koji mi je bio neshvatljiv. Više od mesec dana smo čekali da dobijemo fiksni telefon. Pa ja nemam vremena toliko da čekam!
Često dolazite u Srbiju i okolinu Jagodine, odakle ste potekli. Kako Vam izgleda život u Srbiji kao nekom ko sve gleda sa strane?
Divim se ovom narodu kako živi i preživljava sa ovim platama! Nije mi jasno kako sastavljate kraj sa krajem. A sve je skuplje nego u Americi. Grad u Indijani, gde živim, veličine je Jagodine. Tamo imamo tri banke, a u Jagodini 30! Samo taj podatak dovoljan je da vam kaže u kolikom ste problemu i kakva je ekonomska situacija. Jer banke idu tamo gde mogu da zarade na kamatama i kreditima.
Brojke u biznisu
U prvoj godini poslovanja polovina firmi propadne. U narednih šest godina propadne još 20 odsto kompanija. Tek posle 12 godina pozitivnog poslovanja možete sebe da nazovete biznismenom. Takođe, u matematici za biznis važi pravilo da privatnik u svakom trenutku treba da ima bar 10 ugovorenih poslova. Od toga će šest sigurno uspeti. Kod dva ćete poslovati na nuli, a ostala dva će propasti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta alo.rs

 

PURS
najavljuje veliku ofanzivu
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Direktor Poreske uprave Aleksandar Miljković najavljuje veliku ofanzivu s ciljem efikasnije naplate porsekih dugova.

Poreska uprava, na čijem čelu je odnedavno Aleksandar Miljković, planira primenu svih zakonskih mera, koje toj instituciji stoje na raspolaganju - od plenidbe imovine do izvršenja hipoteke, kako bi naplatili poreske dugove od vlasnika firmi kod kojih blokada računa ne daje rezultat.
Ukupna naplata poreza i doprinosa, kod preduzeća i građana, u prvih pet meseci 2014. je "malo bolja" nego u istom periodu 2013, ali je i dalje ispod željenog cilja projektovanog ovogodišnjim budžetom.
Govoreći o preduzećima koja imaju velike iznose poreskog duga, Miljković je u izjavi agenciji Tanjug rekao da je iz ugla poreznika najefikasniji način prinudne naplate blokada računa, ali ukazuje da ima i drugih mogućnosti.
"Možemo se, prema zakonu, naplatiti i na potraživanjima obveznika, koje on ima prema nekom trećem licu, što u nekim slučajevima i radimo. Međutim, svi ti alternativni načini prinudne naplate u odnosu na blokadu računa zahtevaju više vremena i veće angažovanje resursa unutar PU pa ih koristimo samo kada blokada računa ne daje efekte", rekao je Miljković koji je pre nego što je postao prvi poreznik Srbije, između ostalog, radio i u prestižnoj svetskoj revizorskoj kući "PriceWaterhouseCoopers " (PwC).
Upitan da li će se i on držati zlatnog pravila "nulte tolerancije" po kojem je bio poznat prethodni direktor Ivan Simič, Miljković odgovara da to nije "najsrećniji termin".
"Možemo ili da se ponašamo u skladu sa zakonom ili da to ne radimo, a termin 'tolerancija' mi zvuči kao nesprovođenje zakona. Prema zakonu je da preduzimamo sve kako bi naplatili javne prihode", rekao je novi prvi poreznik Srbije.
Postoje situacije kad obveznik nije u mogućnosti da plati poreski dug, kaže Miljković precizirajući da u tom slučaju dužnik ima zakonske mogućnosti da dugovanje odloži na neko vreme, ako istovremeno sa takvim zahtevom priloži i sredstva obezbeđenja.
"To je legitimna stvar, i tada je odlaganje naplate moguće. Međutim, u svim ostalim situacijama, Poreska uprava mora da radi svoj posao, a to je da naplaćuje porez", izričit je Miljković.
Govoreći o trendu da se na svakoj listi Poreske uprave među najvećim dužnicima mahom nalaze iste kompanije i još im dugovi rastu, on kaže da u nekim slučajevima postoje objektivni razlozi, ali poručuje da će poreznici preduzeti sve kako bi u narednom periodu to bilo zaustavljeno.
"Reč je mahom o preduzećima kod kojih se očekuje konverzija duga u kapital, ili onima koje su i dalje u većinskom državnom vlasništvu iz namenske industrije kojima je u postupku odlaganje duga. Postoji i veliki broj obveznika iz firmi u restrukturiranju ili stečaju gde smo nemoćni jer prinudnu naplatu sprečava zakon", kaže Miljković.
Prema njegovim rečima, reprogram poreskog duga za iznose više od tri miliona dinara sklopilo je između 60 i 70 preduzeća dužnika. Ukupno je za prvih pet meseci odobreno 1.900 reprograma dok je prema podacima za prva tri meseca u oko 90 slučajeva reprogram poništen.
O najavljenoj oštroj borbi protiv sive ekonomije, Miljković kaže da će u tom procesu Poreska uprava imati važnu ulogu, ali su angažovani i svi drugi relevantni državni organi. Prvi problem sa kojim će se poreznici uhvatiti u koštac, navodi, jeste nedozvoljena trgovina akciznim i svim drugim proizvodima.
"To najviše šteti budžetu, jer gubimo na PDV-u i na akcizama, a još se generiše i keš van računa koji služi za isplatu angažovanih ljudi. Naravno, tu nema ni obračuna poreza na lični dohodak niti doprinosa za socijalno osiguranje", naveo je on.
Utisak poreznika je, dodaje, i da je fiskalna disciplina u Srbiji slaba, jer se u restoranima, kafićima, klubovima često ne izdaju fiskalni računi. Efikasniju kontrolu i oštrije kazne, kako kaže, trebalo bi da omoguće i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čije se usvajanje očekuje narednih nedelja.
Zato će se, naveo je, timu od 600 inspektora sa fakultetskim obrazovanjem, pridružiti 300 do 400 njih sa srednjom školom, koji će biti angažovani da kontrolišu izdavanje fiskalnih računa i prijavljivanje zaposlenih koji rade u maloprodajnim objektima.
"To nisu novozaposleni, već kadar koji je kod nas radio na unosu poreskih prijava, ali je uvođenjem elektronskog sistema podnošenja prijava prestala potreba za tom vrstom poslova", kaže Miljković i podvlači da nije reč o kampanji, već o trajnom povećanju kapaciteta i resursa za kontrolu.
Miljković je najavio i dalju modernizaciju Poreske uprave. Do sada je, kako kaže, uvedena obavezna elektronska prijava poreza i doprinosa građana što je bila "administracija koja je zahtevala najveći broj prijava. Od 1. jula je, podseća, obavezna i elektronska prijava PDV-a, a plan je da se vremenom uvode elektronske prijave i za druge poreske oblike poput poreza na dobit i akcize".
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

 

Izbor iz tekstova svojevremeno objavljenih
na ovoj stranici rezervisanoj za aktuelnosti, 
sada možete pronaći na stranici
Poslovni savetnik, arhiva

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

  


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  

 


 

 

Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.


Pronaći ćemo put  ili  ćemo ga stvoriti.    
Hannibal