Poslovni savetnik, aktuelnosti

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja              Pridružite nam se na  facebook.png

 
       Prijatelj je čovek kome sam ja drag
       a koji se ipak ne raduje mom neuspehu. 
             
                                       Efraim Kišon


 

AKTIVA sistem
otvara PJ u Beogradu

(postavljeno 23. avgusta, modifikovano 27. avgusta 2014. godine)
U toku su pripreme za otvaranje naše poslovne jedinice u Beogradu.
Tražimo kancelariju u centru Beograda i partnera, odnosno stručni kadar.
Ponude primamo na: 021 523 655, 063 105 61 83 i office@aktivasistem.com
Oglas ostaje otvoren do 15. septembra.
Obradio: Jovan Šukara

 


 

Saopštenje PURS:
Krivična prijava Poreske policije
„Dijadaks petrol“ doo 
Svojnovo, Paraćin

(postavljeno 28. avgusta 2014. godine)
Na sajtu Poreske uprave Republike Srbije, u delu "Saopštenja - Poreska policija", dana 26. avgusta 2014. godine, objavljeno je saopštenje čiji integralni tekst prenosimo u nastavku:
Od strane Sektora poreske policije, Odeljenje poreske policije Kragujevac i Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava Jagodina, podneta je krivična prijava protiv lica: S.B. (1975.) sa prebivalištem u Svojnovu, opština Paraćin, zbog postojanja osnovane sumnje da je prijavljeni u svojstvu direktora i odgovornog lica privrednog društva „DIJADAKS PETROL“ d.o.o. Svojnovo, Paraćin, izvršio krivično delo Poreska utaja, iz člana 229. stav 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
S.B. je, kao odgovorno lice privrednog subjekta „DIJADAKS PETROL“ d.o.o. Svojnovo, tokom 2013. godine izvršio promet nafte i naftnih derivata u vrednosti od 82.396.813,97 dinara na koji nije obračunao i uplatio PDV i porez na dohodak građana u ukupnom iznosu od 33.394.938,00 dinara, oštetivši na taj način budžet Republike Srbije za navedeni iznos.
Dana 21.08.2014. godine, po isteku Rešenja o zadržavanju lica, osumnjičeni S.B. je sproveden Osnovnom javnom tužiocu u Paraćinu. Nakon saslušanja osumnjičenog, na predlog tužilaštva, od strane sudije za prethodni postupak određen mu je pritvor u trajanju do 30 dana.

Izvor: sajt PURS
Obradio: Jovan Šukara

 

Donet je Pravilnik
o sadržaju obračuna zarade,
odnosno naknade zarade,
primena od isplate za septembar

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Pravila u pogledu obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisana su odredbama člana 121. Zakona o radu, i to:
- poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun;
- poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade, kao i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata;
- obračun zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec;
- obračun na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi;
- obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu;
- zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaćena u skladu sa navedenim pravilima, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog obračuna.
Odredbom člana 121. stav 8. Zakona o radu, propisano je da sadržaj obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisuje nadležni ministar. Na osnovu ovog ovlašćenja, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade.
Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 90/14, od 27. avgusta 2014. godine, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 4. septembra 2014. godine, a primenjuje se počev od isplate zarade, odnosno na naknade zarade za septembar 2014. godine.
Sadržina obračuna zarade, odnosno naknade zarade može se videti iz teksta Pravilnika, a skrećemo pažnju na odredbu člana 4, kojom je propisano da, ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, obračun zarade, odnosno naknade zarade, sadrži i potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca.
Dakle, potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca nisu propisani kao obavezni elementi obračuna zarade, odnosno naknade zarade, osim u slučaju neisplaćivanja zarade, odnosno naknade zarade na dan dospelosti (ovo je jedan od obaveznih elemenata obračuna). Drugim rečima, poslodavac koji isplaćuje zarade redovno i u roku dospelosti, može zaposlenom da izda obračun bez potpisa i pečata, što olakšava primenu pravila prema kojem se obračun zarade, odnosno naknada zarade u celosti može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi (putem mejla).

Izvor: sajt pktatic.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Povraćaj ili preknjižavanje
više uplaćenog poreza

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Vrlo često susrećemo se sa komentarima privrednika da Poreska uprava svoj posao ne radi kako bi trebalo i da imaju dosta zamerki na rad ove ustanove. Ponekad, moramo priznati, komentari su opravdani, međutim u većini slučajeva postoji problem nepoznavanja funkcionisanja poreskog sistema. Navešćemo jedan vrlo tipičan primer. Pre izvesnog vremena javio se jedan privrednik, pun žestine na Poresku upravu, jer je zbog pogrešne uplate njegovog knjigovođe dobio opomenu da nije platio dospele obaveze, smatrajući da to nije njihova greška, jer pare su svakako imali uplaćene pa su isto, poreznici trebali preknjižiti.
Sa ovakvim i sličnim slučajevima susrećemo se vrlo često. Greška nije u Poreskoj upravi. Onaj ko uplaćuje snosi svu odgovornost prema izvršenoj uplati. Ali svakako ovo nije nerešivo - potrebno je znati red stvari koje se moraju sprovesti.
Poreski obveznik ima pravo da više ili pogrešno naplaćeni porez koristi za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu ili da tako uplaćeni iznos povrati. Ovo pravo poreski obveznik ostvaruje podnošenjem zahteva, a Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U ovakvim situacijama moramo znati da mi, kao uplatioci, moramo podneti zahtev ili za preknjižavanje ili za povrat sredstava. U ovakvim situacijama, ništa se ne rešava po logici stvari, već samo na osnovu podnetih zahteva na osnovu kojih se izdaje rešenje. Ukoliko bude više poznavanja procedura, biće manje problema u realizaciji, u ovom slučaju, ovakvih finansijskih poslova.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (˝Službeni glasnik RS˝, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14) u članu 10. stav 2. tačka 1) propisuje da fizičko, odnosno pravno lice ima pravo "na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno", a u tački 4) daje pravo fizičkom, odnosno pravnom licu "da koristi više ili pogrešno plaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja."
Ako se fizičko, odnosno pravno lice "opredeli za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju, odnosno refundaciju poreza, odnosno za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno", član 10. stav 3. ZPPPA.

Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 46/2014

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 46 od 25. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 90/2014

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 90 od 27. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 89/2014

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 89 od 26. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
27.08.2014. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS
Obradio: Jovan Šukara

Direktor PURS 
podneo ostavku

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Direktor Poreske uprave Srbije Aleksandar Miljković podneo je ostavku na tu funkciju, saznaje Tanjug. Miljković je ostavku podneo iz ličnih razloga, a na poziciji direktora ove institucije bio je dva meseca. Pre nego što ga je Vlada Srbije postavila na mesto direktora, Miljković je radio kao konsultant, a ranije je radio i u poznatoj revizorsko-konsultantskoj kući "Prajsvoterhaus Kupers".
Miljkovića je Vlada Srbije postavila na to mesto 19. juna, umesto Ljiljane Kovačević, koja je bila vršilac dužnosti direktora od početka ove godine. Kovačevićeva je na poziciji direktora nasledila Ivana Simiča, koji je tu dužnost obavljao od februara do kraja decembra 2013.
Direktor Poreske uprave Srbije Aleksandar Miljković podneo je ostavku na tu funkciju, a na toj poziciji već desetak dana zamenjuje ga njegov zamenik Marko Marinković, saznaje Tanjug.
Marinković je postavljen na mesto zamenika odlukom Vlade Srbije od 18. avgusta i od tada je, kako tvrdi izvor Tanjuga, "zatvorio" 140 kockarnica. On je ozbiljno prionuo na posao u cilju poboljšanja rada Poreske uprave i eliminisanja svakog vida korupcije, koje u ovoj instituciji ima, navodi izvor Tanjuga.
Marinković je, navodi izvor Tanjuga, ozbiljno rešen da se "obračuna" sa nezakonitim poslovima u vezi sa igrama na sreću, a na spisku za kontrolu su i pojedini ugostiteljski objekti.
"Primećeno je odsustvo dosledne kontrole i preduzimanja mera Poreske uprave u toj oblasti do sada. Ubuduće će to biti redovno i strogo kontrolisano", tvrdi izvor Tanjuga koji dodaje da Marinković u tom poslu ima "odrešene ruke", kao i za sva organizaciona i radno profesionalna rešenja u Poreskoj upravi.
"Cilj je efikasniji rad i veći prihod u državni budžet uz eliminisanje svake vrste korupcije na osnovu rada državnih službenika", kaže izvor Tanjuga.
Prema istom izvoru, prva odluka Marinkovića je bila da zabrani ulazak u objekte Poreske uprave svih osoba koje nisu tu zaposlene.
Inače, Marinković je u Poresku upravu došao iz Bezbednosno informativne agencije, gde se takođe bavio poslovima suzbijanja korupcije.

Izvori: Dnevnik, Tanjug, Novosti
Obradio: Jovan Šukara 

 

Olakšano gašenje
preduzetničke radnje

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Ukinuta je obaveza podnošenja poreskih uverenja prilikom brisanja preduzetnika kod APR.
Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 68/14)  dana 4. jula 2014. godine, među potrebnom dokumentacijom koja se podnosi APR-u prilikom brisanja preduzetnika iz registra koji vodi APR, više se ne nalazi i dokaz o prestanku poreskih obaveza, odnosno više se ne traže poreska uverenja.
Izmenama ZPPPA od 30. maja 2013. godine ("Službeni glasnik RS", broj 47/13), članom 29. stav 7. propisano je da “organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra” pa su svi privredni subjekti, i privredna društva i preduzetnici, bili dužni uz registracionu prijavu brisanja priložiti uverenja o izmirenim poreskim obavezama i prestanku istih. Uverenja izdaju Republička poreska uprava (PURS) i lokalne poreske uprave.
Izmenama ZPPPA od 4. jula 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 68/14), u član 29. dodat je stav 8. koji definiše da “izuzetno od stava 7. ovog člana, organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost, može brisati poreskog obveznika - preduzetnika iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza“ čime je za preduzetnike ukinuta obaveza dostavljanja dokaza o prestanku poreskih obaveza.
Ovom izmenom pojednostavljena je, skraćena i olakšana procedura brisanja iz registra privrednih subjekata koji vodi APR, odnosno procedura gašenja preduzetničke radnje. Kako Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11) u članu 85. propisuje da “preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra” izmena ZPPPA kojom se više ne traži poresko uverenje o izmirenim obavezama pre gašenja radnje logično je. Preduzetnik svakako odgovara za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti među kojima su i poreske obaveze, a odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra pa je bilo potpuno suvišno uslovljavanje brisanja izmirivanjem obaveza.
Za privredna društva ostaje obaveza dostavljanja dokaza o prestanku poreskih obaveza, što je i logično obzirom da se potupak likvidacije privrednog društva ne može okončati sve dok društvo ima neizmirenih bilo kojih, a samim tim i poreskih obaveza.     

Autori: Vesna Milić i Jovan Šukara 

 

Novi obrasci
za završni račun 2014.

(postavljeno 26. avgusta 2014. godine)
Na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 62/13), ministar finansija doneo je Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 118/13 i 3/2014), kojim su za privredna društva, zadruge i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, propisani obrasci finansijskih izveštaja:
- Bilans stanja                                 .pdf 
- Bilans uspeha                               .pdf 
- Izveštaj o ostalom rezultatu            .pdf 
- Izveštaj o tokovima gotovine            .pdf   
- Izveštaj o promenama na kapitalu    .pdf
Obrasci se primenjuju počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu. 

Izvor: sajt cekos.rs
Obradio: Jovan Šukara 

 

Neka pitanja
vezana za Zakon o radu

(postavljeno 26. avgusta 2014. godine)
I pored činjenice da se u javnosti vodi vrlo živa rasprava oko primene Zakona o radu, mišljenja smo da nije naodmet ukazati na neke, po nama, potrebne stvari, kako bi se što bolje primenio navedeni propis. Zakon o radu stupio je na snagu pri kraju prošlog meseca i kao takav već se primenjivao za nekoliko dana prethodnog meseca. I pored datih rokova oko usklađivanja sopstvenih akata, mišljenja smo da je usklađivanje potrebno uraditi što pre. Ovo iz razloga da se prilikom, pre svega isplata zarada, primeni potpisani kolektivni ugovor poslodavca i sindikata preduzeća, jer isti može da obezbedi veće pogodnosti i prava za zaposlene i ne mora se direktno primenjivati zakon. Pred nama je praktično još nekoliko dana kada se mora završiti isplata za juli i primereno je pozabaviti se sa nekoliko pitanja, kao što su uvećana zarada i ugovor o radu.
Podsetnik za primenu nekih odredbi Zakona o radu
Članom 104. Zakona o radu (u daljem tekstu:Zakona), zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zarada iz člana 104. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona. To znači da naknada za topli obrok i regres za godišnji odmor ostaju u zaradi.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak uvećane zarade, član 106. Zakona.
Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu, član 107. Zakona. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, prema članu 108. Zakona, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama. Ovo praktično znači da poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu može predvideti uvećanu zaradu i za godine rada kod drugih poslodavaca u istom iznosu kao i za minuli rad ili u drugom iznosu koji smatra primerenim.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenima izda novi ugovor u radu ili njegov aneks. U skladu sa tim potrebno je pogledati član 33. Zakona koji kaže da šta sve Ugovor o radu mora da sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,
uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 88/2014

(postavljeno 26. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 88 od 25. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PODACI o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u julu 2014. godine
• JAVNOBELEŽNIČKI POSLOVNIK

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Jedanaest pravila
za uspeh u biznisu

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Jedanaest pravila za uspeh u biznisu našli smo među materijalima za predavanje na temu "Teorija uspeha" profesora dr Milovana Stanišića, rektora Univerziteta Singidunum. U nastavku vam ih prenosimo, u celosti: 
1.Nematerijalnost cilja
Bogaćenje treba da bude prateća pojava uspeha u poslu. Ako je bogaćenje jedini cilj biznisa, neuspeh je skoro zagarantovan. Bogatstvo je samo nagrada za igru. Ako se pobedi u toj igri - biće i novca. Ako se u toj igri izgubi, a to se dešava s vremena na vreme, onda treba igrati duže i jače. Sve mora da bude zabavno, jer u protivnom nema vrednost.
2. Strpljivost
Strpljenje je pola uspeha. Čeka se na pravo vreme da bi se napravio potez. Posao mora da raste prirodno. Ne treba izazivati (ne)sreću. Polako, ali sigurno.
3. Ciljni sistem vrednosti
Usredsrediti se na istinsku vrednost. Ko nije razjasnio samom sebi koji je njegov sistem vrednosti, šta su mu prioriteti i verovanja nije mogao da se obogati.
4. Zrelost za materijalno bogatstvo
Bogatstvo treba zaslužiti, moraju da se stvore uslovi za to. Ne može istovremeno da se očekuje uspeh, bogatstvo, zdravlje, slava i sreća. Treba prvo živeti, stvoriti osnovu, stil života dolazi kasnije.
5. Razbistriti mozak
Pojednostaviti život da bi mozak mogao bolje da funkcioniše. Eliminisati opravdanja za nerad i neuspeh. Birati i ne mešati se u sve i svašta.
6. Porušiti mostove
Kad se krene u neku “avanturu” , treba porušiti mostove i spaliti brodove. Nema povratka postoji samo cilj i njegovo ostvarenje.
7. Dati više
Staviti više u uslugu nego što može da se naplati. Niko neće da plaća za neodgovarajuću uslugu. Nema varanja - raditi više od potrebnog je jedino rešenje.
8. Živeti skromno
Bogatstvo nastaje na razlici doticanja i oticanja novca i vrednosti. Bogati nisu počeli da troše pre nego što su se obogatili.
9. Plaćati sve poreze
Biznismen u zatvoru ne može mnogo da zaradi.
10. Davati dobrovoljne priloge
Cicije koje ništa ne daju u dobrotvorne svrhe i nisu istinski bogataši. Oni samo osiromašuju okolinu.
11. Tim
Birati saradnike koji će da budu posvećeni Vašim poslovnim ciljevima.

Izvor: sajt singipedia.com
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 87/2014

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 87 od 22. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmeni Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o javnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnog beležnika

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Najniža i najviša mesečna
osnovica za plaćanje doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje, utvrđuje ga i objavljuje ministar za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2014. godini, po periodima primene, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najniže mesečne osnovice    "Sl. glasnik RS"
od 1.11.2013. do 31.01.2014.              21.210  (60.599 x 35%)                     95/2013
od 1.02.2014. do 30.04.2014.              22.282  (63.664 x 35%)                      8/2014
od 1.05.2014. do 31.07.2014.              20.198  (57.709 x 35%)                     46/2014
od 1.08.2014. do 31.10.2014.              21.716  (62.046 x 35%)                     79/2014
Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.
Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.08.2014. godine do 31.10.2014. godine iznosi 43.432 dinara (21.716 
x 2).   
Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu - ne menja se u toku godine, a za 2013. godinu iznosi 22.282 dinara. 
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (član 42. Zakona) čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2013. godini, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najviše mesečne osnovice      "Sl. glasnik RS"
od 1.01.2014. do 31.01.2014.             304.465  (5 x 60.893)                          115/2013
od 1.02.2014. do 31.02.2014.             350.355  (5 x 70.071)                             6/2014 
od 1.03.2014. do 31.03.2014.             262.190  (5 x 52.438)                           23/2014  
od 1.04.2014. do 30.04.2014.             304.225  (5 x 60.845)                           34/2014  
od 1.05.2014. do 31.05.2014.             298.910  (5 x 59.782)                           44/2014  
od 1.06.2014. do 30.06.2014.             315.835  (5 x 63.167)                           56/2014  
od 1.07.2014. do 31.07.2014.             304.830  (5 x 60.966)                           65/2014
od 1.08.2014. do 31.08.2014.             309.960  (5 x 61.992)                           78/2014  
od 1.09.2014. do 30.09.2014.             311.900  (5 x 62.380)                              /2014  
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere). 
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2013. godinu iznosi 3.642.480 dinara (60.708 x 12 x 5).
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2014. godinu iznosi 3.850.101 dinara ("Sl. glasnik RS", br. 8/2014).
    
Obradio: Jovan Šukara
 

Prosečna neto zarada
u julu iznosila 45.216 dinara
(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine iznosi 62.380 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2014. godini, nominalno je veća za 0,6% i realno je veća za 0,7%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2014. godine iznosi 45.216 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u junu 2014. godine, nominalno je veća za 0,7% i realno je veća za 0,8%.
Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine nominalno je veća za 2,4% i realno je veća za 0,3% od prosečne zarade isplaćene u julu 2013. godine.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena julu 2014. godine nominalno je veća za 2,3% i realno je veća za 0,2% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2013. godine.
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–jul 2014. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–jul 2013. godine, nominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 1,0%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–jul 2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–jul 2013. godine, nominalno je veća za 1,5%, a realno je manja za 0,7%.
Iznose prosečnih zarada u bruto i neto iznosu dajemo u pregledu koji sledi:  
          Mesec                                        Bruto zarada            Neto zarada         
          Jul 2014                                         62.380                       45.216                
Na osnovu podataka o iznosu prosečne zarade u Republici Srbiji za jun od 62.380 dinara, utvrđuje se najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje od 1. septembra 2014. godine u iznosu od 311.900 dinara (62.380 x 5).

Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS
Statističke podatke za ranije periode
potražite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara

 

Poreske inspekcije
od jula su pojačane

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Suzbijanje sive ekonomije i bolja naplata poreza čine onu polovinu mera na kojima će ministar Dušan Vujović, kako najavljuje, raditi u reformi finansija.
Poreske inspekcije su od jula pojačane, ima više ljudi, i do danas su uspele da zatvore više od 800 objekata, koliko su zatvorili za celu prošlu godinu. Naišli ste na zatvorena vrata lokalnog kafića? Možda neće popiti svoju omiljenu kafu, ali ćete znati da ih je konačno stigla kazna za sav PDV koji ste vi platili, a oni nisu prosledili državi već zadržali u svom džepu. Na početku pojačanih letnjih poreskih inspekcija uočeno je da svaki treći objekat ne ispunjava neku poresku obavezu. "Recimo, samim tim što smo pojačali kontrole na terenu, procenat neispravnosti je pao za pet odsto", kaže Dušan Graovac iz Sektora kontrole Poreske uprave Srbije. Svako od nas plaća PDV koji je uračunat u cenu i trebalo bi da insistira na dokazu da je taj novac otišao u državnu kasu. Međutim, većina potrošača ne razmišlja o fiskalnom računu.
"Došli smo do podatka da 85 odsto građana ne bi prijavilo ugostiteljski objekat koji ne izdaje fiskalne račune. I to je podatak oko koga smo zaista zabrinuti. Konkretno svaki drugi građanin ne dobija i ne traži fiskalni račun i ne smatra da je to neki problem, a mi smo stava da svako od nas mora redovno da ispunjava svoje poreske obaveze i da to očekuje i od drugih", navodi Violeta Jovanović iz NALED-a. Čak i gostima koji čekaju račun sve češće se podmeće takozvani međuračun u nadi da neće čekati onaj bitni, fiskalni. "Međuračun ili kako se još zove porudžbina - da slikovito to objasnimo. Ako u supermarketu kupite 20 aritkala, nećete dobiti 20 računa. Tako nije realno da za tri kafe u kafiću dobijete tri računa", kaže Dušan Graovac.
Poreske utaje najčešće su u turizmu, trgovini i ugostiteljstvu, gde je pored neplaćanja PDV-a ogroman problem neprijavljivanje radnika. Takav način poslovanja odomaćen je u Srbiji posebno od početka ekonomske krize i ugrožava i male i velike privrednike. "Čovek koji ne izmiruje obaveze, ne plaća pune poreze i dorinose može da po nižim tržišnim cenama ugrozi naše poslovanje. O čekujemo kao privrednici da se pojačaju inspekcije, i na taj način očekujemo da se dođe do fer tržišta", kaže Vladan Atanasijević iz "Asseco SEE".
Procenjuje se da je znatno više od pola miliona građana Srbije primorano da radi na crno. S jedne strane, to znači da svi ti ljudi pred Penzijskim fondom ili kreditnim biroom praktično ne postoje, niti su njihova radna i zdravstvena prava zaštićena. S duge strane, na gubitku smo svi, jer nema para za bolnice, škole ili puteve. Utajom poreza dolazi do ogromne pljačke države, a o kojoj količini para se radi govori i to da Srbija ne bi morala da traži pomoć oko saniranja štete od majskih poplava, već bi to mogla sama da pokrije novcem koji se samo na osnovu neprijavljenih radnika godišnje skupi u džepovima nemoralnih poslodavaca.
Izvor: sajt b92.net
Obradio: Jovan Šukara
 
 

URIPS-ov okrugli sto,
sreda, 27. avgust u 15.15 časova

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
U organizaciji Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" svake srede u 15.15 časova održava se okrugli sto, sastanak, druženje, edukacija, mini seminar, sa tematikom iz područja računovodstva i finansija.
Okrugli sto je namenjen: članovima URIPS-a. 
Cilj okruglog stola: kontinuirana edukacija članova kroz odgovore na pitanja: šta ima novo, šta je aktuelno, o čemu piše stručna literatura, koja su nova zapažanja i nova događanja u struci i oko struke.
Vreme održavanja: svaka sreda od 15.15 časova, trajanje do 90 minuta.
Mesto održavanja: prostorije Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Termin predstojećeg okruglog stola: sreda, 27. avgusta 2014. godine u 15.15 časova.
Uvodno izlaganje na predstojećem okruglom stolu biće pripremljeno za temu: 
• Informacija o objavljenim novim propisima u "Službenom glasniku RS";
• Informacije o novim brojevima stručnih časopisa i njihovim sadržajima;
• Zastara i otpis poreskih obaveza;
• Naknade troškova i druga primanja zaposlenih posle izmena propisa o radu;
• Prefakturisavanje troškova u sistemu PDV-a;
• Šta sve ulazi u usluge zakupnine;
• Zarade zaposlenih u zemlji;
• Obračun i plaćanje poreza i doprinosa na zarade penzionera koji ponovo zasnuju radni odnos;
• Specifični oblici zarada; 
• Naknade zarada koje se isplaćuju na teret poslodavca; 
• Ostale naknade zarada;
• Zarade zaposlenih upućenih na rad u inostranstvo;
• Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade;
• Lična zarada preduzetnika;
• Položaj i naknade za rad direktora prema Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o radu;
• Obračun poreza po odbitku i pripadajućih doprinosa za osvarene prihode od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika (Obrazac PP OPO);
• Zarade koje ostvaruju fizička lica – rezidenti od isplatioca iz druge države;
• Ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;
• Oporezivanje zarada iz radnog odnosa i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Obradio: Jovan Šukara

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

 

aktivasistem_468x60.gif

 

Aktuelnosti objavljene prošlih sedmica
 
 

Račun Telekoma
od 1 RSD nije greška

(postavljeno 22. avgusta 2014. godine)
Pojedini korisnici fiksne telefonije Telekoma Srbije dobili su u avgustu račune od svega nekoliko dinara, a iz te kompanije kažu da nije u pitanju greška.
Takvi iznosi posledica su promene tarifnog sistema, po kojem korisnici više neće plaćati ništa unapred kao što je bilo do sada, izjavio je za RTS Generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk. Naime, Telekom je do sada u računu naplaćivao potrošnju iz prethodnog meseca i pretpatu za naredni mesec, a to je novim tarifnim sistemom izmenjeno pa su korisnici u ovom mesecu dobili da plate samo potrošnju za prethodni mesec. Zato će im u narednom računu uz obračunatu potrošnju iz prethodnog meseca biti zaračunata i pretplata za taj mesec, kazao Je Ćulibrk.
"Korisnici fiksne telefonije će u 2014. godini platiti 11 pretplata a ne 12 i po tome se vidi da se ne radi ni o kakvoj prevari", naveo je on i istakao da je tarifni sistem koji je Telekom Srbija imao do sada bio najzastareliji i nazaostaliji u Evropi i da se to moralo promeniti.
Navodeći da ta izmena neće ništa epohalno doneti kompaniji u smislu prihoda, Ćulibrk je kazao da je pre svega bila namera da se sistem pojednostavi i da građani napokon znaju šta plaćaju.
Na pitanje šta da rade građani sa računima od 1, 2 ili pet dinara i da li da ih plaćaju, direktor Telekoma je kazao da su račune morali da štampaju pa na ma koji iznos da glase, da ne može da pozove korisnike da račun ne plate, ali i da Telekom neće isključivati one koji duguju nekoliko dinara. Kako je naveo, ta kompanija nikad nije isključivala one koji imaju dug manji od 100 dinara.
Što se tiče poskupljenja mesečne pretplate, Ćulibrk je naveo da je i cena od 649 dinara jedna od najnižih u okruženju, ali i da se pogodnosti i niži računi mogu dobiti objedinjavanjem više usluga – telefona, mobilnog telefona ili interneta.
Izvori: sajt b92.net i RTS
Obradio: Jovan Šukara

 

Nema prenosa
odmora u novu firmu

(postavljeno 22. avgusta 2014. godine)
Prenošenje neiskorišćenog godišnjeg odmora iz stare u novu firmu, u slučaju promene posla, po novom Zakonu o radu više nije moguće.
Novim Zakonom o radu predviđeno je da već posle mesec dana rada kod poslodavca zaposleni može da traži da koristi godišnji odmor, a ne kao što je bilo do sada posle šest meseci. Međutim, u kom periodu će zaposleni koristii godišnji odmor zavisi od dogovora sa poslodavcem, rečeno je na seminaru "Novine u Zakonu o radu i praktična primena" u organizaciji Unije poslodavaca Srbije.
Novina je da se zaposlenom ne može godišnji odmor zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, a više ne važi ni "prenošenje" godišnjeg odmora kod drugog poslodavca, ukoliko ga zaposleni kod starog nije iskoristio, što je do sada bio slučaj, rekla je šef Odseka za unapređenje oblasti rada u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Bogdanović.
Pravo na pun godišnji odmor zaposleni ima za svaku kalendarsku godinu u kojoj radi kod poslodavca, a koja nije godina u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos, dodala je ona. 
Godišnji odmor će moći da se koristi odjednom ili u više delova, s tim što prvi deo godišnjeg odmora mora da traje najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine.
Izmene zakona omogućile su i da se zaposlenom rešenje dostavlja u elektronskoj formi, pri čemu to rešenje mora imati sve obavezne elemente rešenja (potpis ovlašćenog lica, pečat poslodavca ...). Zaposleni može rešenje da dobije, ukoliko želi, i u pisanoj formi.
Koje elemente treba da sadrži pravilnik o sistematizaciji poslova, interesovalo je predstavnike privrednog sektora. Predstavnici Ministarstva rada ukazali su da bi taj kompanijski akt trebalo da sadrži organizacione delove kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, kao i broj izvršilaca za obavljanje određenih poslova.
Na skupu je bilo reči o radnom vremenu i načinu organizacije rada. Radno vreme ne mora da bude raspoređeno u istom trajanju po nedeljama, već je bitno da na mesečnom nivou ukupan broj radnih časova - sedmično ne prelazi 40 sati. Poslodavac mora da vodi računa da ukupno radno vreme zaposlenog u toku dana ne može da bude duže od 12 sati a da u toku nedelje ne može da bude duže od 48 sati.
Izvori: sajt b92.net i Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

PU kontroliše
obavezu zapošljavanja invalida

(postavljeno 22. avgusta 2014. godine)
Obavezu zapošljavanja lica sa invaliditetom izvršavaju 6.153 poslodavca, na neki od zakonom propisanih načina, piše Danas. Oko 5.100 poslodavaca to čini uplatom sredstava u iznosu od 50 odsto prosečne mesečne zarade u RS u budžetski fond - odgovorila je Poreska uprava na jedno od pitanja Danasa, kome je, podsetimo, upravo po tom zakonu izrečena drakonska kazna.
Sudeći prema tim podacima, optimistička procena glasi da je svaki šesti poslodavac odgovorio na zakonsku obavezu, ali kako je iz odgovora nejasno da li je 5.100 poslodavaca koji uplaćuju ušlo ili ne u ukupan broj od 6.153 pravna lica koja su ispunila obavezu prema zakonu, moguća kalkulacija je i - tek svaki deseti. Naime, od ukupno 114.000 registrovanih preduzeća, 26.669 ima više od 20 zaposlenih i podleže odredbama ovog zakona, kao i oko 3.000 preduzetnika. Spisku se dodaje i javni sektor, ali je tu teško utvrditi broj poslodavaca, jer vlast već duže od godinu dana bez vidljivog uspeha pokušava da prebroji ko je sve na državnim jaslama. Prema nekim procenama, s obzirom da su u toj kategoriji državna uprava, institucije, vojska, policija, škole, zdravstvene i druge ustanove, reč je o više hiljada obveznika.
"Poreska uprava je nadležna da vrši kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu iznosa od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike", navodi se dalje u odgovorima PU. To, međutim, ne objašnjava zašto su Danasu, u rešenju donetom početkom ove godine, penali obračunavani i iznosu trostrukog minimalca, kada je ta odredba, kako i sami priznaju, ukinuta više od pola godine pre „kancelarijske kontrole“ u našoj firmi. Da se ovaj zakon primenjuje selektivno, u šta nas uveravaju i brojni privrednici sa kojima smo kontaktirali, ima potvrdu u podacima PU o broju kontrolisanih poslodavaca i ukupnim sredstvima koja su prikupljena u budžetu na ime penala.
Samo u 2013. godini 389 firmi je po rešenju poreznika uplatilo penale od oko 310 miliona dinara, dok je državna kasa u ovoj godini inkasirala oko 50 miliona dinara. Istovremeno, u prošloj godini izvršeno je 368 kontrola i doneto 125 rešenja na iznos utvrđenih penala od 159,5 miliona dinara, kažu u PU.
Prosečan iznos kazne, dakle, kreće se oko 1,1 milion dinara. Danas je morao da plati pet miliona. Danas podseća da su po osnovu obrazovanja i stručnosti i pre donošenja zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom radila dva novinara iz ove kategorije, Poreska uprava izrekla je kaznu za period u kome je trajala komplikovana i dugotrajna procedura papirološkog dokazivanja tog statusa. Danas navodi da nisu uspeli da saznaju da li su po visini penala u vrhu liste izrečenih kazni jer nisu dobili odgovore na sva pitanja koja su postavili Poreskoj upravi. Poreznici su sakrili podatak o tome kojim su poslodavcima izrečene najviše, a ko jim minimalne kazne ili penali i u kom iznosu.
Integralni tekst  
preuzet sa sajta danas.rs

Refundacija troškova
učešća na sajmovima

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova refundiraće deo troškova učešća privrednih subjekata sa područja AP Vojvodine na sajmovima u Evropi i međunarodnim sajmovima u Republici Srbiji, koji se održavaju u periodu septembar – decembar 2014. godine.
Pravo učešća imaju mali i srednji privredni subjekti i preduzetnici, koji se bave proizvodnom i turističkom delatnošću, izvoznici ili potencijalni izvoznici, koji će izlagati u periodu septembar – decembar 2014. godine.
Refundiraće se do 50% troškovа zakupa, opremanja i vođenja štanda te troškova pripreme i štampanja propagandnog materijala.
Rok za podnošenje prijava je 15. septembar 2014. godine.
Više informacija u vezi sa konkursom može se dobiti na telefon 021/487-4489.
Integralni tekst konkursa
pronađite na sajtu spriv.vojvodina.org.rs
Obradio: Jovan Šukara

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
21.08.2014. - Anketa o kreditnoj aktivnosti banaka
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 45/2014

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 45 od 19. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Pravilnik o sufinansiranju programa i projekata iz oblasti zaštite životne sredine

Obradio: Jovan Šukara

 

Kako započeti
sopstveni biznis?

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
StartLabs, prvi tehnološki akcelerator u Srbiji organizuje sedmo okupljanje preduzetnika u prostorijama Centra za promociju nauke u Knez Mihailovoj ulici.
Prisutni će imati priliku da čuju iskustva Jana Žirarda, preduzetnika iz Minhena koji je pokrenuo nekoliko svojih uspešnih biznisa.
Još kao vrlo mlad Jan je pokrenuo svoju kompaniju, nakon čega je osnovao svoje firme u Kini, Njujorku i Berlinu. Svoja iskustva iz oblasti investicija pretočio je u knjigu “The perfectly executed startup“, a autor je i knjiga: “Confessions of an Entrepreneur“, “Rethinking the now“ i “Lean Sales“.
Na "StartLabs Meetup-u" Žirard će govoriti o svom putu do uspešnog preduzetnika, kao i o društvenim mrežama, marketingu, pronalasku i validiranju potencijalnih kupaca. StartLabs Meetup otvoren je za one koji imaju startap ili su zainteresovani da saznaju sve o pokretanju sopstvenog biznisa, a prisustvo je besplatno.
Prisutni će imati priliku da pitaju sve što ih interesuje o tehnološkom preduzetnistvu, kao i pozicioniranju na tržištu u strateškom i marketinškom smislu.
StartLabs svakog meseca okuplja članove startap zajednice u Srbiji, gde se preduzetnici upoznaju, razmenjuju svoja iskustva i savete o upuštanju u izazove startap biznisa.
Integrali tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 44/2014

(postavljeno 20. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 44 od 18. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Odluka o izmeni Odluke o odobravanju subvencije za samozapošljavanje na teritoriji Grada Novog Sada u 2014. godini

Obradio: Jovan Šukara

 

Olakšane reklamacije
ili mogućnost zloupotrebe?

(postavljeno 20. avgusta 2014. godine)
Primena novog Zakona o zaštiti potrošača počinje za nekoliko dana. Očekuje se da doprinese razvijanju svesti potrošača o pravima koja imaju, ali i da pooštri uslove fer trgovine. Osnovna mana zakona je mogućnost zloupotrebe, smatraju prodavci.
Mikser se pokvario jer niste dobro rukovali njime, a cipele su pukle jer loše gazite - u nekim prodavnicama to su odgovori koje kupci dobijaju kada žele da reklamiraju robu. Iako iz prodavnice izađu sa oštećenom robom, malo kupaca se odlučuje da stvar istera do kraja.
"Moram da kažem da je to spor proces za robu relativno male vrednosti, pitanje je da li se isplati ljudima da kreću u sve to. Vi kupite patike za tri, četiri, 10, 15 hiljada, a onda treba sudski proces da traje više meseci uglavnom za iste novce, pa onda ljudi odustanu od toga", kaže Ljubiša Andrejić iz Organizacije potrošača Srbije.
Oni srećniji, bolje prođu.
"Skoro sam imao situaciju da sam kupio veš mašinu, znači, nova veš mašina, koja je bila na nekoj akciji, ali je nakon tri-četiri meseca crkla neka remenica. Onda sam pozvao ovlašćeni servis, oni su to zamenili, ali sam čekao desetak dana", kaže jedan potrošač. Drugi kaže da su mu u prodavnici, pre godinu dana, zamenili patike koje su pukle.
"Bili smo zadovoljni televizorom, to je poznata marka i očekivali smo da imamo dobar TV, ali smo se razočarali. Očekivali smo ili da dobijemo novi ili neka ga poprave da imamo ispravan", navodi jedna Beograđanka. Od jeseni kada novi Zakon stupi na snagu, prodavci neće moći da se služe izgovorima.
"Skraćen je odgovor za rok na reklamaciju sa 15 na osam dana u cilju efektivnijih ostvarenja potrošačkih prava, kao i obaveza trgovca da vodi knjigu reklamacija i da je čuva dve godine od kada je reklamacija izjavljena. Tako nadležni inspektor uvidom u knjigu reklamacija proverava da li trgovac kako i na koji način rešava reklamacije potrošača", kaže Nevena Praizović iz Ministarstva trgovine.
Novi Zakon za prodavce znači i nove probleme.
"Mi i sad imamo da pojedini kupci, nažalost, koriste tako neke situacije. Oni i nakon dve godine kad ističe garancija izmišljaju neke kvarove i traže da im se to zameni za neki novi aparat, ne prihvataju 15 dana pristigle garancije, ne prihvataju popravku nego traže novi aparat, tako da će zloupotreba sigurno biti", kaže Slobodan Šijan iz "Tehnomanije"
Da bi zakon imao efekta, kupci moraju biti upoznati sa svojim pravima. Ako potrošač nije dobro pripremljen za kupovinu i dalje će se dešavati da nakon reklamacije sa pocepanim cipelama napusti prodavnicu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rts.rs

 

Rad na crno
svesti na razumnu meru

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
Ne postoji tačan podatak koliko ljudi u Srbiji radi na crno. Nezvanične brojke kreću se od 300.000 do milion radnika. Država ne može u potpunosti da suzbije rad na crno ali cilj je, kažu, da ga svedu na razumnu meru.
Najviše neprijavljenih radnika je u građevinskoj, trgovinskoj i ugostiteljskoj delatnosti te inspektori rada upravo tu i imaju najviše posla.
"Prilikom vršenja nadzora i utvđivanja izriču se dve mere, prvo im se nalaže da zaključe ugovor na neodredjeno vreme, a druga je podnošenje krivičnog postupka", kaže Goran Marković, načelnik odeljenja za drugostepeni postupak.
"Nije stvar u tome da mi nekog kaznimo i zatvorimo, stvar je u tome da obezbedimo mehanizam , i uslove da se njemu isplati da prijavi radnika, novim merama subvencija vlada je pomogla i očekujem rezultate", kaže ministar rada Aleksandar Vulin.
Radnici koji rade na crno nemaju pravo na besplatno lečenje, ne ide im staž, nemaju pravo na kredite, a neće moći da ostvare pravo na penziju.
U razvijenijim zemljama postoje jedinstveni registri poslodavaca i onaj ko se jednom nađe na listi da drži neprijavljene radnike ne m ože ni da pomisli da dobije kredit ili neku državnu subvenciju. U Srbiji jos uvek nije takva situacija.
U Srbiji ukupno radi 250 inspektora rada. Za prvih 6 meseci 2014. izvršeno je 17.000 nadzora. U 2013. godini - 1250 prekršajnih postupaka pokrenuto je protiv poslodavaca. 
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Grupacija za
računovodstvo i reviziju
RPK Subotica

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
Upravni odbor Regionalne privredne komore Subotice na XXII sednici održanoj 31.07.2014. godine, doneo je odluku o osnivanju Grupacije za računovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja pri RPK Subotica. Cilj osnivanja grupacije za ovu oblast aktivnosti je podizanje praga znanja računovodstveno-finansijskih radnika i obezbeđivanje osnovne obuke za privrednike iz ove oblasti poslovanja.
Grupacija je oblik neposrednog povezivanja članova Komore u okviru udruženja radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima od interesa određenog dela privrede, a novoformirana grupacija razmatraće pitanja edukacije knjigovođa i osnovne obuke privrednika, vodiće javne rasprave o nacrtima i predlozima zakona iz sfere materijalno-finansijskog poslovanja, računovodstva i revizije, predlagaće izmene i dopune zakona i drugih akata i donošenje novih zakona i drugih akata iz oblasti finansija, računovodstva i revizije finansijskih izveštaja i pokretaće inicijative za usaglašavanjem propisa iz oblasti finansija, računovodstva i revizije iz oblasti finansija.
Procene su da podizanje praga znanja postaje jedan od prioriteta u periodu pristupanja EU i korak ka prelasku na doživotno obrazovanje. Formiranje ove grupaciji u Komori u Subotici je znak da ovaj oblik privredne aktivnosti poseduje najviši nivo održivosti visokog praga znanja i zato ista treba da bude preteča formiranja i drugih grupacija u drugim sferama posla. Mišljenja smo da je sada pravi momenat da se počne sa ozbiljnijim podizanjem praga znanja.
Grupacija za računovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja, brojaće 10 članova i svoje poslovanje uređivaće poslovnikom o radu. O radu grupacije privrednici će biti redovno obaveštavani.

Integralni tekst
preuzet sa sajta rsk-subotica.org.rs

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 86/2014

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 86 od 15. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• INDEKSI potrošačkih cena za jul 2014. godine

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
18.08.2014. - Narodna banka Srbije dala preliminarno odobrenje za osnivanje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Pet lokala - 32 radnice
bez ugovora

(postavljeno 15. avgusta 2014. godine)
Policija je u pet ugostiteljskih objekata u Bujanovcu i Preševu otkrila 32 žene koje su radile bez ugovora o radu, saopštila je Policijska uprava Vranje.
Policija u Vranju, u saradnji sa Turističkom inspekcijom, terenskom kontrolom Poreske uprave i inspekcijom rada je u noći između 12. i 13. avgusta sprovela na području Bujanovca i Preševa pojačanu kontrolu pet ugostiteljskih objekata - četiri na području Bujanovca i jedan na području Preševa.
Utvrđeno je da jedan objekat u Bujanovcu ne poseduju dozvolu za rad, a otkrivene su 32 žene, sa područja Kosova i Metohije, Beograda, Novog Sada, Niša, Bujanovca, Loznice, Aranđelovca, Smedereva, Pančeva, Paraćina, Trstenika, Banje Koviljače, Raške, Zrenjanina, dve državljanke Albanije i jedna državljanka Makedonije, koje su radile bez ugovora o radu.
Izvršen je pretres i jednog objekta sa sobama gde su smeštene ženske osobe, kao i pregled jednog stana i hotelske sobe.
Policijska uprava i inspekcija će protiv vlasnika objekta preduzeti zakonske mere.
U akciji je učestvovalo 20 policajaca i 25 kriminalističkih policajaca za suzbijanje opšteg, privrednog kriminaliteta i za suzbijanje trgovine i krijumčarenja ljudi, kao i dva kriminalistička tehničara, navodi se u saopštenju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Poreska uprava
zatvorila "Maderu" zbog hostese

(postavljeno 15. avgusta 2014. godine)
Na vratima poznatog restorana "Madera" istaknuto je obaveštenje o privremenom zatvaranju zbog nezakonitog angažovanja radnika.
Objekat je obeležen crvenom trakom, a na vidno istaknutom obaveštenju piše da je objekat zatvoren zbog nepoštovanja poreskih propisa.
Nebojša Dapčević, menadžer “Madere” potvrdio je za "Blic" da je restoran zatvoren u utorak, na sedam dana.
- Poreska inspekcija je 30. jula izvršila kontrolu i sve je bilo u redu, ali problem je nastao zbog hostese, studentkinje koja je bila na probnom radu. Kod nas ima 77 zaposlenih, nikad nismo imali ni problem, niti neku kaznu. Ovo je za nas veoma loša reklama, jer smo morali da otkažemo veliki broj rezervacija - kaže Dapčević.
Na sajtu Poreske uprave stoji da je kao vid borbe protiv sive ekonomije Poreska uprava od početka godine do 9. avgusta realizovala ukupno 8.280 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, sa utvrđenim nepravilnostima u 2.128 slučajeva, što iznosi 25,70 odsto od ukupnog broja kontrola, a prema ukupno 648 obveznika biće izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
U periodu od 1. jula do 9. avgusta izvršeno je 4.384 kontrola kod obveznika koji se pretežno bave ugostiteljskom delatnošću, sa utvrđenim nepravilnostima u 717 slučajeva, a kod 193 obveznika stekli su se uslovi za izricanje mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta blic.rs
Autor: M. Nikolić

Uprava za sprečavanje pranja novca
objavila saopštenje FATF-a
o državama koje ne sarađuju

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
Najnovije saopštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju sa FATF-om, odnosno državama koje predstavljaju visoki rizik, možete da pronađete ovde:
Saopštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs

Šta bi Vam
danas rekao Hamlet?

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
„Biti ili ne biti, pitanje je sad.“
Pravi naglasak ove rečenice nije na „Biti ili ne biti“ nego na „sad“.
U filmu Dim je izgovorena jedna od najboljih replika snimljenih na filmskoj traci: „No time like the present.“
Nema vremena kao što je sadašnje. Prošlost - završena, budućnost - još ne postoji. I Šekspir se slaže.
Sve što imamo je mogućnost da nešto uradimo sada. Da upoznamo još jednu osobu, da pomognemo još jednom prijatelju, da pročitamo još jednu stranu knjige, da naučimo još nešto novo. Da zakoračimo u pravom smeru.
Postoji još jedna zanimljiva stvar u vezi sa trenutnim vremenom. Uživanje.
Uživanje je reč koja se uvek odnosi na sadašnjost. Prema prošlosti možemo da imamo nostalgiju, prema budućnosti da fantaziramo.
Ali da uživamo možemo samo u sadašnjosti.
U vezi sa tim, imamo predlog za Vas.
Ne čekajte.
Ako imate san, želju i strast da od svog života napravite najviše moguće, najbolje moguće, najradosnije moguće, uradite nešto danas. Sada. Ne čekajte.
Godina prođe brzo. Ako ste o tome razgovarali sa ljudima koji imaju pedeset, šezdeset godina, onda ste čuli da deset godina prođe još brže. Možda ste baš trenutno u tom dobu, pa znate iz prve ruke.
Okrenete se i iza Vas je ogromna količina vremena koja kao da je odnešena povetarcem. Neprimetno.
Ne čekajte. Ne odlažite za bolje ili lagodnije dane. Reagujte odmah i sami kreirajte svoje najbolje dane.
Izvor: sajt biznis-akademija.com

Inspekcija:
U sedam kafana
40 radnika "na crno"

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
Inspektori rada su u kontroli tokom noći između 12. i 13. avgusta u sedam objekata na teritoriji Pančeva, Preševa i Bujanovca zatekli 40 lica na radu "na crno".
Inspektori su podneli sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica i odgovornih, kao i preduzetnika i doneli osam rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu u ugostiteljskim objektima na teritoriji Pančeva, Preševa i Bujanovca.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva rada, Inspektorat za rad, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Poreskom upravom i turističkom inspekcijom je u noći između 12. i 13. avgusta obavio nadzore u ugostiteljskim objektima na teritoriji Pančeva, Preševa i Bujanovca.
Prilikom inspekcijskih nadzora u sedam ugostiteljskih objekata, zatečeno je 40 lica bez ugovora o radu, odnosno na radu "na crno".
U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem, inspektori rada su podneli sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica i odgovornih lica u pravnom licu, kao i protiv preduzetnika.
Takođe, doneli su osam rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, podseća se u saopštenju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Kraća reklamacija,
kazna 564.000 RSD

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
U Kragujevcu ima trgovaca koji više puta krše prava potrošača, uprkos visokim kaznama, kaže menadžer Regionalnog savetovališta potrošača Zoran Nikolić.
"Postoje trgovci koji bez obzira na visoke kazne od 300.000 do dva miliona dinara prave prekršaje. Imali smo slučaj velike trgovinske kuće koja je čak dva puta plaćala kaznu jer je odbijala da primi opravdan prigovor potrošača", rekao je Nikolić.
On je naveo da je zabeležen i slučaj trgovca koji je zbog pogrešno deklarisane robe platio kaznu od 564.000 dinara i morao da povuče robu u vrednosti od preko dva miliona dinara. Kažnjeni trgovac je obeležio da je rok za reklamaciju proizvoda šest meseci, a po Zakonu je dve godine.
Nikolić je naveo da je u porastu broj prigovora na rad kurirskih službi zbog dostavljanja vidno oštećene robe.
Regionalnom savetovalištu za potrošače u Kragujevcu za pet meseci upućeno je više od 700 prigovora.
Najčešće pritužbe se odnose na prodaju patika, mobilnih telefona, računara, bele tehnike, gardarobe, delova za automobile i rad kurirskih službi, saopšteno je danas.
Savetovalištu je stizalo pet prigovora dnevno dok je imalo samo gradsku pokrivenost, a od sredine juna, kada je nadležnost proširena na centralnu i zapadnu Srbiju, upućivano je 14 prigovora dnevno.
Najveći broj prigovora, oko 80 odsto, rešen je uspešno uz posredovanje Savetovališta.
Rad Savetovališta finansira Grad Kragujevac iz budžeta sa 2,4 miliona dinara, a programske aktivnosti nadležno ministarstvo.
Član Gradskog veća Dalibor Jekić je najavio formiranje gradskog Saveta potrošača koji će, pored ostalog, imati nadležnost da naloži ispitivanje kvaliteta i sastava prehrambenih proizvoda, pre svega hleba.
Članovi Saveta biće direktori preduzeća, predstavnici Univerziteta i lokalne samouprave i stručnjaci.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Beta

Plata na vreme
ili stiže inspektor

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
Podaci Unije poslodavaca Srbije pokazuju da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40 odsto poslodavaca na vreme isplaćivalo zarade radnicima.
Nadležni smatraju da će to biti prevaziđeno izmenjenim Zakonom o radu, koji propisuje da zaposleni u izvršnom postupku bez vođenja sudskog spora može da reši taj problem.
Ministar rada Aleksandar Vulin upozorio je, naime, da će poslodavci ubuduće biti oštro kažnjeni ukoliko radniku ne izdaju obračunski list na osnovu kojeg, sudskim putem, može da dobije neisplaćenu zaradu, i da će u suprotnom imati posla sa inspekcijom za rad.
Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić objašnjava da će u praksi, prema izmenama Zakona o radu, inspektor rada imati mogućnost da pre nego što ode u inspekciju izvrši uvid u centralni registar, gde između ostalog postoji i evidencija zaposlenih koji su prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i ostalo.
"Inspektor nakon toga, pošto izvrši uvid u to koji su zaposleni prijavljeni ide u kontrolu i tamo mora da zatekne ugovor o radu, a ukoliko ga ne zatekne može svojim rešenjem da naloži da se zaključi ugovor na neodređeno vreme sa tim zaposlenim, a može da pokrene prekršajni postupak, budući da sada inspektor rada ima mnogo veća ovlašćenja", kazao je Lazić za Tanjug.
Što se tiče rešenja da bi platni listić trebalo da postane izvršna isprava, Lazić pojašnjava da onaj radnik kome poslodavac duguje platu, ili je oštećen ima pravo da se obrati sudu.
"I do sada je radnik, odnosno zaposleni mogao da se obrati sudu, ali parničnom i morao je da prođe dugačak parnični postupak da bi došao do neke presude, koja onda predstavlja izvršnu ispravu i onda da ide na postupak izvršenja", kazao je pomoćnik ministra.
Na ovaj način skraćen je taj postupak i nema više parničnog pa zaposleni sa tim rešenjem, odnosno predlogom za izvršenje "ide" direktno u izvršni postupak i na taj način brže ostvaruje svoja prava, ukazuje Lazić.
Na pitanje očekuje li probleme u sprovođenju te mere u praksi, on je rekao da se uvek mogu očekivati problemi. "Ne možemo mi da obavežemo poslodavca da uzme platni listić i da sam sebi sprovede izvršnje i da odmah plati. Naravno, mi samo zakonom pružamo mogućnost zaposlenom da brže dođe do svoje zarade, ono što je njegovo osnovno pravo", poručio je Lazić.
S druge strane, predstavnici sindikata i poslodavaca mišljenja su da će zakonsko rešenje o kontroli poslodavaca koji ne isplaćuju mesečne zarade na vreme, teško biti sprovedeno u praksi. Ukazuju da je potrebno doneti neki podzakonski akt kojim bi bila predviđena krivična odgovornost i automatski stečaj za takvog poslodavca.
Lazić ukazuje da bi to bilo pogrešno, "jer ako poslodavac ide u stečaj, onda i neće isplatiti zarade jer novca neće biti".
Generalni sekretar UPS-a Dušan Korunoski je ranije izneo poražavajući podatak UPS-a iz ankete poslodavaca da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40 odsto poslodavaca isplaćivalo mesečne zarade na vreme.
Korunoski je Tanjugu rekao da zakonsku mogućnost kontrole poslodavaca vidi kao "lepu populističku meru", za koju je izrazio bojazan da neće dati rezultate.
"Imate tu više razloga, a jedan je taj što neće svi radnici da tuže poslodavca koji im duguje platu u strahu da ne izgube svoj posao", objasnio je Korunoski i podsetio da je predlog UPS bio prilično jednostavniji, a podrazumevao bi automatski stečajni postupak za preduzeće koje mesec, dva ili tri, ne uspeva da isplati plate.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu da je činjenica da novi Zakon o radu apsolutno neće doneti promene u delu koji se odnosi na redovnost u isplati plata zaposlenima.
"Mi smo i dalje u začaranom krugu, više ne postoji način da se poslodavac iskontroliše i da se on sankcioniše zato što on ne isplaćuje zaradu", ocenio je Mihajlović i podsetio da je taj sindikat tražio da se u novi Zakon o radu unese odredba kojom bi se neisplaćivanje zarada poslodavaca cenilo kao krivično delo.
To što je u zakonu data mogućnost da zaposleni može sa platnom listom preko suda naplati to što mu poslodavac duguje, jednostavno je nezamislivo u našoj zemlji, jer u Srbiji ne postoje sudovi rada koji se bave, da to zaposleni reše na brz i efikasan način, kazao je Mihajlović.
Potpredsednik SSSS je izrazio sumnju da će zaposleni u Srbiji to stvarno dočekati, već će se i dalje povlačiti po sudovima sa platnom listom pokušavati da "isteraju" pravdu, podsećajući da sudski procesi takve vrste u našoj zemlji traju, na žalost, po nekoliko godina.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Za rad kod kuće
ista plata kao i u firmi

(postavljeno 13. avgusta 2014. godine)
Novi zakon o radu omogućio zaposlenima „na daljinu” ista prava iz radnog odnosa kao onima koji svaki dan idu na posao, ali bez toplog obroka, regresa za godišnji odmor i prevoz
Programeri i ostali stručnjaci informaciono-tehnološkog sektora, davaoci konsultantskih usluga, poslovi konsaltinga, dizajneri, prevodioci… samo su neka od zanimanja kojima je novim zakonom o radu omogućeno da rade kod kuće, ali sa istom zaradom i ostalim pravima iz radnog odnosa kao i zaposleni koji svakodnevno odlaze na posao u firmu.
To dopušta novi zakon o radu, ali se o detaljima, kako će posao funkcionisati, moraju dogovaraju radnik i poslodavac. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno će zavisiti od toga šta zaposleni od kuće treba da radi i da li to dopuštaju elementarna radna i tehnološka disciplina.
I poslodavci i nadležni slažu se da bi ovako organizovan posao mogao da donese niz olakšica i radniku i poslodavcu i dodaju da se radom kod kuće smatra posao za koji zaposleni imaju potrebna sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog.
Ono što većinu onih koji već sada planiraju da ovako započnu radni odnos najviše zanima jesu li im ista prava koja im zakon propisuje. U Ministarstvu rada, objašnjavaju, da je propisano da zaposleni koji radi od kuće i onaj koji svaki dan ide u firmu, moraju imati ista prava iz radnog odnosa i zaradu. Izuzetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, plaćanje prevoza.
Dobra stvar celog ovog aranžmana je što to više nije kažnjiva stvar kako je donedavno bilo pa su oni koji su tako radili, od kuće, morali da se kriju od inspekcija.
Upitan šta će ovo novo pravo značiti za poslodavce, a šta za buduće zaposlene od kuće, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže, da ovu novinu treba pozdraviti, jer će od nje koristi imati i vlasnici firmi i zaposleni.
– Pitanje je samo u kojoj meri će se to pravo koristiti u Srbiji. Ima dosta zanimanja koja mogu da se rade od kuće, što automatski smanjuje troškove poslovanja poslodavaca za struju, telefon, prevoz, topli obrok, a što ostavlja mogućnost da se više ovakvih radnika angažuje baš po osnovu tih ušteda, objašnjava Atanacković.
Ova vrsta posla je pre svega odlična prilika za softveraše koji mogu da sede u Kragujevcu i rade za gazdu u Americi, a da pri tom odlično zarade. Prednost je što sada onaj ko bude radio od kuće to radi legalno pa više neće biti kažnjavanja, što je doskoro bio slučaj.
Poslodavac na ovaj način ima uštede i na prostoru koji bi radniku morao da obezbedi za obavljanje posla u firmi, a posao se u zavisnosti od vrste posla može organizovati i u smenama, kaže Atanacković i dodaje da će ovaj novi propis dosta pomoći i majkama s decom koje neće morati da odlaze na posao.
Prema zakonu, kaže Atanacković, zaposleni na daljinu ili od kuće ima zagarantovan raspored radnog vremena, pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. Sve što Zakon o radu propisuje.
Novina je i da ovakav ugovor o radu više ne mora da bude registrovan u opštini, već je dovoljno da postoji prijava na obavezno socijalno osiguranje zaposlenog po osnovu ugovora.
Integralni tekst
preuzet sa sajta politika.rs
Autor: J. Petrović-Stojanović

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 11. avgusta, poslednji put modifikovano 13. avgusta 2014. godine)
13.08.2014. - Video-zapis prezentacije Izveštaja o inflaciji - avgust 2014.
13.08.2014. - Nije niti može biti greška Narodne banke Srbije
13.08.2014. - Govor Branka Hinića, generalnog direktora Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, na prezentaciji Izveštaja o inflaciji – avgust 2014.
13.08.2014. - Izveštaj o inflaciji – avgust 2014.
12.08.2014. - Kretanje inflacije u julu
11.08.2014. - Direktan prenos prezentacije Izveštaja o inflaciji na sajtu Narodne banke Srbije u sredu, 13. avgusta
11.08.2014. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u julu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Porez:
Dug po PIB-u,
pretplata po JMBG-u

(postavljeno 13. avgusta 2014. godine)
Uvođenjem novih kategorija preduzetnika, kao što su lična zarada i samooporezivanje, došlo je do propisivanja novih računa za uplatu doprinosa i poreza na dohodak, ali i istovremeno korišćenje starih. Razlika je u dva poziva na broj, po starom to je bio Poreski identifikacioni broj firme, a po novom vlasnikov Jedinstveni matični broj građana.
Rezultat uvođenja novih pravila su brojne grešake u poreskoj evidenciji, tako da veliki broj poreskih obveznika po određenim računima ima preplatu, a po drugim ima dug koji im stvara probleme. Da je jedan od njih, novosadski privrednik Jovan Jovanović saznao je kad je hteo da uzme potvrdu, radi učešća na tenderu.
Iako postoji evidencija da je Jovanović podneo poresku prijavu i uplatio novac na ispravan žiro račun, stigla mu je opomena. Na izvodu iz Poreske uprave jasno se vidi da je uplaćen novac knjižen po osnovu jedinstvenog matičnog broja građana, a ista suma je u dugu po osnovu PIB-a. Da apsurd bude veći, iako sve to vidi u sopstvenoj evidenciji, Poreska uprava preduzećima šalje opomene pred prinudnu naplatu.
Tim povodom RTV je uputio dopis republičkoj Poreskoj upravi, ali nismo dobili nikakav odgovor.
Zbog očigledne sistemske greške, pojedini preduzetnici sada ne mogu da overavaju zdravstvene knjižice ni sebi ni radnicima, ne mogu da dižu kredite, a njihovi potencijani poslovni partneri stiču utisak da su nepouzdani za saradnju. I tako se energija za očuvanje i unapređenje sopstvenog posla troši na ispravljanje administrativnih nepravdi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta RTV

 

Novosti iz PURS:
Odlučna borba protiv sive ekonomije

(postavljeno 13. avgusta 2014. godine)
Kao vid borbe protiv sive ekonomije Poreska uprava je između ostalog, od početka godine do 9. avgusta 2014. godine realizovala ukupno 8.280 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, sa utvrđenim nepravilnostima u 2.128 slučajeva, što iznosi 25,70 odsto od ukupnog broja kontrola, a prema ukupno 648 obveznika biće izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Od navedenog broja, u periodu od 1. jula do 9. avgusta 2014. godine, izvršeno je 4.384 kontrola kod obveznika koji se pretežno bave ugostiteljskom delatnošću, sa utvrđenim nepravilnostima u 717 slučajeva, a kod 193 obveznika stekli su se uslovi za izricanje mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Prema svim obveznicima kod kojih su utvrđene nepravilnosti biće pokrenut postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti.
Takođe, Poreska uprava, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u prethodnom periodu realizovala je zajedničke akcije kontrole objekata na teritoriji Pčinjskog i Južnobanatskog okruga. Izvršeno je 49 kontrola u kojima su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na priređivanje igara na sreću na automatima, odnosno klađenje, bez odobrenja nadležnog organa. U postupku kontrole, nelegalni automati za igre na sreću, kao i zatečeni novac u stranoj i domaćoj valuti, koji predstavlja neevidentirani prihod, su oduzeti. Istovremeno, u određenom broju slučajeva (kod 25 lica) biće izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti, imajući u vidu da su prilikom kontrole zatečena lica koja su radno angažovana u suprotnosti sa propisima o radu, kao i da je zatečen novac za koji ne postoji validna dokumentacija.
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS

 

RZS objavio indeks
potrošačkih cena za jul 2014.

(postavljeno 12. avgusta 2014. godine)
Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u julu 2014. godine, u odnosu na jun iste godine, u proseku su niže za 0,1%. Potrošačke cene u julu 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,1%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,8%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u julu 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-1,6%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,7%) i Odeća i obuća (-0,6%). Cene su porasle u sledećim grupama: Rekreacija i kultura (4,6%), Transport (0,7%) i Stan, voda, el.energija, gas i druga goriva (0,2%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS

Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 11. avgusta, modifikovano 12. avgusta 2014. godine)
12.08.2014. - Kretanje inflacije u julu
11.08.2014. - Direktan prenos prezentacije Izveštaja o inflaciji na sajtu Narodne banke Srbije u sredu, 13. avgusta
11.08.2014. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u julu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 85/2014

(postavljeno 12. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 85 od 12. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o ličnoj karti
• KOEFICIJENT za izračunavanje visine mesečne zakupnine za korišćenje stanova

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 43/2014

(postavljeno 12. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 43 od 8. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Kako minuli
rad utiče na platu

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Avgustovska plata radnika koji je kod prethodnog poslodavca imao 10 godina staža, a kod novog došao na platu od 50.000 dinara mogla bi biti umanjena za 2.000 dinara. Zakon o radu koji je na snagu stupio 29. jula daje pravo svim poslodavcima, privatnim i državnim, da zaposlenima umanje zaradu po osnovu minulog rada.
Novi obračun minulog rada podrazumeva da se radnicima obračunava naknada po ovom osnovu samo za godine staža kod poslednjeg, odnosno aktuelnog poslodavca. Ranije je minuli rad iznosio 0,4 odsto zarade po svakoj godini staža.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije procenjuju da bi novi obračun minulog rada smanjio plate u javnom i privatnom sektoru za 10 do 15 odsto i da bi to već sada moglo da pogodi polovinu radnika, koliko ih je otprilike promenilo poslodavca.
- Vremenom će još dosta radnika promeneniti posao, pa bi nižu platu po tom osnovu moglo da ima i više od 90 odsto zaposlenih - kažu u SSSS.
Ministarka državne uprave i državne samouprave Kori Udovički kaže da će se novi obračun minulog rada odnositi i na državne službenike i da to predviđaju zakoni koji regulišu plate u državnoj službi.
- Onima koji, recimo, rade u bolnicama pa pređu u državnu upravu obračun minulog rada neće obuhvatati i rad u bolnici - kaže Udovički.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24 sata.rs
Autor: S. Bojadić
 
 

Novosti iz PURS:
Izvršen pretres kockarnica i klubova
na području Vranja, Vranjske Banje,
Vladičinog Hana, Preševa i Bujanovca

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Pripadnici Policijske uprave u Vranju, u saradnji sa inspektorima Poreske uprave Ministarstva finasija, uz odobrenje tužioca Osnovnog tužilaštva u Vranju, u noći između 8. i 9. avgusta, izvršili su kontrolu i pretres kockarnica i više klubova na području Vranja, Vranjske Banje, Vladičinog Hana, Preševa i Bujanovca.
Tokom akcije, u kojoj je učestvovalo oko 100 policajaca i 10 inspektora Poreske uprave, izvršena je kontrola 30 objekata. Tom prilikom oduzeto je 170 aparata i 10 ruleta koji nisu posedovali odgovarajuće dozvole i sertifikate za rad koje izdaje Ministarstvo finansija. Takođe, oduzeto je i 800.000 dinara, 3.000 evra i pronađeno je 20 neosiguranih radnika.
Cilj akcije bio je utvrđivanje legalnosti rada pomenutih objekata i plaćanje poreza i doprinosa uposlenim radnicima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS
 
 

Kazna poslodavcu
ako ne da obračunski list radniku

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da će poslodavci biti oštro kažnjeni ukoliko radniku ne izdaju obračunski list.
Na osnovu obračunskog lista radnik, sudskim putem, može da dobije neisplaćenu zaradu. "Odbijanje izdavanja obračunskog listića je kršenje Zakona o radu i poslodavci će za to biti ozbiljno i oštro kažnjeni", rekao je Vulin novosadskom Dnevniku naglasivši da se radi na jačanju inspekcije rada, koja će u takvim slučajevima odmah reagovati.
Upozoravajući na to da se radnici moraju platiti isto tako kao što se plaćaju dobavljači, vraćaju krediti, ministar je naglasio da država više neće dozvoliti da neko sponzoriše koncert a da mu radnici štrajkuju na ulici zato što mesecima nisu primili platu. Vulin je dodao da svaki poslodavac, koji koristi radnika da radi za njega, mora da mu isplati platu a ukoliko to ne čini imaće posla sa inspekcijom za rad.
Ministar je podsetio da je ta inspekcija već dobila šira ovlašćenja i dodao da će ona odmah reagovati a ne čekati da se nakupi više neisplaćenih plata ili da više meseci radnici ne dobijaju obračunski list.
Obračunski list, koji je izvršna isprava, je mehanizam koji će značajno ubrzati naplatu neisplaćenih zarada i prava prilika da pokažemo da smo organizovana i ozbiljna država, ocenio je Vulin, napominjući da će verovatno biti potrebni i razgovori sa sudijama, kako bi u tom pogledu oni brže postupali.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Dnevnik, Tajug
 
 

Svaki treći lokal
ne izdaje račun

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
U Srbiji se svaki treći fiskalni račun - ne izdaje. Poreznici apeluju na privrednike da legalno posluju, a građane pozivaju da traže račune.
Za dve nedelje poreski inspektori rigorozno kontrolisali gotovo tri hiljade kontrola i u 30 posto slučajeva utvrdili nepravilnosti, a 275 objekata privremeno je zatvoreno. Tako će, kažu, državna kasa biti punija, a život bolji, kažu poreznici i ističu da će kontrole biti stalne i očekuju veći priliv novca u državni budžet.
Legalno poslovanje u našoj zemlji je sve teže, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Nebojša Atanacković iz Unije kaže da je neplaćanje PDV veliki problem za one poslodavce koji plaćaju, jer ovi drugi su u neuporedivo boljem položaju. "Jer 20 odsto koji ostaju takvim nesavesnim poslodavcima su velika korist za njih, a velika šteta i za državu i za poslodavce koji svoje obaveze ispunjavaju i tako predstavljaju jednu veliku nelojalnu konkurenciju", kaže Atanacković.
Poreznicima je jasan signal kada poreski obveznik gotovo uvek evidentira promet preko platnih kartica, a retko gotovinom, pa će mu oni ubrzo zakucati na vrata.
Sve delatnosti gde dolazi do prometa gotovim novcem kao što su trgovina, ugostiteljs tvo, usluge podložne neevidentiranju prometa preko fiskalne kase, kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave Srbije.
Poreska uprava na osnovu sopstvene analize rizika utvrđuje spisak onih kod kojih je potrebno izvršiti kontrole, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti iz prethodnog perioda, rekao je Agatunović.
U tokovima novca u Evropskoj uniji siva ekonomija učestvuje sa 15 odsto. U Srbiji je taj procenat gotovo dva i po puta veći. Ministarstvo finansija procenjuje da će se zbog jače borbe protiv sive ekonomije u narednih šest meseci u državnu kasu sliti dodatnih sto miliona evra.
Integralni tekst
preuzet sa sajta bizlife.rs
Izvor: RTS
 
 

Prednosti rada
od kuće i na daljinu

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Izmenjeni Zakon o radu omogućava poslodavcima da angažuju radnike na daljinu ili rad od kuće s tim da zarada i prava tako zaposlenog ne smeju biti manja. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno zavisi od toga koje poslove zaposleni treba da obavlja. Poslodavci i nadležni ističu da bi ovako organizovan rad mogao da donese niz olakšica i radniku, i poslodavcu.
Radom u kući smatra se kada je neophodno da zaposleni ima određena sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog.
O poslu na daljinu reč je ukoliko posao nije vezan za mesto stanovanja zaposlenog ili firmu, odnosno kad zaposleni poslodavcu može da dostavi obavljeni posao.
Izmenjeni Zakon o radu pruža mogućnost rada od kuće i na daljinu, samo je potrebno da se radnik i poslodavac o tome dogovore, rekao je za Tanjug pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić. Pritom, kaže, propisano je da zaposleni koji radi od kuće i zaposleni koji radi u firmi moraju imati ista prava iz radnog odnosa i visinu zarade, a izuzetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, plaćanje prevoza.
Zakon ne predviđa za koje tačno poslove se takav rad može ugovoriti, ali su oblasti delovanja široke, kaže Lazić, a kao primer naveo je IT sektor i generalno poslove vezane za rad na kompjuteru. Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dušan Korunoski, pak, smatra da pravna regulativa u Srbiji kasni za svetskom i da ova klauzula u zakonu samo ozvaničava faktičko stanje, odnosno nešto što već postoji i što je i do sada postojalo u primeni, ali je bilo kažnjivo. "Jedino poboljšanje je to što nešto što nije bilo izričito propisano, poput rada od kuće, neće više biti kažnjivo delo, kao što je birokratija inspekcijskih službi u Srbiji do sada tumačila tu vrstu rada", rekao je Korunoski za Tanjug.
U IT sektoru, kaže, ovakva organizacija posla je već godinama pravilo, a rad od kuće može doneti blago finansijsko rasterećenje poslodavaca - neplaćanja troškova prevoza zaposlenog do radnog mesta, što je, kako smatra, do sada bila besmislena naknada. "Programiranje, održavanje prezentacija i bezbednosti na Internetu, razni poslovi u IT industriji, mogu da se organizuju van prostorija poslodavca", naveo je Korunoski pridodavši i projektovanje u građevinarstvu, dizajnerske usluge, razne vrste finansijskih usluga kao i sve vrste poslova koji su do sada mogli da budu povereni tzv. spoljnim saradnicima. "Mnogim stručnjacima ovakva klauzula će odgovarati jer je rad putem Interneta i od kuće mnogo udobniji od svakodnevnog putovanja na posao. Sa druge strane, osim smanjenih troškova za prevoz radnika, poslodavci će smanjiti kvadrature potrebnih poslovnih prostora za obavljanje svojih delatnosti, što bi moglo, u neznatnoj meri, da pojeftini opšte poslovanje privrede", naveo je Korunoski.
Prvi i najpoznatiji svetski primer ovakve organizacije uveli su 90-ih godina neki od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa, poput biroa Normana Fostera koji je razvio tri prostorije na različitim stranama sveta i zaposleni su radili u smenama od po osam časova, šaljući jedni drugima materijale putem Interneta na dalju razradu. Takođe, timovi koji se bave razlicitim projektima iz oblasti konsaltinga, organizuju rad od kuće u smenama jer tako za najkraće vreme mogu uslužiti klijenta i biti najkonkurentniji na tržištu. Ova praksa je već prisutna u radu konsultanata u najrazličitijim oblastima, objašnjava Korunoski.
Na pogodnosti odredbi Zakona kada je reč o radu od kuće koji je već u primeni i u Hrvatskoj i u Sloveniji, ukazao je i vlasnik hrvatske Infoarena Grupe Tomislav Gavaci. Reč je o novom trendu, izuzetno kvalitetnom, posebno u segmentu potencijala za zapošljavanje, pogotovo žena koje imaju porodicu, rekao je Gavaci. "Mogu vam reći da smo mi već šest godina u tom modelu, radimo od kuće i imamo vrlo dobre rezultate", rekao je Gavaci, koji, međutim, napominje da je jedina mana takvog rada velika asocijalizacija ljudi.
Prema zakonu, zaposleni na daljinu ili od kuće imaju zagarantovan raspored radnog vremena, pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noći rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. To praktično znači da rokovi i količina posla za zaposlene koji rade na daljinu ili od kuće, ne smeju da budu postavljeni tako da radnik nema vremena za odmor u toku dnevnog rada, nedeljni i godišnji odmor.
Novina je i da ovakav ugovor o radu više ne mora da bude registrovan u opštini, već je dovoljno da postoji prijava na obavezno socijalno osiguranje zaposlenog po osnovu ugovora
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug
 
 

Minimalna zarada
ostaje 115 dinara

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini minimalne zarade za period jul-decembar 2014. godine, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 74/14. U skladu sa ovom odlukom, minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period jul-decembar 2014. godine iznosi 115,00 dinara (neto) po radnom času.
Prema tome, do kraja godine, minimalna zarada ostaje nepromenjena i iznosi 115 dinara neto po radnom času.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs
  

Raspisani javni pozivi 
NSZ za 2014. godinu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 7. avgusta 2014. godine Javne pozive / Konkurse, u cilju realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih Programom rada za 2014. godinu.
Svi raspisani pozivi su objavljeni u izdanju dnevnog lista „Večernje novosti“ od 7. avgusta 20014. godine i u rubrici „Konkursi“ na sajtu NSZ www.nsz.gov.rs.
Spisak raspisanih javnih poziva:
Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2014. godini,
Javni konkurs za dodelu subvencije zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, 
Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse za osobe sa invaliditetom u 2014. godini, 
Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2014. godini, 
Javni konkurs za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, 
Javni poziv za učešće u finansiranju programa obuke na zahtev poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2014. godini, 
Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta za osobe za invaliditetom u 2014. godini i 
Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova u 2014. godini, na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom.
Javni pozivi su otvoreni do 1. decembra 2014. godine, odnosno do utroška raspoloživih sredstava.
Integralnim tekstovima javnih poziva pristupite preko ovog linka.
Obradio: Jovan Šukara
  

Brajan Trejsi:
Vežbajte samodisciplinu u svemu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Samodisciplina je sposobnost da se prisilite da radite ono što treba da radite, kada treba da radite, bilo da ste raspoložerni za to ili ne. (Elbert Hubard)
Samodisciplina predstavlja onaj najvažniji kvalitet kojim se uspeva u životu i postaje samouki milioner. Ako ste u stanju da se disciplinujete da radite ono što treba da radite, kada treba da radite, bez obzira na to da li ste raspoloženi za to ili ne, vaš uspeh je praktično zagarantovan.
Da biste postali samouki milioner, glavni ključ je u tome da sjedinite dugoročnu perspektivu sa odgodom kratkoročnih zadovoljstava. On se ogleda u vašoj sposobnosti da postavite dugoročan cilj kako biste postali finansijski nezavisni, a potom da se disciplinujete, baš svakog dana i baš kod svakog pojedinog troška, da radite samo one stvari koje će vam garantovati da ćete na kraju postići svoj dugoročan cilj.
Samodisciplina zahteva vladanje sobom, samokontrolu, samoodgovornost i upravljanje sobom. Razlika između uspešnih ljudi i onih neuspešnih je u tome što uspešni ljudi imaju naviku da rade one stvari koje neuspešni ne vole da rade. A koje su to stvari? Stvari koje neuspešni ljudi ne vole da rade su one iste stvari koje uspešni ljudi takođe ne vole da rade. Ali uspešni ljudi ih svakako urade jer znaju da je to cena koju moraju platiti za uspeh koji žele.
Uspešni ljudi su više zainteresovani za prijatne rezultate. Neuspešni ljudi se više zanimaju za prijatne metode. Uspešni ljudi se bave aktivnostima koje ih vode ka cilju. Neuspešni ljudi se bave aktivnostima za opuštanje napetosti. Uspešni ljudi rade stvari koje su teške, ali potrebne i važne. Neuspešni ljudi, međutim, više vole da rade stvari koje su zabavne i lake i pružaju im trenutna zadaovoljstva.
Dobra stvar je u tome da svaki vid samodiscipline pojačava i one druge vidove samodiscipline. Svaki put kada primenjujete samodisciplinju, dobijate na samopoštovanju. Vi se sebi još više dopadate i sebe više cenite. A što više primenjujete disciplinu na malim stvarima to postajete sposobniji za teže discipline koje su potrebne za velike mogućnosti, iskustva i izazove života.
Zapamtite da je sve u životu neka vrsta testa. Svakog dana, svakog sata, a ponekad svakog minuta, vi prolazite neki test - test vladanja sobom, test samokontrole, test samodiscipline. Test služi za to da vidite da li možete da se prisilite da radite stvari koje su od najveće važnosti i da ih ne ostavljate dok ih ne završite. Test se ogleda u tome da li možete da usredsredite svoje misli na ono što želite i kuda stremite više nego da razmišljate i razgovarate o stvarima koje ne želite ili o problemima koje ste imali u prošlosti. Kada prođete test, vi se krećete napred i naviše ka sledećem stepenu ili "nivou". I sve dok prolazite testove, vi konstantno napredujete i penjete se naviše u svom životu. Uspeh zahteva disciplinu merenu tonama. Kao što Džim Ron reče: "Po težini, disciplina ima nekoliko grama, a neuspeh nekolčiko tona."
Preuzeto iz knjige 
Brajan Trejsi: " 21 tajna samoukih milionera"
Kako da postignete finansijsku nezavisnost
brže i lakše nego što ste uopšte mislili da je
moguće, Beograd, Sentiment, 2005
 

O nekim rešenjima u
izmenjenom Zakonu o radu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Obračun i isplata zarada definisani su Zakonom o radu, ali poslodavci kroz Ugovor o radu mogu zaposlenima da omoguće i veća prava od onih koje propisuje zakon.
Pravilnik o obračunu zarada i minulog rada trebalo da bude usvojen do 28. avgusta, a njegova primena počela bi već narednog dana, najavila je Predstavnica Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Gordana Budimović.
Osnovni iznos zarade definiše se na dan zaključivanja Ugovora o radu, koji ne mora da sadrži elemente zarade već samo da unese zakonska akta na koje se poziva, navela je ona. Kada u u pitanju državni službenici, dodala je, oni će primati plate prema posebnim zakonima.
Zakon o radu na drugačiji način reguliše i primanja direktora koji mogu, ali ne moraju da budu zaposleni u firmi kojom rukovode, navela je Budimović. Oni koji nisu u radnom odnosu primaju naknadu, za koje su stope doprinosa promenjene.
Pod zaradom koju primaju zaposleni podrazumevaju se sva primanja iz radnog odnosa, osim učečća u poslovnoj dobiti poslodavca. U zaradu se ne uračunavaju naknade za prevoz, putne dnevnice, smeštaj i ishrana na službenom putu, troškovi korišćenja službenog automobila, otpremnine za penzionere i tehnološke viškove.
Za prekovremeni rad ostaje uvećana zarada 26 odsto, dok se minuli rad obračunava 0,4 odsto kod poslednjeg poslodavca, s tim što on taj procenat može da uveća. Ista stopa važi i za zaposlene u državnoj upravi, rekla je Budimović, dodajući da se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama nalazi u proceduri.
Minimalnu zaradu poslodavac može da ugovori sa zaposlenim samo ako postoje opravdani razlozi, a ona se utvrđuje na osnovu minimalne cene rada, utvrđene opštim aktom. Minimalna cena rada polaziće od potrošačke korpe, BDP-a, potrošačkih cena i produktivnosti, a od decembra iznosi 115 dinara po satu.
Naknada zarade za praznike, plaćeno odsustvo, vojnu vežbu i slično, računaće se na osnovu proseka zarade za poslednjih 12 meseci, s tim što će osnova biti uvećana za učinak.
Otpremnine za penzionere će iznositi dve prosečne plate u Republici, a za tehnološe viškove jednu trećinu zarade zaposlenog, za svaku godinu staža.
Novi zakon je uveo pripravnost na rad i rad po pozivu, koji je poslodavac dužan posebno da plati, rekla je Snežana Bogdanović iz istog Ministarstva. Čak iako radnik ne bude pozvan na posao, za vreme pripravnosti, ima pravo na nadokanadu.
Radnici koji rade od kuće imaju ista prava kao i oni koji rade u službenim prostorijama, uključujući godišnji odmor, pauzu i slično.
Zabranjeno je sklapanje fiktivnih poslovnih ugovora kako bi se ostavrila neka prava, što se naročito često događa između poslodavaca i članova njihovih porodica, posebno je istakla Bogdanović.
Rad na određeno, produžava sa sa jedne na dve godine, a novim poslodavcima je ostavljena mogućnost da kod njih rad na određeno traje i tri godine. Duži rad na određeno moguć je samo za one koji imaju pet godina do penzije.
Ukinuta je i obaveza prenosa godišnjeg odmora sa jednog na drugog poslodavca, a propisano je da on mora da traje najmanje 20 radnih dana, plus dani po kriterijumima koji su i do sada postojali.
Izvor: sajt tanjug.rs
 

Postavili smo novi
besplatan obrazac ZIG
u ekselu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
U skladu sa novodonetim Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 77/2014 od 24. jula, stupio na snagu 1. avgusta 2014. godine, kreirali smo novi Obrazac ZIG - Zahtev za ispravku greške, u ekselu, otvoren za popunjavanje i štampanje. Obrazac je besplatan za sve članove URIPS-a. Istovremeno, obrazac smo postavili i u .pdf formatu.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link ka obrascu
.
Obrada: Jovan Šukara
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Javni poziv za realizaciju
Programa stručnog osposobljavanja
pripravnika na teritoriji
Grada Novog Sada u 2014. godini

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
Gradonačelnik Grada Novog Sada raspisao je 29. jula 2014. godine Javni poziv za realizaciju Programa stručnog osposobljavanja pripravnika na teritoriji Grada Novog Sada u 2014. godini koji je namenjen mladim nezaposlenim licima sa visokim obrazovanjem (četiri godine fakulteta ili master) koji aktivno traže posao i koji nemaju radno iskustvo u struci.
Sredstvima ovog programa finansira se zarada zajedno sa svim pripadajućim porezima i doprinosima za 122 pripravnika, u mesečnom iznosu od 37.000,00 dinara, za period od 12 meseci.
Javni poziv je otvoren do 20. avgusta 2014. godine.
O detaljima Javnog poziva saznajte više preko ovog linka.
Integralni tekst Javnog poziva pročitajte ovde.
Obradio: Jovan Šukara

 

Aktuelne
terenske kontrole
Poreske uprave

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
U toku su najavljene oštrije kontrole izdavanja fiskalnih računa i prijave radnika od strane Poreske uprave.
Poreska uprava vrši kontolu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, ispravnost rada i obavljene tehničke preglede fiskalnih kasa, prenos podataka iz fiskalne kase putem GPRS kao i radno angažovanje lica. Istovremeno se kontroliše da li je obveznik registrovan kod nadležnog organa, usklađenost podataka iz registra Poreske uprave (PDV i PIB) i podataka iz registracije delatnosti kod nadležnog organa. Kontrola zahteva popis gotovnog novca, čekova, slip izveštaja u fiskanoj kasi i traži izjavu da li je u kasi bilo gotovog novca potrebnog za vraćanje kusura, a zatečeno stanje se proverava „presekom stanja“ uzetim iz fiskalne kase. Kontroliše se i plaćanje naknade za GPRS, račun obavljača i dokaz o plaćanju tog računa.
Za kontrolu radnog angažovanja lica neophodno je imati ugovor o radnom angažovanju, najčešće je to ugovor o rau, odnsono Obrazac M-A prijavu za sva zatečena lica na radnom mestu.
Minimalna dokumentacija za kontrolu:
- rešenje o registraciji delatnosti kod nadležnog organa,
- rešenje o fiskalizaciji,
- servisna knjiga fiskalne kase,
- EDI knjiga,
- M-A prijava, odnosno ugovor o radnom angažovanju (ugovor o radu),
- račun za GPRS i dokaz o njegovom plaćanju.
Poreski kontrolori mogu da vrše kontrolu bez prethodnog uručivanja naloga za kontrolu poreskom obvezniku (član 118. i 124. ZPPPA).
Obradili: Branislava Malešević i Jovan Šukara

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Donet je Pravilnik
o ispravci greške pri evidentiranju
poreza i sporednih poreskih davanja

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Prema članu 62. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, ... i 68/14), ako se u postpuku kontrole pokrenutom po zahtevu poreskog obveznika, odnosno po službenoj dužnosti utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreza i sporednih poreskih davanja, Poreska uprava vrši ispravku u svojim evidencijama. Pri tom, način i postupak ispravke grešaka bliže uređuje nadležni ministar.
Na osnovu navedenog ovlašćenja, nadležni ministar doneo je Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 77/2014, od 24. jula, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 1. avgusta 2014. godine.
Greška u evidentiranju poreske obaveze može nastati postupanjem poreskog obveznika, odnosno Poreske uprave, član 2. Pravilnika, tako što se:
- poreska obaveza po jednom istom osnovu evidentira više puta;
- poreska obaveza jednog poreskog obveznika evidentira kao poreska obaveza drugog poreskog obveznika;
- prilikom evidentiranja poreske obaveze unese pogrešan iznos.
Greška u evidentiranju poreske obaveze koja se ispravlja u skladu sa ovim pravilnikom ne smatra se greškom, odnosno propustom koji se otklanjaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, u skladu sa članom 40. ZPPPA.
Ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem poreskog obveznika, član 3. Pravilnika, poreski obveznik nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave podnosi zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG – Zahtev za ispravku greške, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Po zahtevu poreskog obveznika, Poreska uprava odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem Poreske uprave, član 4. Pravilnika, Poreska uprava vrši ispravku po službenoj dužnosti. Ako Poreska uprava ne uoči grešku u evidentiranju poreske obaveze koja je nastala njenim postupanjem, poreski obveznik može da u skladu sa članom 3. ovog pravilnika podnese zahtev za ispravku greške.
Poreska uprava donosi rešenje o ispravci greške i dostavlja ga poreskom obvezniku čija se poreska obaveza ispravlja, član 5. Pravilnika. Rešenje predstavlja izvorni računovodstveni dokument na osnovu kojeg se vrši ispravka greške u poreskom računovodstvu.
Izvor: sajt pktatic.rs

Poreske implikacije
izmena i dopuna Zakona o radu

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 18. jula 2014. godine, usvojila je dva zakona iz oblasti rada i penzijskog osiguranja, i to:
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu i
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zakoni su objavljeni u "Službenom glasniku RS", broj 75/2014, od 21. jula 2014. godine. Oba zakona stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 29. jula 2014. godine, ali počinju da se primenjuju u različito vreme.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu počinje da se primenjuje istovremeno sa stupanjem na snagu (29. jul), osim odredaba člana 54 tog zakona, koje se primenjuju po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu tj. 29. avgusta 2014. godine. Inače, radi se o odredbama koje uređuju da se obračun zarade može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, kao i da obračun zarade predstavlja izvršnu ispravu, s tim da će sadržaj obračuna urediti nadležni ministar.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju primenjuje se od 1. januara 2015. godine, osim odredaba čl. 14. do 17. tog zakona, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu zakona (29. jul 2014. godine) i odredbe člana 9. ovog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2032. godine.
Izmene i dopune Zakona o radu, osim što uvode značajne novine u oblasti rada, odnosno prava i obaveza radnika, podrazumevaju i određene promene u pogledu obračuna poreza i doprinosa na pojedina lična primanja. Prvenstveno se to odnosi na poreski tretman primanja direktora koji nije zasnovao radni odnos. Naime, prethodnih godina, odredbom člana 48. stav 5. Zakona o radu, bilo je propisano da naknada za rad direktora koji nije zasnovao radni odnos ima karakter zarade. Međutim, sada je odredba izmenjena tako što su reči "ima karakter zarade" brisane, a to znači da ova naknada, počev od 29. jula 2014. godine, više neće imati karakter zarade, već će imati karakter drugih prihoda u smislu člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
Isplate direktoru koji nije zasnovao radni odnos izvršene zaključno sa 28. julom 2014. godine imaće karakter zarade, dok će isplate od 29. jula, nezavisno od toga na koji period se isplata odnosi, imati karakter drugog prihoda, koji se oporezuje po stopi od 20% po umanjenju normiranih troškova od 20%. Naime, prema opštem pravilu iz člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, porez po odbitku na prihode fizičkih lica obračunava se u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Doprinosi će se plaćati u zavisnosti od toga da li je lice osigurano po drugom osnovu. Ako jeste, što je najčešći slučaj, postojaće obaveza plaćanja samo doprinosa za PIO po stopi od 26% (stopa je u primeni od 1. avgusta 2014. godine).
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

Aktuelne stope
zatezne kamate

(postavljeno 7. avgusta 2014)
U skladu sa Zakonom o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu:
==================================================================
Šifra     Naziv                   Oznaka    Stope zatezne kamate        Datum             Važi
valute   zemlje                   valute    u % na godišnjem nivou   objavljivanja           od
==================================================================
941 Republika Srbija         RSD                 19,25                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                  19,50                    17.01.2013.     18.01.2013.
                                                                  19,75                    05.02.2013.     06.02.2013.
                                                                  19,25                    14.05.2013.     15.05.2013.
                                                                  19,00                    06.06.2013.     07.06.2013.
                                                                  18,50                    18.10.2013.     19.10.2013.
                                                                  18,00                    07.11.2013.     08.11.2013.
                                                                  17,50                    17.12.2013.     18.12.2013.
                                                                  17,00                    08.05.2014.     09.05.2014.
                                                                  16,50                    12.06.2014.     13.06.2014.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
978 EMU                            EUR                   8,75                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                   8,50                    07.05.2013.     08.05.2013.  
                                                                   8,25                    12.11.2013.     13.11.2013.
                                                                   8,15                    12.06.2014.     13.06.2014.
==================================================================
Podaci za gornju tabelu preuzeti sa stranice Stope zatezne kamate na sajtu NBS gde se može pristupiti i arhivi stopa kao i tekstu Zakona.
Stopa zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, prema Zakonu o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, utvrđuje se na godišnjem nivou i jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 8 procentnih poena. Kako je trenutno važeća referentna kamatna stopa NBS 8,50% (utvrđena 12.06.2014. godine), stopa zatezne kamate od 13.06.2014. godine za dug koji glasi na dinare iznosi: 8,50% + 8% = 16,50%. Ova kamatna stopa se primenjuje do utvrđivanja nove referentne kamatne stope NBS, odnosno nove stope zatezne kamate
.
Podatke o kretanju zatezne kamate
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 

Referentna, eskontna i zakonska 
zatezna kamatna stopa za
neplacene obaveze po osnovu
javnih prihoda ostaju nepromenjene
(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto.
Međugodišnja inflacija kreće se ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i očekujemo da se do kraja godine vrati u granice cilja. Takvom kretanju doprineli su niski inflatorni pritisci, pre svega kao rezultat niske agregatne tražnje i još uvek prisutnog dezinflatornog uticaja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, relativne stabilnosti kursa dinara i inflacionih očekivanja.
Međutim, imajući u vidu očekivano iscrpljivanje efekata niskih cena hrane i rizike koji bi u narednom periodu mogli nepovoljno da utiču na ekonomska kretanja u zemlji, Izvršni odbor odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na sadašnjem nivou.
Pri donošenju odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su i dalje prisutne neizvesnosti iz međunarodnog okruženja, koje mogu da se negativno odraze na premiju rizika zemlje, kao i međunarodne tokove kapitala. Rizici daljeg zaoštravanja geopolitičkih tenzija vezani su i za odlaganje ili usporavanje započetog ekonomskog oporavka zone evra. Izvršni odbor očekuje da dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi u narednom periodu može doprineti ublažavanju eksternih rizika.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio avgustovski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen u sredu, 13. avgusta.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 11. septembra.
Referentna kamatna stopa po periodima:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    11,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    11,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    11,75%,
   14.05.2013.  -   06.06.2013.  -    11,25%,
   07.06.2013.  -   18.10.2013.  -    11,00%,
   19.10.2013.  -   07.11.2013.  -    10,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    10,00%,
   18.12.2013.  -   08.05.2014.  -     9,50%,
   09.05.2014.  -   12.06.2014.  -     9,00%.
   13.06.2014.  -   do daljnjeg.   -     8,50%.
Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS, tako da su gornji podaci o kretanju referentne kamatne stope ujedno i podaci o kretanju eskontne kamatne stope. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, utvrdena shodno članu 75. ZPPPA, jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, pa po periodima iznosi:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    21,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    21,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    21,75%,
   14.05.2013.  -   06.06.2013.  -    21,25%,
   07.06.2013.  -   18.10.2013.  -    21,00%,
   19.10.2013.  -   07.11.2013.  -    20,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    20,00%,
   18.12.2013.  -   08.05.2014.  -    19,50%,
   09.05.2014.  -   12.06.2014.  -    19,00%.
   13.06.2014.  -   do daljnjeg.   -    18,50%.
Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).
Pročitajte i integralni tekst saopštenja NBS
Pregled kretanja stopa u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
 


Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
07.08.2014. -  Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 8,5 odsto
04.08.2014. -  Narodna banka Srbije reagovala zakonito na nezakonito postupanje rukovodilaca
04.08.2014. -  Rad RTGS sistema, kliring sistema i sistema međubankarskog i međunarodnog kliringa plaćanja u devizama u julu
01.08.2014. -  Sektor finansijskog lizinga u Srbiji – izveštaj za prvo tromesečje 2014.
31.07.2014. -  Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad AD za osiguranje „Takovo“ Kragujevac
31.07.2014. -  Kretanje ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti
31.07.2014. -  Statistički bilten – jun 2014.
31.07.2014. -  Sektor osiguranja u Srbiji – izveštaj za prvo tromesečje 2014.
30.07.2014. -  Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
23.07.2014. -  Bankarski sektor u Srbiji – izveštaj za prvo tromesečje 2014.
21.07.2014. -  Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada
21.07.2014. -  Godišnji izveštaj o monetarnoj politici
17.07.2014. -  Primena nove metodologije platnog bilansa (BPM6)
17.07.2014. -  Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
15.07.2014. -  Sporazum o saradnji Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije - saopštenje
15.07.2014. -  Sporazum o saradnji Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Nova adresa
organizacione jedinice
APR-a u Novom Sadu

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Novosadska organizaciona jedinica Agencije za privredne registre (APR) od 4. avgusta 2014. godine nalazi se na novoj adresi - Stražilovska 2.
Radno vreme kancelarije APR-a ostalo je isto, od 7:30 do 15:30 sati, a rad sa strankama od 9 do 15 sati.
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR

 

Poziv poreskim obveznicima
na zajedničku borbu
protiv sive ekonomije

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Poreska uprava Ministarstva finansija poziva poreske obveznike da daju doprinos borbi protiv sive ekonomije i uvođenju fiskalne discipline od čega će koristi imati celo društvo. Poštujući u potpunosti poreske propise, postanite ravnopravan i fer igrač u tržišnoj utakmici.
Tekst poziva pročitajte ovde
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS

 

Spiskovi najvećih dužnika
na dan 30.06.2014. godine

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava Republike Srbije kvartalno objavljuje spiskove najvećih poreskih dužnika odnosno obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika.
Spiskovi dužnika zaključno sa 30.06.2014. godine
Aktivna pravna lica
Pravna lica u postupku restruktuiranja/privatizacije
Pravna lica u postupku stečaja i likvidacije
Pravna lica brisana iz registra
Pravna lica kojima je oduzet PIB
Preduzetnici
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS

 

1.000 poreznika
non-stop kontroliše

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Poreski inspektori će celog leta rigorozno kontrolisati izdavanje fiskalnih računa i prijavu radnika, kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave. Koorgdinator Sektora za kontrolu Poreske uprave dodaje da se u poslednjih desetak dana pokazalo da svaki treći kontrolisani poslodavac ne izdaje fiskalni račun. Intenzivna provera je, kaže Agatunović, početa 23. jula, i od tada su inspektori obavili 1.211 kontrola, a nepravilnosti su utvrđene u 30 odsto slučajeva. Na tom poslu trenutno je, kako kaže, angažovano oko 1.000 inspektora, koji su non-stop na terenu.
Pažnja poreznika će biti usmerena na sve delatnosti trgovine i usluga, te ugostiteljstvo, odnosno svuda gde je u opticaju gotov novac. A tamo gde se utvrde nepravilnosti, kaže Agatunović, biće preduzete i odgovarajuće mere iz nadležnosti Poreske uprave. To znači da će uslediti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka i da će "uhvaćenim" poslodavcima privremeno biti zabranjeno da rade.
Samo u prvom talasu kontrole, prema podacima poreznika, radnje je moralo da zatvori 105 poslodavaca.
Agatunović poručuje da Poreskoj upravi nije cilj samo da sankcioniše obveznike. Upravo zato su, objašnjava, do sada uručili 14.500 obaveštenja u kojima ističu značaj legalnog poslovanja za državu, kao i značaj evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i urednog plaćanja poreza i doprinosa zaposlenima. "Ako se i pored toga jedan broj poreskih obveznika ne bude pridržavao zakona, mi ćemo morati da primenimo zakonom predvidjene sankcije", rekao je on. Agatunović podseća da i građani mogu da prijave svaki slučaj kad ne dobiju fiskalni račun, a oni to, kako kaže, već godinama i rade, pa tako nedeljno Poreska uprava dobije oko 60-ak prijava građana.
Sagovornik je poručio da će Poreska uprava preduzimati akcije protiv onih koji ne izdaju fiskalne račune, dok će onima koji postupaju u skladu sa zakonom pokušati da olakša poslovanje uvodjenjem jednostavnijih procedura.
Upitan kada očekuje prve rezultate tako rigorozne konrtole, odgovara da će oni brzo biti vidljivi. Takođe, očekuje da će poslodavci revnosno evidentirati promet preko fiskalnih kasa i uplaćivati porez, te u tom smislu, navodi, očekivan je i pojačan priliv novca u državni budžet.
Radnici, prijavite poslodavca
Govoreći o poslodavcima koji ne prijavljuju radnike, Agatunović navodi da se u rešavanje tog problema krenulo već uvođenjem objedinjene naplate poreza i doprinosa. "To znači da su poslodavci u obavezi da podnose poresku prijavu za sve poreze po odbitku za svoje radnike i ukoliko to ne urade, mi imamo nadležnost da podnesemo tu prijavu po službenoj dužnosti. Zato će kontrola prijave radnika i uplate poreza i doprinosa biti olakšana u narednom periodu", kaže Agatunović.
On ukazuje da i sami zaposleni imaju pravo da podnesu prijavu Poreskoj upravi, ako imaju saznanja da im poslodavac ne uplaćuje poreze i doprinose. "Radnik može i anonimno da prijavi poslodavca, a Poreska uprava poslodavcu ne dostavlja podatke o tome ko ga je prijavio", kaže Agatunović.
Cilj Ministarstva finansija i Poreske uprave je, kako kaže, da poslodavci prijave sve radnike čime bi izbegli visoke kazne za rad na crno.
Kazne koje se izriču u vezi neprijavljivanja radnika, podseća Agatunović, odnose se na meru privremene zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana, dok novčana kazna može biti u visini 30 do 100 odsto dugovanog poreza.
Kazna za neevidentiranja prometa preko fiskalnih kasa takodje podrazumeva do 60 dana zabrane obavljanaj delatnosti, dok novčani iznos kazne za preduzeća ide od 100.000 do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Katanac
na 20 kafića zbog računa

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Dvadeset lokala u Novom Sadu, u ulicama Dunavskoj, Zmaj Jovinoj i Laze Telečkog, zatvoreno je zbog neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljenih radnika.
Pojačane kontrole finansijske inspekcije bile su za vreme Egzita, a vlasnicima je tek sada stigao nalog da na svoje lokale privremeno stave katanac.
"Nameti su toliko veliki da ljudi ne mogu sve da poplaćaju. Industrijska struja i voda su tri puta skuplji, a tu su i kirija i doprinosi radnicima. Samo troškovi bašte po sezoni iznose oko 200.000 dinara", rekao je jedan od kafedžija u Zmaj Jovinoj i dodao da je samo u toj ulici zatvoreno pet lokala.
Iz Poreske uprave kažu da je kontrola pojačana od 1. jula te da oko dvadesetak ekipa rade na terenu uglavnom vikendom.
Rigorozna kontrola provere izdavanja fiskalnih računa i prijave radnika nastaviće se tokom leta, a dosadašnje kontole pokazale su da svaki treći poslodavac ne izdaje fiskalni račun.

Za fiskalne prekršaje, kazna za preduzetnike kreće se od 50.000 do 500.000 dinara, za pravna lica 100.000, uz zatvaranje lokala od sedam do 30 dana, a u zavisnosti od prekršaja i do 60 dana.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: 24 sata

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

 

Izbor iz tekstova svojevremeno objavljenih
na ovoj stranici rezervisanoj za aktuelnosti, 
sada možete pronaći na stranici
Poslovni savetnik, arhiva

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

  


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  

 


 

 

Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.


Pronaći ćemo put  ili  ćemo ga stvoriti.    
Hannibal