Poslovni savetnik, aktuelnosti

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja              Pridružite nam se na  facebook.png

 
       Većina timova nisu uopšte timovi,
       već prosto skup pojedinačnih odnosa sa šefom, 
       u kojima se svaki pojedinac bori sa ostalima
       za moć, prestiž i poziciju.
              
                                     Daglas Mekgregor


 

AKTIVA sistem
otvara PJ u Beogradu

(postavljeno 23. avgusta, poslednji put modifikovano 9. septembra 2014. godine)
U toku su pripreme za otvaranje naše poslovne jedinice u Beogradu.
Razrešili smo lokaciju, naša kancelarija biće na sledećoj adresi:
Novi Beograd, Bulevar Zorana Đinđića broj 45E
I dalje je aktuelan konkurs za stručni kadar - Referent računovodstva u PJ Beograd.
Uslove po konkursu možete videti ovde 
Ponude primamo na: 021 523 655, 063 105 61 83 i office@aktivasistem.com
Oglas ostaje otvoren do 15. septembra, odnosno do popune.
Obradio: Jovan Šukara

 


 

Obavezan prenos svih
ranije razgraničenih neto efekata
valutne klauzule i kursnih razlika

(postavljeno 16. septembra 2014. godine)
U skladu sa članom 78. stav 1. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS”, br. 95/14, od 5. septembra 2014. godine, pravna lica i preduzetnici koji su vršili razgraničenje neto efekata obračunate ugovorene valutne klauzule i neto efekata obračunatih kursnih razlika u skladu sa odredbama ranije važećeg Pravilnika o Kontnom okviru, u smislu obaveza i potraživanja po osnovu kojih su ti efekti obračunati, dužni su da iznos razgraničenih neto efekata obračunate ugovorene valutne klauzule i razgraničenih neto efekata obračunatih kursnih razlika prenesu na teret rashoda, odnosno prihoda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu.
Dakle, propisana je obaveza ukidanja razgraničenih neto efekata valutne klauzule i neto efekata kursnih razlika i njihovog priznavanja u okviru rashoda, odnosno prihoda u bilansu uspeha za 2014. godinu za sva ranije izvršena razgraničenja, nezavisno od toga koje godine su izvršena i nezavisno od roka dospeća obaveza i potraživanja po osnovu kojih je izvršeno razgraničenje.
Pored toga, nije predviđena mogućnost novih razgraničenja neto efekata valutne klauzule i kursnih razlika. Članom 78. stav 2. novog Pravilnika o kontnom okviru propisano je da ukidanje i prenošenje razgraničenih neto efekata valutne kaluzule i kursnih razlika predstavlja promenu računovodstvene procene u skladu sa MRS 8, odnosno odeljkom 10 MSFI za MSP.

Izvor: privsav.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 49/2014

(postavljeno 16. septembra 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 49 od 12. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 48/2014

(postavljeno 16. septembra 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 48 od 10. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Pomoći izvoznicima,
malim i srednjim preduzećima

(postavljeno 15. sptembra 2014. godine)
Generalni direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Dejan Vukotić izjavio je danas da ta agencija pokušava da pomogne izvoznicima i da će cilj biti pomoć malim i srednjim preduzećima, jer ona predstavljaju budućnost domaće privrede.
Vukotić je rekao da su osnovni kriterijumi da bi preduzetnici mogli da se obrate toj agenciji postojanje izvoznog ugovora, ostvaren neto pozitivan rezultat, a da je najvažnije da su plaćeni svi porezi i doprinosi, odnosno obaveze prema državi.
"Mi smo u suštini kao jedna mala banka koja kroz različite kreditne poslove pokušava prvo da prepozna, kasnije i da pomogne izvoznicima u samim projektima", objasnio je Vukotić, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink.
Klijentu Agencija nudi sve vrste proizvoda, počev od kredita, faktoringa, odnosno otkupa potraživanja, kao i osiguranje samog posla, što znači osiguranje od eventualne nenaplate od stranog kupca, istakao je Vukotić.
Prema njegovim rečima, ukoliko preduzetnik podnese sva potrebna dokumenta, najkasnije za sedam dana dobiće odgovor, a postoje i limiti u oblasti davanja kredita koji iznose do dva, odnosno dva i po miliona evra.
On je naveo da je Agencija pomogla velikom broju klijenata, da trenutno radi sa namenskom industrijom Srbije i dodao "uglavnom radimo sa voćarima, malinarima, proizvođačima i trgovcima žitom".
Vukotić je dodao da se najviše izvozi u Nemačku, zatim u Italiju i Rusiju i pozvao sve izvoznike da se pomoć obrate Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.

Izvor: sajt Tanjug
Obradio: Jovan Šukara 

 

Potrošači će moći
da biraju između popravke i zamene

(postavljeno 15. sptembra 2014. godine)
Novi Zakon o zaštiti potrošača, koji počinje da se primenjuje 22. septembra, skraćuje rok za odgovor na reklamaciju na osam dana i daje nova ovlašćenja tržišnoj inspekcije, koja će moći da sankcioniše trgovce, piše "Politika". Reč je o zakonu koji je gotovo u potpunosti usklađen sa evropskom potrošačkom regulativom, a učinjeno je mnogo da se ojača institucionalni okvir u kome će se sprovoditi, navodi "Politika".
Pozivajući se na podatke dobijene od Centra za zaštitu potrošača Srbije, list navodi da će potrošači imati rok od 14 dana da bez objašnjenja vrate proizvod kupljen na daljinu, a moći će i da reklamiraju proizvod bez ambalaže.
Još jedna od izmena je i ukidanje sudskih taksi za potrošačke sporove čiji su iznosi manji od 500.000 dinara.
U prvih šest meseci od kupovine, roba će moći da se popravlja samo uz izričito odobrenje potrošača. Ukoliko je nezadovoljan potrošač će moći da bira između popravke i zamene nekog proizvoda, navodi Politika.
Zakon predviđa i uvođenje savetodavnih tela pri javno-komunalnim preduzećima gde će biti uključeni i predstavnici evidentiranih udruženja za zaštitu potrošača.
Davaoci usluga će moći da obustave pružanje usluge ukoliko potrošač ne izmiri obaveze u roku od dva meseca, a ako osporava dugovanje a nastavi da uplaćuje tekuće obaveze, neće biti isključen sa mreže do okončanja postupka.
Zakon, takođe, jasno definiše kriterijume za rad udruženja potrošača, kao i obaveza lokalne samouprave da pomogne njihov rad u cilju što bolje informisanosti i savetodavne pomoći potrošača.

Izvor: sajt Tanjug, Politika
Obradio: Jovan Šukara 

 

Javni beležnici i izvršitelji
obaveznici fiskalnih kasa
od 1. oktobra 2014. godine

(postavljeno 15. sptembra 2014. godine)
Izmenama člana 2. stav 1. tačka 1) alineja 21. Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, objavljenim u "Službenom glasniku RS", broj 100 od 15. septembra 2014. godine koje stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuju se od 1. oktobra 2014. godine, aktivnosti javnih beležnika i izvršitelja izuzete su iz oslobođenja pa su, dakle, obveznici evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa.
Autor: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 100/2014

(postavljeno 15. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 100 od 15. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• UREDBA o izmeni Uredbe o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase
• PRAVILNIK o konačnom usklađivanju mesečnog novčanog primanja, dodatka za negu i novčane naknade za vreme profesionalne rehabilitacije za 2013. godinu
• INDEKSI potrošačkih cena za avgust 2014. godine

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Agencijski seminar
u sredu 17. septembra u 15.00
1. Novine u Zakonu o radu
2. Novi Zakon o zaštiti potrošača
3. Povezana lica i transferne cene

(postavljeno 6. septembra, repozicionirano 15. septembra 2014. godine)
Agencija "AKTIVA sistem" organizuje 17. septembra 2014. godine sa početkom u 15.00 časova, u svojim prostorijama u ulici Pavla Papa 14, seminar o aktuelnim temama:
1. Novine u Zakonu o radu
Izmenama i dopunama Zakona o radu, stupile na snagu 29. jula 2014. godine, učinjene su značajne izmene u regulisanju prava i obaveza iz radnih odnosa. Sve te izmene trebaju se pretočiti u nove ugovore o radu, ili anekse, koje su poslodavci dužni zaključiti sa zaposlenima najkasnije do 29. septembra 2014. godine.
2. Novi zakon o zaštiti potrošača
Zakon je donet u junu, stupa na snagu 21. septembra 2014. godine i donosi mnogo novina kojima se proširuju prava potrošača i povećavaju obaveze prodavaca.
3. Povezana lica i transferne cene
Prvu primenu izmenjenih propisa o povezanim licima i transfernim cenama imali smo kod sastavljanja završnih računa za 2013. godinu. Sada smo bogatiji za mnogo spoznaja, na ovu osetljivu temu, koje trebamo inplementirati kod izrade predstojećeg završnog računa za 2014. godinu.
Plan rada: po 10 minuta uvodnog izlaganja o temi pa zatim po 30 minuta akcentiranja onoga na šta se treba obratiti pažnja u praksi, šta su značajne razlike u odnosu na dosadašnju praksu, i odgvori na pitanja.   
Seminar je besplatan za klijenate Agencije "Aktiva sistem" i za članove "URIPS"-a.
Za ostale učesnike cena je 1.000,00 dinara, a moći će se platiti i na licu mesta.
Obradio: Jovan Šukara

 

aktivasistem_468x60.gif

 

Aktuelnosti objavljene prošlih sedmica
 
 

Kazne za
nesavesne građevince

(postavljeno 13. septembra 2014. godine)
Inspekcija rada je posle kontrole 37 poslodavaca zabranila rad na 4 gradilišta, podnela 28 prekršajnih prijava i 27 rešenja za otklanjanje nedostataka.
Minsitarstvo rada saopštava da su obuhvaćeni oni koji izvode radove na gradilištima visokogradnje i niskogradnje na Koridoru 10, Koridoru 11 i magistralnom putu M 1/11. "Prilikom nadzora utvrdjeno je da pored toga što pojedini poslodavci ne primenjuju propisane mere iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, jedan broj zaposlenih ne koristi na radnom mestu sredstva za ličnu zaštitu koja im je poslodavac izdao u skladu sa aktom o proceni rizika", navedeno je u saopštenju. Zbog toga je Inspekcija rada, kako je navedeno, na gradilištu u Nišu podnela 15 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv zaposlenih, a propisana novčana kazna za taj prekršaj je 10.000 do 20.000 dinara.
Najviše nepravilnosti utvrđeno je, dodaje se, u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu - zaposleni nisu osposobljeni za bezbedan i zdrav rad ni pružanje prve pomoći, ne postoji stručni nadzor za opremu za rad, a ni propisana uputstva za upotrebu i bezbedan rad (dizalice, mašine za malterisanje), skele su postavljene bez propisane tehničke dokumentacije i na njima nema zaštitne ograde, nije donet akt o proceni rizika n a radnom mestu.
U oblasti radnih odnosa, piše u saopštenju, najviše prekršajnih prijava podneto je zbog angažovanja osoba bez zaključenog ugovora o radu - rad na „crno“, a na jednom gradilištu zatečeno je 22 stranih državljana koji su radili bez radne dozvole.
Izvor: sajt b92.net, Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

 

Godišnji izveštaj o radu
Uprave za sprečavanje pranja novca

(postavljeno 12. septembra 2014. godine)
Uprava za sprečavanje pranja novca objavila je na svom sajtu godišnji izveštaj o radu za 2013. godinu.
Posebna celina u izveštaju odnosi se na
Nadzor nad primenom zakona kod računovođa i revizora
Uprava vrši posredni i neposredni nadzor nad primenom Zakona od strane obveznika pa se tako obrađuju i u izveštaju, citiramo: 
Posredan nadzor
Uprava je 2013. godine izvršila dve vrste posredih kontrola. Prva se odnosila na vrstu usluga koju preduzeće/preduzetnik za pružanje računovodstvenih usluga pruža, broj stranaka sa kojima ima uspostavljen poslovni odnos i u koju grupu rizika su te stranke svrstane. Ova kontrola sprovedena je slanjem dopisa na adrese preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga.
Druga vrsta posredne kontrole izvršena je slanjem Upitnika o aktivnostima obveznika u primeni propisa koji regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma i analizom dobijenih odgovora. ...
Pitanja u Upitniku podeljana su u pet celina:
Deo I - opšti podaci o preduzeću/preduzetniku
Deo II – aktivnost preduzeća/preduzetnika
Deo III – podaci o strankama
Deo IV – dostavljanje podataka Upravi za sprečavanje pranja novca
Deo V – ostale radnje i mere koje preduzeće/preduzetnik obavlja ...
Ukupan broj preduzetnika/preduzeća za pružanje računovodstvenih usluga u Republici Srbiji je veći od 8000. U 2013. godini izvršene su dve vrste posrednih kontrola.
Jedna posredna kontrola se odnosila na vrstu usluge koju preduzeće/preduzetnik za pružanje računovodstvenih usluga pruža, broj stranaka sa kojima ima uspostavljen poslovni odnos, kao i kojoj grupi rizika te stranke pripadaju. Druga vrsta posredne kontrole odnosila se na popunjavanje Upitnika o aktivnostima preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga. U prvoj posrednoj kontroli uzorkom je izabrano 70 preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga, koji su obavešteni da su obveznici u skladu sa članom 4. Zakona i dat im je rok od 20 dana u kom treba da dostave odgovore na dopis. Od ukupnog broja preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga, 64 su pravna lica, a 6 su preduzetnici. Od 70 kontrolisanih subjekata, 57 preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga poslalo je odgovore na dopis, dok 12 preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga to nije učinilo. Preduzećima/preduzetnicima koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga, koji nisu odgovorili na dopis u datom roku, poslato je 20 urgencija na koje je odgovore poslalo 8 preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga, dok 12 njih to nije učinilo, pa se smatra da kod tih kontrolisanih subjekata posredna kontrola nije ni izvršena.
Druga vrsta posredne kontrole odnosila se na slanje Upitnika o aktivnostima preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga. Uzorkom je izabrano 138 preduzeća/preduzetnika kojima je poslat dopis, kojim su obavešteni da su obveznici u skladu sa članom 4. Zakona i dat im je rok od 20 dana da dostave popunjen Upitnik o aktivnostima preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga. Od ukupnog broja preduzetnika/preduzeća za pružanje računovodstvenih usluga, 137 su pravna lica, a jedan kontrolisan subjekat je preduzetnik. Od ukupnog broja preduzeća/preduzetnika kojima su poslati dopisi, 26 preduzeća/preduzetnika nije dostavilo odgovore na Upitnik, dok je 113 preduzeća/preduzetnika dostavilo odgovore na Upitnike.
Preduzećima/preduzetnicima koji pružaju računovodstvene usluge koji nisu u datom roku odgovorili na Upitnik o aktivnostima preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga, slata je urgencija. Urgencija je poslata na adrese 69 pravnih lica/preduzetnika, od čega je 43 preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga dostavilo je potrebne odgovore, dok 26 to nije učinilo. Jedanaest preduzeća/preduzetnika za pružanje računovodstvenih usluga je dostavilo obaveštenja da su promenili delatnosti, te stoga više nisu obveznici u skladu sa članom 4. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali ista ulaze u broj preduzeća nad kojima je izvršena posredna kontrola, jer su u trenutku izbora preduzeća/preduzetnika koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga za posrednu kontrolu bili registrovani pod šifrom 6920 – računovodstveni poslovi, revizija i poresko savetovanje. ...
Neposredan nadzor
Uprava je 2013. godine kod preduzeća za reviziju i preduzeća za pružanje računovodstvenih usluga vršila i neposredne kontrole. Ukupan broj izvršenih neposrednih kontrola u 2013. godini je 25 od čega:
- 18 neposrednih kontrola je izvršeno kod preduzeća koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga i 7 neposrednih kontrola izvršeno je kod preduzeća za reviziju.
Prilikom izvršenih neposrednih kontrola tokom 2013. godine konstatovano je ukupno 86 privrednih prestupa i to:
- 72 privredna prestupa kod preduzeća koja se bave pružanjem računovodstvenih usluga i 14 privrednih prestupa kod preduzeća za reviziju. ...
Najčešće nepravilnosti koje su konstatovane u obavljenim kontrolama odnose se na povredu sledećih članova Zakona:
- člana 7. – Analiza rizika od pranja novca i finansiranja terorizma
- člana 15. – Utvrđivanje i provera identiteta pravnog lica
- člana 20. – Utvrđivanje stvarnog vlasnika str
- člana 39. – Određivanje ovlašćenog lica i njegovog zamenika
- člana 42. stav 3. – Dostavljanje podataka Upravi o ovlašćenom licu i njegovom zameniku u roku od 15 dana od dana imenovanja
- člana 43. stav 1. – Obezbeđivanje redovnog stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih koji obavljaju poslove sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma
- člana 43. stav 3. – Izrada programa godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma
- člana 44. – Obezbeđivanje redovne unutrašnje kontrole obavljanja poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Autor: Jovan Šukara
 

RZS objavio indeks
potrošačkih cena za avgust 2014.

(postavljeno 12. septembra 2014. godine)
Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u avgustu 2014. godine, u odnosu na jul iste godine, u proseku su niže za 0,2%. Potrošačke cene u avgustu 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 1,5%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,7%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena zabeležen je u grupama Odeća i obuća i Komunikacije (za po -1,5%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-0,7%), Zdravstvo i Hrana i bezalkoholna pića (za po -0,3%) i Alkoholna pića i duvan (-0,2%). Cene su povećane u sledećim grupama: Rekreacija i kultura (1,1%), Restorani i hoteli (0,4%), Transport (0,3%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,2%) i Obrazovanje (0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS

Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 9. septembra 2014. godine, poslednji put modifikovano 12. septembra 2014. godine )
12.09.2014. - Kretanje inflacije u avgustu
12.09.2014. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu
11.09.2014. - Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 8,5 odsto
09.09.2014. - Guverner centralne banke Kine u poseti Narodnoj banci Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS
Obradio: Jovan Šukara

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 99/2014

(postavljeno 11. septembra 2014. godine)
Tekstove niže navedenih zakona, objavljenih u "Službenom glasniku RS", broj 99 od 11. septembra 2014. godine, možete pronaći i preuzeti sa sajta Narodne skupštine Republike Srbije, u .doc i .pdf formatu, ćirilična i latinična verzija, putem ovog linka
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
• ZAKON o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
• ZAKON o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi
• ZAKON o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju

Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 99/2014

(postavljeno 11. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 99 od 11. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima
• ZAKON o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika
• ZAKON o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi
• ZAKON o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Aktuelne stope
zatezne kamate

(postavljeno 11. septembra 2014)
U skladu sa Zakonom o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012. godine Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje stope zatezne kamate za dinar i valute predviđene propisom kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu:
==================================================================
Šifra     Naziv                   Oznaka    Stope zatezne kamate        Datum             Važi
valute   zemlje                   valute    u % na godišnjem nivou   objavljivanja           od
==================================================================
941 Republika Srbija         RSD                 19,25                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                  19,50                    17.01.2013.     18.01.2013.
                                                                  19,75                    05.02.2013.     06.02.2013.
                                                                  19,25                    14.05.2013.     15.05.2013.
                                                                  19,00                    06.06.2013.     07.06.2013.
                                                                  18,50                    18.10.2013.     19.10.2013.
                                                                  18,00                    07.11.2013.     08.11.2013.
                                                                  17,50                    17.12.2013.     18.12.2013.
                                                                  17,00                    08.05.2014.     09.05.2014.
                                                                  16,50                    12.06.2014.     13.06.2014.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
978 EMU                            EUR                   8,75                    24.12.2012.     25.12.2012.
                                                                   8,50                    07.05.2013.     08.05.2013.  
                                                                   8,25                    12.11.2013.     13.11.2013.
                                                                   8,15                    12.06.2014.     13.06.2014.
==================================================================
Podaci za gornju tabelu preuzeti sa stranice Stope zatezne kamate na sajtu NBS gde se može pristupiti i arhivi stopa kao i tekstu Zakona.
Stopa zatezne kamate za dug koji glasi na dinare, prema Zakonu o zateznoj kamati („Službeni glasnik RS“, broj 119/2012) koji je stupio na snagu 25. decembra 2012, utvrđuje se na godišnjem nivou i jednaka je referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 8 procentnih poena. Kako je trenutno važeća referentna kamatna stopa NBS 8,50% (utvrđena 12.06.2014. godine), stopa zatezne kamate od 13.06.2014. godine za dug koji glasi na dinare iznosi: 8,50% + 8% = 16,50%. Ova kamatna stopa se primenjuje do utvrđivanja nove referentne kamatne stope NBS, odnosno nove stope zatezne kamate
.
Podatke o kretanju zatezne kamate
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara
 

Referentna, eskontna i zakonska 
zatezna kamatna stopa za
neplacene obaveze po osnovu
javnih prihoda ostaju nepromenjene
(postavljeno 11. septembra 2014. godine)
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto.
Pri donošenju odluke da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor imao je pre svega u vidu i dalje prisutne neizvesnosti iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Geopolitička dešavanja i smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike FED-a mogu znatno da utiču na kretanja na međunarodnom tržištu novca i kapitala, što se posebno može odraziti na zemlje u razvoju. Takođe, aktuelne geopolitičke tenzije smanjuju optimizam u pogledu brzine ekonomskog oporavka zone evra i naših drugih važnih spoljnotrgovinskih partnera. Niža eksterna tražnja verovatno bi vodila slabijim izvoznim rezultatima i nešto većem spoljnotrgovinskom deficitu u odnosu na očekivani.
Izvršni odbor očekuje da će donošenje i sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, koje su neminovne, pozitivno uticati na očekivanja tržišnih subjekata u pogledu održivosti javnih finansija, a time i na premiju rizika zemlje. To bi doprinelo ublažavanju rizika koji u ovom trenutku nalažu vođenje oprezne monetarne politike.
Izvršni odbor je konstatovao da se međugodišnja inflacija i dalje kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 ± 1,5%). Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će se do kraja godine postepeno vratiti u granice cilja, prvenstveno pod uticajem iscprljivanja efekta pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i očekivanih korekcija regulisanih cena, pre svega električne energije.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 16. oktobra.
Referentna kamatna stopa po periodima:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    11,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    11,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    11,75%,
   14.05.2013.  -   06.06.2013.  -    11,25%,
   07.06.2013.  -   18.10.2013.  -    11,00%,
   19.10.2013.  -   07.11.2013.  -    10,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    10,00%,
   18.12.2013.  -   08.05.2014.  -     9,50%,
   09.05.2014.  -   12.06.2014.  -     9,00%.
   13.06.2014.  -   do daljnjeg    -     8,50%.
Eskontna kamatna stopa iznosi 100% referentne kamatne stope NBS, tako da su gornji podaci o kretanju referentne kamatne stope ujedno i podaci o kretanju eskontne kamatne stope. Referentna i eskontna kamatna stopa izjednačene su od 12.5.2010. godine, izmenom Odluke o visini eskontne stope NBS ("Službeni glasnik RS", broj 31/10).
Zatezna kamata za neplaćene obaveze po osnovu javnih prihoda, utvrdena shodno članu 75. ZPPPA, jednaka je godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena, pa po periodima iznosi:
   14.12.2012.  -   16.01.2013.  -    21,25%,
   17.01.2013.  -   04.02.2013.  -    21,50%,
   05.02.2013.  -   13.05.2013.  -    21,75%,
   14.05.2013.  -   06.06.2013.  -    21,25%,
   07.06.2013.  -   18.10.2013.  -    21,00%,
   19.10.2013.  -   07.11.2013.  -    20,50%,
   08.11.2013.  -   17.12.2013.  -    20,00%,
   18.12.2013.  -   08.05.2014.  -    19,50%,
   09.05.2014.  -   12.06.2014.  -    19,00%.
   13.06.2014.  -   do daljnjeg    -    18,50%.
Komforni metod obračuna kamate primenjivao se do 31. decembra 2012. godine, a od 1. januara 2013. godine, prilikom obračuna kamate primenjuje se metod prostog interesnog računa od sto, saglasno odredbi člana 40. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 93/12).
Pročitajte i integralni tekst saopštenja NBS
Pregled kretanja stopa u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara
 

Menadžeri najlošije
ocenili rad Poreske uprave

(postavljeno 10. sptembra 2014. godine)
Poreska uprava Srbije prednjači na listi državnih institucija koje su dobile loše ocene menadžera, saopštila je danas nevladina organizacija Mreža za poslovnu politiku.
Anketirani menadžeri 112 preduzeća u Srbiji su Poreskoj upravi zamerili neorganizovanost, sporost, nedostatak elektronske komunikacije, nedovoljno obučene kadrove, manjak informatičkog znanja, nepovezanost sa drugim institucijama i tretiranje privrednika koji plaćaju poreze na nedoličan način.
- Lokalnim samoupravama je zamereno da imaju previše zaposlenih koji često komplikuju i ne razumeju se najbolje u svoj posao, nedostatak elektronske komunikacije, nepotrebne takse i naknade koje služe da se izvuče novac iz privrede, zatim da imaju komplikovane procedure i predugačke obrasce i da je očigledna korupcija u oblasti gradjevinskog zemljišta i kod drugih usluga - navodi se u saopštenju Mreže za poslovnu politiku.
Ministarstvo finansija su menadžeri loše ocenili zbog toga što su, kako je istaknuto, finansijski zakoni komplikovani, nedorečeni, međusobno neuskladjeni sa drugim privrednim zakonima, pa je potrebno stalno tražiti mišljenja koja koštaju po 11.000 dinara, a pritom nisu pravno obavezujuća za sudove.

Izvor: sajt blic.rs, Beta
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 98/2014

(postavljeno 9. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 98 od 9. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 97/2014

(postavljeno 9. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 97 od 8. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Kod notara
overe mnogostruko skuplje

(postavljeno 9. septembra 2014. godine)
Prvih nedelju dana rada javnih beležnika, uz dobre strane, izazvali su i probleme. Overa dokumenata pored devet notara, koliko ih je u Novom Sadu, sada je definitivno brža, ali su zato cene nekih usluga i do nekoliko desetina puta više.
Novi sistem koči i prodaju stanova u izgradnji, žale se vlasnici agencija, jer im notari za overu ugovora traže upotrebnu dozvolu. Početak rada notara prvo je pogodio agencije za promet nekretnina, koje sada ne mogu da overavaju kupoprodajne ugovore za stanove koji su u izgradnji, tvrdi Branisalav Bjelobaba, vlasnik jedne novosadske agencije. "Dobili smo obrazloženje da je njihov pravilnik u skladu sa novim propisima, da je minimum zahteva posedovanje upotrebne dozvole, što je nemoguće za stan koji je u izgradnji. Znamo kad se dobija upotrebna dozvola, prilikom završetka objekta, useljenja zgrade", navodi on.
Notari pak tvrde da nije tako, i da, ukoliko postoji sva druga dokumentacija, ugovor može biti overen bez upotrebne dozvole. Saznanje da za overu dokumenata za kupovinu stana treba da izdvoji preko 50 hiljada dinara, neprijatno je iznenadilo Svetlanu Lučić, koja za overu kupoprodajnog ugovora kod notara treba da plati desetak hiljada dinara više nego u sudu, dok založna izjava umesto dosadašnjih 600, sada košta preko 20 000 dinara. Cene svih usluga javnih beležnika detaljno su precizirane, pa je tako tarifirana i upotreba njihovog sopstvenog automobila za koju će klijent morati da izdvoji 25 posto od cene goriva po litru.
Izvor: sajt rtv.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Šta bi svaki poslovni čovek
trebalo da ima u ormaru?

(postavljeno 9. septembra 2014. godine)
Poslovni ljudi ne bi trebalo da zapostave svoj lični stil, ali prema sajtu Art of Manliness, postoje određeni komadi garderobe koji su neophodni ukoliko žele da ostave dobar utisak na klijente i poslovne partnere. Naravno, neophodni odevni predmeti će se razlikovati u zavisnosti od specifičnih potreba posla ali i stila života koji je koliko lični izbor toliko i način da profesionalci brendiraju sebe u očima okoline.
Poslovni ljudi koji nose odela od ponedeljka do petka, ne bi trebalo da prestanu da vode računa o svom odevanju ni preko vikenda. Nikada se ne zna kada možete naleteti na svoje klijente ili kolege. Imidž koji steknete je u bliskoj vezi sa vašom reputacijom. U osobu koja vodi računa o sebi i obraća pažnju na detalje, ljudi imaju više poverenja i spremniji su da sa njom uđu u posao.
Odevni predmeti koji bi trebalo da se nalaze u ormaru poslovnog čoveka:
- Šest odela
- Tri para cipela koja se mogu nositi uz odela
- Dva para cipela za opuštenije prilike
- Kaiševi koji se slažu sa cipelama
- 15 košulja za odela
- 15 kravata
- Jedan par farmerki klasičnog modela, bez izbeljenih i pocepanih delova
- Četiri para pantalona, svetle i tamne boje
- Četiri košulje za opuštenije prilike
- Dve polo majice
- Pet džempera
- Deset ili više potkošulja sa V izrezom
- Dva ili više sportska sakoa
- Deset ili više maramica za odelo
- Dva jednostavna ručna časovnika
- Jedan kaput
- Jedan par kožnih rukavica
- Jedan mantil
- Jedan šešir
- Sportsku odeću u dobrom stanju
- Dugmad za manžetne
Preduzetnici koji samo povremeno nose odela imaju daleko jednostavniji zadatak. Njihova garderoba bi trebalo da se sastoji od:
- Jednog odela
- Dva para cipela koja se mogu nositi uz odela
- Dva para cipela za opuštenije prilike
- Kaiševi koji se slažu sa cipelama
- 10 košulja za odela
- Tri kravate
- Dva para farmerki
- Pet pari pantalona, svetle i tamne boje
- Pet košulja za opuštenije prilike
- Pet polo majica
- Pet džempera
- Deset ili više potkošulja sa V izrezom
- Dva ili više sportska sakoa
- Jedan jednostavan ručni časovnik
- Jedan kaput
- Jedan par kožnih rukavica
- Jedan mantil
Izvor: sajt pressonline.rs, bizlife.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 96/2014

(postavljeno 8. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 96 od 8. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Propisana je obaveza prenosa
ranije razgraničenih efekata kursnih
razlika i valutne klauzule u bilans
uspeha za 2014. godinu

(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS, br. 62/2013), ministar finansija doneo je novi Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike, koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 95/14, od 5. septembra 2014. godine. Osim propisivanja novog Kontnog okvira, najznačajnija izmena odnosi se na propisivanje obaveze ukidanja ranije razgraničenih efekata kursnih razlika i efekata valutne klauzule
Prema članu 78. stav 1. novog Pravilnika o Kontnom okviru, pravna lica i preduzetnici koji su vršili razgraničenje neto efekata obračunate ugovorene valutne klauzule i kursnih razlika u skladu sa odredbama ranije važećeg Pravilnika o Kontnom okviru, dužni su da iznos razgraničenih neto efekata prenesu na teret rashoda, odnosno prihoda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu.
Dakle, nezavisno od toga iz koje godine potiču razgraničeni efekti kursnih razlika i valutne klauzule, odnosno nezavisno od roka dospeća obaveza i potraživanja po osnovu kojih je izvršeno razgraničenje, preostali iznos razgraničenih efekata moraće da se ukine i prizna kao prihod ili rashod u bilanu uspeha za 2014. godinu.
Odredbom člana 78. stav 2. Pravilnika o Kontnom okviru, propisano je da se prenošenje razgraničenih neto efekata sprovodi promenom računovodstvene procene u skladu sa MRS 8, odnosno odeljkom 10. MSFI za MSP. Ovakva odredba, naravno, nema nikakvo uporište ni u MRS 8, kao ni u MSFI za MSP, jer promena u načinu priznavanja efekata promene kursa jedino može predstavljati promenu računovodstvene politike, a nikako promenu računovodstvene procene.
Međutim, kada bi se postupalo u skladu sa MRS 8 tj. u skladu sa pravilima koja važe za promenu računovodstvene politike, to bi podrazumevalo retroaktivna usklađivanja i promenu rezultata iz ranijih godina (onih iz kojih potiču efekti koji su razgraničeni), a to bi dovelo i do obaveze podnošenja izmenjenih poreskih prijava za porez na dobit. Na primer, kada bi se ukidanje negativnih efekata kursnih razlika iz ranijih godina sprovodilo kao promena računovodstvene politike (što bi bilo u skladu sa MSFI), obveznik bi smanjio rezultat ranijih godina. Ukoliko je imao neraspoređenu dobit, kao i oporezivu dobit te godine, sada bi u izmenjenom poreskom bilansu utvrdio manji iznos poreza na dobit, što bi stvorilo razliku za povraćaj.
Verovatno svestan prethodno navedenog, donosilac pravilnika propisao je da se prenos razgraničenih efekata sprovodi kao promena računovodstvene procene, zato što promena procene ne dovodi do retroaktivnog usklađivanja, već se svi efekti promene procene priznaju kao prihod ili rashod tekućeg perioda. Pored toga, propisivanje obaveze ukidanja razgraničenih efekata, kao i nepropisivanje mogućnosti daljeg razgraničenja, prema našem mišljenju, predstvalja i vid priznanja nadležnog ministarstva da je ranije propisivanje takve mogućnosti bila obična besmislica koja nije imala nikakve veze sa (računovodstvenom) logikom, kao ni sa MSFI.
Inače, jasno je da će, pored aktuelnog rasta kursa strane valute, propisana obaveza ukidanja razgraničenih efekata iz ranijih godina opteretiti rezultat tekućeg perioda.
Izvor: sajt pktatic.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Još jednom su propisani
novi Kontni okvir i novi obrasci
finansijskih izveštaja za privredna društva

(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Pred sam kraj 2013. godine doneto je nekoliko pravilnika iz oblasti računovodstva, kojima su, pored ostalog, propisani novi obrasci finansijskih izveštaja i novi Kontni okvir. Međutim, praktično i pre početka njihove primene, ponovo su propisani novi obrasci FI i novi Kontni okvir.
Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu (“Službeni glasnik RS, br. 62/2013), ministar finansija doneo je tri podzakonska akta koja su objavljena u “Službenom glasniku RS”, br. 95/14, od 5. septembra 2014. godine, i to:
- Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
- Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica.
Iako se formalno radi o novim obrascima FI i novom Kontnom okviru, suštinski se radi o izmenama prethodno donetih pravilnika, sa ciljem otklanjanja grešaka koje su postojale. Međutim, osim što su ispravljene greške i izvršene još neke kozmetičke izmene, svakako će najviše pažnje privući propisivanje obaveze ukidanja ranije razgraničenih efekata kursnih razlika i efekata valutne klauzule, što je detaljnije objašnjeno u posebnoj vesti.
1. Izmene u kontnom okviru i početak njegove primene
U odnosu na Kontni okvir koji je donet krajem 2013. godine, novi Kontni okvir sadrži minimalne izmene, i to:
- ukinut je račun 119 – Odstupanje od cena proizvodnje i usluga;
- ukinut je račun 129 – Odstupanje od cena gotovih proizvoda;
- ukinut je račun 290 – Gubitak iznad visine kapitala;
- računi AVR ponovo su raspoređeni u okviru grupe računa 28, umesto grupe 29 (koja više ne postoji);
- račun 491 ima novi naziv – Unapred naplaćeni prihodi (raniji naziv: Obračunati prihodi budućeg perioda);
- otvoren je novi račun 503 – Nabavna vrednost ostalih stalnih sredstava namenjenih prodaji;
- račun 549 sada ima naziv Ostala rezervisanja, umesto Ostala dugoročna rezervisanja, što ukazuje da rezervisanja mogu da budu i kratkoročna;
- izvršeno je preciziranje ili dopuna naziva desetak računa.
Dakle, kao što se vidi, izmene su minimalne i nisu od suštinskog značaja, osim ukidanja računa na kojem se iskazuje gubitak iznad visine kapitala (ova izmena povezana je sa novim načinom iskazivanja ove pozicije u bilasnu stanja).
Novi Pravilnik o Kontnom okviru stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 13. septembra 2014. godine. Tog dana prestaje da važi Pravilnik o Kontnom okviru koji je donet krajem 2013. godine. Međutim, prema članu 80. stav 2. novog Pravilnika o Kontnom okviru, izuzetno od navedenog, pravna lica i preduzetnici koji su evidentirali poslovne promene primenom Kontnog okvira (donetog krajem 2013. godine), mogu da nastave da evidentiraju te promene u skladu sa tim Kontnim okvirom do 31. decembra 2014. godine. Ova odredba je samo formalne prirode, jer, kao što je objašnjeno, razlike između dva Kontna okvira su beznačajne.
S druge strane, prema članu 80. stav 4. novog Pravilnika o Kontnom okviru, pravna lica i preduzetnici koji nisu evidentirali poslovne promene primenom prethodnog Kontnog okvira, te promene evidentiraju u skladu sa novim pravilnikom od dana njegovog stupanja na snagu (13. septembar 2014. godine).
Treći slučaj odnosi se na pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, a koja se završava pre 31. decembra 2014. godine, kao i na pravna lica koja sastavljaju vanredne finansijske izveštaje pre 31. decembra 2014. godine. Za ova lica je propisano da za tu poslovnu godinu, odnosno vanredne finansijske izveštaje, primenjuju Pravilnik o Kontnom okviru iz ranijih godina (koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, br. 114/06, ... i 101/12).
Besmislenost navedenih prelaznih odredaba objasnićemo na primeru. Pravno lice koje još uvek primenjuje stari Kontni okvir (donet 2006. godine) ima obavezu da pređe na najnoviji Kontni okvir već 13. septembra 2014. godine. Međutim, ukoliko to pravno lice bude imalo statusnu promenu do kraja godine, onda je dužno da za potrebe vanrednih finansijskih izveštaja, ipak, primeni stari Kontni okvir. Naime, ukoliko obveznik bude sastavljao vanredni finansijski izveštaj u toku 2014. godine, dužan je da koristi stare obrasce u kojima su pozicije iskazane u skladu sa starim Kontnim okvirom.
Uzrok ove konfuzije sa Kontnim okvirima je propisivanje ranijeg početka primene novog Kontnog okvira u odnosu na ono što je predviđeno Zakonom o računovodstvu. Naime, propisivanje početka primene novog Kontnog okvira i stavljanje van snage starog Pravilnika o Kontnom okviru, nije u skladu sa prelaznom odredbom člana 49. Zakona o računovodstvu, kojom je predviđeno da primena svih podzakonskih akata počinje od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine. Dakle, kao što je propisano za ostale pravilnike, tako je i novi Pravilnik o Kontnom okviru trebao da se primenjuje tek počev od finansijskih izveštaja za 2014. godinu, odnosno stari Pravilnik o Kontnom okviru (iz 2006. godine) nije trebalo odmah stavljati van snage, već je trebao da prestane da važi tek na dan 31. decembra 2014. godine.
Suština je da su obveznici trebali da primenjuju prethodni Kontni okvir i tokom 2014. godine, a da preknjižavanja na nova konta sprovedu na kraju, odnosno po isteku 2014. godine i na taj način omoguće iskazivanje podataka u novim obrascima finansijskih izveštaja koji će se primenjivati prvi put počev od godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Inače, nezavisno od onoga što propisuje Pravilnik o Kontnom okviru, realnost je da će mnoga pravna lica upravo postupiti na takav način (izvršiće preknjižavanje tek na kraju godine).
2. Novi obrasci finansijskih izveštaja
Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike, propisani su novi obrasci finansijskih izveštaja:
- Bilans stanja,
- Bilans uspeha,
- Izveštaj o ostalom rezultatu,
- Izveštaj o tokovima gotovine i
- Izveštaj o promenama na kapitalu.
Delimične izmene izvršene su samo u obrascima bilansa stanja i bilansa uspeha (ispravljene su greške koje su postojale, a uvedene su i nove pozicije). U odnosu na prethodno propisane, novi obrasci imaju nešto više pozicija. Najnoviji obrazac bilansa stanja ima 137 pozicija (prethodni obrasci su imali 124, odnosno 50 pozicija). U slučaju bilansa uspeha, najnovini obrazac ima 69 pozicija, dok su prethodni imali 64, odnosno 34 pozicije.
Najznačajnija izmena odnosi se na iskazivanje gubitka iznad visine kapitala u obrascu bilansa stanja. Naime, umesto kao deo aktive (kako je ranije bilo propisano), ova pozicija će se iskazivati u pasivi bilansa stanja (kao odbitna stavka).
U ostalim obrascima nisu izvršene nikakve izmene, osim načina označavanja AOP pozicija.
Podsećamo da će novi obrasci finansijskih izveštaj prvi put biti primenjeni kod sastavljanja godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu. To znači da se prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja tokom 2014. godine (vanredni finansijski izveštaji, periodični finansijski izveštaji javnih društava i finansijski izveštaji za godinu koja je različita od kalendarske), koriste stari obrasci koji su u primeni bili i ranijih godina.
3. Pravilnik za mikro pravna lica
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica, izvršene su minimalne izmene tj. preciziranje pojedinih odredaba, ali bez posebnog značaja.
Izvor: sajt pktatic.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Veliki ugostitelji
ne plaćaju porez

(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Poreska uprava, Inspektorat za rad i MUP su u zajedničkoj akciji noćas kontrolisali rada velikih ugostiteljskih objekata na beogradskim rekama.
Zamenik direktora Poreske uprave Marko Marinković je rekao Tanjugu da veliki ugostitelji masovno izbegavaju plaćanje poreza širom Srbije.
"Poreska uprava će nastaviti sa kotrolama velikih ugostiteljskih objekata, pre svega zato što je u prethodnom periodu primećeno da pojedini u svojim fiskalnim kasama koriste softverske programe koji onemogućavaju izdavanje fiskalnih računa već umesto njih izdaju se potvrde ili predračuni što nije u skladu sa zakonom o PDV-u i Zakonom o fiskalnim kasama", kazao je Marinković.
Poreska uprava, prema njegovim rečima, još nema tačne procene kolika se šteta nanosi korišćenjem takvih softvera budžetu Srbije, ali da operativna saznanja ukazuju da se radi o masovnoj pojavi koja je zastupljena u skoro svim većim ugostiteljskim objektima širom zemlje.
On je rekao da je taj problem (vođenja dvostrukog knjigovodstva) poznat od ranije i da će zbog masovnog korišćenja softvera za tu namenu i naplate javnih fiskalnih dadžbina u budžet, koja je prioritetna za vladu, Poreska uprava posebnu pažnju posvetiti kontroli velikih ugostitelja.
Preliminarni rezultati konotrole, koja je noćas obavljena, biće poznati početkom sledeće nedelje, naveo je Marinković. On je kazao da su na beogradskim rekama kontrolisani veliki objekti koji mogu da prime više stotina ljudi i ostvaruju velike prihode.
U akciji je učestvovalo oko 150 pripadnika MUP-a i više od 20 inspektora Poreske uprave i inspektora za rad.
Marinković je naveo da je reč o kontinuranoj akciji na sprovođenju programa vlade u borbi protiv sive ekonomije, korupcije i organizovanog kriminala, koji uključuje i proveru ugostiteljskih objekata.
"Cilj kontrole je bio ustanovljavanje regularnosti plaćanja fiskalnih dadžbina i prijavljivanja zaposlenih radnika", kazao je on.
Poreska uprava će, takođe, zajedno sa Inspektoratom za rad vršiti kontrolu zaposlenih u velikim ugostiteljskim objektima u smislu njihove prijave i plaćanja poreza i doprinosa, dodao je Marinković. Policija je kontrolisana i dokumenta gostiju, kao i da li na splavovima ima nelegalnog oružja i droge.
Obradio: Jovan Šukara

 

URIPS-ov okrugli sto,
sreda, 10. septembra u 15.15 časova

(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
U organizaciji Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" svake srede u 15.15 časova održava se okrugli sto, sastanak, druženje, edukacija, mini seminar, sa tematikom iz područja računovodstva i finansija.
Okrugli sto je namenjen: članovima URIPS-a. 
Cilj okruglog stola: kontinuirana edukacija članova kroz odgovore na pitanja: šta ima novo, šta je aktuelno, o čemu piše stručna literatura, koja su nova zapažanja i nova događanja u struci i oko struke.
Vreme održavanja: svaka sreda od 15.15 časova, trajanje do 90 minuta.
Mesto održavanja: prostorije Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Termin predstojećeg okruglog stola: sreda, 10. septembra 2014. godine u 15.15 časova.
Uvodno izlaganje na predstojećem okruglom stolu biće pripremljeno za teme: 
• Informacija o objavljenim novim propisima u "Službenom glasniku RS";
• Informacije o novim brojevima stručnih časopisa i njihovim sadržajima;
• Zastara potraživanja i obaveza;
• Prefakturisavanje troškova u sistemu PDV-a;
• Poljoprivrednici prema Zakonu o PDV-u;
• Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja;
• Javni beležnici u privrednom pravu;
• Obračun i plaćanje poreza i doprinosa na zarade penzionera koji ponovo zasnuju radni odnos;
• Specifični oblici zarada;
• Naknade zarada koje se isplaćuju na teret poslodavca;
• Ostale naknade zarada;
• Zarade zaposlenih upućenih na rad u inostranstvo;
• Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade;
• Zarade fizičkih lica rezidenata od isplatioca iz inostranstva;
• Poreski savetnici;
• Oporezivanje zarada iz radnog odnosa i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja .
Obradio: Jovan Šukara

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Regulisan
i posao “na daljinski“
(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Programerima koji žive u Nišu i rade za gazdu u Americi, firma neće morati da plaća prevoz... Oni, kao i majke sa malom decom i trudnice koje u dogovoru sa šefom rade od kuće, dizajneri, prevodioci, konsultanti koji ne moraju svakog dana na radno mesto, samo su neke od mogućnosti koje predviđa novi zakon o radu.
Posao "na daljinu“ postojao je u Srbiji i ranije, ali samo u sivoj zoni. Sada je, kako tvrde u Ministarstvu rada, sve legalizovano i onaj ko bude tako radio više neće biti kažnjavan, što je doskora bio slučaj.
Nova zakonska rešenja omogućila su zaposlenima da imaju ista prava iz radnog odnosa kao i oni koji svakog jutra odlaze na posao. Jedina razlika je što većina poslodavaca radnicima "na daljinu“ osim zarade nije voljna, a nije ni u obavezi, da isplaćuje topli obrok, regres za godišnji odmor i - prevoz.
Za Ivicu Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata, dobro je što se sada zakonski regulišu prava ove kategorije zaposlenih, pošto je u mnogim kompanijama takav način rada postojao već godinama.
"Svakom poslodavcu je jeftinije da ima radnika koji će raditi iz svog stana", kaže sagovornik Novosti.
Njihova osnovna prava su ista sa zaposlenima koji svakog dana idu u firmu, a detalje ugovora o radu dogovaraju sa poslodavcem. Dobro je da sada majke sa malom decom ili trudnice mogu, ukoliko poslodavac to dozvoljava, da jedno vreme rade "na daljinu“. One će sačuvati poziciju, a firma će za manje para imati stručnjaka sve vreme. Ima dosta profesija koje mogu da se rade iz stana, što smanjuje troškove poslodavaca za struju i telefon, recimo, što onda omogućava da se više ovakvih radnika angažuje baš po osnovu tih ušteda.
Ovako organizovan posao mogao bi da donese niz olakšica i radniku i poslodavcu, ali za to su zaposlenom neophodna sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog. U Uniji poslodavaca objašnjavaju da se detalji kako će posao funkcionisati moraju dogovarati između radnika i poslodavca. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno će zavisiti od toga šta zaposleni od kuće treba da radi i da li to dopuštaju elementarna radna i tehnološka disciplina.
"Ovo je jedna od odredaba koje približavaju našu zemlju EU. Kao udruženje nismo zadovoljni Zakonom o radu u celini, ali ovo je za nas korak napred", kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. - Ranije smo imali samoupravna rešenja i trebalo je malo relaksirati odnose zaposlenih i poslodavaca. Ova odredba odgovara i njima i nama. Radno angažovanje se pojednostavljuje i nije neophodno da radnik radi u prostorijama firme, a poslodavac ne mora da otvara radna mesta ako postoje uslovi za rad u prostoru zaposlenog.
Izvor: sajt b92.biz
Obradio: Jovan Šukara

U kontroli PDV
još 400 inspektora
(postavljeno 8. septembra 2014. godine)
Prihodi od poreza ove godine su veći nego prethodne, ali je ostao problem sa naplatom PDV-a, pa je Preska uprava krenula u veću kontrolu sive ekonomije.
"Uz postojećih 600 poreskih inspektora na teren izlazi još 400", izjavila je pomoćnik direktora Poreske uprave Rada Kostić. Ona je za RTS rekla da se posebna pažnja posvećuje rizičnim obveznicima, gde se proverava izdavanje fiskalnih računa i da li su radnici prijavljeni. Tako je u 12.500 kontrola fiskalnih kasa ustanoviljeno nepravilnosti kod 2.500 ili 22 odsto.
Kontrolori mogu da izreknu prekršajnu kaznu ili da zatvore radnju na period od sedam do 60 dana, u zavisnosti od težine prestupa. "Zatvaranje radnje treba da bude svima nauk, da je verovatno bolje da svoje zaposlene prijave", konstaovala je Kostićeva. Ona je dodala da sada treba da iskoriste pogodnosti koje imaju da to učine, jer je zakon predvideo pravo na povraćaj doprinosa od 60 odsto onima koji zapošljavaju do devet radnika, 70 odsto ima sa 10 do 99 radnika, a onima koji zapošljavaju 100 i više ranika, 75 odsto.
Povodom navoda ministra privrede da postoje čitavi gradovi gde se ne izdaju računi, Kostićeva je objasnila da je u tim gradovima PDV naplaćen bruto, al i kada se izvrši povraćaj PDV-a ne ostane mnogo za budžet. Postoji mogućost da u tim gradovima ima velikih izvoznika, koji imaju veliki povradhaj PDV-a, dodala je ona.
Poreska uprava od prošle godine može da kontroliše i sivo ili crno tržište, koje je ranije bilo u nadležnosti Tržišne inspekcije, bilo po anonimnim prijavama ili po proceni Poreske uprave, podsetila je Kostićeva.  
Izvor: sajt b92.biz
Obradio: Jovan Šukara

Beležnici samo
izuzetno mogu da vas odbiju
(postavljeno 1. septembra, repozicionirano 8. septembra 2014. godine)
Javni beležnik ne može da odbije stranku ukoliko od njega traži da preduzme neku službenu radnju osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Beležnik omože da odbije stranku ako nije nadležan, ako je pravni posao nezakonit ili ako postoje razlozi za njegovo izuzeće.
To znači da ako stranka traži da overi kopiju neke isprave, javni beležnik, koji se naziva i notar, ne može da je odbije, jer je zazutet obavljanjem neke "isplativije" notarske usluge, navodi se pored ostalog u priručniku za rad javnih beležnika, koji je izdala nemačka organizacija GIZ u saradnji sa Ministarstvom pravde Srbije.
Stranku može da odbije samo kada nije nadležan - ako se kupac i prodavac obrate notaru u Novom Sadu za prodaju nepokretnosti u Subotici, jer je za taj posao nadležan samo notar iz Subotice.
Sledeći slučaj u kom može da odbije stranku jeste kada postoji razlog za njegovo izuzeće, jer javni beležnik ne može pružati usluge svom bračnom drugu, odnosno najbližim srodnicima, već će mora da ih uputi na drugog notara.
Takođe, beležnik će odbiti sa sačini ugovor koji je zabranjen, nezakonit.
Javni beležnici usluge obavljaju u svojim kancelarijama i u određenim slučajevima zbog potreba posla izlaze na teren, ali uz strogo poštovanje pravila službenog sedišta - teritorije opštine za koju su imenovani.
Oni stranke primaju u svojim kancelarijama u radno vreme od 9 do 17, s tim što kada su u pitanju lica sa invaliditetom, ili lica koja zbog starosti ili bolesti ne mogu da dođu u kancelariju, notar će isprave sačiniti u njihovom stanu ili bolnici.
Takođe, javni beležnik može osuđenicima na izdržavanju kazne, ispravu da sačini u zatvoru.
S druge strane postoje usluge za koje notar mora da izađe na teren. To su, na primer, overe zapisnika sa sednica privrednog društva, ako mu se poveri postupak za uređenje međa...
Međutim, propisano je da poslove koje obavlja izvan javnobeležničke kancelarije, notar može da preduzima samo u granicama svog službenog sedišta - a to je opština ili grad za koju je neko lice imenovano za javnog beležnika.
To znači da ako se neko lice leči u Zemunskoj bolnici i želi da sastavi testament, može da angažuje samo javne beležnike koji imaju službeno sedište u Zemunu.
Takođe javni beležnik sa Novog Beograda ili neke druge opštine ne može da na teritoriju opštine Zemun pruža javnobeležničke usluge, i obrnuto.
Inače građani imaju potpunu slobodu da odluče koji će im javni beležnik sastaviti ugovor ili testament ili overiti potpis ili uzeti stvar na čuvanje, uz izuzetak koji se tiče raspolaganja nepokretnostima.
Stranka može sastaviti ispravu kod javnog beležnika u čijem službenom sedištu nema prebivalište - student sa prebivalištem u Obrenovcu može da overi diplomu kod javnog beležnika u Surčinu, zaveštalac nepokretnosti sa Voždovca može da sastavi testamnet i kod javnog beležnika na Paliluli.
Nakit i druge dragocenosti mogu se predati na čuvanje bilo kojem javnom beležniku u Srbiji, ukazano je u GIZ-ovom priručniku.
Usluge koje građaninu ne može da pruži bilo koji javni beležnik tiču se ugovora o prometu nepokretnosti.
Za sastavljanje ugovora koji se tiču prodaje, razmene, poklona ili zakupa nepokretnosti, kao i u govora o hipoteci stranka se može obratiti samo javnom beležniku na čijem se službenom sedištu ta nekretnina nalazi.
To znači da ako stranka želi da sačini ugovor o prodaji stana na Zvezdari može samo da se obrati nekom od notara koji imaju službeno sedište na Zvezdari.
Javno beležništvo u Srbiji povono nakon više od 70 godina funkcioniše od 1. septembra. Za sada je imenovano 94 javna beležnika, a u narednom periodu kako je utvrđeno, njih će ukupno biti 371 u opštinama u celoj Srbiji.
Izvor: sajt b92.biz
Obradio: Jovan Šukara

Obračun Poreske
uprave sa sivom ekonomijom

(postavljeno 6. septembra 2014. godine)
Ove godine prihodi od poreza veći su nego prethodne, ali je ostao problem sa naplatom PDV-a. Kao deo mera borbe protiv sive ekonomije, Poreska uprava krenula je u veću kontrolu privrede.
Uz postojećih 600 poreskih inspektora na teren izlazi još 200, a pomoćnica direktora Poreske uprave Rada Kostić kaže da će poreski kontrolori pratiti izdavanje fiskalnih računa i da li su radnici prijavljeni.
"Takvim intenzitetom kakvim ja ne pamtim da smo do sada radili, uputili smo sve snage koje imamo, radimo maksimalno. Dnevno dobijamo izveštaje i rezultati su za početak fantastični", rekla je Kostićeva, gostujući u Dnevniku RTS-a.
Prema njenim rečima, kontrole se vrše po svim mestima u zemlji i to po anonimnim prijavama i po proceni Poreske uprave.
Od 12.500 kontrola fiskalnih kasa i kontrole da li su radnici prijavljeni, bilo je ukupno 22 odsto nepravilnosti, precizira Kostićeva i dodaje da su posledice zatvaranje radnje i prekršajna kazna.
"Zatvaranje radnje može biti od sedam do 60 dana. Kad se zatvori, to bi treblo da bude svima nauk - i kod koga su stigli kontrolori i kod koga nisu - da je verovatno bolje da svoje zaposlene prijave", ističe pomoćnica direktora Poreske uprave.
Podsetila je i da je zakon predvideo pogodnosti za poslodavce - pravo na povraćaj doprinosa od 60 odsto imaju oni koji zapošljavaju do devet radnika, od 10 do 99 radnika 60 odsto, a oni koji zapošljavaju 100 i više ranika mogu povratiti i 75 odsto uplaćenih doprinosa.
Odgovarajući na kritike ministra privrede da postoje čitavi gradovi gde se ne izdaju računi, Rada Kostić navodi da je u tim gradovima PDV naplaćen bruto, ali kada se izvrši povraćaj PDV-a ne ostane mnogo za budžet.
"Kada budu urađene analize za gradove kod kojih imamo taj problem, može se desiti da se u tim gradovima nalaze veliki izvoznici i da je negativan PDV (neto) zato što je veliki povraćaj", objašnjava Kostićeva.
Prema njenim rečima, Poreska uprava od prošle godine može da kontroliše i sivo ili crno tržište, koje je ranije bilo u nadležnosti Tržišne inspekcije.
Izvor: sajt rts.rs
Iz gostovanja Rade Kostić u Dnevniku RTS-a
Obradio: Jovan Šukara

Zakon o zaštiti
potrošača na delu

(postavljeno 6. septembra 2014. godine)
Da bi povećali promet i osujetili kupca da zameni robu, prodavci pribegavaju raznoraznim trikovima. Saznajte kako da ne budete obmanuti.
Mnogi trgovci, prilikom reklamacije i zamene robe traže potrošačima, iako imaju fiskalni račun, da pored toga popune i deo gde se zahteva jedinstveni matični broj. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da potrošači ne daju svakom svoje lične podatke.
- Niko nema pravo da vam traži matični broj kada vraćate robu u radnju ili kada odnosite stvari na hemijsko čišćenje - kaže Šabić.
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović, takođe savetuje potrošače da nikako ne daju svoj matični broj. - Ne pristajte na to kad vam trgovac zatraži. Ne postoji ni Zakon, kao ni podzakonska uredba na koju trgovci mogu da se pozovu i da zatraže matični broj - objašnjava Papović.
Sniženja bez pravog sniženja
Još jedan od “trikova” gde potrošači moraju da otvore četvore oči su i “sniženja, bez pravog sniženja”.
- Kupci moraju biti oprezni kod akcija i sniženja i dobro pogledati prethodnu cenu. Još jedna od “varki” je i jedna cena na kasi, a sasvim druga, obično niža, na rafu. U tom slučaju kupac ima pravo da pozove šefa radnje, koji je dužan da naplati cenu koja je na rafu, jer je to istaknuta cena - objašnjava Papović i dodaje da prema Zakonu o zaštiti potrošača, ovakvo poslovanje dovođenjem potrošača u zabludu, se smatra obmanjujućim i zabranjeno je.
On kaže da se često dešava i da roba nema kompletnu deklaraciju.
- Nedavno smo imali slučaj, gde nam je potrošač poslao fotografiju proizvoda na čijoj deklaraciji piše da su pileće viršle, a na deklaraciji piše da proizvod sadrži 50 odsto svinjskog mesa - kaže Papović.
On kaže da trgovci često posežu i za drugim trikovima kako bi obmanuli potrošača da je reč o povoljnijoj kupovini, pa štampaju kataloge i postere s popustima ili objavljuju reklame sa posebnim pogodnostima kupovine „dok traju zalihe”, a dok potrošač dođe do prodavnica, zalihe obično istekle.
- Još jedan od trikova je i isticanje reklame da je sve sniženo za 50 odsto, a u prodavnici sa tim sniženjem je tek nekoliko artikala, a ostali su na redovnim cenama ili daleko manjim sniženjima - kaže Papović.
Za robu s greškom nema vraćanja
Predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Goran Papović kaže da trgovac ima pravo da ne zameni robu sa greškom. - Ukoliko je na robi istaknuto da je to roba s greškom i trgovac je o tome obavestio prodavca, onda potrošač nema pravo da zameni tu robu - kaže Papović.
Komentar čitaoca (potpisan sa Breaker)
Prema Pravilniku o sadržini i načinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog računa, načinu otklanjanja greške u evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadržini i vođenju knjige dnevnih izveštaja (vidi sajt poreske uprave), kupac koji traži povraćaj sredstava mora da popuni nalog za ispravku (NI obrazac) u kome mora da ostavi JMBG i broj lične karte. Zakonodavac treba da se opredeli po ovom pitanju jer različita zakonska i podzakonska akta su kontradiktorni. Ljudi koji daju suprotne informacije su poprilično neupućeni u svoj posao (poverenici, novinari i slično) i trebalo bi preispitati njihove pozicije, posebo one javne. Ne branim trgovce, ali je pitanje da li mislite da prodavac koji radi za 25 ili 30 hiljada dinara za nečiji interes prikuplja lične podatke kupaca?
Izvor: sajt Blic Online
Obradio: Jovan Šukara

Inpekcija rada
kontrolisala 48 gradilišta

(postavljeno 6. septembra 2014. godine)
Inspekcija rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je posle inspekcijske kontrole 48 poslodavaca koji izvode radove visokogradnje i niskogradnje na gradilištima u Beogradu, zabranila rad na osam gradilišta, podnela 24 prekršajne prijave i 20 rešenja kojima je naloženo otklanjanje nedostataka.
Najviše nepravilnosti utvrđeno je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – zaposleni ne nose lična zaštitna sredstva (zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini), ne postoji stručni nadzor za opremu za rad, a ni propisana uputstva za upotrebu i bezbedan rad (dizalice, mašine za malterisanje), skele su postavljene bez propisane tehničke dokumentacije i na njima nema zaštitne ograde.
U oblasti radnih odnosa najviše prekršajnih prijava podneto je zbog angažovanja lica bez zaključenog ugovora o radu – rad na „crno“. Poslodavci su sa tri lica zatečena na radu „na crno“ istog dana zaključili ugovore o radu na neodređeno vreme i prijavili ih na obavezno socijalno osiguranje.
Izvor: sajt Ministarstva za rad
Obradio: Jovan Šukara

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 95/2014

(postavljeno 6. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 95 od 5. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu
• ODLUKA o izmeni Odluke o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine
• PRAVILNIK o vođenju posebne evidencije javnobeležničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti
• PRAVILNIK o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike
• PRAVILNIK o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 6. septembra 2014. godine)
04.09.2014. - Sektor finansijskog lizinga u Srbiji – izveštaj za drugo tromesečje 2014.
04.09.2014. - Rad RTGS sistema, kliring sistema i sistema međubankarskog i međunarodnog kliringa plaćanja u devizama u avgustu
04.09.2014. - Izveštaj o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS
Obradio: Jovan Šukara

Obračun
minulog rada po novom

(postavljeno 5. septembra 2014. godine)
Mnogi zaposleni koji 1. u mesecu primaju platu bili su pre dva dana neprijatno iznenađeni kada su shvatila da im je uplaćeno manje para nego inače. A da pri tom nisu koristili ni godišnji odmor, ni bolovanje. Kad su se raspitali kod svojih poslodavaca o čemu se radi, rečeno im je da je za manju platu „krivac” novi zakon o radu koji je stupio na snagu 29. jula, a koji propisuje obračun minulog rada samo kod aktuelnog poslodavca, a ne na ukupan staž koji je zaposleni stekao kroz karijeru u više firmi, piše Politika.
Čitalac S. K. bio je ogorčen što ga je zakonodavac, kako je rekao, „retroaktivno kaznio zbog toga što je pre firme u kojoj je sada, 25 godina radio u nekoliko preduzeća”. Smatra da je nedopustivo da mu se uzme 10.000 dinara. Zašto, pita, zakonodavac nije poštedeo iskusne radnike i primenio zakon samo na one koji će se tek zaposliti od trenutka stupanja zakona na snagu? Zar nije dovoljno što će svi oni koji su pri kraju radnog veka i ne dočekaju 65 godinu na poslu biti kažnjeni penalima za prevremeno starosno penzionisanje, nego ukidaju i minuli rad?
U Ministarstvu rada, Politici su juče objasnili, da je novi Zakon o radu stupio na snagu 29. jula i da je njime promenjen način obračuna minulog rada, te da se sada plaćaju samo godine koje je radnik proveo kod poslednjeg poslodavaca, a ne za sve godine radnog staža.
Minuli rad se od tog časa računa samo za vreme koje se provede u radnom odnosu kod sadašnjeg poslodavca (uključujući poslodavca prethodnika, kao i povezana lica). Više ne važi ranije zakonsko rešenje prema kome se minuli rad računao za sve vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu bez obzira na poslodavca.
Ovom odredbom, objašnjavaju u resornom ministarstvu, ne dira se u prava zaposlenih koja su u većem obimu utvrđena kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Zakon se primenjuje danom stupanju na snagu, dakle, nema retroaktivne primene. Važi za sve koji trenutno rade i uopšte nije bitno koliko su dugo bilo gde radili. Važan je samo staž kod poslednjeg poslodavca.
Zakon je predvideo da svaka godina obračunatog minulog rada ne može biti manja od 0,4 odsto po godini radnog staža kod poslednjeg poslodavca, ali može biti veća ukoliko je to utvrđeno ugovorom o radu. Zakonodavac je obavezao poslodavce da bez obzira na to da li su uskladili opšte akte, radnici potpisali nove ugovore o radu, da se ovaj zakon bezuslovno primenjuje od 29. jula 2014. godine.
Zaposlenom koji je novim zakonom ostao bez (pre)minulog rada jasno je da je krajnje instanca zakonodavca bila da se smanje plate upravo tako što će im se obrisati godine staža koje su proveli kod nekog drugog poslodavca.
Oštećeni, međutim, smatraju da je prazna priča da je ideja zakonodavca bila da brisanjem godina minulog rada preuzmu vredne radnike „očišćene” od tereta minulog rada i za toliko rasterete svoj budžet, te željno iščekuju da vide koji će to poslodavci pojuriti na biro rada da bi zaposlili one s po 30 i vi še godina radnog staža samo zato što im sada dođu kao jeftinija radna snaga bez minulog rada. Gotovo kao pripravnici.
Upitan, da li su ovim zakonom poslodavci direktno bili pozvani da smanje plate svojim zaposlenima bilo u javnom, bilo u privatnom sektoru, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, kaže, da to nije bila ideja. Cilj ovog zakona bio je, pre svega, da se domaći Zakon o radu uskladi sa zakonodavstvom EU, na koje nas oni stalno pritiskuju. "Zaposleni koji je ostao bez godina minulog rada, nije automatski morao da primi i manju platu, već je uz odluku poslodavca tu razliku mogao da dobije uz platu kao svojevrsnu nagradu, tako što će ga šef, recimo, nagraditi za odlične rezultate rada", kaže Atanacković. Isto tako, kaže on, nije u redu da oni koji imaju po 30 godina minulog rada, ali su se slabo zalagali na poslu, imaju veću platu za minuli rad, samo zato što duže rade, od nekog ko radi dve ili tri godine, ali je izvanredan radnik. "Dakle, na poslodavcu je da vidi kome će praktično nastaviti da obračunava platu kao i do sada, samo bez minulog rada, tako što će mu za toliko povećati zaradu, jer je taj neko to zaslužio", ističe on.
Izvor: sajt b92.biz, Politika
Obradio: Jovan Šukara

Tašna-mašna firme
utaje 5 miliona evra

(postavljeno 4. septembra 2014. godine)
Fantomske firme u Srbiji godišnje zakinu državi oko pet miliona evra poreza, pokazali su poslednji javni podaci nadležnih institucija.
Fantomske firme ili takozvane "perače novca" treba tražiti mahom među onima koje koje imaju jednog ili nijednog zaposlenog, kaže konsultant Dragoljub Rajić. "Svaka peta registrovana firma u Srbiji ima jednog ili uopšte nema zaposlene, ali to ne znači da su sve te firme "fantomske". Postoji veliki broj firmi koje zaista imaju nula zaposlenih i ne bave se nečasnim radnjama", rekao je on Tanjugu.
U poslednjih pet godina, primetno je nekoliko tipova takvih firmi, prema njegovim rečima.
1) Najpre, to su one koje osnivaju vlasnici neke druge već postojeće firme, koja nagomilava dugove. Vlasnik zato otvara rezervnu firmu, da bi u slučaju stečaja mogao preko nje da nastavi da radi. "To je posledica opšte krize potraživanja, jer se godišnje sedam do 10 odsto dugovanja uopšte ne naplati", kaže Rajić.
2) Drugi slučaj je kada treba kroz proces javnih nabavki izvući neki novac iz javnih preduzeća, gde se pojavljuju firme sa izmišljenom biografijom koje uzimaju te poslove, kaže on. "Tako se dogodi da neko u kratkom roku uzme niz usluga, ili naruči robu od drugih firmi, a onda deo plati, a ostalo ne plati i nestane. Stotine hiljada, pa i milioni evra zakinuti su zbog postojanja ovakvih firmi", rekao je Rajić.
Takve firme kod nas uveliko rade, kaže Rajić, jer je to jedno od obeležja sistema u kojem vlada velika pravna nesigurnost, rokovi plaćanja se ne poštuju, privredni sporovi traju godinama, a nikako ni da se završi reforma pravosudnog sistema. "U takvim uslovima veoma je lako da se pojavite i osnujete firmu, da uzmete robu i usluge, napravite lažne reference i veb sajt, a onda uzmete nečiji novac kroz robu ili usluge koje ne platite", kaže Rajić.
Ekonomski analitičar Vladimir Krulj smatra da postojanje velikog broja fantomskih firmi govori u prilog tezi da u zakonodavstvu postoje zakonske "rupe", koje pojedinci ili organizovane kriminalne grupe koriste za utaju poreza, "pranje para", i druge nedozvoljene poslove.
Fantomske firme se uglavnom osnivaju za realizaciju finansijskih malverzacija, bilo da je u pitanju "pranje novca", izbegavanje plaćanja poreza, "izvlačenje novca" i slično, kaže Krulj, a često se koriste i za finansijske prevare, "piramidalne šeme" i slične oblike finansijskog kriminala. Krulj, koji je viši savetnik u briselskoj konsultantskoj kuci "Kreab and Gavin Anderson", rekao je Tanjugu da se takve firme često otvaraju u "poreskim rajevima", jer je na tim teritorijama i njihovo osnivanje jednostavnije, a kontrola poslovanja teža. "Na sličan način se takve firme koriste i u Srbiji i služe uglavnom za izbegavanje plaćanja poreza, 'pranje para', za fiktivne i nezakonite poslove. One mahom imaju fiktivne vlasnike, kako državni organi ne bi mogli da dođu do pravih vlasnika koji ostvaruju nezakonitu dobit, nemaju zaposlenih, menjaju adresu, a sve u cilju da izbegnu kontrolu državnih organa", objasnio je sagovornik Tanjuga.
Krulj je naglasio da bi kod nas valjalo jačati institucije koje se bore protiv ovakvog oblika kriminala, poput poreskih organa, Uprave za sprečavanje pranja novca ali i finansijske policije. Isto tako, dodaje, trebalo bi primenjivati zakonska rešenja koja postoje na primer u zemljama EU.
Upitan kako se taj problem rešava u razvijenim zapadnim zemljama, Krulj je rekao da tamo poreski, inspekcijski i istražni organi imaju na raspolaganju značajne resurse, dobro su organizovani, obučeni za borbu protiv različitih oblika finansijskog kriminala, od utaje poreza, do "pranja para".
"U razvijenim zemljama se, recimo, ogromne količine novca od kriminalnih aktivnosti, poput šverca oružja i narkotika 'operu' kroz finansijske i parafinansijske kanale. I kod njih postoji s talna borba između države i finansijskih kriminalaca", kaže Krulj, ali podseća i da je u SAD, svojevremeno, čuveni Al Kapone otišao u zatvor, ne zbog svojih zločina, već zbog utaje poreza.
Srbija je još daleko od toga, bar sudeći po tome da se na nedavno objavljenom spisku državnih firmi za prodaju koji je objavila Agencija za privatizaciju, našlo i 58 fantomskih, koje Agencija nije mogla da locira.
V.d. direktorka Agencije Marijana Radovanović, rekla je Tanjugu da, kad je reč o 58 preduzeća koja nisu pronađena, Zakon o privatizaciji predviđa da javni poziv treba da bude objavljen za sva preduzeća koja imaju inicijativu, gde spadaju i te firme.
"Te firme će biti predložene za pokretanje stečajnog postupka. To je novo rešenje koje nudi zakon, da može Agencija da pokrene stečajni postupak. To ranije nije bilo moguće, zato su te firme i ostale u tom obliku", rekla je Radovanović.
Izvor: sajt b92.biz, Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Rad od kuće
sve traženiji

(postavljeno 4. septembra 2014. godine)
Izmenama Zakona o radu data je mogućnost da radnici u dogovoru s poslodavcima mogu da rade od kuće ili na daljinu, čak i na samo nekoliko sati. Rad od kuće sve je češći, jer od njega korist imaju i poslodavci i zaposleni.
Zakon u tom slučaju garantuje da ti zaposleni imaju ista radna prava i pravo na penziju, kao i zaposleni koji rade s punim radnim vremenom.
Rad od kuće je kada poslodavac ulaže u sredstva za rad i opremu u stanu zaposlenog, a posao nevezan za prebivalište zaposlenog ili firmu je rad na daljinu. Tako rade najčešće firme za informacione tehnologije, finansije, konsalting, dizajn, arhitekturu. U međunarodnoj IT kompaniji, koja posluje u više od 40 zemalja, preporučeno je da zaposleni bar jedan dan u nedelji rade kod kuće.
"Po nekim istraživanjima produktivnost rada se povećava uvođenjem rada na daljinu, negde oko 30 odsto inicijalno, ali je vrlo bitno održati tu kontrolu i merljivost rezultata rada da bi se produktivnost i održala", rekao je za RTS Dušan Stokić, direktor "Atos IT solušns" za Jugoistočnu Evropu.
Radnici od kuće i na daljinu imaju pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. Lakše im je da rade kod kuće, mogu da usklade porodične i privatne obaveze, a manji su i troškovi poslodavca koji ne plaća topli obrok i prevoz.
"Poslodavac više ne mora da ima ne znam kakav poslovni prostor, kada mnogi poslovi mogu da se rade od kuće, što je ujedno olakšavajuća okolnost za zaposlenog, jer ne mora da gubi vreme u transportu, odlasku, dolasku s posla", kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca.
Javna korist fleksibilnog rada jeste ta što se tako mogu zaposliti ljudi u neurbanim sredinama, osobe sa invaliditetom i samohrani roditelji, a mana je što tako zaposleni mogu da se otuđe od društva.Oni koji rade nepuno radno vreme imaju pravo na penziju kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
"To znači da se za godinu dana sa nepunim radnim vremenom, u staž osiguranja za ostvarivanje prava na penziju računa godinu dana osiguranja. S tim što moramo imati u vidu da je osnovica za doprinose ovde značajno smanjena", kaže Snežana Bošković iz Ministarstva rada.
Ukoliko njihova prava budu ugrožena, kazne za pravno lice iznose od 800.000 do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 300.000 do 500.000 dinara.
Slično kao i u saobraćaju, uvedena je mogućnost poslodavcu koji prekrši zakon da na licu mesta plati 50 odsto iznosa kazne, takozvani prekršajni nalog. Ako ne pristane na to, ide na prekršajni sud i plaća punu kaznu i troškove suđenja.

Izvor: sajt mondo.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 47/2014

(postavljeno 3. septembra 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 47 od 26. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Rešenje o usklađivanju dinarskih iznosa lokalne komunalne takse za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina
• Rešenje o utvrđivanju iznosa stipendije po studentu za školsku 2014/2015. godinu

Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 94/2014

(postavljeno 3. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 94 od 3. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o izboru ministra privrede
• REŠENjE o davanju saglasnosti na Program o izmenama i dopunama Programa rada Nacionalne agencije za regionalni razvoj za 2014. godinu
• REŠENjE o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne agencije za regionalni razvoj za 2014. godinu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Naš sajt
bogatiji za blog

(postavljeno 3. septembra 2014. godine)
Radi lakšeg tehničkog rukovanja objedinili smo aktivnosti Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" Novi Sad i Računovodstvene agencije "Aktiva sistem" na ovom blogu gde ćemo ubuduće moći zajednički komentarisati razne teme iz struke.
Naime, do sada smo na našem sajtu objavljivali razne aktuelnosti ali naši posetioci nisu imali mogućnost interakcije sa nama. Sada, posredstvom ovog bloga postoji takva mogućnost.
Uvereni smo da ćemo našu saradnju unaprediti na opšte zadovoljstvo.

Obradio: Jovan Šukara 

 

Ministarstvo pravde
objavilo spisak javnobeležničkih
kancelarija i Tarifnik

(postavljeno 3. septembra 2014. godine)
Ministarstvo pravde želi još jednom da informiše građane Srbije i ukaže da na internet prezentaciji Ministarstva pravde, svi zainteresovani mogu pronaći spisak javnobeležničkih kancelarija u Srbiji, kao i javnobeležničku tarifu.
Informacije o kancelarijama javnih beležnika mogu se pronaći i na sajtu Komore javnih beležnika.
Takođe, na osnovu pribavljenog mišljenja Javnobeležničke komore, ministar pravde utrvdio je i javnobeležničku tarifu, kojom se određuje nagrada za rad javnog beležnika i naknada troškova nastalih u vezi sa obavljenim poslom javnog beležnika, način utvrđivanja vrednosti obavljenog posla i način obračunavanja iznosa nagrade i naknade troškova.
Javni beležnici počeće sa svojim radom 1. septembra ove godine, i doprineće povećanjanju pravne siurnosti građana, kao i rasterećenju sudova. Od 1. septembra sa beležnici će raditi na području 32 osnovna suda u Srbiji, dok u onim mestima gde i da dalje ne postoje popunjena javnobeležnička mesta, taj postao će nastaviti da obavljaju sudovi do izbora javnog beležnika.

Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Ministarstva pravde
Obradio: Jovan Šukara 

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 93/2014

(postavljeno 1. septembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 93 od 1. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa
• ZAKON o prometu nepokretnosti
• ZAKON o dopunama Zakona o sudskim taksama
• ZAKON o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 93/2014

(postavljeno 1. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 93 od 1. septembra 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa
• ZAKON o prometu nepokretnosti
• ZAKON o dopunama Zakona o sudskim taksama
• ZAKON o izmeni Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 92/2014

(postavljeno 1. sptembra 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 92 od 31. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• UREDBA o utvrđivanju posebnih iznosa koji se plaćaju za vreme trajanja „Dečje nedelje” u 2014. godini

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Saopštenja PURS:
Nastavak akcije na suzbijanju
sive ekonomije i nedozvoljene
trgovine akciznim proizvodima

(postavljeno 1. septembra 2014. godine)
Na sajtu Poreske uprave Republike Srbije, u delu "Saopštenja - Poreska policija", dana 1. septembra 2014. godine, objavljeno je saopštenje čiji integralni tekst prenosimo u nastavku:
U nastavku akcije na suzbijanju sive ekonomije i nedozvoljene trgovine akciznim proizvodima inspektori poreske policije RO Beorad i policijski službenici PU za grad Beograd, u saradnji i koordinaciji sa Trećim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, dana 27.08.2014. godine, oduzeli su 185 kilograma rezanog duvana, koji je pronađen u motornom vozilu marke Mercedes, šabačkih registracija, vlasništvo osumnjičenog M.S., prilikom transporta na relaciji Šabac – Beograd.
Policija je takođe, prilikom pretresa stana u vlasništvu osumnjičenog M.S., pronašla mašinu za sečenje duvana, oko 6 kilograma rezanog duvana, kao i sirovi duvan od oko 300 kilograma. Protiv osumnjičenog M.S. podneta je krivična prijava u redovnom postupku za krivična dela Nedozvoljen promet akciznim proizvodima iz člana 176. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i krivično delo Nedozvoljena proizvodnja iz člana 242. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Izvor: sajt PURS
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 91/2014

(postavljeno 30. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 91 od 29. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• JAVNOBELEŽNIČKA TARIFA

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Inspektori rada
nalaze i dobre primere

(postavljeno 30. avgusta 2014. godine)
U prvih sedam meseci ove godine Inspekcija rada je u kontroli više od 68.000 zaposlenih zatekla 3.119 neprijavljenih radnika. Posle ciljanog suzbijanja "rada na crno", poslodavci su prijavili 83 odsto radnika. Posle građevinarstva, poljoprivrede i trgovine najviše neprijavljenih radi u ugostiteljstvu, ali ima i dobrih primera.
Sa Inspektorima rada ekipa RTS-a krenula je u restoran italijanske kuhinje na Vračaru. Pored ugovora o radu, inspektori su proveravali da li se zaposlenima redovno isplaćuju zarade i doprinosi.
"Ovde u konkretnom slučaju za sve ljude koje smo zatekli na radu poslodavac ima zaključene ugovore o radu i obaveznu prijavu na socijalno osiguranje. Znači, ukupno smo zatekli jedanaest ljudi na radu", kaže Đuro Korlat, republički inspektor rada.
U lokalu koji smo posetili, odmah su pokazali da nemaju šta da kriju, dozvolivši da ekipa RTS-a snima inspekciju. Iako kažu da su inspekcijske kontrole učestale u poslednja tri meseca, smatraju da je kontrola potrebna da bi suzbila nelegalnu konkurenciju.
"Nažalost, ljudi misle da je to loša stvar od strane države ali ja i moji saradnici ne mislimo tako. Svi ti ljudi koji rade kod nas imaju pravo da budu prijavljeni na zdravstveno i socijalno osiguranje i da imaju sva prava koji svaki radnik zaslužuje", kaže Dragan Pavlović, direktor restorana "Pjaca".
Nije svuda tako. Samo u danu kada smo pratili inspekciju rada, u 14 kontrolisanih ugostiteljskih lokala u Beogradu, inspektori su podneli pet prekršajnih prijava protiv poslodavaca koji nisu prijavili radnike.
Da je tako i u drugim gradovima, govori podatak da je u jednom danu, u sedam lokala u Preševu, Bujanovcu i Pančevu, inspekcija zatekla 40 zaposlenih na crno.
Pored gubitka države zbog neplaćanja poreza, gube i radnici koji nemaju pravo na odmor, penzijsko i zdravstveno osiguranje. Statistika govori i da 20 odsto od svih povređenih na radu čine neprijavljeni radnici, koji su najčešće neobučeni za rad.
Izvor: sajt rts.rs
Autor: Srđan Dimitrijević
Obradio: Jovan Šukara

Novčane naknade
za nezaposlenost 

(postavljeno 29. avgusta 2014. godine)
Podizanje starosne granice za odlazak u penziju od 1. januara 2015. godine, prema kome i žene i muškarci u punu starosnu penziju moraju s navršenih 65 godina starosti, zabrinula je i mnogobrojne bivše radnike koji se zbog gubitka radnog mesta nalaze na biroima rada. Strahuju, kažu, da će zbog pooštravanja uslova za penziju ostati bez novčane naknade, koju im isplaćuje Nacionala služba za zapošljavanje, jer se većini vreme do kada bi trebalo da primaju ovu pomoć ne poklapa s trenutkom odlaskom u penziju, jer u nju moraju nešto stariji. Čitateljka, koja se javila „Politici”, kaže da je već dve godine na birou rada i da do avgusta naredne godine ima pravo na tu pomoć, ali da zbog pomeranja starosne granice neće biti „dovoljno stara” da bi se penzionisala, pa pita šta je zakonodavac predvideo – da li će nastaviti da prima ovu pomoć ili ne?
Treba razlikovati dve stvari: novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti i posebnu novčanu naknadu, kažu za "Politiku" u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne pomoći. 
1) Posebna novčana naknada koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje predstavlja jednu od opcija za isplatu otpremnina po odobrenom socijalnom programu za lica kojima nedostaje do pet godina za ostvarivanje prvog uslova za penziju, ističe Ljiljana Džuver, pomoćnik ministra rada.
– Ukoliko dođe do promena propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju u toku trajanja prava na ovu posebnu novčanu naknadu ili po njenom isteku, nastavlja se isplata naknade do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju. Dakle, korisnici posebne novčane naknade pet godina do penzije neće imati problema sa isplatom novčane naknade do ispunjenja uslova za penziju u skladu sa promenjenim propisima PIO, objašnjava naša sagovornica.
Posebna novčana naknada isplaćuje se na osnovu odluke o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju i ista je kao i za novčanu naknadu za nezaposlene koju isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
2) Novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti dobijaju nezaposleni, odnosno nezaposleno lice po osnovu osiguranja i uplaćenih doprinosa. Visina ove mesečne naknade i vreme za koje ovo lice ima pravo na isplatu utvrđuju se u upravnom postupku u Nacionalnoj službi za zapošljavanje na osnovu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, objašnjava Džuverova.
– Ova naknada se daje nezaposlenom za vreme dok aktivno traži posao i njen smisao je da se pomogne licu da lakše premosti period nezaposlenosti i da bude što aktivniji u tražnju posla, a ne da sedi dok prima novčanu naknadu, kaže ona.
Ne postoji nikakva povezanost prava na isplatu novčane naknade za slučaj nezaposlenosti i odlaska u penziju, osim kada se kaže da izuzetno može trajati 24 meseca ako licu nedostaje do dve godine do penzije, što predstavlja izuzetak, nagalašava pomoćnica ministra.
Za sva ostala lica period isplate novčane naknade je najduže 12 meseci.
– Za zakon je potpuno isto da li neko, na primer, ima 30 godina života i jednu godinu staža ili ima 60 godina života i 30 godina staža. I jedno i drugo lice imaju isto pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti na osnovu uplaćenih doprinosa. Jedina razlika je u vremenu trajanja ovog prava, zaključuje Džuverova.
Izvor: sajt politika.rs
Autor: J. Petrović-Stojanović
Obradio: Jovan Šukara

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 27. avgusta, poslednji put modifikovano 28. avgusta 2014. godine)
29.08.2014. - Statistički bilten – jul 2014.
29.08.2014. - Kretanje ekonomske i spoljnotrgovinske aktivnosti
28.08.2014. - Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema
27.08.2014. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS
Obradio: Jovan Šukara

Nova aplikacija "Čelik+"
za očitavanje ličnih karti

(postavljeno 29. avgusta 2014. godine)
Ministarstvo unutrašnjih poslova obavestilo je danas sve privredne subjekte i državne institucije koje koriste aplikaciju "Čelik" za očitavanje ličnih karata, da je objavilo novu aplikaciju "Čelik+".
U saopštenju se navodi da je ta verzija 1.2.0.0. koja ima mogućnost očitavanja javnih podataka iz čipa lične karte, objavljena na početnoj strani veb sajta MUP-a www.mup.gov.rs u sekciji Aktuelno, u vidu banera.
Takođe, na sajtu MUP-a na strani Dokumenta građana/Lična karta, pored aplikacije “"Čelik+" verzija 1.2.0.0. nalazi se i nova verzija "Čelik Api" verzije 1.2.
Neophodno je da svi korisnici obave zamenu novom verzijom ove aplikacije.
Sva uputstva i dodatne informacije u vezi sa aplikacijama nalaze se na sajtu sertifikacionog tela MUP-a http://ca.mup.gov.rs.
Izvor: sajt rtv.rs, Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

Ne može
i naknada i "rad na crno"

(postavljeno 29. avgusta 2014. godine)
Ministarstvo za rad i zapošljavanje najavilo je ukidanje novčane pomoći za neprijavljene radnike koji primaju naknadu za nezaposlene.
Inspektorat za rad utvrdio je prilikom vanredne kontrole da pojedini poslodavci angažuju osobe bez ugovora o radu, koja istovremeno primaju pomoć kao nezaposleni, saopštilo je to Ministarstvo.
"Inspekcija će po službenoj dužnosti obavestiti Nacionalnu službu za zapošljavanje o osobama zatečenim na radu 'na crno' a koja su primaoci novčane naknade, i protiv njih će se povesti postupak za ukidanje prava na naknadu", navodi Ministarstvo za rad. Na ovaj način u budžet Srbije ne uplaćuju se porezi i doprinosi po osnovu zaposlenosti, a s druge strane iz budžeta se troše sredstva za isplatu novčanih naknada za osobe koje faktički nisu nezaposlene, već su radno angažovana "na crno", ističe se u saopštenju.
Ministarstvo navodi da poslodavci kažu da su prinuđeni da tako angažuju radnike zbog nedostatka kvalifikovane radne snage, kao i da te osobe ne pristaju na zaključenje ugovora o radu i prijavu na obavezno socijalno osiguranje jer time gube pravo na novčanu pomoć.
Inspekcija rada apeluje na poslodavce da zaključuju ugovore o radu s angažovanim radnicima i da ih prijavljuju na obavezno socijalno osigur anje, jer su u suprotnom predviđene kazne.
Za angažovanje suprotno Zakonu o radu zaprećena je novčana kazna pravnim licima od 800.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnicima od 300.000 do 500.000 dinara, dok je za odgovorna lica u pravnim licima zaprećena kazna od 50.000 do 150.000 dinara.
Izvor: sajt b92.net, Beta
Obradio: Jovan Šukara

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 27. avgusta, modifikovano 28. avgusta 2014. godine)
28.08.2014. - Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema
27.08.2014. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS
Obradio: Jovan Šukara

Saopštenje PURS:
Krivična prijava Poreske policije
„Dijadaks petrol“ doo 
Svojnovo, Paraćin

(postavljeno 28. avgusta 2014. godine)
Na sajtu Poreske uprave Republike Srbije, u delu "Saopštenja - Poreska policija", dana 26. avgusta 2014. godine, objavljeno je saopštenje čiji integralni tekst prenosimo u nastavku:
Od strane Sektora poreske policije, Odeljenje poreske policije Kragujevac i Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijska uprava Jagodina, podneta je krivična prijava protiv lica: S.B. (1975.) sa prebivalištem u Svojnovu, opština Paraćin, zbog postojanja osnovane sumnje da je prijavljeni u svojstvu direktora i odgovornog lica privrednog društva „DIJADAKS PETROL“ d.o.o. Svojnovo, Paraćin, izvršio krivično delo Poreska utaja, iz člana 229. stav 3. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
S.B. je, kao odgovorno lice privrednog subjekta „DIJADAKS PETROL“ d.o.o. Svojnovo, tokom 2013. godine izvršio promet nafte i naftnih derivata u vrednosti od 82.396.813,97 dinara na koji nije obračunao i uplatio PDV i porez na dohodak građana u ukupnom iznosu od 33.394.938,00 dinara, oštetivši na taj način budžet Republike Srbije za navedeni iznos.
Dana 21.08.2014. godine, po isteku Rešenja o zadržavanju lica, osumnjičeni S.B. je sproveden Osnovnom javnom tužiocu u Paraćinu. Nakon saslušanja osumnjičenog, na predlog tužilaštva, od strane sudije za prethodni postupak određen mu je pritvor u trajanju do 30 dana.

Izvor: sajt PURS
Obradio: Jovan Šukara

 

Donet je Pravilnik
o sadržaju obračuna zarade,
odnosno naknade zarade,
primena od isplate za septembar

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Pravila u pogledu obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisana su odredbama člana 121. Zakona o radu, i to:
- poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun;
- poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade, kao i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata;
- obračun zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec;
- obračun na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi;
- obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu;
- zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaćena u skladu sa navedenim pravilima, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog obračuna.
Odredbom člana 121. stav 8. Zakona o radu, propisano je da sadržaj obračuna zarade, odnosno naknade zarade propisuje nadležni ministar. Na osnovu ovog ovlašćenja, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade.
Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 90/14, od 27. avgusta 2014. godine, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 4. septembra 2014. godine, a primenjuje se počev od isplate zarade, odnosno na naknade zarade za septembar 2014. godine.
Sadržina obračuna zarade, odnosno naknade zarade može se videti iz teksta Pravilnika, a skrećemo pažnju na odredbu člana 4, kojom je propisano da, ako poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih ne isplati u celosti, obračun zarade, odnosno naknade zarade, sadrži i potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca.
Dakle, potpis ovlašćenog lica i pečat poslodavca nisu propisani kao obavezni elementi obračuna zarade, odnosno naknade zarade, osim u slučaju neisplaćivanja zarade, odnosno naknade zarade na dan dospelosti (ovo je jedan od obaveznih elemenata obračuna). Drugim rečima, poslodavac koji isplaćuje zarade redovno i u roku dospelosti, može zaposlenom da izda obračun bez potpisa i pečata, što olakšava primenu pravila prema kojem se obračun zarade, odnosno naknada zarade u celosti može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi (putem mejla).

Izvor: sajt pktatic.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Povraćaj ili preknjižavanje
više uplaćenog poreza

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Vrlo često susrećemo se sa komentarima privrednika da Poreska uprava svoj posao ne radi kako bi trebalo i da imaju dosta zamerki na rad ove ustanove. Ponekad, moramo priznati, komentari su opravdani, međutim u većini slučajeva postoji problem nepoznavanja funkcionisanja poreskog sistema. Navešćemo jedan vrlo tipičan primer. Pre izvesnog vremena javio se jedan privrednik, pun žestine na Poresku upravu, jer je zbog pogrešne uplate njegovog knjigovođe dobio opomenu da nije platio dospele obaveze, smatrajući da to nije njihova greška, jer pare su svakako imali uplaćene pa su isto, poreznici trebali preknjižiti.
Sa ovakvim i sličnim slučajevima susrećemo se vrlo često. Greška nije u Poreskoj upravi. Onaj ko uplaćuje snosi svu odgovornost prema izvršenoj uplati. Ali svakako ovo nije nerešivo - potrebno je znati red stvari koje se moraju sprovesti.
Poreski obveznik ima pravo da više ili pogrešno naplaćeni porez koristi za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu ili da tako uplaćeni iznos povrati. Ovo pravo poreski obveznik ostvaruje podnošenjem zahteva, a Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U ovakvim situacijama moramo znati da mi, kao uplatioci, moramo podneti zahtev ili za preknjižavanje ili za povrat sredstava. U ovakvim situacijama, ništa se ne rešava po logici stvari, već samo na osnovu podnetih zahteva na osnovu kojih se izdaje rešenje. Ukoliko bude više poznavanja procedura, biće manje problema u realizaciji, u ovom slučaju, ovakvih finansijskih poslova.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (˝Službeni glasnik RS˝, br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14) u članu 10. stav 2. tačka 1) propisuje da fizičko, odnosno pravno lice ima pravo "na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i na povraćaj poreza kada je to drugim poreskim zakonom predviđeno", a u tački 4) daje pravo fizičkom, odnosno pravnom licu "da koristi više ili pogrešno plaćeni porez odnosno sporedna poreska davanja za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjižavanja."
Ako se fizičko, odnosno pravno lice "opredeli za povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza, odnosno sporednih poreskih davanja, kao i za refakciju, odnosno refundaciju poreza, odnosno za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, Poreska uprava ima obavezu da po zahtevu donese rešenje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno", član 10. stav 3. ZPPPA.

Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 46/2014

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 46 od 25. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 90/2014

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 90 od 27. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o sadržaju obračuna zarade, odnosno naknade zarade

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 89/2014

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 89 od 26. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
27.08.2014. - Pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS
Obradio: Jovan Šukara

Direktor PURS 
podneo ostavku

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Direktor Poreske uprave Srbije Aleksandar Miljković podneo je ostavku na tu funkciju, saznaje Tanjug. Miljković je ostavku podneo iz ličnih razloga, a na poziciji direktora ove institucije bio je dva meseca. Pre nego što ga je Vlada Srbije postavila na mesto direktora, Miljković je radio kao konsultant, a ranije je radio i u poznatoj revizorsko-konsultantskoj kući "Prajsvoterhaus Kupers".
Miljkovića je Vlada Srbije postavila na to mesto 19. juna, umesto Ljiljane Kovačević, koja je bila vršilac dužnosti direktora od početka ove godine. Kovačevićeva je na poziciji direktora nasledila Ivana Simiča, koji je tu dužnost obavljao od februara do kraja decembra 2013.
Direktor Poreske uprave Srbije Aleksandar Miljković podneo je ostavku na tu funkciju, a na toj poziciji već desetak dana zamenjuje ga njegov zamenik Marko Marinković, saznaje Tanjug.
Marinković je postavljen na mesto zamenika odlukom Vlade Srbije od 18. avgusta i od tada je, kako tvrdi izvor Tanjuga, "zatvorio" 140 kockarnica. On je ozbiljno prionuo na posao u cilju poboljšanja rada Poreske uprave i eliminisanja svakog vida korupcije, koje u ovoj instituciji ima, navodi izvor Tanjuga.
Marinković je, navodi izvor Tanjuga, ozbiljno rešen da se "obračuna" sa nezakonitim poslovima u vezi sa igrama na sreću, a na spisku za kontrolu su i pojedini ugostiteljski objekti.
"Primećeno je odsustvo dosledne kontrole i preduzimanja mera Poreske uprave u toj oblasti do sada. Ubuduće će to biti redovno i strogo kontrolisano", tvrdi izvor Tanjuga koji dodaje da Marinković u tom poslu ima "odrešene ruke", kao i za sva organizaciona i radno profesionalna rešenja u Poreskoj upravi.
"Cilj je efikasniji rad i veći prihod u državni budžet uz eliminisanje svake vrste korupcije na osnovu rada državnih službenika", kaže izvor Tanjuga.
Prema istom izvoru, prva odluka Marinkovića je bila da zabrani ulazak u objekte Poreske uprave svih osoba koje nisu tu zaposlene.
Inače, Marinković je u Poresku upravu došao iz Bezbednosno informativne agencije, gde se takođe bavio poslovima suzbijanja korupcije.

Izvori: Dnevnik, Tanjug, Novosti
Obradio: Jovan Šukara 

 

Olakšano gašenje
preduzetničke radnje

(postavljeno 27. avgusta 2014. godine)
Ukinuta je obaveza podnošenja poreskih uverenja prilikom brisanja preduzetnika kod APR.
Nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Službeni glasnik RS", broj 68/14)  dana 4. jula 2014. godine, među potrebnom dokumentacijom koja se podnosi APR-u prilikom brisanja preduzetnika iz registra koji vodi APR, više se ne nalazi i dokaz o prestanku poreskih obaveza, odnosno više se ne traže poreska uverenja.
Izmenama ZPPPA od 30. maja 2013. godine ("Službeni glasnik RS", broj 47/13), članom 29. stav 7. propisano je da “organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra” pa su svi privredni subjekti, i privredna društva i preduzetnici, bili dužni uz registracionu prijavu brisanja priložiti uverenja o izmirenim poreskim obavezama i prestanku istih. Uverenja izdaju Republička poreska uprava (PURS) i lokalne poreske uprave.
Izmenama ZPPPA od 4. jula 2014. godine ("Službeni glasnik RS", broj 68/14), u član 29. dodat je stav 8. koji definiše da “izuzetno od stava 7. ovog člana, organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost, može brisati poreskog obveznika - preduzetnika iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza“ čime je za preduzetnike ukinuta obaveza dostavljanja dokaza o prestanku poreskih obaveza.
Ovom izmenom pojednostavljena je, skraćena i olakšana procedura brisanja iz registra privrednih subjekata koji vodi APR, odnosno procedura gašenja preduzetničke radnje. Kako Zakon o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 36/11, 99/11) u članu 85. propisuje da “preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra” izmena ZPPPA kojom se više ne traži poresko uverenje o izmirenim obavezama pre gašenja radnje logično je. Preduzetnik svakako odgovara za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti među kojima su i poreske obaveze, a odgovornost za te obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra pa je bilo potpuno suvišno uslovljavanje brisanja izmirivanjem obaveza.
Za privredna društva ostaje obaveza dostavljanja dokaza o prestanku poreskih obaveza, što je i logično obzirom da se potupak likvidacije privrednog društva ne može okončati sve dok društvo ima neizmirenih bilo kojih, a samim tim i poreskih obaveza.     

Autori: Vesna Milić i Jovan Šukara 

 

Novi obrasci
za završni račun 2014.

(postavljeno 26. avgusta 2014. godine)
Na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o računovodstvu ("Službeni glasnik RS", broj 62/13), ministar finansija doneo je Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 118/13 i 3/2014), kojim su za privredna društva, zadruge i preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu dvojnog knjigovodstva, propisani obrasci finansijskih izveštaja:
- Bilans stanja                                 .pdf 
- Bilans uspeha                               .pdf 
- Izveštaj o ostalom rezultatu            .pdf 
- Izveštaj o tokovima gotovine            .pdf   
- Izveštaj o promenama na kapitalu    .pdf
Obrasci se primenjuju počev od sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu. 

Izvor: sajt cekos.rs
Obradio: Jovan Šukara 

 

Neka pitanja
vezana za Zakon o radu

(postavljeno 26. avgusta 2014. godine)
I pored činjenice da se u javnosti vodi vrlo živa rasprava oko primene Zakona o radu, mišljenja smo da nije naodmet ukazati na neke, po nama, potrebne stvari, kako bi se što bolje primenio navedeni propis. Zakon o radu stupio je na snagu pri kraju prošlog meseca i kao takav već se primenjivao za nekoliko dana prethodnog meseca. I pored datih rokova oko usklađivanja sopstvenih akata, mišljenja smo da je usklađivanje potrebno uraditi što pre. Ovo iz razloga da se prilikom, pre svega isplata zarada, primeni potpisani kolektivni ugovor poslodavca i sindikata preduzeća, jer isti može da obezbedi veće pogodnosti i prava za zaposlene i ne mora se direktno primenjivati zakon. Pred nama je praktično još nekoliko dana kada se mora završiti isplata za juli i primereno je pozabaviti se sa nekoliko pitanja, kao što su uvećana zarada i ugovor o radu.
Podsetnik za primenu nekih odredbi Zakona o radu
Članom 104. Zakona o radu (u daljem tekstu:Zakona), zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zarada iz člana 104. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1 ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona. To znači da naknada za topli obrok i regres za godišnji odmor ostaju u zaradi.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak uvećane zarade, član 106. Zakona.
Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu, član 107. Zakona. Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka. Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, prema članu 108. Zakona, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) - najmanje 0,4% od osnovice.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama. Ovo praktično znači da poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu može predvideti uvećanu zaradu i za godine rada kod drugih poslodavaca u istom iznosu kao i za minuli rad ili u drugom iznosu koji smatra primerenim.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac je u obavezi da zaposlenima izda novi ugovor u radu ili njegov aneks. U skladu sa tim potrebno je pogledati član 33. Zakona koji kaže da šta sve Ugovor o radu mora da sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu;
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade,
uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 88/2014

(postavljeno 26. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 88 od 25. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PODACI o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u julu 2014. godine
• JAVNOBELEŽNIČKI POSLOVNIK

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Jedanaest pravila
za uspeh u biznisu

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Jedanaest pravila za uspeh u biznisu našli smo među materijalima za predavanje na temu "Teorija uspeha" profesora dr Milovana Stanišića, rektora Univerziteta Singidunum. U nastavku vam ih prenosimo, u celosti: 
1.Nematerijalnost cilja
Bogaćenje treba da bude prateća pojava uspeha u poslu. Ako je bogaćenje jedini cilj biznisa, neuspeh je skoro zagarantovan. Bogatstvo je samo nagrada za igru. Ako se pobedi u toj igri - biće i novca. Ako se u toj igri izgubi, a to se dešava s vremena na vreme, onda treba igrati duže i jače. Sve mora da bude zabavno, jer u protivnom nema vrednost.
2. Strpljivost
Strpljenje je pola uspeha. Čeka se na pravo vreme da bi se napravio potez. Posao mora da raste prirodno. Ne treba izazivati (ne)sreću. Polako, ali sigurno.
3. Ciljni sistem vrednosti
Usredsrediti se na istinsku vrednost. Ko nije razjasnio samom sebi koji je njegov sistem vrednosti, šta su mu prioriteti i verovanja nije mogao da se obogati.
4. Zrelost za materijalno bogatstvo
Bogatstvo treba zaslužiti, moraju da se stvore uslovi za to. Ne može istovremeno da se očekuje uspeh, bogatstvo, zdravlje, slava i sreća. Treba prvo živeti, stvoriti osnovu, stil života dolazi kasnije.
5. Razbistriti mozak
Pojednostaviti život da bi mozak mogao bolje da funkcioniše. Eliminisati opravdanja za nerad i neuspeh. Birati i ne mešati se u sve i svašta.
6. Porušiti mostove
Kad se krene u neku “avanturu” , treba porušiti mostove i spaliti brodove. Nema povratka postoji samo cilj i njegovo ostvarenje.
7. Dati više
Staviti više u uslugu nego što može da se naplati. Niko neće da plaća za neodgovarajuću uslugu. Nema varanja - raditi više od potrebnog je jedino rešenje.
8. Živeti skromno
Bogatstvo nastaje na razlici doticanja i oticanja novca i vrednosti. Bogati nisu počeli da troše pre nego što su se obogatili.
9. Plaćati sve poreze
Biznismen u zatvoru ne može mnogo da zaradi.
10. Davati dobrovoljne priloge
Cicije koje ništa ne daju u dobrotvorne svrhe i nisu istinski bogataši. Oni samo osiromašuju okolinu.
11. Tim
Birati saradnike koji će da budu posvećeni Vašim poslovnim ciljevima.

Izvor: sajt singipedia.com
Obradio: Jovan Šukara 

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 87/2014

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 87 od 22. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmeni Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o javnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnog beležnika

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara 

 

Najniža i najviša mesečna
osnovica za plaćanje doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje
(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Službeni glasnik RS", broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje, utvrđuje ga i objavljuje ministar za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2014. godini, po periodima primene, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najniže mesečne osnovice    "Sl. glasnik RS"
od 1.11.2013. do 31.01.2014.              21.210  (60.599 x 35%)                     95/2013
od 1.02.2014. do 30.04.2014.              22.282  (63.664 x 35%)                      8/2014
od 1.05.2014. do 31.07.2014.              20.198  (57.709 x 35%)                     46/2014
od 1.08.2014. do 31.10.2014.              21.716  (62.046 x 35%)                     79/2014
Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.
Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.08.2014. godine do 31.10.2014. godine iznosi 43.432 dinara (21.716 
x 2).   
Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu - ne menja se u toku godine, a za 2013. godinu iznosi 22.282 dinara. 
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (član 42. Zakona) čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2013. godini, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najviše mesečne osnovice      "Sl. glasnik RS"
od 1.01.2014. do 31.01.2014.             304.465  (5 x 60.893)                          115/2013
od 1.02.2014. do 31.02.2014.             350.355  (5 x 70.071)                             6/2014 
od 1.03.2014. do 31.03.2014.             262.190  (5 x 52.438)                           23/2014  
od 1.04.2014. do 30.04.2014.             304.225  (5 x 60.845)                           34/2014  
od 1.05.2014. do 31.05.2014.             298.910  (5 x 59.782)                           44/2014  
od 1.06.2014. do 30.06.2014.             315.835  (5 x 63.167)                           56/2014  
od 1.07.2014. do 31.07.2014.             304.830  (5 x 60.966)                           65/2014
od 1.08.2014. do 31.08.2014.             309.960  (5 x 61.992)                           78/2014  
od 1.09.2014. do 30.09.2014.             311.900  (5 x 62.380)                            88/2014  
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere). 
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2013. godinu iznosi 3.642.480 dinara (60.708 x 12 x 5).
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2014. godinu iznosi 3.850.101 dinara ("Sl. glasnik RS", br. 8/2014).
    
Obradio: Jovan Šukara
 

Prosečna neto zarada
u julu iznosila 45.216 dinara
(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine iznosi 62.380 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u junu 2014. godini, nominalno je veća za 0,6% i realno je veća za 0,7%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2014. godine iznosi 45.216 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa isplaćenom u junu 2014. godine, nominalno je veća za 0,7% i realno je veća za 0,8%.
Prosečna zarada isplaćena u julu 2014. godine nominalno je veća za 2,4% i realno je veća za 0,3% od prosečne zarade isplaćene u julu 2013. godine.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena julu 2014. godine nominalno je veća za 2,3% i realno je veća za 0,2% u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u julu 2013. godine.
Prosečna zarada isplaćena u periodu januar–jul 2014. godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u periodu januar–jul 2013. godine, nominalno je veća za 1,2%, a realno je manja za 1,0%.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–jul 2014. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–jul 2013. godine, nominalno je veća za 1,5%, a realno je manja za 0,7%.
Iznose prosečnih zarada u bruto i neto iznosu dajemo u pregledu koji sledi:  
          Mesec                                        Bruto zarada            Neto zarada         
          Jul 2014                                         62.380                       45.216                
Na osnovu podataka o iznosu prosečne zarade u Republici Srbiji za jul od 62.380 dinara, utvrđuje se najviša osnovica za plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje od 1. septembra 2014. godine u iznosu od 311.900 dinara (62.380 x 5).

Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS
Statističke podatke za ranije periode
potražite na stranici Poslovni savetnik, priručnik
Obradio: Jovan Šukara

 

Poreske inspekcije
od jula su pojačane

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Suzbijanje sive ekonomije i bolja naplata poreza čine onu polovinu mera na kojima će ministar Dušan Vujović, kako najavljuje, raditi u reformi finansija.
Poreske inspekcije su od jula pojačane, ima više ljudi, i do danas su uspele da zatvore više od 800 objekata, koliko su zatvorili za celu prošlu godinu. Naišli ste na zatvorena vrata lokalnog kafića? Možda neće popiti svoju omiljenu kafu, ali ćete znati da ih je konačno stigla kazna za sav PDV koji ste vi platili, a oni nisu prosledili državi već zadržali u svom džepu. Na početku pojačanih letnjih poreskih inspekcija uočeno je da svaki treći objekat ne ispunjava neku poresku obavezu. "Recimo, samim tim što smo pojačali kontrole na terenu, procenat neispravnosti je pao za pet odsto", kaže Dušan Graovac iz Sektora kontrole Poreske uprave Srbije. Svako od nas plaća PDV koji je uračunat u cenu i trebalo bi da insistira na dokazu da je taj novac otišao u državnu kasu. Međutim, većina potrošača ne razmišlja o fiskalnom računu.
"Došli smo do podatka da 85 odsto građana ne bi prijavilo ugostiteljski objekat koji ne izdaje fiskalne račune. I to je podatak oko koga smo zaista zabrinuti. Konkretno svaki drugi građanin ne dobija i ne traži fiskalni račun i ne smatra da je to neki problem, a mi smo stava da svako od nas mora redovno da ispunjava svoje poreske obaveze i da to očekuje i od drugih", navodi Violeta Jovanović iz NALED-a. Čak i gostima koji čekaju račun sve češće se podmeće takozvani međuračun u nadi da neće čekati onaj bitni, fiskalni. "Međuračun ili kako se još zove porudžbina - da slikovito to objasnimo. Ako u supermarketu kupite 20 aritkala, nećete dobiti 20 računa. Tako nije realno da za tri kafe u kafiću dobijete tri računa", kaže Dušan Graovac.
Poreske utaje najčešće su u turizmu, trgovini i ugostiteljstvu, gde je pored neplaćanja PDV-a ogroman problem neprijavljivanje radnika. Takav način poslovanja odomaćen je u Srbiji posebno od početka ekonomske krize i ugrožava i male i velike privrednike. "Čovek koji ne izmiruje obaveze, ne plaća pune poreze i dorinose može da po nižim tržišnim cenama ugrozi naše poslovanje. O čekujemo kao privrednici da se pojačaju inspekcije, i na taj način očekujemo da se dođe do fer tržišta", kaže Vladan Atanasijević iz "Asseco SEE".
Procenjuje se da je znatno više od pola miliona građana Srbije primorano da radi na crno. S jedne strane, to znači da svi ti ljudi pred Penzijskim fondom ili kreditnim biroom praktično ne postoje, niti su njihova radna i zdravstvena prava zaštićena. S duge strane, na gubitku smo svi, jer nema para za bolnice, škole ili puteve. Utajom poreza dolazi do ogromne pljačke države, a o kojoj količini para se radi govori i to da Srbija ne bi morala da traži pomoć oko saniranja štete od majskih poplava, već bi to mogla sama da pokrije novcem koji se samo na osnovu neprijavljenih radnika godišnje skupi u džepovima nemoralnih poslodavaca.
Izvor: sajt b92.net
Obradio: Jovan Šukara
 
 

Račun Telekoma
od 1 RSD nije greška

(postavljeno 22. avgusta 2014. godine)
Pojedini korisnici fiksne telefonije Telekoma Srbije dobili su u avgustu račune od svega nekoliko dinara, a iz te kompanije kažu da nije u pitanju greška.
Takvi iznosi posledica su promene tarifnog sistema, po kojem korisnici više neće plaćati ništa unapred kao što je bilo do sada, izjavio je za RTS Generalni direktor Telekoma Srbije Predrag Ćulibrk. Naime, Telekom je do sada u računu naplaćivao potrošnju iz prethodnog meseca i pretpatu za naredni mesec, a to je novim tarifnim sistemom izmenjeno pa su korisnici u ovom mesecu dobili da plate samo potrošnju za prethodni mesec. Zato će im u narednom računu uz obračunatu potrošnju iz prethodnog meseca biti zaračunata i pretplata za taj mesec, kazao Je Ćulibrk.
"Korisnici fiksne telefonije će u 2014. godini platiti 11 pretplata a ne 12 i po tome se vidi da se ne radi ni o kakvoj prevari", naveo je on i istakao da je tarifni sistem koji je Telekom Srbija imao do sada bio najzastareliji i nazaostaliji u Evropi i da se to moralo promeniti.
Navodeći da ta izmena neće ništa epohalno doneti kompaniji u smislu prihoda, Ćulibrk je kazao da je pre svega bila namera da se sistem pojednostavi i da građani napokon znaju šta plaćaju.
Na pitanje šta da rade građani sa računima od 1, 2 ili pet dinara i da li da ih plaćaju, direktor Telekoma je kazao da su račune morali da štampaju pa na ma koji iznos da glase, da ne može da pozove korisnike da račun ne plate, ali i da Telekom neće isključivati one koji duguju nekoliko dinara. Kako je naveo, ta kompanija nikad nije isključivala one koji imaju dug manji od 100 dinara.
Što se tiče poskupljenja mesečne pretplate, Ćulibrk je naveo da je i cena od 649 dinara jedna od najnižih u okruženju, ali i da se pogodnosti i niži računi mogu dobiti objedinjavanjem više usluga – telefona, mobilnog telefona ili interneta.
Izvori: sajt b92.net i RTS
Obradio: Jovan Šukara

 

Nema prenosa
odmora u novu firmu

(postavljeno 22. avgusta 2014. godine)
Prenošenje neiskorišćenog godišnjeg odmora iz stare u novu firmu, u slučaju promene posla, po novom Zakonu o radu više nije moguće.
Novim Zakonom o radu predviđeno je da već posle mesec dana rada kod poslodavca zaposleni može da traži da koristi godišnji odmor, a ne kao što je bilo do sada posle šest meseci. Međutim, u kom periodu će zaposleni koristii godišnji odmor zavisi od dogovora sa poslodavcem, rečeno je na seminaru "Novine u Zakonu o radu i praktična primena" u organizaciji Unije poslodavaca Srbije.
Novina je da se zaposlenom ne može godišnji odmor zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, a više ne važi ni "prenošenje" godišnjeg odmora kod drugog poslodavca, ukoliko ga zaposleni kod starog nije iskoristio, što je do sada bio slučaj, rekla je šef Odseka za unapređenje oblasti rada u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Snežana Bogdanović.
Pravo na pun godišnji odmor zaposleni ima za svaku kalendarsku godinu u kojoj radi kod poslodavca, a koja nije godina u kojoj je zasnovao ili u kojoj mu prestaje radni odnos, dodala je ona. 
Godišnji odmor će moći da se koristi odjednom ili u više delova, s tim što prvi deo godišnjeg odmora mora da traje najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine.
Izmene zakona omogućile su i da se zaposlenom rešenje dostavlja u elektronskoj formi, pri čemu to rešenje mora imati sve obavezne elemente rešenja (potpis ovlašćenog lica, pečat poslodavca ...). Zaposleni može rešenje da dobije, ukoliko želi, i u pisanoj formi.
Koje elemente treba da sadrži pravilnik o sistematizaciji poslova, interesovalo je predstavnike privrednog sektora. Predstavnici Ministarstva rada ukazali su da bi taj kompanijski akt trebalo da sadrži organizacione delove kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrstu i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja, kao i broj izvršilaca za obavljanje određenih poslova.
Na skupu je bilo reči o radnom vremenu i načinu organizacije rada. Radno vreme ne mora da bude raspoređeno u istom trajanju po nedeljama, već je bitno da na mesečnom nivou ukupan broj radnih časova - sedmično ne prelazi 40 sati. Poslodavac mora da vodi računa da ukupno radno vreme zaposlenog u toku dana ne može da bude duže od 12 sati a da u toku nedelje ne može da bude duže od 48 sati.
Izvori: sajt b92.net i Tanjug
Obradio: Jovan Šukara

PU kontroliše
obavezu zapošljavanja invalida

(postavljeno 22. avgusta 2014. godine)
Obavezu zapošljavanja lica sa invaliditetom izvršavaju 6.153 poslodavca, na neki od zakonom propisanih načina, piše Danas. Oko 5.100 poslodavaca to čini uplatom sredstava u iznosu od 50 odsto prosečne mesečne zarade u RS u budžetski fond - odgovorila je Poreska uprava na jedno od pitanja Danasa, kome je, podsetimo, upravo po tom zakonu izrečena drakonska kazna.
Sudeći prema tim podacima, optimistička procena glasi da je svaki šesti poslodavac odgovorio na zakonsku obavezu, ali kako je iz odgovora nejasno da li je 5.100 poslodavaca koji uplaćuju ušlo ili ne u ukupan broj od 6.153 pravna lica koja su ispunila obavezu prema zakonu, moguća kalkulacija je i - tek svaki deseti. Naime, od ukupno 114.000 registrovanih preduzeća, 26.669 ima više od 20 zaposlenih i podleže odredbama ovog zakona, kao i oko 3.000 preduzetnika. Spisku se dodaje i javni sektor, ali je tu teško utvrditi broj poslodavaca, jer vlast već duže od godinu dana bez vidljivog uspeha pokušava da prebroji ko je sve na državnim jaslama. Prema nekim procenama, s obzirom da su u toj kategoriji državna uprava, institucije, vojska, policija, škole, zdravstvene i druge ustanove, reč je o više hiljada obveznika.
"Poreska uprava je nadležna da vrši kontrolu ispunjavanja obaveze zapošljavanja i naplatu iznosa od 50 odsto prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike", navodi se dalje u odgovorima PU. To, međutim, ne objašnjava zašto su Danasu, u rešenju donetom početkom ove godine, penali obračunavani i iznosu trostrukog minimalca, kada je ta odredba, kako i sami priznaju, ukinuta više od pola godine pre „kancelarijske kontrole“ u našoj firmi. Da se ovaj zakon primenjuje selektivno, u šta nas uveravaju i brojni privrednici sa kojima smo kontaktirali, ima potvrdu u podacima PU o broju kontrolisanih poslodavaca i ukupnim sredstvima koja su prikupljena u budžetu na ime penala.
Samo u 2013. godini 389 firmi je po rešenju poreznika uplatilo penale od oko 310 miliona dinara, dok je državna kasa u ovoj godini inkasirala oko 50 miliona dinara. Istovremeno, u prošloj godini izvršeno je 368 kontrola i doneto 125 rešenja na iznos utvrđenih penala od 159,5 miliona dinara, kažu u PU.
Prosečan iznos kazne, dakle, kreće se oko 1,1 milion dinara. Danas je morao da plati pet miliona. Danas podseća da su po osnovu obrazovanja i stručnosti i pre donošenja zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom radila dva novinara iz ove kategorije, Poreska uprava izrekla je kaznu za period u kome je trajala komplikovana i dugotrajna procedura papirološkog dokazivanja tog statusa. Danas navodi da nisu uspeli da saznaju da li su po visini penala u vrhu liste izrečenih kazni jer nisu dobili odgovore na sva pitanja koja su postavili Poreskoj upravi. Poreznici su sakrili podatak o tome kojim su poslodavcima izrečene najviše, a ko jim minimalne kazne ili penali i u kom iznosu.
Integralni tekst  
preuzet sa sajta danas.rs

Refundacija troškova
učešća na sajmovima

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova refundiraće deo troškova učešća privrednih subjekata sa područja AP Vojvodine na sajmovima u Evropi i međunarodnim sajmovima u Republici Srbiji, koji se održavaju u periodu septembar – decembar 2014. godine.
Pravo učešća imaju mali i srednji privredni subjekti i preduzetnici, koji se bave proizvodnom i turističkom delatnošću, izvoznici ili potencijalni izvoznici, koji će izlagati u periodu septembar – decembar 2014. godine.
Refundiraće se do 50% troškovа zakupa, opremanja i vođenja štanda te troškova pripreme i štampanja propagandnog materijala.
Rok za podnošenje prijava je 15. septembar 2014. godine.
Više informacija u vezi sa konkursom može se dobiti na telefon 021/487-4489.
Integralni tekst konkursa
pronađite na sajtu spriv.vojvodina.org.rs
Obradio: Jovan Šukara

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
21.08.2014. - Anketa o kreditnoj aktivnosti banaka
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 45/2014

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 45 od 19. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Pravilnik o sufinansiranju programa i projekata iz oblasti zaštite životne sredine

Obradio: Jovan Šukara

 

Kako započeti
sopstveni biznis?

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
StartLabs, prvi tehnološki akcelerator u Srbiji organizuje sedmo okupljanje preduzetnika u prostorijama Centra za promociju nauke u Knez Mihailovoj ulici.
Prisutni će imati priliku da čuju iskustva Jana Žirarda, preduzetnika iz Minhena koji je pokrenuo nekoliko svojih uspešnih biznisa.
Još kao vrlo mlad Jan je pokrenuo svoju kompaniju, nakon čega je osnovao svoje firme u Kini, Njujorku i Berlinu. Svoja iskustva iz oblasti investicija pretočio je u knjigu “The perfectly executed startup“, a autor je i knjiga: “Confessions of an Entrepreneur“, “Rethinking the now“ i “Lean Sales“.
Na "StartLabs Meetup-u" Žirard će govoriti o svom putu do uspešnog preduzetnika, kao i o društvenim mrežama, marketingu, pronalasku i validiranju potencijalnih kupaca. StartLabs Meetup otvoren je za one koji imaju startap ili su zainteresovani da saznaju sve o pokretanju sopstvenog biznisa, a prisustvo je besplatno.
Prisutni će imati priliku da pitaju sve što ih interesuje o tehnološkom preduzetnistvu, kao i pozicioniranju na tržištu u strateškom i marketinškom smislu.
StartLabs svakog meseca okuplja članove startap zajednice u Srbiji, gde se preduzetnici upoznaju, razmenjuju svoja iskustva i savete o upuštanju u izazove startap biznisa.
Integrali tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 44/2014

(postavljeno 20. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 44 od 18. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• Odluka o izmeni Odluke o odobravanju subvencije za samozapošljavanje na teritoriji Grada Novog Sada u 2014. godini

Obradio: Jovan Šukara

 

Olakšane reklamacije
ili mogućnost zloupotrebe?

(postavljeno 20. avgusta 2014. godine)
Primena novog Zakona o zaštiti potrošača počinje za nekoliko dana. Očekuje se da doprinese razvijanju svesti potrošača o pravima koja imaju, ali i da pooštri uslove fer trgovine. Osnovna mana zakona je mogućnost zloupotrebe, smatraju prodavci.
Mikser se pokvario jer niste dobro rukovali njime, a cipele su pukle jer loše gazite - u nekim prodavnicama to su odgovori koje kupci dobijaju kada žele da reklamiraju robu. Iako iz prodavnice izađu sa oštećenom robom, malo kupaca se odlučuje da stvar istera do kraja.
"Moram da kažem da je to spor proces za robu relativno male vrednosti, pitanje je da li se isplati ljudima da kreću u sve to. Vi kupite patike za tri, četiri, 10, 15 hiljada, a onda treba sudski proces da traje više meseci uglavnom za iste novce, pa onda ljudi odustanu od toga", kaže Ljubiša Andrejić iz Organizacije potrošača Srbije.
Oni srećniji, bolje prođu.
"Skoro sam imao situaciju da sam kupio veš mašinu, znači, nova veš mašina, koja je bila na nekoj akciji, ali je nakon tri-četiri meseca crkla neka remenica. Onda sam pozvao ovlašćeni servis, oni su to zamenili, ali sam čekao desetak dana", kaže jedan potrošač. Drugi kaže da su mu u prodavnici, pre godinu dana, zamenili patike koje su pukle.
"Bili smo zadovoljni televizorom, to je poznata marka i očekivali smo da imamo dobar TV, ali smo se razočarali. Očekivali smo ili da dobijemo novi ili neka ga poprave da imamo ispravan", navodi jedna Beograđanka. Od jeseni kada novi Zakon stupi na snagu, prodavci neće moći da se služe izgovorima.
"Skraćen je odgovor za rok na reklamaciju sa 15 na osam dana u cilju efektivnijih ostvarenja potrošačkih prava, kao i obaveza trgovca da vodi knjigu reklamacija i da je čuva dve godine od kada je reklamacija izjavljena. Tako nadležni inspektor uvidom u knjigu reklamacija proverava da li trgovac kako i na koji način rešava reklamacije potrošača", kaže Nevena Praizović iz Ministarstva trgovine.
Novi Zakon za prodavce znači i nove probleme.
"Mi i sad imamo da pojedini kupci, nažalost, koriste tako neke situacije. Oni i nakon dve godine kad ističe garancija izmišljaju neke kvarove i traže da im se to zameni za neki novi aparat, ne prihvataju 15 dana pristigle garancije, ne prihvataju popravku nego traže novi aparat, tako da će zloupotreba sigurno biti", kaže Slobodan Šijan iz "Tehnomanije"
Da bi zakon imao efekta, kupci moraju biti upoznati sa svojim pravima. Ako potrošač nije dobro pripremljen za kupovinu i dalje će se dešavati da nakon reklamacije sa pocepanim cipelama napusti prodavnicu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rts.rs

 

Rad na crno
svesti na razumnu meru

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
Ne postoji tačan podatak koliko ljudi u Srbiji radi na crno. Nezvanične brojke kreću se od 300.000 do milion radnika. Država ne može u potpunosti da suzbije rad na crno ali cilj je, kažu, da ga svedu na razumnu meru.
Najviše neprijavljenih radnika je u građevinskoj, trgovinskoj i ugostiteljskoj delatnosti te inspektori rada upravo tu i imaju najviše posla.
"Prilikom vršenja nadzora i utvđivanja izriču se dve mere, prvo im se nalaže da zaključe ugovor na neodredjeno vreme, a druga je podnošenje krivičnog postupka", kaže Goran Marković, načelnik odeljenja za drugostepeni postupak.
"Nije stvar u tome da mi nekog kaznimo i zatvorimo, stvar je u tome da obezbedimo mehanizam , i uslove da se njemu isplati da prijavi radnika, novim merama subvencija vlada je pomogla i očekujem rezultate", kaže ministar rada Aleksandar Vulin.
Radnici koji rade na crno nemaju pravo na besplatno lečenje, ne ide im staž, nemaju pravo na kredite, a neće moći da ostvare pravo na penziju.
U razvijenijim zemljama postoje jedinstveni registri poslodavaca i onaj ko se jednom nađe na listi da drži neprijavljene radnike ne m ože ni da pomisli da dobije kredit ili neku državnu subvenciju. U Srbiji jos uvek nije takva situacija.
U Srbiji ukupno radi 250 inspektora rada. Za prvih 6 meseci 2014. izvršeno je 17.000 nadzora. U 2013. godini - 1250 prekršajnih postupaka pokrenuto je protiv poslodavaca. 
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Grupacija za
računovodstvo i reviziju
RPK Subotica

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
Upravni odbor Regionalne privredne komore Subotice na XXII sednici održanoj 31.07.2014. godine, doneo je odluku o osnivanju Grupacije za računovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja pri RPK Subotica. Cilj osnivanja grupacije za ovu oblast aktivnosti je podizanje praga znanja računovodstveno-finansijskih radnika i obezbeđivanje osnovne obuke za privrednike iz ove oblasti poslovanja.
Grupacija je oblik neposrednog povezivanja članova Komore u okviru udruženja radi razmatranja i predlaganja stavova o pitanjima od interesa određenog dela privrede, a novoformirana grupacija razmatraće pitanja edukacije knjigovođa i osnovne obuke privrednika, vodiće javne rasprave o nacrtima i predlozima zakona iz sfere materijalno-finansijskog poslovanja, računovodstva i revizije, predlagaće izmene i dopune zakona i drugih akata i donošenje novih zakona i drugih akata iz oblasti finansija, računovodstva i revizije finansijskih izveštaja i pokretaće inicijative za usaglašavanjem propisa iz oblasti finansija, računovodstva i revizije iz oblasti finansija.
Procene su da podizanje praga znanja postaje jedan od prioriteta u periodu pristupanja EU i korak ka prelasku na doživotno obrazovanje. Formiranje ove grupaciji u Komori u Subotici je znak da ovaj oblik privredne aktivnosti poseduje najviši nivo održivosti visokog praga znanja i zato ista treba da bude preteča formiranja i drugih grupacija u drugim sferama posla. Mišljenja smo da je sada pravi momenat da se počne sa ozbiljnijim podizanjem praga znanja.
Grupacija za računovodstvo i reviziju finansijskih izveštaja, brojaće 10 članova i svoje poslovanje uređivaće poslovnikom o radu. O radu grupacije privrednici će biti redovno obaveštavani.

Integralni tekst
preuzet sa sajta rsk-subotica.org.rs

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 86/2014

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 86 od 15. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• INDEKSI potrošačkih cena za jul 2014. godine

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 18. avgusta 2014. godine)
18.08.2014. - Narodna banka Srbije dala preliminarno odobrenje za osnivanje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Pet lokala - 32 radnice
bez ugovora

(postavljeno 15. avgusta 2014. godine)
Policija je u pet ugostiteljskih objekata u Bujanovcu i Preševu otkrila 32 žene koje su radile bez ugovora o radu, saopštila je Policijska uprava Vranje.
Policija u Vranju, u saradnji sa Turističkom inspekcijom, terenskom kontrolom Poreske uprave i inspekcijom rada je u noći između 12. i 13. avgusta sprovela na području Bujanovca i Preševa pojačanu kontrolu pet ugostiteljskih objekata - četiri na području Bujanovca i jedan na području Preševa.
Utvrđeno je da jedan objekat u Bujanovcu ne poseduju dozvolu za rad, a otkrivene su 32 žene, sa područja Kosova i Metohije, Beograda, Novog Sada, Niša, Bujanovca, Loznice, Aranđelovca, Smedereva, Pančeva, Paraćina, Trstenika, Banje Koviljače, Raške, Zrenjanina, dve državljanke Albanije i jedna državljanka Makedonije, koje su radile bez ugovora o radu.
Izvršen je pretres i jednog objekta sa sobama gde su smeštene ženske osobe, kao i pregled jednog stana i hotelske sobe.
Policijska uprava i inspekcija će protiv vlasnika objekta preduzeti zakonske mere.
U akciji je učestvovalo 20 policajaca i 25 kriminalističkih policajaca za suzbijanje opšteg, privrednog kriminaliteta i za suzbijanje trgovine i krijumčarenja ljudi, kao i dva kriminalistička tehničara, navodi se u saopštenju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Poreska uprava
zatvorila "Maderu" zbog hostese

(postavljeno 15. avgusta 2014. godine)
Na vratima poznatog restorana "Madera" istaknuto je obaveštenje o privremenom zatvaranju zbog nezakonitog angažovanja radnika.
Objekat je obeležen crvenom trakom, a na vidno istaknutom obaveštenju piše da je objekat zatvoren zbog nepoštovanja poreskih propisa.
Nebojša Dapčević, menadžer “Madere” potvrdio je za "Blic" da je restoran zatvoren u utorak, na sedam dana.
- Poreska inspekcija je 30. jula izvršila kontrolu i sve je bilo u redu, ali problem je nastao zbog hostese, studentkinje koja je bila na probnom radu. Kod nas ima 77 zaposlenih, nikad nismo imali ni problem, niti neku kaznu. Ovo je za nas veoma loša reklama, jer smo morali da otkažemo veliki broj rezervacija - kaže Dapčević.
Na sajtu Poreske uprave stoji da je kao vid borbe protiv sive ekonomije Poreska uprava od početka godine do 9. avgusta realizovala ukupno 8.280 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, sa utvrđenim nepravilnostima u 2.128 slučajeva, što iznosi 25,70 odsto od ukupnog broja kontrola, a prema ukupno 648 obveznika biće izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
U periodu od 1. jula do 9. avgusta izvršeno je 4.384 kontrola kod obveznika koji se pretežno bave ugostiteljskom delatnošću, sa utvrđenim nepravilnostima u 717 slučajeva, a kod 193 obveznika stekli su se uslovi za izricanje mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta blic.rs
Autor: M. Nikolić

Uprava za sprečavanje pranja novca
objavila saopštenje FATF-a
o državama koje ne sarađuju

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
Najnovije saopštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju sa FATF-om, odnosno državama koje predstavljaju visoki rizik, možete da pronađete ovde:
Saopštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs

Šta bi Vam
danas rekao Hamlet?

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
„Biti ili ne biti, pitanje je sad.“
Pravi naglasak ove rečenice nije na „Biti ili ne biti“ nego na „sad“.
U filmu Dim je izgovorena jedna od najboljih replika snimljenih na filmskoj traci: „No time like the present.“
Nema vremena kao što je sadašnje. Prošlost - završena, budućnost - još ne postoji. I Šekspir se slaže.
Sve što imamo je mogućnost da nešto uradimo sada. Da upoznamo još jednu osobu, da pomognemo još jednom prijatelju, da pročitamo još jednu stranu knjige, da naučimo još nešto novo. Da zakoračimo u pravom smeru.
Postoji još jedna zanimljiva stvar u vezi sa trenutnim vremenom. Uživanje.
Uživanje je reč koja se uvek odnosi na sadašnjost. Prema prošlosti možemo da imamo nostalgiju, prema budućnosti da fantaziramo.
Ali da uživamo možemo samo u sadašnjosti.
U vezi sa tim, imamo predlog za Vas.
Ne čekajte.
Ako imate san, želju i strast da od svog života napravite najviše moguće, najbolje moguće, najradosnije moguće, uradite nešto danas. Sada. Ne čekajte.
Godina prođe brzo. Ako ste o tome razgovarali sa ljudima koji imaju pedeset, šezdeset godina, onda ste čuli da deset godina prođe još brže. Možda ste baš trenutno u tom dobu, pa znate iz prve ruke.
Okrenete se i iza Vas je ogromna količina vremena koja kao da je odnešena povetarcem. Neprimetno.
Ne čekajte. Ne odlažite za bolje ili lagodnije dane. Reagujte odmah i sami kreirajte svoje najbolje dane.
Izvor: sajt biznis-akademija.com

Inspekcija:
U sedam kafana
40 radnika "na crno"

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
Inspektori rada su u kontroli tokom noći između 12. i 13. avgusta u sedam objekata na teritoriji Pančeva, Preševa i Bujanovca zatekli 40 lica na radu "na crno".
Inspektori su podneli sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica i odgovornih, kao i preduzetnika i doneli osam rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu u ugostiteljskim objektima na teritoriji Pančeva, Preševa i Bujanovca.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva rada, Inspektorat za rad, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Poreskom upravom i turističkom inspekcijom je u noći između 12. i 13. avgusta obavio nadzore u ugostiteljskim objektima na teritoriji Pančeva, Preševa i Bujanovca.
Prilikom inspekcijskih nadzora u sedam ugostiteljskih objekata, zatečeno je 40 lica bez ugovora o radu, odnosno na radu "na crno".
U skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem, inspektori rada su podneli sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica i odgovornih lica u pravnom licu, kao i protiv preduzetnika.
Takođe, doneli su osam rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu, podseća se u saopštenju.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Kraća reklamacija,
kazna 564.000 RSD

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
U Kragujevcu ima trgovaca koji više puta krše prava potrošača, uprkos visokim kaznama, kaže menadžer Regionalnog savetovališta potrošača Zoran Nikolić.
"Postoje trgovci koji bez obzira na visoke kazne od 300.000 do dva miliona dinara prave prekršaje. Imali smo slučaj velike trgovinske kuće koja je čak dva puta plaćala kaznu jer je odbijala da primi opravdan prigovor potrošača", rekao je Nikolić.
On je naveo da je zabeležen i slučaj trgovca koji je zbog pogrešno deklarisane robe platio kaznu od 564.000 dinara i morao da povuče robu u vrednosti od preko dva miliona dinara. Kažnjeni trgovac je obeležio da je rok za reklamaciju proizvoda šest meseci, a po Zakonu je dve godine.
Nikolić je naveo da je u porastu broj prigovora na rad kurirskih službi zbog dostavljanja vidno oštećene robe.
Regionalnom savetovalištu za potrošače u Kragujevcu za pet meseci upućeno je više od 700 prigovora.
Najčešće pritužbe se odnose na prodaju patika, mobilnih telefona, računara, bele tehnike, gardarobe, delova za automobile i rad kurirskih službi, saopšteno je danas.
Savetovalištu je stizalo pet prigovora dnevno dok je imalo samo gradsku pokrivenost, a od sredine juna, kada je nadležnost proširena na centralnu i zapadnu Srbiju, upućivano je 14 prigovora dnevno.
Najveći broj prigovora, oko 80 odsto, rešen je uspešno uz posredovanje Savetovališta.
Rad Savetovališta finansira Grad Kragujevac iz budžeta sa 2,4 miliona dinara, a programske aktivnosti nadležno ministarstvo.
Član Gradskog veća Dalibor Jekić je najavio formiranje gradskog Saveta potrošača koji će, pored ostalog, imati nadležnost da naloži ispitivanje kvaliteta i sastava prehrambenih proizvoda, pre svega hleba.
Članovi Saveta biće direktori preduzeća, predstavnici Univerziteta i lokalne samouprave i stručnjaci.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Beta

Plata na vreme
ili stiže inspektor

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
Podaci Unije poslodavaca Srbije pokazuju da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40 odsto poslodavaca na vreme isplaćivalo zarade radnicima.
Nadležni smatraju da će to biti prevaziđeno izmenjenim Zakonom o radu, koji propisuje da zaposleni u izvršnom postupku bez vođenja sudskog spora može da reši taj problem.
Ministar rada Aleksandar Vulin upozorio je, naime, da će poslodavci ubuduće biti oštro kažnjeni ukoliko radniku ne izdaju obračunski list na osnovu kojeg, sudskim putem, može da dobije neisplaćenu zaradu, i da će u suprotnom imati posla sa inspekcijom za rad.
Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić objašnjava da će u praksi, prema izmenama Zakona o radu, inspektor rada imati mogućnost da pre nego što ode u inspekciju izvrši uvid u centralni registar, gde između ostalog postoji i evidencija zaposlenih koji su prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i ostalo.
"Inspektor nakon toga, pošto izvrši uvid u to koji su zaposleni prijavljeni ide u kontrolu i tamo mora da zatekne ugovor o radu, a ukoliko ga ne zatekne može svojim rešenjem da naloži da se zaključi ugovor na neodređeno vreme sa tim zaposlenim, a može da pokrene prekršajni postupak, budući da sada inspektor rada ima mnogo veća ovlašćenja", kazao je Lazić za Tanjug.
Što se tiče rešenja da bi platni listić trebalo da postane izvršna isprava, Lazić pojašnjava da onaj radnik kome poslodavac duguje platu, ili je oštećen ima pravo da se obrati sudu.
"I do sada je radnik, odnosno zaposleni mogao da se obrati sudu, ali parničnom i morao je da prođe dugačak parnični postupak da bi došao do neke presude, koja onda predstavlja izvršnu ispravu i onda da ide na postupak izvršenja", kazao je pomoćnik ministra.
Na ovaj način skraćen je taj postupak i nema više parničnog pa zaposleni sa tim rešenjem, odnosno predlogom za izvršenje "ide" direktno u izvršni postupak i na taj način brže ostvaruje svoja prava, ukazuje Lazić.
Na pitanje očekuje li probleme u sprovođenju te mere u praksi, on je rekao da se uvek mogu očekivati problemi. "Ne možemo mi da obavežemo poslodavca da uzme platni listić i da sam sebi sprovede izvršnje i da odmah plati. Naravno, mi samo zakonom pružamo mogućnost zaposlenom da brže dođe do svoje zarade, ono što je njegovo osnovno pravo", poručio je Lazić.
S druge strane, predstavnici sindikata i poslodavaca mišljenja su da će zakonsko rešenje o kontroli poslodavaca koji ne isplaćuju mesečne zarade na vreme, teško biti sprovedeno u praksi. Ukazuju da je potrebno doneti neki podzakonski akt kojim bi bila predviđena krivična odgovornost i automatski stečaj za takvog poslodavca.
Lazić ukazuje da bi to bilo pogrešno, "jer ako poslodavac ide u stečaj, onda i neće isplatiti zarade jer novca neće biti".
Generalni sekretar UPS-a Dušan Korunoski je ranije izneo poražavajući podatak UPS-a iz ankete poslodavaca da je u prvom tromesečju ove godine samo oko 40 odsto poslodavaca isplaćivalo mesečne zarade na vreme.
Korunoski je Tanjugu rekao da zakonsku mogućnost kontrole poslodavaca vidi kao "lepu populističku meru", za koju je izrazio bojazan da neće dati rezultate.
"Imate tu više razloga, a jedan je taj što neće svi radnici da tuže poslodavca koji im duguje platu u strahu da ne izgube svoj posao", objasnio je Korunoski i podsetio da je predlog UPS bio prilično jednostavniji, a podrazumevao bi automatski stečajni postupak za preduzeće koje mesec, dva ili tri, ne uspeva da isplati plate.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je Tanjugu da je činjenica da novi Zakon o radu apsolutno neće doneti promene u delu koji se odnosi na redovnost u isplati plata zaposlenima.
"Mi smo i dalje u začaranom krugu, više ne postoji način da se poslodavac iskontroliše i da se on sankcioniše zato što on ne isplaćuje zaradu", ocenio je Mihajlović i podsetio da je taj sindikat tražio da se u novi Zakon o radu unese odredba kojom bi se neisplaćivanje zarada poslodavaca cenilo kao krivično delo.
To što je u zakonu data mogućnost da zaposleni može sa platnom listom preko suda naplati to što mu poslodavac duguje, jednostavno je nezamislivo u našoj zemlji, jer u Srbiji ne postoje sudovi rada koji se bave, da to zaposleni reše na brz i efikasan način, kazao je Mihajlović.
Potpredsednik SSSS je izrazio sumnju da će zaposleni u Srbiji to stvarno dočekati, već će se i dalje povlačiti po sudovima sa platnom listom pokušavati da "isteraju" pravdu, podsećajući da sudski procesi takve vrste u našoj zemlji traju, na žalost, po nekoliko godina.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Za rad kod kuće
ista plata kao i u firmi

(postavljeno 13. avgusta 2014. godine)
Novi zakon o radu omogućio zaposlenima „na daljinu” ista prava iz radnog odnosa kao onima koji svaki dan idu na posao, ali bez toplog obroka, regresa za godišnji odmor i prevoz
Programeri i ostali stručnjaci informaciono-tehnološkog sektora, davaoci konsultantskih usluga, poslovi konsaltinga, dizajneri, prevodioci… samo su neka od zanimanja kojima je novim zakonom o radu omogućeno da rade kod kuće, ali sa istom zaradom i ostalim pravima iz radnog odnosa kao i zaposleni koji svakodnevno odlaze na posao u firmu.
To dopušta novi zakon o radu, ali se o detaljima, kako će posao funkcionisati, moraju dogovaraju radnik i poslodavac. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno će zavisiti od toga šta zaposleni od kuće treba da radi i da li to dopuštaju elementarna radna i tehnološka disciplina.
I poslodavci i nadležni slažu se da bi ovako organizovan posao mogao da donese niz olakšica i radniku i poslodavcu i dodaju da se radom kod kuće smatra posao za koji zaposleni imaju potrebna sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog.
Ono što većinu onih koji već sada planiraju da ovako započnu radni odnos najviše zanima jesu li im ista prava koja im zakon propisuje. U Ministarstvu rada, objašnjavaju, da je propisano da zaposleni koji radi od kuće i onaj koji svaki dan ide u firmu, moraju imati ista prava iz radnog odnosa i zaradu. Izuzetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, plaćanje prevoza.
Dobra stvar celog ovog aranžmana je što to više nije kažnjiva stvar kako je donedavno bilo pa su oni koji su tako radili, od kuće, morali da se kriju od inspekcija.
Upitan šta će ovo novo pravo značiti za poslodavce, a šta za buduće zaposlene od kuće, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže, da ovu novinu treba pozdraviti, jer će od nje koristi imati i vlasnici firmi i zaposleni.
– Pitanje je samo u kojoj meri će se to pravo koristiti u Srbiji. Ima dosta zanimanja koja mogu da se rade od kuće, što automatski smanjuje troškove poslovanja poslodavaca za struju, telefon, prevoz, topli obrok, a što ostavlja mogućnost da se više ovakvih radnika angažuje baš po osnovu tih ušteda, objašnjava Atanacković.
Ova vrsta posla je pre svega odlična prilika za softveraše koji mogu da sede u Kragujevcu i rade za gazdu u Americi, a da pri tom odlično zarade. Prednost je što sada onaj ko bude radio od kuće to radi legalno pa više neće biti kažnjavanja, što je doskoro bio slučaj.
Poslodavac na ovaj način ima uštede i na prostoru koji bi radniku morao da obezbedi za obavljanje posla u firmi, a posao se u zavisnosti od vrste posla može organizovati i u smenama, kaže Atanacković i dodaje da će ovaj novi propis dosta pomoći i majkama s decom koje neće morati da odlaze na posao.
Prema zakonu, kaže Atanacković, zaposleni na daljinu ili od kuće ima zagarantovan raspored radnog vremena, pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noćni rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. Sve što Zakon o radu propisuje.
Novina je i da ovakav ugovor o radu više ne mora da bude registrovan u opštini, već je dovoljno da postoji prijava na obavezno socijalno osiguranje zaposlenog po osnovu ugovora.
Integralni tekst
preuzet sa sajta politika.rs
Autor: J. Petrović-Stojanović

Saopštenja
Narodne banke Srbije

(postavljeno 11. avgusta, poslednji put modifikovano 13. avgusta 2014. godine)
13.08.2014. - Video-zapis prezentacije Izveštaja o inflaciji - avgust 2014.
13.08.2014. - Nije niti može biti greška Narodne banke Srbije
13.08.2014. - Govor Branka Hinića, generalnog direktora Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku, na prezentaciji Izveštaja o inflaciji – avgust 2014.
13.08.2014. - Izveštaj o inflaciji – avgust 2014.
12.08.2014. - Kretanje inflacije u julu
11.08.2014. - Direktan prenos prezentacije Izveštaja o inflaciji na sajtu Narodne banke Srbije u sredu, 13. avgusta
11.08.2014. - Stanje deviznih rezervi i kretanja na međubankarskom deviznom tržištu u julu
Prateći istaknute linkove,
pročitajte integralne tekstove
saopštenja na sajtu NBS

Porez:
Dug po PIB-u,
pretplata po JMBG-u

(postavljeno 13. avgusta 2014. godine)
Uvođenjem novih kategorija preduzetnika, kao što su lična zarada i samooporezivanje, došlo je do propisivanja novih računa za uplatu doprinosa i poreza na dohodak, ali i istovremeno korišćenje starih. Razlika je u dva poziva na broj, po starom to je bio Poreski identifikacioni broj firme, a po novom vlasnikov Jedinstveni matični broj građana.
Rezultat uvođenja novih pravila su brojne grešake u poreskoj evidenciji, tako da veliki broj poreskih obveznika po određenim računima ima preplatu, a po drugim ima dug koji im stvara probleme. Da je jedan od njih, novosadski privrednik Jovan Jovanović saznao je kad je hteo da uzme potvrdu, radi učešća na tenderu.
Iako postoji evidencija da je Jovanović podneo poresku prijavu i uplatio novac na ispravan žiro račun, stigla mu je opomena. Na izvodu iz Poreske uprave jasno se vidi da je uplaćen novac knjižen po osnovu jedinstvenog matičnog broja građana, a ista suma je u dugu po osnovu PIB-a. Da apsurd bude veći, iako sve to vidi u sopstvenoj evidenciji, Poreska uprava preduzećima šalje opomene pred prinudnu naplatu.
Tim povodom RTV je uputio dopis republičkoj Poreskoj upravi, ali nismo dobili nikakav odgovor.
Zbog očigledne sistemske greške, pojedini preduzetnici sada ne mogu da overavaju zdravstvene knjižice ni sebi ni radnicima, ne mogu da dižu kredite, a njihovi potencijani poslovni partneri stiču utisak da su nepouzdani za saradnju. I tako se energija za očuvanje i unapređenje sopstvenog posla troši na ispravljanje administrativnih nepravdi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta RTV

 

Novosti iz PURS:
Odlučna borba protiv sive ekonomije

(postavljeno 13. avgusta 2014. godine)
Kao vid borbe protiv sive ekonomije Poreska uprava je između ostalog, od početka godine do 9. avgusta 2014. godine realizovala ukupno 8.280 kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, sa utvrđenim nepravilnostima u 2.128 slučajeva, što iznosi 25,70 odsto od ukupnog broja kontrola, a prema ukupno 648 obveznika biće izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Od navedenog broja, u periodu od 1. jula do 9. avgusta 2014. godine, izvršeno je 4.384 kontrola kod obveznika koji se pretežno bave ugostiteljskom delatnošću, sa utvrđenim nepravilnostima u 717 slučajeva, a kod 193 obveznika stekli su se uslovi za izricanje mere privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Prema svim obveznicima kod kojih su utvrđene nepravilnosti biće pokrenut postupak za utvrđivanje prekršajne odgovornosti.
Takođe, Poreska uprava, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, u prethodnom periodu realizovala je zajedničke akcije kontrole objekata na teritoriji Pčinjskog i Južnobanatskog okruga. Izvršeno je 49 kontrola u kojima su utvrđene nepravilnosti koje se odnose na priređivanje igara na sreću na automatima, odnosno klađenje, bez odobrenja nadležnog organa. U postupku kontrole, nelegalni automati za igre na sreću, kao i zatečeni novac u stranoj i domaćoj valuti, koji predstavlja neevidentirani prihod, su oduzeti. Istovremeno, u određenom broju slučajeva (kod 25 lica) biće izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti, imajući u vidu da su prilikom kontrole zatečena lica koja su radno angažovana u suprotnosti sa propisima o radu, kao i da je zatečen novac za koji ne postoji validna dokumentacija.
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 85/2014

(postavljeno 12. avgusta 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 85 od 12. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o ličnoj karti
• KOEFICIJENT za izračunavanje visine mesečne zakupnine za korišćenje stanova

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Objavljen je "Službeni list
Grada Novog Sada", broj 43/2014

(postavljeno 12. avgusta 2014. godine)
U "Službenom listu Grada Novog Sada", broj 43 od 8. avgusta 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Obradio: Jovan Šukara

 

Kako minuli
rad utiče na platu

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Avgustovska plata radnika koji je kod prethodnog poslodavca imao 10 godina staža, a kod novog došao na platu od 50.000 dinara mogla bi biti umanjena za 2.000 dinara. Zakon o radu koji je na snagu stupio 29. jula daje pravo svim poslodavcima, privatnim i državnim, da zaposlenima umanje zaradu po osnovu minulog rada.
Novi obračun minulog rada podrazumeva da se radnicima obračunava naknada po ovom osnovu samo za godine staža kod poslednjeg, odnosno aktuelnog poslodavca. Ranije je minuli rad iznosio 0,4 odsto zarade po svakoj godini staža.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije procenjuju da bi novi obračun minulog rada smanjio plate u javnom i privatnom sektoru za 10 do 15 odsto i da bi to već sada moglo da pogodi polovinu radnika, koliko ih je otprilike promenilo poslodavca.
- Vremenom će još dosta radnika promeneniti posao, pa bi nižu platu po tom osnovu moglo da ima i više od 90 odsto zaposlenih - kažu u SSSS.
Ministarka državne uprave i državne samouprave Kori Udovički kaže da će se novi obračun minulog rada odnositi i na državne službenike i da to predviđaju zakoni koji regulišu plate u državnoj službi.
- Onima koji, recimo, rade u bolnicama pa pređu u državnu upravu obračun minulog rada neće obuhvatati i rad u bolnici - kaže Udovički.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24 sata.rs
Autor: S. Bojadić
 
 

Novosti iz PURS:
Izvršen pretres kockarnica i klubova
na području Vranja, Vranjske Banje,
Vladičinog Hana, Preševa i Bujanovca

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Pripadnici Policijske uprave u Vranju, u saradnji sa inspektorima Poreske uprave Ministarstva finasija, uz odobrenje tužioca Osnovnog tužilaštva u Vranju, u noći između 8. i 9. avgusta, izvršili su kontrolu i pretres kockarnica i više klubova na području Vranja, Vranjske Banje, Vladičinog Hana, Preševa i Bujanovca.
Tokom akcije, u kojoj je učestvovalo oko 100 policajaca i 10 inspektora Poreske uprave, izvršena je kontrola 30 objekata. Tom prilikom oduzeto je 170 aparata i 10 ruleta koji nisu posedovali odgovarajuće dozvole i sertifikate za rad koje izdaje Ministarstvo finansija. Takođe, oduzeto je i 800.000 dinara, 3.000 evra i pronađeno je 20 neosiguranih radnika.
Cilj akcije bio je utvrđivanje legalnosti rada pomenutih objekata i plaćanje poreza i doprinosa uposlenim radnicima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS
 
 

Kazna poslodavcu
ako ne da obračunski list radniku

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Ministar za rad Aleksandar Vulin izjavio je da će poslodavci biti oštro kažnjeni ukoliko radniku ne izdaju obračunski list.
Na osnovu obračunskog lista radnik, sudskim putem, može da dobije neisplaćenu zaradu. "Odbijanje izdavanja obračunskog listića je kršenje Zakona o radu i poslodavci će za to biti ozbiljno i oštro kažnjeni", rekao je Vulin novosadskom Dnevniku naglasivši da se radi na jačanju inspekcije rada, koja će u takvim slučajevima odmah reagovati.
Upozoravajući na to da se radnici moraju platiti isto tako kao što se plaćaju dobavljači, vraćaju krediti, ministar je naglasio da država više neće dozvoliti da neko sponzoriše koncert a da mu radnici štrajkuju na ulici zato što mesecima nisu primili platu. Vulin je dodao da svaki poslodavac, koji koristi radnika da radi za njega, mora da mu isplati platu a ukoliko to ne čini imaće posla sa inspekcijom za rad.
Ministar je podsetio da je ta inspekcija već dobila šira ovlašćenja i dodao da će ona odmah reagovati a ne čekati da se nakupi više neisplaćenih plata ili da više meseci radnici ne dobijaju obračunski list.
Obračunski list, koji je izvršna isprava, je mehanizam koji će značajno ubrzati naplatu neisplaćenih zarada i prava prilika da pokažemo da smo organizovana i ozbiljna država, ocenio je Vulin, napominjući da će verovatno biti potrebni i razgovori sa sudijama, kako bi u tom pogledu oni brže postupali.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Dnevnik, Tajug
 
 

Svaki treći lokal
ne izdaje račun

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
U Srbiji se svaki treći fiskalni račun - ne izdaje. Poreznici apeluju na privrednike da legalno posluju, a građane pozivaju da traže račune.
Za dve nedelje poreski inspektori rigorozno kontrolisali gotovo tri hiljade kontrola i u 30 posto slučajeva utvrdili nepravilnosti, a 275 objekata privremeno je zatvoreno. Tako će, kažu, državna kasa biti punija, a život bolji, kažu poreznici i ističu da će kontrole biti stalne i očekuju veći priliv novca u državni budžet.
Legalno poslovanje u našoj zemlji je sve teže, kažu u Uniji poslodavaca Srbije. Nebojša Atanacković iz Unije kaže da je neplaćanje PDV veliki problem za one poslodavce koji plaćaju, jer ovi drugi su u neuporedivo boljem položaju. "Jer 20 odsto koji ostaju takvim nesavesnim poslodavcima su velika korist za njih, a velika šteta i za državu i za poslodavce koji svoje obaveze ispunjavaju i tako predstavljaju jednu veliku nelojalnu konkurenciju", kaže Atanacković.
Poreznicima je jasan signal kada poreski obveznik gotovo uvek evidentira promet preko platnih kartica, a retko gotovinom, pa će mu oni ubrzo zakucati na vrata.
Sve delatnosti gde dolazi do prometa gotovim novcem kao što su trgovina, ugostiteljs tvo, usluge podložne neevidentiranju prometa preko fiskalne kase, kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave Srbije.
Poreska uprava na osnovu sopstvene analize rizika utvrđuje spisak onih kod kojih je potrebno izvršiti kontrole, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti iz prethodnog perioda, rekao je Agatunović.
U tokovima novca u Evropskoj uniji siva ekonomija učestvuje sa 15 odsto. U Srbiji je taj procenat gotovo dva i po puta veći. Ministarstvo finansija procenjuje da će se zbog jače borbe protiv sive ekonomije u narednih šest meseci u državnu kasu sliti dodatnih sto miliona evra.
Integralni tekst
preuzet sa sajta bizlife.rs
Izvor: RTS
 
 

Prednosti rada
od kuće i na daljinu

(postavljeno 11. avgusta 2014. godine)
Izmenjeni Zakon o radu omogućava poslodavcima da angažuju radnike na daljinu ili rad od kuće s tim da zarada i prava tako zaposlenog ne smeju biti manja. Koji oblik rada će biti ugovoren prvenstveno zavisi od toga koje poslove zaposleni treba da obavlja. Poslodavci i nadležni ističu da bi ovako organizovan rad mogao da donese niz olakšica i radniku, i poslodavcu.
Radom u kući smatra se kada je neophodno da zaposleni ima određena sredstva za rad koja obezbeđuje, instalira i održava poslodavac u stanu zaposlenog.
O poslu na daljinu reč je ukoliko posao nije vezan za mesto stanovanja zaposlenog ili firmu, odnosno kad zaposleni poslodavcu može da dostavi obavljeni posao.
Izmenjeni Zakon o radu pruža mogućnost rada od kuće i na daljinu, samo je potrebno da se radnik i poslodavac o tome dogovore, rekao je za Tanjug pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić. Pritom, kaže, propisano je da zaposleni koji radi od kuće i zaposleni koji radi u firmi moraju imati ista prava iz radnog odnosa i visinu zarade, a izuzetak su specifičnosti kao što je topli obrok, regres, plaćanje prevoza.
Zakon ne predviđa za koje tačno poslove se takav rad može ugovoriti, ali su oblasti delovanja široke, kaže Lazić, a kao primer naveo je IT sektor i generalno poslove vezane za rad na kompjuteru. Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dušan Korunoski, pak, smatra da pravna regulativa u Srbiji kasni za svetskom i da ova klauzula u zakonu samo ozvaničava faktičko stanje, odnosno nešto što već postoji i što je i do sada postojalo u primeni, ali je bilo kažnjivo. "Jedino poboljšanje je to što nešto što nije bilo izričito propisano, poput rada od kuće, neće više biti kažnjivo delo, kao što je birokratija inspekcijskih službi u Srbiji do sada tumačila tu vrstu rada", rekao je Korunoski za Tanjug.
U IT sektoru, kaže, ovakva organizacija posla je već godinama pravilo, a rad od kuće može doneti blago finansijsko rasterećenje poslodavaca - neplaćanja troškova prevoza zaposlenog do radnog mesta, što je, kako smatra, do sada bila besmislena naknada. "Programiranje, održavanje prezentacija i bezbednosti na Internetu, razni poslovi u IT industriji, mogu da se organizuju van prostorija poslodavca", naveo je Korunoski pridodavši i projektovanje u građevinarstvu, dizajnerske usluge, razne vrste finansijskih usluga kao i sve vrste poslova koji su do sada mogli da budu povereni tzv. spoljnim saradnicima. "Mnogim stručnjacima ovakva klauzula će odgovarati jer je rad putem Interneta i od kuće mnogo udobniji od svakodnevnog putovanja na posao. Sa druge strane, osim smanjenih troškova za prevoz radnika, poslodavci će smanjiti kvadrature potrebnih poslovnih prostora za obavljanje svojih delatnosti, što bi moglo, u neznatnoj meri, da pojeftini opšte poslovanje privrede", naveo je Korunoski.
Prvi i najpoznatiji svetski primer ovakve organizacije uveli su 90-ih godina neki od najpoznatijih svetskih arhitektonskih biroa, poput biroa Normana Fostera koji je razvio tri prostorije na različitim stranama sveta i zaposleni su radili u smenama od po osam časova, šaljući jedni drugima materijale putem Interneta na dalju razradu. Takođe, timovi koji se bave razlicitim projektima iz oblasti konsaltinga, organizuju rad od kuće u smenama jer tako za najkraće vreme mogu uslužiti klijenta i biti najkonkurentniji na tržištu. Ova praksa je već prisutna u radu konsultanata u najrazličitijim oblastima, objašnjava Korunoski.
Na pogodnosti odredbi Zakona kada je reč o radu od kuće koji je već u primeni i u Hrvatskoj i u Sloveniji, ukazao je i vlasnik hrvatske Infoarena Grupe Tomislav Gavaci. Reč je o novom trendu, izuzetno kvalitetnom, posebno u segmentu potencijala za zapošljavanje, pogotovo žena koje imaju porodicu, rekao je Gavaci. "Mogu vam reći da smo mi već šest godina u tom modelu, radimo od kuće i imamo vrlo dobre rezultate", rekao je Gavaci, koji, međutim, napominje da je jedina mana takvog rada velika asocijalizacija ljudi.
Prema zakonu, zaposleni na daljinu ili od kuće imaju zagarantovan raspored radnog vremena, pravo na obračun prekovremenog rada, naknadu za noći rad i korišćenje godišnjeg odmora i odsustva. To praktično znači da rokovi i količina posla za zaposlene koji rade na daljinu ili od kuće, ne smeju da budu postavljeni tako da radnik nema vremena za odmor u toku dnevnog rada, nedeljni i godišnji odmor.
Novina je i da ovakav ugovor o radu više ne mora da bude registrovan u opštini, već je dovoljno da postoji prijava na obavezno socijalno osiguranje zaposlenog po osnovu ugovora
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug
 
 

Minimalna zarada
ostaje 115 dinara

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini minimalne zarade za period jul-decembar 2014. godine, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 74/14. U skladu sa ovom odlukom, minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period jul-decembar 2014. godine iznosi 115,00 dinara (neto) po radnom času.
Prema tome, do kraja godine, minimalna zarada ostaje nepromenjena i iznosi 115 dinara neto po radnom času.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs
  

Raspisani javni pozivi 
NSZ za 2014. godinu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 7. avgusta 2014. godine Javne pozive / Konkurse, u cilju realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih Programom rada za 2014. godinu.
Svi raspisani pozivi su objavljeni u izdanju dnevnog lista „Večernje novosti“ od 7. avgusta 20014. godine i u rubrici „Konkursi“ na sajtu NSZ www.nsz.gov.rs.
Spisak raspisanih javnih poziva:
Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2014. godini,
Javni konkurs za dodelu subvencije zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, 
Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse za osobe sa invaliditetom u 2014. godini, 
Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2014. godini, 
Javni konkurs za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, 
Javni poziv za učešće u finansiranju programa obuke na zahtev poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2014. godini, 
Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta za osobe za invaliditetom u 2014. godini i 
Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova u 2014. godini, na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom.
Javni pozivi su otvoreni do 1. decembra 2014. godine, odnosno do utroška raspoloživih sredstava.
Integralnim tekstovima javnih poziva pristupite preko ovog linka.
Obradio: Jovan Šukara
  

Brajan Trejsi:
Vežbajte samodisciplinu u svemu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Samodisciplina je sposobnost da se prisilite da radite ono što treba da radite, kada treba da radite, bilo da ste raspoložerni za to ili ne. (Elbert Hubard)
Samodisciplina predstavlja onaj najvažniji kvalitet kojim se uspeva u životu i postaje samouki milioner. Ako ste u stanju da se disciplinujete da radite ono što treba da radite, kada treba da radite, bez obzira na to da li ste raspoloženi za to ili ne, vaš uspeh je praktično zagarantovan.
Da biste postali samouki milioner, glavni ključ je u tome da sjedinite dugoročnu perspektivu sa odgodom kratkoročnih zadovoljstava. On se ogleda u vašoj sposobnosti da postavite dugoročan cilj kako biste postali finansijski nezavisni, a potom da se disciplinujete, baš svakog dana i baš kod svakog pojedinog troška, da radite samo one stvari koje će vam garantovati da ćete na kraju postići svoj dugoročan cilj.
Samodisciplina zahteva vladanje sobom, samokontrolu, samoodgovornost i upravljanje sobom. Razlika između uspešnih ljudi i onih neuspešnih je u tome što uspešni ljudi imaju naviku da rade one stvari koje neuspešni ne vole da rade. A koje su to stvari? Stvari koje neuspešni ljudi ne vole da rade su one iste stvari koje uspešni ljudi takođe ne vole da rade. Ali uspešni ljudi ih svakako urade jer znaju da je to cena koju moraju platiti za uspeh koji žele.
Uspešni ljudi su više zainteresovani za prijatne rezultate. Neuspešni ljudi se više zanimaju za prijatne metode. Uspešni ljudi se bave aktivnostima koje ih vode ka cilju. Neuspešni ljudi se bave aktivnostima za opuštanje napetosti. Uspešni ljudi rade stvari koje su teške, ali potrebne i važne. Neuspešni ljudi, međutim, više vole da rade stvari koje su zabavne i lake i pružaju im trenutna zadaovoljstva.
Dobra stvar je u tome da svaki vid samodiscipline pojačava i one druge vidove samodiscipline. Svaki put kada primenjujete samodisciplinju, dobijate na samopoštovanju. Vi se sebi još više dopadate i sebe više cenite. A što više primenjujete disciplinu na malim stvarima to postajete sposobniji za teže discipline koje su potrebne za velike mogućnosti, iskustva i izazove života.
Zapamtite da je sve u životu neka vrsta testa. Svakog dana, svakog sata, a ponekad svakog minuta, vi prolazite neki test - test vladanja sobom, test samokontrole, test samodiscipline. Test služi za to da vidite da li možete da se prisilite da radite stvari koje su od najveće važnosti i da ih ne ostavljate dok ih ne završite. Test se ogleda u tome da li možete da usredsredite svoje misli na ono što želite i kuda stremite više nego da razmišljate i razgovarate o stvarima koje ne želite ili o problemima koje ste imali u prošlosti. Kada prođete test, vi se krećete napred i naviše ka sledećem stepenu ili "nivou". I sve dok prolazite testove, vi konstantno napredujete i penjete se naviše u svom životu. Uspeh zahteva disciplinu merenu tonama. Kao što Džim Ron reče: "Po težini, disciplina ima nekoliko grama, a neuspeh nekolčiko tona."
Preuzeto iz knjige 
Brajan Trejsi: " 21 tajna samoukih milionera"
Kako da postignete finansijsku nezavisnost
brže i lakše nego što ste uopšte mislili da je
moguće, Beograd, Sentiment, 2005
 

O nekim rešenjima u
izmenjenom Zakonu o radu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Obračun i isplata zarada definisani su Zakonom o radu, ali poslodavci kroz Ugovor o radu mogu zaposlenima da omoguće i veća prava od onih koje propisuje zakon.
Pravilnik o obračunu zarada i minulog rada trebalo da bude usvojen do 28. avgusta, a njegova primena počela bi već narednog dana, najavila je Predstavnica Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Gordana Budimović.
Osnovni iznos zarade definiše se na dan zaključivanja Ugovora o radu, koji ne mora da sadrži elemente zarade već samo da unese zakonska akta na koje se poziva, navela je ona. Kada u u pitanju državni službenici, dodala je, oni će primati plate prema posebnim zakonima.
Zakon o radu na drugačiji način reguliše i primanja direktora koji mogu, ali ne moraju da budu zaposleni u firmi kojom rukovode, navela je Budimović. Oni koji nisu u radnom odnosu primaju naknadu, za koje su stope doprinosa promenjene.
Pod zaradom koju primaju zaposleni podrazumevaju se sva primanja iz radnog odnosa, osim učečća u poslovnoj dobiti poslodavca. U zaradu se ne uračunavaju naknade za prevoz, putne dnevnice, smeštaj i ishrana na službenom putu, troškovi korišćenja službenog automobila, otpremnine za penzionere i tehnološke viškove.
Za prekovremeni rad ostaje uvećana zarada 26 odsto, dok se minuli rad obračunava 0,4 odsto kod poslednjeg poslodavca, s tim što on taj procenat može da uveća. Ista stopa važi i za zaposlene u državnoj upravi, rekla je Budimović, dodajući da se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama nalazi u proceduri.
Minimalnu zaradu poslodavac može da ugovori sa zaposlenim samo ako postoje opravdani razlozi, a ona se utvrđuje na osnovu minimalne cene rada, utvrđene opštim aktom. Minimalna cena rada polaziće od potrošačke korpe, BDP-a, potrošačkih cena i produktivnosti, a od decembra iznosi 115 dinara po satu.
Naknada zarade za praznike, plaćeno odsustvo, vojnu vežbu i slično, računaće se na osnovu proseka zarade za poslednjih 12 meseci, s tim što će osnova biti uvećana za učinak.
Otpremnine za penzionere će iznositi dve prosečne plate u Republici, a za tehnološe viškove jednu trećinu zarade zaposlenog, za svaku godinu staža.
Novi zakon je uveo pripravnost na rad i rad po pozivu, koji je poslodavac dužan posebno da plati, rekla je Snežana Bogdanović iz istog Ministarstva. Čak iako radnik ne bude pozvan na posao, za vreme pripravnosti, ima pravo na nadokanadu.
Radnici koji rade od kuće imaju ista prava kao i oni koji rade u službenim prostorijama, uključujući godišnji odmor, pauzu i slično.
Zabranjeno je sklapanje fiktivnih poslovnih ugovora kako bi se ostavrila neka prava, što se naročito često događa između poslodavaca i članova njihovih porodica, posebno je istakla Bogdanović.
Rad na određeno, produžava sa sa jedne na dve godine, a novim poslodavcima je ostavljena mogućnost da kod njih rad na određeno traje i tri godine. Duži rad na određeno moguć je samo za one koji imaju pet godina do penzije.
Ukinuta je i obaveza prenosa godišnjeg odmora sa jednog na drugog poslodavca, a propisano je da on mora da traje najmanje 20 radnih dana, plus dani po kriterijumima koji su i do sada postojali.
Izvor: sajt tanjug.rs
 

Postavili smo novi
besplatan obrazac ZIG
u ekselu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
U skladu sa novodonetim Pravilnikom o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 77/2014 od 24. jula, stupio na snagu 1. avgusta 2014. godine, kreirali smo novi Obrazac ZIG - Zahtev za ispravku greške, u ekselu, otvoren za popunjavanje i štampanje. Obrazac je besplatan za sve članove URIPS-a. Istovremeno, obrazac smo postavili i u .pdf formatu.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link ka obrascu
.
Obrada: Jovan Šukara
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Javni poziv za realizaciju
Programa stručnog osposobljavanja
pripravnika na teritoriji
Grada Novog Sada u 2014. godini

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
Gradonačelnik Grada Novog Sada raspisao je 29. jula 2014. godine Javni poziv za realizaciju Programa stručnog osposobljavanja pripravnika na teritoriji Grada Novog Sada u 2014. godini koji je namenjen mladim nezaposlenim licima sa visokim obrazovanjem (četiri godine fakulteta ili master) koji aktivno traže posao i koji nemaju radno iskustvo u struci.
Sredstvima ovog programa finansira se zarada zajedno sa svim pripadajućim porezima i doprinosima za 122 pripravnika, u mesečnom iznosu od 37.000,00 dinara, za period od 12 meseci.
Javni poziv je otvoren do 20. avgusta 2014. godine.
O detaljima Javnog poziva saznajte više preko ovog linka.
Integralni tekst Javnog poziva pročitajte ovde.
Obradio: Jovan Šukara

 

Aktuelne
terenske kontrole
Poreske uprave

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
U toku su najavljene oštrije kontrole izdavanja fiskalnih računa i prijave radnika od strane Poreske uprave.
Poreska uprava vrši kontolu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, ispravnost rada i obavljene tehničke preglede fiskalnih kasa, prenos podataka iz fiskalne kase putem GPRS kao i radno angažovanje lica. Istovremeno se kontroliše da li je obveznik registrovan kod nadležnog organa, usklađenost podataka iz registra Poreske uprave (PDV i PIB) i podataka iz registracije delatnosti kod nadležnog organa. Kontrola zahteva popis gotovnog novca, čekova, slip izveštaja u fiskanoj kasi i traži izjavu da li je u kasi bilo gotovog novca potrebnog za vraćanje kusura, a zatečeno stanje se proverava „presekom stanja“ uzetim iz fiskalne kase. Kontroliše se i plaćanje naknade za GPRS, račun obavljača i dokaz o plaćanju tog računa.
Za kontrolu radnog angažovanja lica neophodno je imati ugovor o radnom angažovanju, najčešće je to ugovor o rau, odnsono Obrazac M-A prijavu za sva zatečena lica na radnom mestu.
Minimalna dokumentacija za kontrolu:
- rešenje o registraciji delatnosti kod nadležnog organa,
- rešenje o fiskalizaciji,
- servisna knjiga fiskalne kase,
- EDI knjiga,
- M-A prijava, odnosno ugovor o radnom angažovanju (ugovor o radu),
- račun za GPRS i dokaz o njegovom plaćanju.
Poreski kontrolori mogu da vrše kontrolu bez prethodnog uručivanja naloga za kontrolu poreskom obvezniku (član 118. i 124. ZPPPA).
Obradili: Branislava Malešević i Jovan Šukara

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Donet je Pravilnik
o ispravci greške pri evidentiranju
poreza i sporednih poreskih davanja

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Prema članu 62. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, ... i 68/14), ako se u postpuku kontrole pokrenutom po zahtevu poreskog obveznika, odnosno po službenoj dužnosti utvrdi da je greškom evidentiran netačan iznos poreza i sporednih poreskih davanja, Poreska uprava vrši ispravku u svojim evidencijama. Pri tom, način i postupak ispravke grešaka bliže uređuje nadležni ministar.
Na osnovu navedenog ovlašćenja, nadležni ministar doneo je Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja, koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 77/2014, od 24. jula, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 1. avgusta 2014. godine.
Greška u evidentiranju poreske obaveze može nastati postupanjem poreskog obveznika, odnosno Poreske uprave, član 2. Pravilnika, tako što se:
- poreska obaveza po jednom istom osnovu evidentira više puta;
- poreska obaveza jednog poreskog obveznika evidentira kao poreska obaveza drugog poreskog obveznika;
- prilikom evidentiranja poreske obaveze unese pogrešan iznos.
Greška u evidentiranju poreske obaveze koja se ispravlja u skladu sa ovim pravilnikom ne smatra se greškom, odnosno propustom koji se otklanjaju podnošenjem izmenjene poreske prijave, u skladu sa članom 40. ZPPPA.
Ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem poreskog obveznika, član 3. Pravilnika, poreski obveznik nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave podnosi zahtev za ispravku greške na Obrascu ZIG – Zahtev za ispravku greške, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Po zahtevu poreskog obveznika, Poreska uprava odlučuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Ako je greška u evidentiranju poreske obaveze nastala postupanjem Poreske uprave, član 4. Pravilnika, Poreska uprava vrši ispravku po službenoj dužnosti. Ako Poreska uprava ne uoči grešku u evidentiranju poreske obaveze koja je nastala njenim postupanjem, poreski obveznik može da u skladu sa članom 3. ovog pravilnika podnese zahtev za ispravku greške.
Poreska uprava donosi rešenje o ispravci greške i dostavlja ga poreskom obvezniku čija se poreska obaveza ispravlja, član 5. Pravilnika. Rešenje predstavlja izvorni računovodstveni dokument na osnovu kojeg se vrši ispravka greške u poreskom računovodstvu.
Izvor: sajt pktatic.rs

Poreske implikacije
izmena i dopuna Zakona o radu

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 18. jula 2014. godine, usvojila je dva zakona iz oblasti rada i penzijskog osiguranja, i to:
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu i
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Zakoni su objavljeni u "Službenom glasniku RS", broj 75/2014, od 21. jula 2014. godine. Oba zakona stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 29. jula 2014. godine, ali počinju da se primenjuju u različito vreme.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu počinje da se primenjuje istovremeno sa stupanjem na snagu (29. jul), osim odredaba člana 54 tog zakona, koje se primenjuju po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu tj. 29. avgusta 2014. godine. Inače, radi se o odredbama koje uređuju da se obračun zarade može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, kao i da obračun zarade predstavlja izvršnu ispravu, s tim da će sadržaj obračuna urediti nadležni ministar.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju primenjuje se od 1. januara 2015. godine, osim odredaba čl. 14. do 17. tog zakona, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu zakona (29. jul 2014. godine) i odredbe člana 9. ovog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2032. godine.
Izmene i dopune Zakona o radu, osim što uvode značajne novine u oblasti rada, odnosno prava i obaveza radnika, podrazumevaju i određene promene u pogledu obračuna poreza i doprinosa na pojedina lična primanja. Prvenstveno se to odnosi na poreski tretman primanja direktora koji nije zasnovao radni odnos. Naime, prethodnih godina, odredbom člana 48. stav 5. Zakona o radu, bilo je propisano da naknada za rad direktora koji nije zasnovao radni odnos ima karakter zarade. Međutim, sada je odredba izmenjena tako što su reči "ima karakter zarade" brisane, a to znači da ova naknada, počev od 29. jula 2014. godine, više neće imati karakter zarade, već će imati karakter drugih prihoda u smislu člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
Isplate direktoru koji nije zasnovao radni odnos izvršene zaključno sa 28. julom 2014. godine imaće karakter zarade, dok će isplate od 29. jula, nezavisno od toga na koji period se isplata odnosi, imati karakter drugog prihoda, koji se oporezuje po stopi od 20% po umanjenju normiranih troškova od 20%. Naime, prema opštem pravilu iz člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, porez po odbitku na prihode fizičkih lica obračunava se u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Doprinosi će se plaćati u zavisnosti od toga da li je lice osigurano po drugom osnovu. Ako jeste, što je najčešći slučaj, postojaće obaveza plaćanja samo doprinosa za PIO po stopi od 26% (stopa je u primeni od 1. avgusta 2014. godine).
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

Nova adresa
organizacione jedinice
APR-a u Novom Sadu

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Novosadska organizaciona jedinica Agencije za privredne registre (APR) od 4. avgusta 2014. godine nalazi se na novoj adresi - Stražilovska 2.
Radno vreme kancelarije APR-a ostalo je isto, od 7:30 do 15:30 sati, a rad sa strankama od 9 do 15 sati.
Integralni tekst
preuzet sa sajta APR

 

Poziv poreskim obveznicima
na zajedničku borbu
protiv sive ekonomije

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Poreska uprava Ministarstva finansija poziva poreske obveznike da daju doprinos borbi protiv sive ekonomije i uvođenju fiskalne discipline od čega će koristi imati celo društvo. Poštujući u potpunosti poreske propise, postanite ravnopravan i fer igrač u tržišnoj utakmici.
Tekst poziva pročitajte ovde
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS

 

Spiskovi najvećih dužnika
na dan 30.06.2014. godine

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Shodno članu 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava Republike Srbije kvartalno objavljuje spiskove najvećih poreskih dužnika odnosno obaveštenje o iznosu poreskog duga svih poreskih obveznika.
Spiskovi dužnika zaključno sa 30.06.2014. godine
Aktivna pravna lica
Pravna lica u postupku restruktuiranja/privatizacije
Pravna lica u postupku stečaja i likvidacije
Pravna lica brisana iz registra
Pravna lica kojima je oduzet PIB
Preduzetnici
Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS

 

1.000 poreznika
non-stop kontroliše

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Poreski inspektori će celog leta rigorozno kontrolisati izdavanje fiskalnih računa i prijavu radnika, kaže Dragan Agatunović iz Poreske uprave. Koorgdinator Sektora za kontrolu Poreske uprave dodaje da se u poslednjih desetak dana pokazalo da svaki treći kontrolisani poslodavac ne izdaje fiskalni račun. Intenzivna provera je, kaže Agatunović, početa 23. jula, i od tada su inspektori obavili 1.211 kontrola, a nepravilnosti su utvrđene u 30 odsto slučajeva. Na tom poslu trenutno je, kako kaže, angažovano oko 1.000 inspektora, koji su non-stop na terenu.
Pažnja poreznika će biti usmerena na sve delatnosti trgovine i usluga, te ugostiteljstvo, odnosno svuda gde je u opticaju gotov novac. A tamo gde se utvrde nepravilnosti, kaže Agatunović, biće preduzete i odgovarajuće mere iz nadležnosti Poreske uprave. To znači da će uslediti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka i da će "uhvaćenim" poslodavcima privremeno biti zabranjeno da rade.
Samo u prvom talasu kontrole, prema podacima poreznika, radnje je moralo da zatvori 105 poslodavaca.
Agatunović poručuje da Poreskoj upravi nije cilj samo da sankcioniše obveznike. Upravo zato su, objašnjava, do sada uručili 14.500 obaveštenja u kojima ističu značaj legalnog poslovanja za državu, kao i značaj evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i urednog plaćanja poreza i doprinosa zaposlenima. "Ako se i pored toga jedan broj poreskih obveznika ne bude pridržavao zakona, mi ćemo morati da primenimo zakonom predvidjene sankcije", rekao je on. Agatunović podseća da i građani mogu da prijave svaki slučaj kad ne dobiju fiskalni račun, a oni to, kako kaže, već godinama i rade, pa tako nedeljno Poreska uprava dobije oko 60-ak prijava građana.
Sagovornik je poručio da će Poreska uprava preduzimati akcije protiv onih koji ne izdaju fiskalne račune, dok će onima koji postupaju u skladu sa zakonom pokušati da olakša poslovanje uvodjenjem jednostavnijih procedura.
Upitan kada očekuje prve rezultate tako rigorozne konrtole, odgovara da će oni brzo biti vidljivi. Takođe, očekuje da će poslodavci revnosno evidentirati promet preko fiskalnih kasa i uplaćivati porez, te u tom smislu, navodi, očekivan je i pojačan priliv novca u državni budžet.
Radnici, prijavite poslodavca
Govoreći o poslodavcima koji ne prijavljuju radnike, Agatunović navodi da se u rešavanje tog problema krenulo već uvođenjem objedinjene naplate poreza i doprinosa. "To znači da su poslodavci u obavezi da podnose poresku prijavu za sve poreze po odbitku za svoje radnike i ukoliko to ne urade, mi imamo nadležnost da podnesemo tu prijavu po službenoj dužnosti. Zato će kontrola prijave radnika i uplate poreza i doprinosa biti olakšana u narednom periodu", kaže Agatunović.
On ukazuje da i sami zaposleni imaju pravo da podnesu prijavu Poreskoj upravi, ako imaju saznanja da im poslodavac ne uplaćuje poreze i doprinose. "Radnik može i anonimno da prijavi poslodavca, a Poreska uprava poslodavcu ne dostavlja podatke o tome ko ga je prijavio", kaže Agatunović.
Cilj Ministarstva finansija i Poreske uprave je, kako kaže, da poslodavci prijave sve radnike čime bi izbegli visoke kazne za rad na crno.
Kazne koje se izriču u vezi neprijavljivanja radnika, podseća Agatunović, odnose se na meru privremene zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana, dok novčana kazna može biti u visini 30 do 100 odsto dugovanog poreza.
Kazna za neevidentiranja prometa preko fiskalnih kasa takodje podrazumeva do 60 dana zabrane obavljanaj delatnosti, dok novčani iznos kazne za preduzeća ide od 100.000 do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Tanjug

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

Katanac
na 20 kafića zbog računa

(postavljeno 7. avgusta 2014. godine)
Dvadeset lokala u Novom Sadu, u ulicama Dunavskoj, Zmaj Jovinoj i Laze Telečkog, zatvoreno je zbog neizdavanja fiskalnih računa i neprijavljenih radnika.
Pojačane kontrole finansijske inspekcije bile su za vreme Egzita, a vlasnicima je tek sada stigao nalog da na svoje lokale privremeno stave katanac.
"Nameti su toliko veliki da ljudi ne mogu sve da poplaćaju. Industrijska struja i voda su tri puta skuplji, a tu su i kirija i doprinosi radnicima. Samo troškovi bašte po sezoni iznose oko 200.000 dinara", rekao je jedan od kafedžija u Zmaj Jovinoj i dodao da je samo u toj ulici zatvoreno pet lokala.
Iz Poreske uprave kažu da je kontrola pojačana od 1. jula te da oko dvadesetak ekipa rade na terenu uglavnom vikendom.
Rigorozna kontrola provere izdavanja fiskalnih računa i prijave radnika nastaviće se tokom leta, a dosadašnje kontole pokazale su da svaki treći poslodavac ne izdaje fiskalni račun.

Za fiskalne prekršaje, kazna za preduzetnike kreće se od 50.000 do 500.000 dinara, za pravna lica 100.000, uz zatvaranje lokala od sedam do 30 dana, a u zavisnosti od prekršaja i do 60 dana.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: 24 sata

Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 

 

Izbor iz tekstova svojevremeno objavljenih
na ovoj stranici rezervisanoj za aktuelnosti, 
sada možete pronaći na stranici
Poslovni savetnik, arhiva

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

  


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  

 


 

 

Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.


Pronaći ćemo put  ili  ćemo ga stvoriti.    
Hannibal