Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Kako pokrenuti i razvijati posao

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja                       Pridružite nam se na  facebook.png

Na stranici dajemo moguće odgovore na pitanje svih pitanja:
Kako pokrenuti, kako zakotrljati vlastiti posao?


 

Leže pare u Fondu, niko ih ne uzima
(postavljeno 13. novembra 2014. godine)

Raspisano više konkursa za dodelu subvencija u Vojvodini
(postavljeno 6. novembra 2014. godine)

Na šest novoosnovanih dođe deset ugašenih firmi
(postavljeno 6. novembra 2014. godine)

Novi ciklus konkursa
“Pokreni se za posao”

(postavljeno 24. oktobra 2014. godine)
Program „Pokreni se za posao“ pomaže ljudima koji žele da pokrenu ili unaprede sopstveni biznis, a svi građani sa dobrom poslovnom idejom iz cele Srbije mogu da postanu korisnici ovog programa.
Nakon 278 malih porodičnih preduzeća, pokrenutih ili osnivanih u okviru Programa „Pokreni se za posao“ na teritorije cele Srbije i oko 1.000 ljudi kojima je omogućeno da se zaposle, kompanija Filip Moris i nastavlja da pomaže mladim preduzetnicima.
Kompletan tekst pronađite ovde >>>


Sindrom Rumenka
(postavljeno 1. oktobra 2014. godine)
Sindrom Rumenka je manifestacija nespremnosti vlasnika za istinsko razdvajanje vlasničke i menadžerske uloge. Ogleda se u dovođenju profesionalnih menadžera sa iluzijom da će oni taj proces sprovesti umesto vlasnika. Opisan je i da bi ukazao na sudbinu mnogih kvalitetnih menadžera koji istinski sagore u ovoj „nemogućoj misiji" ali i da bi skrenuo pažnju na mnoge školovane menadžere koji svesno koriste ovaj period u razvoju kompanija radi svoje lične koristi i promocije.
Parafrazirajući zapažanje Ive Andrića o nekim drugim odnosima, slobodno možemo reći da osnivači pate zato što njihove organizacije nisu onakve kakve bi oni želeli da jesu, a organizacije pate zbog toga što su osnivači takvi kakvi jesu. Organizacije su u ovoj patnji nemoćne, ali osnivači nisu. Dok ne dođu do pravog rešenja, do prave promene, kroz mnoge bolesti prolaze, pa tako i kroz bolest koja se prepoznaje po simptomu koji se naziva „Rumenka".
„Da znaš kakvog sam pronašao, sjajan tip, profesionalac, mlad a iskusan (ili iskusan al' pun energije)... dogovaram se sa njim već mesecima i skoro sigurno će pristati. Samo da završi neki Mega projekat u Giga kompaniji. Puno traži, majku mu, ali ovakav vredi." Ovo su reči iz usta osnivača koje prvo čuju oni koje dobro poznaje a vremenom i oni koje prepoznaje. Ako biste pošli u istraživanje detalja o tome kakav je taj kojeg je tražio i našao (Bože ti hvala, on je pristao), došli biste do jednostavne istine da on ima sve što osnivač ima i ima ono što osnivaču nedostaje. On ima sva znanja, snagu i karakteristike osnivača i, Bože ti hvala, sva znanja, mudrost i karakteristike koje osnivač nema. Znači, zna sve što on zna i zna sve što on ne zna, ume sve što on ume i ume sve što on ne ume... Razume i tržište i organizaciju i kreativan je i analitičan i istrajan i popustljiv kad treba... „Svi bi hteli biti Keri Grant, čak bih i ja hteo biti Keri Grant", izgovorio je jednom prilikom Keri Grant.
Kad ga čujete da ovako zbori obavezno ne protivrečite, nipošto mu ne objašnjavajte da takav ne postoji, da su sva ovlašćenja u njegovim rukama, da jedino on zna šta se u organizaciji dešava (ma ne zna ni on, ali 'ajd'...) da ni najbolji vozač formule 1 ne može sa metalik fićom, pa i sa alu felnama, da pobedi u utrkama formula. Ne izgovarajte ništa logično i samorazumljivo. On je srećan što je Keri Grant pristao i sve što preostaje svima prema sebi dobronamernima je strpljenje. Ako ste daleko od njega, čekajte da ga opet sretnete, ako ste blizu i s njim radite prihvatite sporednu ulogu. I čekajte. Nekad samo mesec, dva... Ne više od šest. 'Ajd' godinu dana... Sam će on prvo onima koje dobro poznaje a vremenom i onima koje prepoznaje reći:
„Gde samo nađoh onog „slepca?" ili
„Dobar je dobar, al' za zeta je dobar." ili
„Dobar je, al' na pecanje da ga vodim, da gliste namešta."
A sve se svodi na: „Kad sam ja Rumenku upoznao, kakva je to žena bila, mislio sam ona niti ...BIP... niti ...BIP..., al' sad vidim bušna na sve strane" - improvizacija Zorana Radmilovića kao Radovana III (necenzurisanu verziju pogledajte na Youtube klip „Kad se setim kakva je bila").
Šta se to desilo, priča li o istom čoveku? Zašto uspešan profesionalni menadžer postaje „slepac", kandidat za zeta, za pomoćnika pecaroša? Zašto profesionalni menadžeri ne mogu da vode uspešne brzorastuće kompanije?
Ne može se dovoditi profesionalni menadžer u organizaciju koja je podešena po meri osnivača. U stvari, možete ga dovesti ali on tu ne može ništa da uradi. Ne zato što ne zna ili ne ume, nego zato što nema ovlašćenja da pokaže šta zna i ume. Ta ovlašćenja su kod osnivača i to znaju i on i oni koji su godinama uz njega. Bilo je već sijaset pokušaja da se osnivač od organizacije odvoji i organizacija od osnivača. „Rumenka" je samo jedna epizoda u španskoj seriji koja traje.
Zna li to profesionalni menadžer? Ako zna - zašto Keri Grant pristaje da igra Rumenku? U slučaju da je mlad, da još nije odigrao glavnu rolu u Hičkokovom „Sever-severozapad" - a zašto da ne - pod jedan, dobija izuzetno dobre uslove (plata, bonusi, kartica...), pod dva, eto još jedno zvučno ime u ionako bučnom CV. I po pravilu Keri Grant će širiti priču o Giga teatru, ne ide u prilog ni njemu istina da je igrao sporednu ulogu u provincijskom kulturno-umetničkom društvu. I tako će ga put kad-tad dovesti na „Sever-severozapad". Ako je iskusan, pa ništa strašno - prevario ga blagoglagoljiv producent. A zbog ove epizode ionako neće izgubiti zaslužen Oskar za životno delo.
Znam da poneki od osnivača namerno režiraju ovakve predstave. Ne samo da bi pokazali i sebi i drugima da i oni žele promenu, da i oni žele da se organizacije odvoje od njih i oni od organizacija. Ili, ne daj Bože, da bi i sebi i drugima dokazali da se bez njih ne može. Ne. Nego zato što se još uvek boje ozbiljne promene, još uvek je ne žele, još uvek ih ne boli, još uvek im je lepo, još uvek im ne dopiru do ušiju (do mozga) iskrene reči - „Ovo nije više samo vaša zajebancija (namerno nema...BIP... i molim ma kog urednika da ga ne ubacuje) već od ovog živi 200 porodica."
Sindrom „Rumenka" se javlja na putu sazrevanja organizacija kao jedan od mnogih tokom trajanja zablude da se stvari mogu dovesti u red samo odjednom i sve zajedno, i da sve što je manje od toga, truda vredno nije, sumnjivo je i otužno.

Izvor: asee.biz
Autor: Boris Vukić
Obradio: Jovan Šukara

Povjerenje,
biznis, inovacija

(postavljeno 25. septembra 2014. godine)
Povjerenje nije u nama niti u drugima, ono je uvijek između, tj. uzajamno korespondira sa nekim oblikom socijalne interakcije kao neka relacija. Socijalna interakcija je osnovna pretpostavka za generisanje nove realne vrijednosti. I tako dolazimo do priče o značaju povjerenja u obavljanju poslovnih aktivnosti.
Generalno postoje dvije vrste povjerenja u poslovanju, povjerenje među radnim kolegama i povjerenje između poslovnih partnera. Zgodno bi bilo uvesti nove termine: intrapovjerenje i interpovjerenje, zahvaljujući činjenici da su računarske mreže uspjele vješto diferencirati značenje ova dva ista prefiksa. Kako je tekao razvoj teorije menadžmenta tako su sve više u analizu poslovanja ulazile potpuno nove dimenzije i pogledi. Taj trend je kulminirao na način da su psiholozi počeli dobijati Nobelove nagrade za ekonomiju i tada je bilo definitivno jasno da je krutim i tradicionalnim ekonomskim načelima došao kraj. Andrew Grove, direktor Intela, poznat po knjizi "Samo paranoični uspijevaju" je dobio Parkinsona, a u praskozorje novog vijeka rođena je bihevioralna ekonomija. Danas je već svima jasno da paranoja nije normalno stanje i da pravda i povjerenje na kraju ipak pobijede.
Negdje osamdesetih godina prošlog vijeka, Thomas Stewart, baveći se fenomenom udjela znanja u novostvorenoj vrijednosti uvodi novi termin - intelektualni kapital.
Intelektualni kapital jedne organizacije se sastoji od ljudskog, organizacijskog i tržišnog kapitala. Ljudski kapital je osnova i pokretač intelektualnog kapitala i prosto rečeno on se definiše kao sposobnost da se ljudsko znanje, vještine i iskustvo pretvore u novu realnu tržišnu vrijednost.
Kasniji autori, uglavnom Skandinavci, su znanje, vještine i iskustvo bacili u drugi plan jer znanje i vještine se podrazumijevaju, a iskustvo je strašno relativan pojam. Neki menadžeri su skloni svoje lično nepovjerenje prema drugima prodavati pod poslovnu mudrost i iskustvo, a to je jednako zamjeni teza ili ako baš hoćete - organa u poznatoj narodnoj mudrosti o bubrezima.
Poslednjih nekoliko decenija su godine radnog staža značajno devalvirale kao pokriće vrijednosti akumulirane poslovne mudrosti. Dakle, ti hladni skandinavci su kao glavni element ljudskog kapitala jedne firme definisali intrapovjerenje. Postoje naučni radovi kojima se dokazuje da je povjerenje unutar organizacije preduslov i pokretač inovativnosti (Mirjami, Tina 2011).
Dugo vremena ukorijenjena Groveova paranoja da u poslu interno natjecanje dovodi do inovacija stvarala je bolesne radne atmosfere u organizacijama u kojima se nisu dijelile informacije i što je na kraju dovelo do propadanja mnogih od njih. Pritisak, bolesna kontrola svega i svačega, rigidne procedure i pravila nakon određenog vremena ubiju kreativnost. Prisiljavanje zaposlenika na dodatni rad i trud kroz prijetnje zakamuflirane sumnjivim ugovornim obavezama takvim organizacijama u konačnici donese veliku fluktuaciju zaposlenika, veliki broj tužbi i sporova i imidž nepravednog i društveno neodgovornog poslodavca. Takve organizacije se mogu prepoznati po tome što su menadžeri u njima ubijeđeni da bi oni bolje uradili posao od svojih uposlenika i da zaposlenici jednostavno neće da rade najbolje što mogu.
Sve te zablude menadžmenta će organizacija morati da plaća u realnim novčanim iznosima dok neko ne shvati da nikakvi mehanizmi prisile ne mogu zamijeniti odnos povjerenja. Kada zaposlenici osjete da im se ne vjeruje, da ih se prisiljava na ovaj ili onaj način, oni definitvno nikada neće uložiti onaj minimalno potrebni dodatni napor da se bude iznad prosjeka. Zastanimo sada na trenutak da se podsjetimo. Ko ono ima moć u organizaciji?
Novi inovativni uspješni poslovni modeli pojavili su se u organizacijama u kojima su menadžeri shvatili da su oni zapravo glavni i odgovorni za izgradnju klime povjerenja u organizaciji i da bez povjerenja nema ni života jer samo kreativni i inovativni uspijevaju da prežive. Vjerovanje u zaposlenike se osjeti, kod zaposlenika ono gradi osjećaj važnosti, gradi im samopoštovanje, samopouzdanje te se oni lakše upuštaju u kreacije i inovacije. Kroz inovaciju i kreativnost povjerenje stvara novu dodanu vrijednost, podiže efikasnost poslovnih procesa i drastično pojeftinjuje upravljanje promjena.
Ozbiljni naučnici su na ozbiljnim statističkim uzorcima dokazali postojanje korelacije između intrapovjerenja i uspješnosti neke organizacije. Riječ organizacija u prethodnim razmatranjima se može zamijeniti bilo kojom drugom: država, porodica, fudbalski klub, kućni savjet, odred izviđača, banka, fabrika ... Da zaključimo, postoje samo dvije vrste menadžera. Jedni vjeruju u neformalni kontrolni mehanizam zvani povjerenje, a drugi u formalni kontrolni sistem. Ovi prvi su "lakovjerne naivčine" koji stalno prave greške i opraštaju sebi i drugima, a ovi drugi imaju realnih izgleda da završe sa Parkinsonom, jer kako kaže Frank Crane - Možda će vas prevariti ako vjerujete previše, ali ćete uvijek živjeti u mukama ako ne vjerujete dovoljno.

Izvor: asee.biz
Autor: Almir Jahić
Obradio: Jovan Šukara

Jedanaest pravila
za uspeh u biznisu

(postavljeno 25. avgusta 2014. godine)
Jedanaest pravila za uspeh u biznisu našli smo među materijalima za predavanje na temu "Teorija uspeha" profesora dr Milovana Stanišića, rektora Univerziteta Singidunum. U nastavku vam ih prenosimo, u celosti: 
1.Nematerijalnost cilja
Bogaćenje treba da bude prateća pojava uspeha u poslu. Ako je bogaćenje jedini cilj biznisa, neuspeh je skoro zagarantovan. Bogatstvo je samo nagrada za igru. Ako se pobedi u toj igri - biće i novca. Ako se u toj igri izgubi, a to se dešava s vremena na vreme, onda treba igrati duže i jače. Sve mora da bude zabavno, jer u protivnom nema vrednost.
2. Strpljivost
Strpljenje je pola uspeha. Čeka se na pravo vreme da bi se napravio potez. Posao mora da raste prirodno. Ne treba izazivati (ne)sreću. Polako, ali sigurno.
3. Ciljni sistem vrednosti
Usredsrediti se na istinsku vrednost. Ko nije razjasnio samom sebi koji je njegov sistem vrednosti, šta su mu prioriteti i verovanja nije mogao da se obogati.
4. Zrelost za materijalno bogatstvo
Bogatstvo treba zaslužiti, moraju da se stvore uslovi za to. Ne može istovremeno da se očekuje uspeh, bogatstvo, zdravlje, slava i sreća. Treba prvo živeti, stvoriti osnovu, stil života dolazi kasnije.
5. Razbistriti mozak
Pojednostaviti život da bi mozak mogao bolje da funkcioniše. Eliminisati opravdanja za nerad i neuspeh. Birati i ne mešati se u sve i svašta.
6. Porušiti mostove
Kad se krene u neku “avanturu” , treba porušiti mostove i spaliti brodove. Nema povratka postoji samo cilj i njegovo ostvarenje.
7. Dati više
Staviti više u uslugu nego što može da se naplati. Niko neće da plaća za neodgovarajuću uslugu. Nema varanja - raditi više od potrebnog je jedino rešenje.
8. Živeti skromno
Bogatstvo nastaje na razlici doticanja i oticanja novca i vrednosti. Bogati nisu počeli da troše pre nego što su se obogatili.
9. Plaćati sve poreze
Biznismen u zatvoru ne može mnogo da zaradi.
10. Davati dobrovoljne priloge
Cicije koje ništa ne daju u dobrotvorne svrhe i nisu istinski bogataši. Oni samo osiromašuju okolinu.
11. Tim
Birati saradnike koji će da budu posvećeni Vašim poslovnim ciljevima.

Izvor: sajt singipedia.com
Obradio: Jovan Šukara 

 

Refundacija troškova
učešća na sajmovima

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova refundiraće deo troškova učešća privrednih subjekata sa područja AP Vojvodine na sajmovima u Evropi i međunarodnim sajmovima u Republici Srbiji, koji se održavaju u periodu septembar – decembar 2014. godine.
Pravo učešća imaju mali i srednji privredni subjekti i preduzetnici, koji se bave proizvodnom i turističkom delatnošću, izvoznici ili potencijalni izvoznici, koji će izlagati u periodu septembar – decembar 2014. godine.
Refundiraće se do 50% troškovа zakupa, opremanja i vođenja štanda te troškova pripreme i štampanja propagandnog materijala.
Rok za podnošenje prijava je 15. septembar 2014. godine.
Više informacija u vezi sa konkursom može se dobiti na telefon 021/487-4489.
Integralni tekst konkursa
pronađite na sajtu spriv.vojvodina.org.rs

Kako započeti
sopstveni biznis?

(postavljeno 21. avgusta 2014. godine)
StartLabs, prvi tehnološki akcelerator u Srbiji organizuje sedmo okupljanje preduzetnika u prostorijama Centra za promociju nauke u Knez Mihailovoj ulici.
Prisutni će imati priliku da čuju iskustva Jana Žirarda, preduzetnika iz Minhena koji je pokrenuo nekoliko svojih uspešnih biznisa.
Još kao vrlo mlad Jan je pokrenuo svoju kompaniju, nakon čega je osnovao svoje firme u Kini, Njujorku i Berlinu. Svoja iskustva iz oblasti investicija pretočio je u knjigu “The perfectly executed startup“, a autor je i knjiga: “Confessions of an Entrepreneur“, “Rethinking the now“ i “Lean Sales“.
Na "StartLabs Meetup-u" Žirard će govoriti o svom putu do uspešnog preduzetnika, kao i o društvenim mrežama, marketingu, pronalasku i validiranju potencijalnih kupaca. StartLabs Meetup otvoren je za one koji imaju startap ili su zainteresovani da saznaju sve o pokretanju sopstvenog biznisa, a prisustvo je besplatno.
Prisutni će imati priliku da pitaju sve što ih interesuje o tehnološkom preduzetnistvu, kao i pozicioniranju na tržištu u strateškom i marketinškom smislu.
StartLabs svakog meseca okuplja članove startap zajednice u Srbiji, gde se preduzetnici upoznaju, razmenjuju svoja iskustva i savete o upuštanju u izazove startap biznisa.
Integrali tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Raspisani javni pozivi 
NSZ za 2014. godinu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 7. avgusta 2014. godine Javne pozive / Konkurse, u cilju realizacije programa i mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih Programom rada za 2014. godinu.
Svi raspisani pozivi su objavljeni u izdanju dnevnog lista „Večernje novosti“ od 7. avgusta 20014. godine i u rubrici „Konkursi“ na sajtu NSZ www.nsz.gov.rs.
Spisak raspisanih javnih poziva:
Javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2014. godini,
Javni konkurs za dodelu subvencije zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva, 
Javni poziv za realizaciju programa stručne prakse za osobe sa invaliditetom u 2014. godini, 
Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencije za samozapošljavanje u 2014. godini, 
Javni konkurs za refundaciju troškova podrške osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima, 
Javni poziv za učešće u finansiranju programa obuke na zahtev poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2014. godini, 
Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta za osobe za invaliditetom u 2014. godini i 
Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova u 2014. godini, na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom.
Javni pozivi su otvoreni do 1. decembra 2014. godine, odnosno do utroška raspoloživih sredstava.
Integralnim tekstovima javnih poziva pristupite preko ovog linka.
Obradio: Jovan Šukara
  

Brajan Trejsi:
Vežbajte samodisciplinu u svemu

(postavljeno 9. avgusta 2014. godine)
Samodisciplina je sposobnost da se prisilite da radite ono što treba da radite, kada treba da radite, bilo da ste raspoložerni za to ili ne. (Elbert Hubard)
Samodisciplina predstavlja onaj najvažniji kvalitet kojim se uspeva u životu i postaje samouki milioner. Ako ste u stanju da se disciplinujete da radite ono što treba da radite, kada treba da radite, bez obzira na to da li ste raspoloženi za to ili ne, vaš uspeh je praktično zagarantovan.
Da biste postali samouki milioner, glavni ključ je u tome da sjedinite dugoročnu perspektivu sa odgodom kratkoročnih zadovoljstava. On se ogleda u vašoj sposobnosti da postavite dugoročan cilj kako biste postali finansijski nezavisni, a potom da se disciplinujete, baš svakog dana i baš kod svakog pojedinog troška, da radite samo one stvari koje će vam garantovati da ćete na kraju postići svoj dugoročan cilj.
Samodisciplina zahteva vladanje sobom, samokontrolu, samoodgovornost i upravljanje sobom. Razlika između uspešnih ljudi i onih neuspešnih je u tome što uspešni ljudi imaju naviku da rade one stvari koje neuspešni ne vole da rade. A koje su to stvari? Stvari koje neuspešni ljudi ne vole da rade su one iste stvari koje uspešni ljudi takođe ne vole da rade. Ali uspešni ljudi ih svakako urade jer znaju da je to cena koju moraju platiti za uspeh koji žele.
Uspešni ljudi su više zainteresovani za prijatne rezultate. Neuspešni ljudi se više zanimaju za prijatne metode. Uspešni ljudi se bave aktivnostima koje ih vode ka cilju. Neuspešni ljudi se bave aktivnostima za opuštanje napetosti. Uspešni ljudi rade stvari koje su teške, ali potrebne i važne. Neuspešni ljudi, međutim, više vole da rade stvari koje su zabavne i lake i pružaju im trenutna zadaovoljstva.
Dobra stvar je u tome da svaki vid samodiscipline pojačava i one druge vidove samodiscipline. Svaki put kada primenjujete samodisciplinju, dobijate na samopoštovanju. Vi se sebi još više dopadate i sebe više cenite. A što više primenjujete disciplinu na malim stvarima to postajete sposobniji za teže discipline koje su potrebne za velike mogućnosti, iskustva i izazove života.
Zapamtite da je sve u životu neka vrsta testa. Svakog dana, svakog sata, a ponekad svakog minuta, vi prolazite neki test - test vladanja sobom, test samokontrole, test samodiscipline. Test služi za to da vidite da li možete da se prisilite da radite stvari koje su od najveće važnosti i da ih ne ostavljate dok ih ne završite. Test se ogleda u tome da li možete da usredsredite svoje misli na ono što želite i kuda stremite više nego da razmišljate i razgovarate o stvarima koje ne želite ili o problemima koje ste imali u prošlosti. Kada prođete test, vi se krećete napred i naviše ka sledećem stepenu ili "nivou". I sve dok prolazite testove, vi konstantno napredujete i penjete se naviše u svom životu. Uspeh zahteva disciplinu merenu tonama. Kao što Džim Ron reče: "Po težini, disciplina ima nekoliko grama, a neuspeh nekolčiko tona."
Preuzeto iz knjige 
Brajan Trejsi: " 21 tajna samoukih milionera"
Kako da postignete finansijsku nezavisnost
brže i lakše nego što ste uopšte mislili da je
moguće, Beograd, Sentiment, 2005
Obradio: Jovan Šukara
 

Javni poziv za realizaciju
Programa stručnog osposobljavanja
pripravnika na teritoriji
Grada Novog Sada u 2014. godini

(postavljeno 8. avgusta 2014. godine)
Gradonačelnik Grada Novog Sada raspisao je 29. jula 2014. godine Javni poziv za realizaciju Programa stručnog osposobljavanja pripravnika na teritoriji Grada Novog Sada u 2014. godini koji je namenjen mladim nezaposlenim licima sa visokim obrazovanjem (četiri godine fakulteta ili master) koji aktivno traže posao i koji nemaju radno iskustvo u struci.
Sredstvima ovog programa finansira se zarada zajedno sa svim pripadajućim porezima i doprinosima za 122 pripravnika, u mesečnom iznosu od 37.000,00 dinara, za period od 12 meseci.
Javni poziv je otvoren do 20. avgusta 2014. godine.
O detaljima Javnog poziva saznajte više preko ovog linka.
Integralni tekst Javnog poziva pročitajte ovde.
Obradio: Jovan Šukara

 

5 navika
produktivnih ljudi

(postavljeno 10. jula 2014. godine)
Iz knjige Marija Žuvele “Putokazi života“ izdvajamo pet navika produktivnih ljudi: 
1. Uvek su u potrazi za novim idejama
Ako vidite da nešto u vašem životu ne štima ili jednos­tavno niste zadovoljni postojećim, potražite nove ideje. Sadašnje stanje nije ništa drugo nego posledica ideja iz prošlosti. Jed­nom kada zamenimo stare ideje novima i boljima promijenit će se i naša svakodnevica. Produktivni ljudi su u večnoj potrazi za novim idejama.
2. Rade ono u čemu su najbolji
U životu se bavimo mnogim stvarima, no ono u čemu smo najbolji ponekad zanemarujemo. Možda toga i nismo svesni. Posledica je to naših želja, potreba i interesa koji nisu usklađeni sa našim najdubljim vrednostima i sposobnostima. Otkrijte stoga ono u čemu ste nabolji i radite na tome. Produktivni ljudi upravo to čine.
3. Ciljevi su im kristalno jasni
Mnogo puta ljudi ostaju zbunjeni kada ih neko priupi­tate što doista žele. Naime iako su svesni svojih ciljeva možda ih nisu artikulisali na dovoljno jasan način. To može biti do­voljno velik razlog da ne uspete u onome što želite. Produktivni ljudi jasno znaju što je njihov cilj.
4. Ne boje se protivnika
Život mnogih ljudi odvija se u strahu od njihovih pro­tivnika i konkurenata. Taj stah je najveća kočnica njihovog ličnog razvoja. Umesto da snage koriste za put prema napred ta snaga se rasipa na ofenzivan bijeg i upoređivanje. Produktivni ljudi ne boje se protivnika.
5. Uvek su spremni učiti
Priznanje vlastitog neznanja prva je stepenica na putu prema učenju. Znanje su vrata u novi svet, bolji standard. Znanje vam otvara prilike i upućuje vas na nove mogućnosti, te širi dimenzije vaše stvaralačke prirode. Neka ne prođe niti jedan dan, a da niste nešto novo naučili. Produktivni ljudi uvek i od svakoga uče.
Izvor: savjetnikuspjeha.com
Obradio: Jovan Šukara

Devet sobina
uspešnih ljudi

(postavljeno 5. jula 2014. godine)
šta zapravo vodi ka uspehu, šta pokreće uspešne?
1. Strast. Prva stvar je strast. Frimen Tomas kaže “Vodi me moja strast.” Uspešni rade iz ljubavi, ne rade zbog novca. Karol Koleta kaže “Platio bih nekome da radi ono što ja radim.” A zanimljiva stvar je to što, ako radite iz ljubavi, novac dođe sam po sebi.
2. Rad. Rupert Mardok mi je rekao “Sve je to naporan rad. Ništa ne dolazi lako. Ipak, puno se i zabavljam.” Da li je rekao da se zabavlja? Rupert? Da! Uspešni se zabavljaju dok rade. I rade naporno. Zaključio sam da oni nisu radoholičari. Oni su “zabavoholičari”.
3. Usavršavanje. Biti dobar! Aleks Garden je rekao “Da bi bio uspešan u nečemu moraš se tome posvetiti i postati jako dobar u tome.”
Nema magije, sve je vežba, vežba i vežba.
4. Fokus. I tu je fokus. Norman Džejvison mi je rekao “Mislim da to sve ima veze sa fokusiranjem na jednu stvar.”
5. Trudi se. Dejvid Galo je rekao “Trudi se. Fizički, mentalno, moraš se truditi, truditi i truditi.” Moraš nadvladati sramežljivost i nesigurnost.
6. Samopouzdanje. Goldi Hon kaže “Uvek sam bila nesigurna u sebe. Nisam bila dovoljno dobra, nisam bila dovoljno pametna. Nisam mislila da ću uspeti.” Nije lako sam sebe gurati ali zato su izmislili mene.
Frenk Geri – Frenk Geri mi je rekao “Moja majka me je gurala.”
7. Služiti. šervin Nulend kaže “Bilo je privilegija služiti kao doktor.” Mnogo mladih mi kaže da žele biti milioneri. I prva stvar koju im kažem je “Dobro, ali ne možeš raditi samo za sebe, moraš i drugima pružiti nešto što ima vrednost. To je način kako ljudi postaju zaista bogati.”
8. Ideje. Uspešni Bil Gejts kaže “Imao sam ideju – osnovati prvu firmu koja se bavi softverom za mikro-računare.” Rekao bih da je to bila prilično dobra ideja. I nema neke velike čarolije u stvaranju dobrih ideja treba samo raditi par jednostavnih stvari. I potkrepiti ih sa puno primera.
9. Istrajnost. Džo Kraus kaže “Istrajnost je osnova našeg uspeha.” Moraš istrajati uprkos padovima i problemima! To uključuje i kritike, odbijanja, kretene i pritiske.”  
Izvor: sajt izreke-citati.co,
Bašta Balkana
Obradio: Jovan Šukara

 

Iskustva srpskog
biznismena iz Amerike
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Staniša Jevtić (63), otišao je u Ameriku kao dvadesetogodišnji mladić sa završenom osnovnom školom, bez dolara u džepu i znanja jezika, ali je uspeo da napravi poslovno carstvo i postane biznismen.

U njegovoj kompaniji radi 120 zaposlenih. Nikada nije dugovao ili kasnio sa plaćanjem ni radnicima, ni državi ili dobavljačima. U intervjuu za „Alo!“ ispričao je kako je izgledao njegov put ka uspehu, kako se postaje, a kako opstaje biznismen, zašto ne zapošljava naše ljude u svojoj firmi i koje su razlike u shvatanju poslovanja i uspeha u Srbiji i SAD.
Staniša ili Stan, kako ga zovu Amerikanci, ima kompaniju za krečenje i farbanje javnih objekata i institucija. Posle 40 godina građenja svog američkog sna, ovog leta u Srbiji ima javne nastupe na kojima sa svojim sinom Markom, diplomiranim biznis menadžerom, objašnjava osnovne principe poslovanja.
Morate da radite samo ono što najbolje znate ili ono što ne radi niko! Počinje se malim koracima, a kasnije od zarađenih para širite posao. Prvu kancelariju otvorio sam u kući. I tamo su mi govorili da mi je za početak potrebno 50.000 dolara, ali nisam im verovao. Zapitao sam se koliko vremena mi treba da uštedim toliko novca?! Najpre sam više od 10 godina radio kod drugog, za platu, i tu očima i ušima „krao“ zanat, ne samo o moleraju, već o poslovanju. Tu naučite kako da nabavite posao, koliko je jednom radniku potrebno vremena za određeni posao, šta je dobar rad, a šta ne…
šta je najvažnije da biste imali uspešnu firmu?
Da radite pošteno! šta to znači? Kada svedete račune, morate najpre da platite radnike. Kad su oni zadovoljni, firma raste na opštu radost svih nas. Podmirivanje svih troškova je najvažnije. Da li je posao koji ste započeli dobar, znaćete posle mesec-dva dana. Ukoliko ste i u trećem mesecu u minusu i pozajmljujete da biste opstali, u velikom ste problemu. Gasite firmu, jer već vam je voda došla do grla i prekidajte agoniju. I vas i vaših radnika.
Koji novac smatrate samo svojim?
Samo onaj koji vam preostane posle svih, ali svih plaćenih troškova. Ukoliko ste poslovni čovek, uložićete ga u širenje posla i tu se vidi da je na pomolu ozbiljan biznismen. Viđam ovde po Srbiji privatnike kako posle prvog velikog novca koji legne na račun odmah naprave nepotreban poslovni prostor od 2.000 kvadrata. Potroše pare, a zgrada uskoro zvrji prazna. Pokupuju sebi skupa kola, kuće i jahte i uskoro im firma propadne. Pravilo je da, ukoliko ne držite restoran, lokacija za poslovni prostor nije bitna i možete i na periferiji da iznajmite jeftiniji.
Kažete da radnike redovno isplaćujete i da su vam veoma važni. Kako ih birate i kakav tretman imaju kod vas?
Kod mene 90 odsto radnika iz firme odlazi u penziju i svakog veoma cenim i poštujem. Skoro uvek zapošljavam po preporuci, uglavnom od ljudi koji rade u mojoj kompaniji. Jer i mom radniku je u interesu da firma dobro radi i neće dovesti nekog neodgovornog. U svakom trenutku znam šta se dešava, poznajem sve segmente posla i koji su problemi. Ipak, mobilni telefon mi ne zvoni svaki čas. Ovde viđam biznismene koji na sto prvo stave dva-tri telefona, naočare, ključeve od kola i svaki čas ih neko zove. Ja dobro plaćam ljude koji su odgovorni za svoj posao. Dakle, dajem ti veliku platu, reši problem!
Kakvi su Srbi radnici?
Ne zapošljavam Srbe! Nezgodno je to, jer naši ljudi se oslone da smo zemljaci, pa onda na konto toga kasne ili ne rade kako treba. Kažu sebi: „Ma lako ću, mi smo naši.“ A to nije dobro za biznis!
Da li biste kao iskusan biznismen posle 40 godina vođenja sopstvene firme u Americi uložili novac u neki posao u Srbiji?
Ne! Mnogo toga mora da se promeni u ovoj zemlji, zakoni i propisi pre svega. Pod nekim drugim okolnostima, možda bih i razmislio. Da ne shvatite da sam potpuni pesimista i da pričam u prazno, već sam probao! Moj sin Marko prošle godine je u Beogradu otvorio radnju za kokice. Odmah smo videli da to ne može da funkcioniše i prekinuli agoniju. U Smederevu sam otvorio radnju za farbe. Više iz privatnih razloga, jer sam želeo da pomognem osobi koja je meni pomogla. I tu sam uleteo u apsurd, koji mi je bio neshvatljiv. Više od mesec dana smo čekali da dobijemo fiksni telefon. Pa ja nemam vremena toliko da čekam!
Često dolazite u Srbiju i okolinu Jagodine, odakle ste potekli. Kako Vam izgleda život u Srbiji kao nekom ko sve gleda sa strane?
Divim se ovom narodu kako živi i preživljava sa ovim platama! Nije mi jasno kako sastavljate kraj sa krajem. A sve je skuplje nego u Americi. Grad u Indijani, gde živim, veličine je Jagodine. Tamo imamo tri banke, a u Jagodini 30! Samo taj podatak dovoljan je da vam kaže u kolikom ste problemu i kakva je ekonomska situacija. Jer banke idu tamo gde mogu da zarade na kamatama i kreditima.
Brojke u biznisu
U prvoj godini poslovanja polovina firmi propadne. U narednih šest godina propadne još 20 odsto kompanija. Tek posle 12 godina pozitivnog poslovanja možete sebe da nazovete biznismenom. Takođe, u matematici za biznis važi pravilo da privatnik u svakom trenutku treba da ima bar 10 ugovorenih poslova. Od toga će šest sigurno uspeti. Kod dva ćete poslovati na nuli, a ostala dva će propasti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta alo.rs

 

15 jednostavnih koraka
za efikasno upravljanje vremenom

(postavljeno 7. juna 2014. godine)
U današnjem svetu stalnog ubrzavanja tempa, kada se pitamo kako da uhvatimo korak sa svim, trebamo da savladamo veštinu upravljanja vremenom. Razvoj ove navike je od ključnog značaja za bilo koju oblast našeg života.
1. Ne oslanjajte se na svoju memoriju. Zapišite svoje ciljeve i planove i oslobodite mozak za rad.
2. Napravite listu vaših prioriteta. To će pomoći da se koncentrišite na suštinskim stvarima i će da vas sprečiti da trošite svoje dragoceno vreme na trivijalnosti.
3. Na kraju svake nedelje odvojite vreme za planiranje vaše sledeće sedmice. To nije gubljenje vremena, to će se isplatiti značajnim povećanjem vaše produktivnosti.
4. Pogrešno očekivati da ćete zapamtiti interesantne ideje. Uvek imajte svesku pri ruci da ih stavite na papir. Kao opcija— nosite sa sobom audio rekorder za brzo bilježenje ideja.
5. Ako druga osoba zahtjeva nešto suprotno vašim ciljevima— kažite „ne“. Trebate to da naučite— ova sposobnost će vama vratiti vaše vreme, da radite napokon na tome što sanjate.
6. Pre akcije— razmislite, ali ne dugo. Malo refleksije će vas spasiti od zbunjenosti i pukog gubljenja vremena.
7. Rezervišite vreme u vašom dnevnom redu za samousavršavanje i razvoj vaših veština i sposobnosti.
8. Uvek budite ovde i sada, budite apsolutno svesni toga što radite. Trebate da jasno razumete kako provodite svoje vreme. Svaka vaša akcija treba da vas približava ka vašem cilju— poslovnom ili ličnom.
9. Uključite tehnike i metode koje rade najbolje za vas u vaš personalni sistem planiranja i koristite ovaj sistem sve vreme.
10. Iskreno i odgovorno procenite sebe u vezi štetnih navika. Oni kradu vaše vreme, tačka. Napravite listu loših navika i ostavljajte njih jedan po jedan. Najbolji rezultati ćete postići zamenom loše navike sa pozitivnom. Naprimer, novi jezik umesto pušenja ili nekontrolisanog šopinga.
11. Ne obavljajte nečiji tuđi posao da se pojavite kao bolja osoba. Na ovaj način gubite vreme umesto da postanite bolja osoba. Za vašu promociju u poslu i napredak u životu imaju vrednost vaši stvarne vrline i sposobnosti, a ne spletke i drugi okolnosti.
12. Vodite dnevnik za bilježenje svog napretka na putu ka vašim ciljevima. Pišite u njemu redovno, i čitajte ga da se uverite da li krećete u pravom smeru.
13. Prihvatite činjenicu da me može svaki problem da se reši na savršen način. Nemate razloga da budete perfekcionista, iako su roditelji vama to nekad rekli. Ne treba prepisivati poslovno pismo 20 puta kako bi postigli Leo Tolstoj stil.
14. Nemojte da se pretrpate sa zadacima. Ako suočavate sa presudnom problemom ili važnom zadatkom— radite isključivo na njemu. Sekundarni zadaci ćete rešavati u povoljnije vreme.
15. Ne varajte se efikasnošću — možete efikasno raditi na nećemu što nije sada prioritet, jednostavno zbog toga što „nije teško to da uradim“. Ali ovo nije slučaj efektivnog, maksimalno profitabilnog korišćenja vašeg vremena.

Integralni tekst
preuzet sa sajta zivorad.com
Autor: Dr Dimitry Tarasov 
 

Deset zlatnih pravila
srpskih zanatlija iz 1911.

(postavljeno 15. januara 2010. godine, repozicionirano 23. maja 2014. godine)
Poslovni kodeks Udruženja srpskih zanatlija iz 1911. godine:
1. Ne počinji zanat na svoju ruku dok ga nisi dobro ispekao, usavršio u dobrim radionicama, jer će ti se neznanje u ovome tek posle pokazati i osvetiće ti se.
2. Drži čestit i dobar alat u radionici jer i narodna poslovica vrlo dobro kaže: "Bez alata nema zanata". Kao što mlin ne može sa malo vode dobro mleti, tako ni zanatlija ne može sa slabim i rđavim alatom svoje rukotvorine brzo ni vešto izrađivati.
3. Budi učtiv i prijatan prema mušterijama, učtivost i dobro ponašanje među ljudima često više doprinosi napredku zanatlije, nego njegovim proizvodima.
4. Bolje ti je imati manju ali urednu radionicu nego veliku i neurednu, u kojoj rade nepouzdani radnici, kad se puste na veliko, bez pravog računara pre propadnu nego male, žive i čvrste.
5. Drži po koji dobar list iz tvoje ili srodne struke, da saznaš kako se tvoj zanat u svetu razvija i unapređuje pa ćeš i sam oprezno i polagano moći u svojoj radionici uvesti koju novu spravu, nov način, itd.
6. Ide li ti posao slabo, traži uzroke tome pa ih ukloni, ne svaljuj krivicu na druge i ne zaboravi da je svako svoje sreće kovač.
7. Kad ti posao dobro pođe ne upuštaj se onda u kojekakva preduzeća, nego raduj se svome poslu, povećaj i proširi svoju porodicu. Mnogi je valjan zanatlija propao zato što se je - kad mu je posao dobro išao - upuštao u razna poduzeća i špekulacije koje ne razume, a ovamo je svoj zlatni posao zanemario i svet od sebe odbio.
8. Budi tačan u izradi i u rokovima. Mnoge je zanatlije zato odbio od sebe mušterije što se svet već navikao da kod toga i toga majstora nije nikad stvar gotova za ono vreme kad je obećao.
9. Plaćaj tačno svoje račune i ne upuštaj se u velika kupovanja materijala, sprava, itd. što ti zanat ne može pokriti i u čemu će možda posle mrtav novac ležati pa i propasti.
10. Udružuj se sa čestitim zanatlijama svojim drugovima u dobre zanatske zadruge, da materijal zajednički nabavljate jer ćete dobiti tako i bolje i jeftinije. Osim toga, imaćeš u zadruzi sa svojim drugovima bratskog zbora i dogovora, te će ti vreme daleko korisnije proći nego možda u zagušljivoj i nezdravoj birtiji, gde se truje i telo i duša.

Izvor: eden.rs 

 

Uzajamno 
poštovanje i poverenje 

(postavljeno 23. maja 2014. godine)
Ne samo u društvima u tranziciji, već i globalno, usled sve većih promena, mnoge reči koje opisuju istinske vrednosti na kojima počiva uspeh organizacija prerastaju u fraze i polako gube svoj značaj. Tako je i sa sintagmom o „uzajamnom poštovanju i poverenju". Analizirajući i poredeći uspešne i neuspešne organizacije možemo zaključiti da se one umnogome i razlikuju po tome koliki je u njima nivo uzajamnog poštovanja i poverenja. Neophodno je isto tako naglasiti da se ove vrednosti, kao i mnoge druge, najmanje uspostavljaju lepom pričom i apelima već ozbiljnim radom na organizacionom sistemu.
Molim Vas da nastavite da čitate ovaj tekst i nakon uvodnih rečenica koje će Vam zvučati poznato. Dok je nas biće i promena, promene će uvek dovoditi do problema. Problemi će zahtevati rešenja. Tražeći rešenja upadaćemo u konflikte stilova i konflikte interesa, a ti konflikti su neophodni i biće konstruktivni ukoliko ih razrešavamo u klimi uzajamnog poštovanja i poverenja. I sve fraza za frazom... Ali.
Vratio bih se na polovinu poslednje dekade prošlog veka. Prva od obuka u prelepoj i sunčanoj Kaliforniji, koja još lepše izgleda kroz prozor hotelske sobe. Nakon mesec dana napornog rada i razgovora o velikim menadžerskim temama i tajnama složile su mi se kockice. Bio sam ponosan što sam, kao svaki pravi stanovnik brdovitog Balkana, razotkrio još jednu zaveru. Osnovna poruka koju žele da nam pošalju na ovoj obuci o tome kako praviti uspešne kompanije jeste da uspeh bilo koje organizacije, od braka do države, pa samim tim i poslovnih preduzeća, zavisi od toga koliki je nivo uzajamnog poverenja i poštovanja među članovima iste. Zbunio sam se, a potom i uplašio. Uplašio se za sebe i svoju egzistenciju. Nećeš se ti, Borise moj, hleba najesti od ovoga posla kad se vratiš kući. Ovi „prevaranti" umesto da ti daju rešenje, čarobnu pilulu, kažu da ni Change Management, ni Balans Score Cards, ni Performance Appraisal, ni CRM, ni HRM, ni integrisani informacioni sistem... nisu ključni da bismo postavili organizaciju koja će biti uspešna. I još skoro pa tvrde da ama baš ništa od svega pobrojanog ne može da se „isprojektuje" ako među članovima menadžerskog tima ne postoji uzajamno poštovanje i poverenje. Odnosno, da budem precizniji, može da se na papiru zapiše i propiše ali ne može da zaživi. A ja sam nakon toga morao da se vratim na prostore gde su se mnoge reči potrošile a da nisu ni stigle da dobiju svoj smisao i da pričam o uzajamnom poštovanju i poverenju. Gde je menadžment - prodavanje magle, demokratija - prevara da bi se porobili ponosni narodi, tranzicija - prvobitna akumulacija, transparentnost - lov u mutnom, gde se nevladine organizacije osnivaju da bi se bavile politikom, a neprofitne radi ... E baš u tom ambijentu mi treba da zastupamo tezu da će se uspešne kompanije praviti tako što će uvesti i podržavati kulturu uzajamnog poštovanja i poverenja.
Iako sam položivši ispit, dokazao da sam dobro i sa razumevanjem savladao gradivo, trebalo je još mnogo dana i stotine sati rada sa klijentima da ono što sam branio glavom počnem da branim i organom koji se nalazi malo niže, srcem, a koji je neophodan da bi se razumele organizacije, makar sve dok ih budu činili ljudi.
Pogledajmo na svet organizacija sa sasvim druge strane. Znate li neku kompaniju koja je neuspešna, koja je propala? Znate li razloge zašto je propala? Napustili su je kvalitetni kadrovi, pokradena je, preinvestirali su se, menadžeri su paraleno radili privatne poslove, itd. Nisu verovali jedni drugima, nisu poštovali jedni druge. I tu smo. Zajednički imenitelj svih razloga propasti jedne organizacije jeste nepoštovanje i nepoverenje, to jest nepostojanje poštovanja i poverenja. A šta je onda ključ uspeha? Poštovanje i poverenje. Hvala!
I da budemo do kraja jasni. Poštovanje i poverenje se ne uvode u organizaciju pričajući zaposlenima kako treba da veruju jedni drugima, kako treba da uživaju u međusobnim razlikama i bla-bla. To je efektivno poput bilborda kojima država pokušava da menja ponašanje svojih građana parolama: „Vezujte pojas - sigurnost u saobraćaju", „Platite porez", „Kupujte domaće" (Ili u Bosni uporno i dugo godina posle rata: „Vratite oružje" - zamislite domaćina koji je krenuo da kupi cigare, lagano šeta ali čim ugleda bilbord on potrči kući i lopatu u ruku i krene da otkopava). Nije to ništa ozbiljno, ili neko baca ili „pere" pare. Ono što su bilbordi na makro nivou to su u poslovnim (i neposlovnim) organizacijama treninzi na kojima se menadžeri jure po šumi i spašavaju jedni druge. Problem je verovanje da ljudi koji ili ne pričaju, ili pričaju ali se ne čuju, ili se čuju ali ne mogu da se dogovore ili se dogovore ali ne sprovode dogovoreno, da će baš takvi zato što se dan, dva ili tri gađaju vodenom bojom ili pomažu jedan drugom da se ne izgube u šumi bolje komunicirati, više se poštovati i verovati jedni drugima. Ne, oni će samo imati sigurniju ruku, biće rumeni od svežeg vazduha i osposobljeni da se ne izgube u šumi, ali se u ponedeljak neće više poštovati i više verovati jedni drugima. A zašto se onda u svom ovom prividu traži rešenje? Lakše je i jeftinije. Samo košta manje ili više novaca.
Prava promena je skupa i nikada se potpuno ne ostvari. Ali je moguća i realna. Spora. Pogotovo za one koji veruju u uspeh preko noći, koji hoće sad i hoće sve. Prava promena zahteva rad na onome što se naziva organizaciona transformacija, ili još tačnije organizaciona terapija. Zahteva uspostavljanje jasne vizije i misije kompanije, zahteva da se kroz jasnu strukturu razjasne nadležnosti i ovlašćenja da bismo se približili reči koja se naziva odgovornost, zahteva rad sa menadžerima. I tek tad slobodno možemo da pođemo na izlet i igramo razne društvene igre.
Pre par redova napisao sam da je prava promena skupa. Nisam mislio samo na novac. Mislio sam prevashodno na vreme i energiju koju menadžeri moraju da potroše da bi, sem svog rada, organizovali i rad svojih saradnika. A to im i jeste posao. I da na tim osnovama grade klimu uzajamnog poštovanja i poverenja u kojoj će se razrešavati konflikti stilova i interesa i povećavati verovatnoća donošenja dobre odluke i sprovođenja iste, da bi se rešavali problemi koji nastaju usled promena. Amin.
P.S: A šta kad u kompaniji imate ljude kojima ne verujete i koje ne poštujete? Pa, pomognite im da odu. A šta ako su to ključni ljudi? Pa, onda pobegnite vi ili se polako spremajte i čekajte otpremninu.

Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Boris Vukić, partner ASEE

 

U šta ne trebate da verujete
ukoliko pokrećete sopstveni biznis

(postavljeno 21. maja 2014. godine)
Koja je najomiljenija laž koju ste čuli u vezi sa započinjanjem sopstvenog posla?
Na ovo pitanje u nastavku teksta portala Business Insider odgovaraju oni koji su uspeli da se izbore sa izazovom pokretanja sopstvenog biznisa, često i uprkos „dobronamernim“ savetima koje su dobijali.
Bićete sam svoj gazda
„Ne samo da nećete biti sam svoj gazda, već će sve više ljudi imati ključni udeo u vašem uspehu, uključujući potrošače, prodavce i osoblje. Ako mislite da vaš šef ima nerazumne prohteve, samo čekajte dok vas dobra mušterija ne pozove da rešite veći problem u 2 ujutru, a vi morate da budete osoba koja će to rešiti.“ – Alexandra Levit, Inspiration at Work
Vi sve kontrolišete
„To nije tačno. Vaše mušterije sve kontrolišu. To ćete uvideti kada budete imali nulu na računu u banci. Tog dana ćete naučiti da slušate i da se prilagodite njihovim zahtevima. Ne zaboravite, ako vam mušterija ne plati, nećete moći da platite iznajmljivanje prostora, zaposlene i ostalo. Mušterije su vaši šefovi i sve kontrolišu.“ – Derek Capo, Next Step China
Biznisi uglavnom propadaju
„Ovakve statistike pokazuju da veliki broj preduzeća propada svaki dan. Ali dok vidim da se mnoštvo kompanija menja, menja imena, branšu, ili bilo šta drugo, ne vidim mnoge koje su se u potpunosti ugasile.“ – Thursday Bram, Hyper Modern Consulting
Kompanije se same vode
„Moja kompanija se uglavnom sama vodi. Ako čujete da vam neko ovo govori, to je laž. Budući preduzetnici mi često postavljaju ovakvo pitanje. Samo osoba koja nikada nije bila preduzetnik bi me pitala ovako nešto.“ – Danny Boice, Speek
Imaćete potpunu slobodu
„Najveća laž je ta da vođenje kompanije omogućava da sami sebi odredite radne sate i daje vam totalnu slobodu. U stvarnosti, ja nemam kontrolu nad svojim radnim satima ili rasporedom. Ako želite da pokrenete sopstveni posao zbog slobode, razmislite ponovo.“ – David Ehrenberg, Early Growth Financial Services
Na kraju ćete uspeti ako naporno radite
„Ustvari, ako radite pametno a ne samo naporno, poboljšaćete šansu za uspeh.“ – Andrew Schrage, Money Crashers Personal Finance
Potrošače će privući sjajne ideje
„'Ako izgradite ideju, oni će doći.' Naravno, to je sjajna zamisao, ali je takođe i opasna. Ne treba da očekujete da će vaš posao privući potrošače, čak iako mislite da imate najbolju ideju na svetu. Ključno je da imate adekvatan plan i da imate budžet za marketing, samo u slučaju da nekim ljudima treba malo više vremena da se uvere da je vaša ideja sjajna.“ – Nicolas Gremion, Free-eBooks.net
Radićete četiri sata radnim danima
„Pokretanje sopstvenog biznisa vam neće omogućiti da putujete niti da sami krojite svoj raspored, makar ne u početku, jer ćete raditi 80 sati nedeljno. Ako volite ono što radite, možda vam neće biti naporno, ali će opet biti radno. Svako ko vam govori drugačije nije iskren. Postoji mnoštvo sjajnih stvari u vezi sa započinjanjem sopstvenog biznisa, ali nekoliko sati rada dnevno nije među njima.“ – Jim Belosic, Pancakes Laboratories/ShortStack
Svi će vas podržavati
„Reći da ćete imatu podršku od svih na početku nove poslovne avanture je nerealno. Budite pripremljeni za negativne komentare u počeku kao i za strah vaših voljenih. Sve će se to promeniti, ali je potrebno nekoliko meseci uspeha.“ – Kim Kaupe, ZinePak
Integralni tekst preuzet
sa sajta gdeinvestirati.com

 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Kupovina ispita

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Zoka je Mostarac koji se doselio u Suboticu kada je počeo rat u Bosni. Svi su tada radili šta su znali i umeli. Jedino je Zoka radio ono što ne zna i ni ume. Odlučio je, zamislite hrabrost, da postane parketar. Pre toga najbliži parketu bio je dok je prolazio auto-putem kroz slavonsku šumu, od čije hrastovine se pravi najkvalitetniji materijal. Otvorio je zanatsku radnju i sav ušteđeni novac uložio u mašine. Pošto su mu nedostajala stručna znanja Zoka je odlučio da kupuje ispite.
Prvi kupljeni ispit bio je „Menadžment malih preduzeća“. Pošto, naime, Zoka ne ume da radi parketarski posao, morao je da nađe nekog ko zna. U to vreme znalo se da je Joška najbolji majstor u Subotici. Radio je u najboljoj parketarskoj firmi u mestu – kod gazda Rudike. Zoka je bio svestan da bez dobrih majstora nema posla. Znao je i da će Jošku teško prevući iz Rudikine firmetine u svoju firmicu. Ali, za početak, ponudio je majstor Joški da radi kod njega po podne, posle smene u Rudikinoj firmetini. Da bi ga privoleo, ponudio mu je veću dnevnicu od uobičajene, koju Joška nije odbio. Tako je započela rad Zokina firmica sa dvoje zaposlenih i sa čudnovatim radnim vremenom: od pet popodne nadalje… Zoka je istovremeno starom majstoru bio i gazda i pomoćnik. Razvozio mu je materijal, nosio alat, iznosio parket na šesti sprat, odlazio u pekaru po burek. Na kraju meseca, ovog puta u ulozi gazde, isplaćivao je platu. Kada bi sve izračunao, Zoki je vrlo malo mu ostajalo. Možda nije morao da uposli najskupljeg majstora. Mogao je i jeftinije da prođe. Ali, hteo je pošto-poto da kupi ispit. Ovaj ga je koštao ukupno dve i po hiljade evra. Zoka je nastavio da kupuje ispite.
Drugi ispit je kupio iz predmeta „Menadžment ljudskih resursa“. Posle godinu dana, posao se razgranao. Joški su bili neophodni novi pomoćnici. Dobio je preporuku za Milenka, sredovečnog šumadinca koji se sa porodicom takođe doselio u Suboticu. Hteo Zoka da se osloni na sunarodnike, razume kakva je nevolja kada se doseliš u novu sredinu. Prvih nedelja, činilo mu se da sve ide po planu. A onda je počeo da dobija neobične zahteve od Milenka. Da mu se plata za tekući mesec isplati već na njegovoj polovini, jer je, kako kaže, prethodnu već potrošio. Zoka se ljudski poneo i pomogao mu, računajući da je i to sveta dužnost poslodavca. Sledećeg meseca je dobio istu molbu, ovog puta na početku meseca. Milenko je zaista brzo trošio novac. Ponovo je dobio platu unapred. Zoka je na kraju postao verovatno jedini gazda u Srbiji koji je isplaćivao majsku platu već u februaru. Pročulo se za Zoku pa je na Milenkovu preporuku primio još nekoliko zemljaka. Oni, srećom, nisu tražili unapred plate. Ali su, tokom svakog posla, preračunavali koliko će gazdi da ostane na kraju i koliko je to u odnosu na ono što njima isplaćuje. Čak bi mu to i saopštili, što bi valjda trebalo da znači da su ušli u neku vrstu partnerskog odnosa. Na kraju je presekao i zamenio ih sve. I obećao sebi da više neće zapošljavati sunarodnike. Posao se širio, Joška je uveliko radio samo za Zoku. Preporučio mu je, zatim, kolege sa kojima je radio kod bivšeg gazda Steve. Pet vrednih i odgovornih majstora. Žolt, Čaba, Tonja, Joška, Sloba. Koji se ne bave računovodstvom i finansijama, već vredno rade posao. Od tada do danas ima stalnu ekipu koju nije menjao. Taj ispit je platio tačno dve hiljade i sto evra, vrednost unapred isplaćenih plata profesoru Milenku i njegovim jaranima.
Sledeći ispit zvao se „Poslovna komunikacija“. Zoka se, nekoliko godina uveliko izveštio u pregovorima sa mušterijama. Radio je brzo i kvalitetno. Pročulo se za njegovu ekipu, pa su počeli da mu se javljaju preduzimači i vlasnici zgrada. To je u njegovom poslu važno, jer ugovoriti zgradu značilo je imati siguran posao narednih nekoliko meseci. Seo bi u svoju staru, dobru, Zastavu Poly i pojavio se kod Đure Orlovačkog, najpoželjnijeg investitora u Subotici. Parkirao je Poly tik do Đurinog mercedesa, sve pazeći da ga ne ogrebe. Primetio je Zoka podsmešljive poglede kada je izlazio. Primetio je i njihov potcenjivački odnos u pregovorima. Primetio je, na kraju, da su mu ponudili cenu daleko nižu od one koju je želeo. Tako je shvatio vrednost imidža. Od prvog zarađenog novca kupio je luksuzni auto. Podsmešljivih pogleda nije više bilo, a i ugovorene cene počele su da budu sve povoljnije. Taman kada je pomislio da je položio ispit, uvideo je novi problem. Počeo je da gubi poslove kod vlasnika malih kuća, koji Zoki znače zbog sigurne naplate i dobrih cena. Pristojne ljude bi uznemirilo kada bi videli majstora parketara kako izlazi iz džipa. Pomislili bi da će im papreno naplatiti. Izgubio je nekoliko vrednih poslova zbog toga, dok se nije Zoka dosetio. Na zgrade Mercedesom, na privatne kuće Zastavom Poly. I sada je sve u redu. Račun za ispit: tri hiljade i dvesta evra.
Izborni predmet „Organizacija gradilišta“ došao je na četvrtoj godini. Već je uradio nekoliko velikih poslova na zgradama. Primetio je da mu se nekoliko puta posle završetka posla pojavljuje manjak. Pedesetak kvadrata parketa nestane. Preračunato u novac to je pet stotina evra. Na gradilištu je uvek metež i veliki broj različitih majstorskih ekipa. Na svoje radnike nije sumnjao, ali šta vredi, materijal je nestajao. Ispostavilo se da im je keramičar sa kojim su radili u istom stanu, zaposlen u drugoj firmi, svakog dana uzimao po kvadrat-dva i pakovao u torbu sa alatima koju je donosio na posao. Tako je Zoka naučio da po dolasku kamiona na gradilište, parket mora da se istog dana rasporedi u stanove i zaključa. U suprotnom lopovi bi mu odneli celokupnu zaradu. I ovaj ispit je Zoka bez reči platio. Ukupno hiljadu i po evra, koliki mu je ukradeno parketa dok nije naučio.
I sve tako kupujući ispite od Zokine firmice nastala je lepa i zrela firma, najbolja parketarska u Subotici. Na kraju je izračunao. Dosadašnji ispiti su ga koštali dvadesetjednu hiljadu evra.
Veli na kraju: „Misle ljudi da ja za pokretanje biznisa dovoljno obezbediti početni kapital. Lako ga upotrebe za plaćanje mašina, sirovina, kirija, plata prvih nekoliko meseci… Čudno, al’ niko ne računa da će barem isto toliko biti potrebno za plaćanje grešaka. Onih iz kojih se najviše uči o poslu.“
Telefon mu zvoni. Zoka iskusno procenjuje da bi to mogla biti nova mušterija i javlja se. Slušam kako jasno i precizno objašnjava, strpljivo odgovara na sva pitanja, a na kraju i ono najvažnije: „Kada bi ste mogli da dođete da se dogovorimo?“ Zoka odgovara kratkim: „Za pola sata“
„Konobar, de’ naplatide ovo…“ zaključuje razgovor i žurno ustaje, izvinjavajući se što prekida priču, ali posao je preči. Ne dozvoljava Zoka ni da pomislim da platim. Navikao, valjda, da sam plaća račune. Proverava još jednom sa Joškom koja mušterija je posredi, kako bi izabrao auto. Odlazi do Zastave Poly i otvara već otključana vrata. Iz četvrtog puta, ipak, uspeva da upali i odlazi, mašući mi.
Dok pokušavam da odagnam oblake dima koji su ostali iza Zokinog auta, posmatram ga kako nestaje na kraju drvoreda i razmišljam o vrednoj poslovnoj lekciji koju sam naučio. O tome da su greške i promašaji sastavni deo učenja. Na isti način kao i uspesi. Retko nam govore da greške treba da cenimo. Još ređe da svoje greške treba sami da platimo. Da okrivljujući druge izbegavamo odgovornost. Izbegavamo učenje.
Zoka je školarinu na vreme pripremio. Nisu ga prevarili sa pričom o besplatnom školstvu. Zna Zoka da se svaka dobra škola plaća.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com

 

Isplati se rizikovati
(postavljeno 17. maja 2014. godine)
Ljudi imaju tendenciju da na preuzimanje rizika gledaju kao na nešto negativno, ali vrlo često to nije tako jer svaki rizik donosi važnu životnu lekciju. Žene nisu poznate po preuzimanju rizika. Ali, to bi se svakako trebalo promeniti, iz dva glavna razloga. Prvo, preuzimanje rizika jedan je od puteva do uspeha i može nas naučiti itekako vrednim životnim lekcijama.
Prilike – Ljudi imaju tendenciju da na preuzimanje rizika gledaju kao na nešto negativno, a često zaboravljaju da mnoge sjajne prilike često proizlaze upravo iz takvih situacija. Naravno da se ne isplati baš svaki rizik, ali neki se itekako isplate.
Samopouzdanje – Preuzimanje rizika pružiće vam priliku da naučite kako da se istaknete i predstavite kao vođa, a ne samo kao sledbenik zadovoljan sadašnjim statusom,.
Lekcija – Svaki rizik donosi važnu životnu lekciju, a to je neprocenjivo.
Ništa nije jednostavno – Kao uostalom i većina stvari u životu, ni uspeh neće doći sam od sebe. Izlaskom iz svoje “zone komfora” otvaraju se i neke dodatne mogućnosti, kao i mogućnosti da se svako uveri u to koliko je sposoban, i što još mora da nauči.
Strah od neuspeha – Prihvatanje rizika pomoćiće u prevladavanju straha od neuspeha, koji je velika prepreka za uspeh.

Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: bktv
 
 

Samonikli
(postavljeno 25. februara 2011, repozicionirano 17. maja 2014. godine)
Zovu ih osnivači, gazde, vlasnici, preduzetnici, privatnici, tajkuni. Posprdno. Za sve njih kažu „kako mi nije dosta para“, „samo grabe još i još“. Oni „izrabljuju“… U vremena svetskih kriza, oni su krivi čitavom svetu. U obična vremena, oni su krivi u državama koje su stalno u krizi. Sve do konačnog zaključka: „Svi su oni isti“…
Nisu.
Da se razumemo – svi mi ujutru rano iz toplih postelja ustajemo ili u hladne ležemo zbog para. Ili nas plaćaju ili se samoplaćamo. Pa tako i oni. Al’ međ’ njima velike, ogromne, gromadne, suštinske razlike ima. Razlika je što su neki u ovom što našim jezikom poslom zovemo, biznisu, samo zbog para. Takve Mani Gotovac međ’ društvenom elitom, nažalost, prepoznaje i tačno, jasno i iskreno naziva – grabitivci (od glagola „grabiti“ i imenice „primitivac“). A u bašti takvoj, i uz takvo cveće, srećom je niknu i samonikli.
Samonikli su oni koji nisu tu  s a m o z b o g p a r a
Nakon godina i godina rada i druženja raduje me, hrabri, sokoli – samonikli su većina.
Samonikli stvaraju iz potrebe za ljubavlju i priznanjem sredine.
Samonikli stvaraju zato što, ma kako neretko bolno je, ipak zabavno je.
I kad ih pitate, ni oni ne znaju šta je to u poslovnom biću što ga vodi prema … Novac, nije. Ponovo, tačno, oprezno, polako sa jasnom razlikom … samo novac, nije.
Zašto je jedan samonikli, u srednjim godinama, u zemlji u kasnim teškim godinama, krajem prošlog veka, ostavio potpredsedničko mesto u ogromnoj korporaciji i sve što uz to ide (automobil, zlatna kartica – no limit tada skoro i no control, sekretarica, vozač - sve puta dva) i iznajmio poslovne prostorije, za sebe i svoje prvoborce, malo manje od jedne od njegovih kancelarija. Da bi se obogatio? Ma, ajte molim vas.
Za nekog nalik samoniklom, je mudri, na neki drugi način sličan mu, Borislav Mihajlović Mihiz zapisao: „Ne radi on to zato što voli, već zato što mora.“
Samonikle niko nije učio kako se pokreću firme. To se naučiti ne može, a pogotovo ne od onih sa budžeta, iz ma koje države budžet bio. I kad je kriza, nesrećne što bez posla ostaju bogaljima čine savetovajući ih „kako pokrenuti sopstveni biznis“. I neko (tačnije nešto) reče, što u slabo prevedenom instant uputstvo pročita, „Osvrnite se i vidite šta neko uspešan radi pa i vi krenite“. I ko to posluša neće samo nesrećan već će i dužan biti. Onaj ko iskreno veruje u ono što zbori, dok o preduzetništvu priča, ne čeka da dobije platu, već svoj biznis pokreće.
Samonikli su pokrenuli i vode kompanije. Neki čak i nisu vlasnici. Nije bitno da li su novac uložili. Založe oni sebe, svoja 24 sata, svojih 365 dana, svoje godine, desetljeća. Prilože ono što svi imamo ali samo oni kompaniji daju – svoje srce. Kad obolevaju od njega i obolevaju. Kad umru od njega i umru. (Znate li ijednog kome je u čitulji pisalo „Posle duge i teške bolesti…“ uvek je „Iznenada nas je napustio naš…“ )
„Ne radi on to zato što voli, već zato što mora.“
Objašnjavao jednom ozbiljan glumac kako je teško za uloge se spremati i da dok ulazi „u lik“, taj „lik“ ga sve više obuzima i kako i kad po gradu šeta, u prodavnice ulazi, sa prijateljima sedi, decom razgovara, … on je stalno „u liku“. Za razliku od njega koji kad ulogu savlada, kad zavesa padne iz „lika“ izađe, samonikli nikada iz „lika“ ne izlazi. Ako ikad i kaže da jedva čeka da u penziju ode, neću reći da ne govori istinu već da laže.
„Ne radi on to zato što voli, već zato što mora.“
Samonikli deset godina zida objekat od xyzw kvadrata i neće da ga izda velikom trgovinskom lancu, jer „nisam ja to zato pravio, već za proizvodnju i istraživački centar da bude“. Ma kako mu se tada, a meni što to pišem sada, raznorazni finansijski stručnjaci podsmevali. Ne razumeju oni da život organizacija bi bio tako jednostavan kada bi se odluke donosile samo na osnovu brojeva. Ali i da bi jako kratko trajao.
„Ne radi on to zato što voli, već zato što mora.“
Samonikli uloži svojih xy miliona da bi mu banka dala (e ne da niko, a pogotovo ne banka) još više od toliko da podigne još jedno čedo, još jednog monstruma. I veruje li iko još da on to novaca samo radi? (Dal sam to čuo „Kako mu nije dosta“) A šta biste tom samoniklom savetovali da vam je sin, otac, brat? Ko od toga koristi ima? On? Reketaši, politički ili obični? Zaposleni? ‘Ajd iskreno. (Nije bitno da li je xy miliona ili xy hiljada)
„Ne radi on to zato što voli, već zato što mora.“
Samonikli ne prave vlade, jer vlade nisu pravile njih.
Samonikli su vitalna žila rude u rudniku i, moram verovati, da će oni koje biramo ili se sami biraju ipak na kraju (ne znajući gde je kraj) njima se okrenuti (ne po harač, zaboga miloga, opet). Pomažući samonikle, ne samo ne odmažiću im, iako i to je za početak puno, pomoćiće i naše privrede i naše države. Samo samonikli svet spasiti neće ali bez njih ćemo sigurno propasti.

Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.rs
Autor: Boris Vukić, partner ASEE
 
 

10 stvari
koje vam obično
ne kažu na početku

(postavljeno 15. avgusta 2010, repozicionirano 17. maja 2014. godine)
Najčešće ćete u razgovoru sa ljudima koji promovišu preduzetništvo čuti pozitivne motive za preduzetništvo. Postoje stvari o kojima se ređe priča, a koje su takođe sastavni deo preduzetništva. Deset stvari o kojima se retko govori, a koje su sastavni deo biznisa.
1. Obično vam ne kažu da prilikom počinjanja biznisa morate da razmišljate o načinu kako ćete izaći iz njega.
2. Obično vam ne kažu da mali biznisi teško sebi mogu da priušte dugovanja.
3. Obično vam ne kažu da je tržište jako neprijateljsko.
4. Obično vam ne kažu da treba dosta toga da znate.
5. Obično vam ne kažu da su znanje struke kojom ćete se baviti i znanje upravljanja malim biznisom različita znanja - kao noć i dan.
6. Obično vam ne kažu da su zajmovi banaka i vladinih agencija ograničeni.
7. Obično vam ne kažu da morate da razumete brojeve ukoliko želite da vodite sopstveni biznis.
8. Obično vam ne kažu da morate da prodate.
9. Obično vam ne kažu da osim vas niko ne brine o vašem biznisu.
10. Obično vam ne kažu da je vaša sposobnost da ubedite druge kritična za vaš uspeh.

Izvor: poslovi.infostud.com
 
 

Isplati se rizikovati
(postavljeno 17. maja 2014. godine)
Ljudi imaju tendenciju da na preuzimanje rizika gledaju kao na nešto negativno, ali vrlo često to nije tako jer svaki rizik donosi važnu životnu lekciju. Žene nisu poznate po preuzimanju rizika. Ali, to bi se svakako trebalo promeniti, iz dva glavna razloga. Prvo, preuzimanje rizika jedan je od puteva do uspeha i može nas naučiti itekako vrednim životnim lekcijama.
Prilike – Ljudi imaju tendenciju da na preuzimanje rizika gledaju kao na nešto negativno, a često zaboravljaju da mnoge sjajne prilike često proizlaze upravo iz takvih situacija. Naravno da se ne isplati baš svaki rizik, ali neki se itekako isplate.
Samopouzdanje – Preuzimanje rizika pružiće vam priliku da naučite kako da se istaknete i predstavite kao vođa, a ne samo kao sledbenik zadovoljan sadašnjim statusom,.
Lekcija – Svaki rizik donosi važnu životnu lekciju, a to je neprocenjivo.
Ništa nije jednostavno – Kao uostalom i većina stvari u životu, ni uspeh neće doći sam od sebe. Izlaskom iz svoje “zone komfora” otvaraju se i neke dodatne mogućnosti, kao i mogućnosti da se svako uveri u to koliko je sposoban, i što još mora da nauči.
Strah od neuspeha – Prihvatanje rizika pomoćiće u prevladavanju straha od neuspeha, koji je velika prepreka za uspeh.

Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: bktv
 
 

EBRD: Podrška malim
i srednjim preduzećima

(postavljeno 14. maja 2014. godine)
"Program podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji" je projekat finansiran od strane Evropske unije sa 3.5 miliona evra, koji sprovodi Evropska Banka za obnovu i razvoj (EBRD) Small Business Support tim, usko sarađujući sa Ministarstvom privrede Republike Srbije.
Program će za 240 preduzeća obezbediti potrebne tehnike, veštine i know-how kako bi bila inovativna, privukla finansijere, stekla odgovarajuće ekspertize i postala poslovni lideri, povećavajući konkurentnost i produktivnost privatnog sektora u Srbiji.
Evropska Banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomaže malim i srednjim preduzećima da se poslovno razvijaju i rastu, postajući na taj način osnovni pokretači lokalnih privreda i regiona. Uz pomoć Small Business Support (SBS) programa za podršku malim i srednjim preduzećima, EBRD povezuje preduzeća sa domaćim konsultantima i međunarodnim savetnicima koji mogu pružiti podršku unapređenju širokog spektra njihovih poslovnih aktivnosti. Od najmanjih preduzeća koja streme napretku do velikih kompanija, SBS svim preduzećima omogućava pristup domaćim i međunarodnim ekspertima, postavljajući osnove za inovativno i održivo poslovanje.
U Srbiji, SBS je podržao više od 500 preduzeća od 2001. godine, pomažući im da se razviju i postanu konkurentnija.
U prilogu su brošure koje će zainteresovanim preduzećima i konsultantima pružiti više informacija, a za sva pitanja molimo obratite se direktno kancelariji Evropske Banke za Obnovu i Razvoj u Beogradu - EBRD Business Advisory Services (BAS) Serbia, Spanskih boraca 3, B1, 6th floor, 11070 Belgrade, Tel: +381 11 2120 642, Email: knowhowserbia@ebrd.com, www.ebrd.com/pages/workingwithus/sbs.shtml
EBRD BAS – Brošura za konsultante
EBRD BAS – Brošura za preduzeća
Integralni tekst 
preuzet sa sajta poslodavci.rs 
 

O menadžerima
na šaljiv način

(postavljeno 22. aprila 2014. godine)
Putnik u balonu izgubio je orijentaciju, spustio je balon niže i ugledao jednu ženu na tlu. Spustio se još niže i upitao je:
- Oprostite, možete li mi pomoći? Obećao sam prijatelju da ću se naći sa njim, ali ne znam gde se nalazim.
Žena mu odgovara:
- Nalazite se u balonu, otprilike 10m iznad zemlje, 49 stepeni 28 minuta i 11 sekundi širine, te 8 stepeni 28 minuta i 58 sekundi dužine.
- Vi ste sigurno inžinjer - kaže čovek u balonu.
- Jesam - potvrdi žena. Ali kako znate?
- Pa, sve što ste mi rekli je tehnički korektno, ali ja nemam pojma šta bih uradio sa tim informacijama, a činjenica je da još uvek ne znam gde sam. Otvoreno govoreći, niste mi bili od prevelike pomoći, samo ste mi produžili putovanje...
Žena mu na to odgovori:
- Vi sigurno radite u menadžmentu?!
- Da - odgovara čovek iz balona. Ali kako znate?
- Tja - odgovori mu žena... Niti znate gde ste, niti kuda idete. Dospeli ste na visoku poziciju pre svega pomoću velikog naduvavanja. Dali ste obećanje prijatelju, a nemate pojma kako ćete ga održati, a očekujete od ljudi ispod vas da reše vaš problem. Činjenica je da ste sada u istoj izgubljenoj poziciji kao i pre našeg susreta, ali sada nekako ispadne kao da sam ja kriva za to!
Integralni tekst 
preuzet sa sajta opusteno.rs
 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Broj dva

(postavljeno 24. marta 2014. godine)
Gotovo sve poslovne knjige pišu o liderima i kako da lideri postanu još bolji lideri. O vođama bez mane i straha. O direktorima koji bi trebalo da sve umeju, da sve znaju.
Naslovi sve govore: “Kako da postanete lider”, “7 navika uspešnih direktora”, “5 iskušenja svakog lidera”. Pa i sam sam ove priče naslovio “Dnevnik jednog direktora”. Uveren sam da bi se čitaoci manje zainteresovali za priče da se zovu “Dnevnik pomoćnika direktora”. Čak i u “Alanu Fordu” postoji samo Broj jedan.
A šta je sa Brojem Dva? Niko ga i ne vidi. Gotovo niko o njima i ne piše. Tek utopijske “Zvezdane staze” imaju sjajnog Broja Dva.
Broj Dva ne postoji u organizacionoj hijerarhiji. Niko, nikada, nije tražio Broja Dva na konkursu. Oni se pojave. Niotkuda. Ni sami, često, ne znajući za ovu važnu ulogu u firmi. U nekim kompanijama Broj Dva je iz finansija, negde je iz tehnike, ponekad iz ljudskih resursa, ponekad iz pravne struke. Nema pravila, jer tu nisu važna stručna znanja, već isključivo ljudske osobine. A te osobine, naročito retke u poslovnom svetu, jesu odanost, poštovanje, zahvalnost, samopouzdanje. Stoga je dobar Broj Dva redak baš kao što su i ove osobine.
Samo da se razumemo. Kada kažem Broj Dva, to nisu uvlakači, slepi poslušnici, poltroni i klimoglavci, koji su u ime Broja Jedan spremni na svakakve podlosti, želeći da mu udovolje i kupe sebi opstanak. Razlika između njih je kao da poredite najfiniju hartiju za pisanje i toaletni papir.
Pravi Broj Dva to ne radi i ne gubi vreme na takve stvari. Pravi Broj Dva energiju koristi da razume viziju i strategiju Broja Jedan i pomaže mu da je uobliči mekim i jasnim komentarima. Jedini zna da prizemlji Supermena i ima hrabrosti da to uradi.
Stoji u drugom redu i ne ubira aplauze. Ne pripadaju mu slava i lovorovi venci posle uspeha, a često to i ne voli. Poliglota je, jer ume da prevede svaku nerazumljivu i nejasnu rečenicu Broja Jedan. Njega, najčešće, ostali zaposleni posle sastanka zamole za prevod Broja Jedan, jer nisu najbolje razumeli njegove ideje, a nije bilo uputno prekidati ga, dok je u zanosu izgovarao trogodišnju viziju kompanije. Pravi Broj Dva će to prevesti zaposlenima i neće ih izgrditi, niti će to spomenuti Broju Jedan.
Neretko Broj Dva, izgradi upravo takvu poziciju u kojoj je zadovoljan što iznad sebe ima direktora i ne želi da se okuša kao Broj Jedan. A možda je ova činjenica upravo i najveća težina ovog posla. Kako pored svih tih naučenih stvari kod Broja Jedan, ne pomisliti da ste i sami u mogućnosti da to uradite na isti ili i na bolji način. Kako to uraditi na zdrav i pristojan način. Kako da ne dozvoli ambiciji da vas savlada.
Pravi Broj Dva i tu nađe rešenje za ovakvu situaciju, dobije blagoslov i podršku Broja Jedan, bez mučnih sukoba i borbi za presto, koja obično iscrpe i oštete i njih i kompaniju.
Ukoliko bi Broj Dva želeo novu karijeru, kod nekog novog Broja Jedan, građenje te nove pozicije zahteva nekoliko godina, i u toj činjenici leži najveća težina ove uloge. Možda zbog toga oni radije izaberu da dele sudbinu Broja Jedan i da putuju zajedno u nove kompanije i nove poslovne priče.
Postoji opasnost da će Broj Dva uskoro postati istrebljena poslovna vrsta. Pričaće se o njima u rubrikama o starim zaboravljenim zanatima, zajedno sa kovačima i jorgandžijama, bozadžijama, rabadžijama, mutavdžijama i asurdžijama. Osim, ukoliko se ne obznani njihova važnost i njihovo postojanje. Makar i ovom kratkom pričom. Zbog svega toga imam veliko poštovanje prema svima onima koji obavljaju ovu važnu ulogu za svakog direktora i svaku kompaniju. Put na koji smo krenuli prepun je svakojakih uzbuđenja i opasnosti. Ako na tom putu, nekim čudom, pronađete nekoga ko vas razume, ko je odan, ko se ne boji, ko je radoznao, ko voli da uči zajedno sa vama, čuvajte ga… jer će i on vas čuvati.
A to je u ovom poslu tako retko i tako neprocenjivo.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com  . . .

 

Fond revolving kredita
- krediti za mala i srednja
preduzeća i preduzetnike

(postavljeno 12. marta 2014. godine)
Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstrukciju, odobrila je tokom 2001. i 2002. godine Republici Srbiji donaciju u iznosu od 15 miliona evra za finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Donacija je za nepune dve godine u potpunosti realizovana, a redovnim otplatama glavnice i kamate formiran je Fond revolving kredita. Sredstva donacije i Fonda revolving kredita do kraja maja 2013. godine koristila su 744 mala i srednja preduzeća i preduzetnika, u ukupnom iznosu od 78,2 miliona evra.
Krajem 2005. godine, kao rezultat uspešne realizacije donacije, Evropska agencija za rekonstrukciju vlasništvo nad sredstvima Fonda revolving kredita prenela je na Republiku Srbiju, uz obavezu da se sredstva Fonda i dalje koriste pod istim uslovima i za iste namene do kraja 2015. godine.
Namena kredita:
Sredstva su namenjena za nabavku opreme i postrojenja za proizvodnju robe i/ili pružanja usluga i izgradnju objekata za smeštaj proizvodnih kapaciteta, uz obavezu korisnika da najmanje 20% vrednosti projekta pokrije sopstvenim sredstvima i mogućnost da najviše 20% kredita iskoristi za obrtna sredstva.
Uslovi kreditiranja:
Iznos pojedinačnog kredita - od EUR 20.000 do EUR 200.000,
Kamatna stopa - tromesečni EURLIBOR + 3,25%,
Ročnost kredita - do pet godina,
Period počeka kredita - do jedne godine.
Krajnjim korisnicima sredstva se plasiraju preko sledećih posredničkih banaka: Aik banka, Čačanska banka, Erste banka, Komercijalna banka, Otp banka Srbija, Raiffeisen banka, Unicredit bank Srbija i VTB Banka.
Detaljnije informacije u vezi sa ovom kreditnom linijom mogu se dobiti preko navedenih posredničkih banaka, kao i u Sektoru za međunarodnu saradnju Narodne banke Srbije – Odeljenje za revolving kredite Republike Srbije (tel.: 011/333-8324, 333-8326, 333-8342).   
Integralni tekst
preuzet sa sajta nbs.rs 
 . . .

 

Ubediti ili uveriti?
(postavljeno 12. marta 2014. godine)
Da li ste bili na prodajnoj prezentaciji nekog skupog proizvoda gde su vas pritiskali da taj proizvod kupite u roku od nekoliko sati? Kako ste se osećali? Lepo, ugodno, naporno, preforsirano? Verovatno više liči na ovo pri kraju. To je zato što ste pali u ruke prodavcima koji koriste tehnike za prodaju proizvoda malih vrednosti na kompleksnu prodaju.
Skoro sve knjige o prodaji koriste metode koje su razvijene za prodaju malih vrednosti i koje se obavljaju pri jednom prodajnom razgovoru. Još od 1920. godine (E.K. Strong) su uvedeni osnovni pojmovi koji su još uvek aktuelni: uvođenje prednosti i koristi, tehnika zatvaranja razgovora, otklanjanje primedbi, otvorena i zatvorena prodajna pitanja.
Mnoge stvari koje pomažu pri malim prodajama postaju kontraproduktivne kod velikih prodaja ili kod organizacionih prodaja. Istraživanja prodaja različitog obima su pokazala da tradicionalne tehnike prodaje nisu uspešne kod velikih prodaja. Tradicionalne tehnike nam govore da postoje sledeći prodajni koraci:
 Otvaranje prodajnog razgovora - najbolje da se odmah veže kupčev lični interes sa incijalnim iskazom koristi. To je možda dobra za male prodaje ali ne i za velike.
 Potreba za istraživanjem - tu se uglavnom preporučuje da postavljate otvorena pitanja (ona na koja dobijate duži odgovor) a ne zatvorena (odgovor samo da ili ne).
 Prikazivanje koristi kada ste otkrili potrebe - tradicionalna prodaja vas uči da dajete koristi koje prikazuju koliko karakteristike vašeg proizvoda ili usluge mogu da pomognu kupcu.
 Odgovor na primedbe - prevazilaženje primedbi je suštinska veština i to putem standardnih tehnika kao što su razjašnjavanje i prepričavanje drugim rečima, tako da pokažete da to možete da rešite. Ipak, uspešni prodavci idu na prevenciju a ne na odgovaranje.
 Tehnike zatvaranja - one koje su efektivne kod malih prodaja mogu da dovedu do gubitka posla kad vrednost raste, što se dešava kada morate da donesete veliku odluku u kratkom vremenu. Pritisak može da ima kontra efekat.
Mala prodaja je prodaja koja nije velika u vrednosti i može se završiti kroz jedan prodajni razgovor. Tehnike za male prodaje nisu prevaziđene, ali su dobre za to za šta su i pravljene. Postoji predrasuda da su one primenljive i kod velikih. Promena u kupčevoj percepciji i ponašanju je ono što čini veliku prodaju različitom. Velika ili kompleksna prodaja može da traje i više meseci i ima potpuno drugačiju psihološku pozadinu. Kod malih prodaja i jednog poziva odluka o kupovini nastaje dok je prodavac prisutan, dok se kod višestrukih prodajnih poziva najvažnija diskusija i razmatranje odvijaju kada prodavac nije prisutan. U SAD je utvrđeno da na ličnom nivou granica male i velike prodaje iznosi 110$. To znači da preko toga pojedinac pomno razmišlja da li će novac uložiti baš u taj proizvod ili će porediti sa drugim. Do te granice ljudi ne razmišljaju i nema veze ako smo pogrešili. Naravno da ova granica zavisi od platežne moći stanovništva. Od tog trenutka za nas to postaje investicija. Više ćemo istraživati, odlaziti i kod drugih, jednostavno - nešto važno ne želim odmah da kupim.
Veoma slične stvari se dešavaju i kod prodaja organizacije organizaciji, popularno B2B, samo iz drugih razloga. U ovom slučaju na odluku utiče mnogo više ljudi - neko ko odlučuje i uvek može da kaže i da i ne, neko ko proverava tehničku specifikaciju i može da kvalifikuje proizvod ili uslugu, tj. da kaže ne, neko ko će koristi proizvod. I kupovina je rezultat interakcije sa njima. Psihologija i ove prodaje je slična, ponekad se zove i po deset puta da bi se prodalo. Ovo je kompleksna prodaja, ne samo po nazivu već i po suštini. Ako je prodavac briljantan pri jednom razgovoru, pitanje je da li ćete se posle nekoliko dana toga sećati. Dobar govor ima veliki uticaj, ali kroz nekoliko dana efekat nestaje. Ako se odluka može doneti odmah, odlično, ako ne ...
Vi možete vršiti pritisak, govoriti o proizvodu, otklanjati primedbe i primeniti tehnike zatvaranja, ali je to opasno. Da li ste i sami imali to iskustvo da na vas vrše pritisak? Interesantna stvar je da prodavci ponekad ne kažu da je pritisak baš ono što im kompanija i njene interne kontrole nameću. Meni se lično dogodilo u jednom slučaju i iako sam došao sa pozitivnim utiskom i dobrom voljom da kupim proizvod, bio sam veoma srećan kada sam se oslobodio pritiska i napustio prezentaciju ne kupivši ništa. Da li kupac želi ponovno da vidi prodavca? Ja sigurno ne. Ali to je neophodno da bi se prodalo; dakle šta nam preostaje?
Ključni faktor se zove veličina kupčeve rešenosti. Velike nabavke zahtevaju veće odluke i to menja psihologiju prodaje. Kod malih prodaja kupac nije toliko svestan vrednosti. Kako cena raste značaj pretpostavljene vrednosti proizvoda ili usluge raste. Prodavci koji najbolje znaju proizvode nisu i najbolji prodavci, nego su to oni koji uspevaju da razviju potrebu kod kupca. Velika prodaja podrazumeva stalan kontakt sa kupcem zato što često ostajete u kontaktu sa kupcem i nakon obavljenog posla. Najbolji kupci su često oni sa kojima već radite. Kod malih prodaja možda se više nikad nećete sresti.
Potreba je iskaz kupca kojim iskazuje zabrinutost ili želju koju vaš proizvod ili usluga može da zadovolji. Implicitne potrebe su iskaz kupčevog problema, nezadovoljstva i poteškoća zbog sadašnje situacije. Eksplicitne potrebe su jasan iskaz kupčeve želje ili namere da reaguje. Kada je kupac 100% zadovoljan nema potrebe za promenom. Kako nezadovoljstvo raste, tako će i potreba više tražiti rešenje. Prvi korak od idealne situacije je da ona ne izgleda baš tako idealna. Iako je implicitna potreba neophodna da pokrene promene, ipak da bi do nje došlo nezadovoljstvo mora da preraste u spemnost da se učini promena.
Tražili ste od firme da vam pošalje prodavca koji vam ne izgleda sjajno. On počinje priču da vam je srećan dan jer ste baš na njega naišli i da će vam on pružiti sjajnu ponudu. Vi zapravo jedva čekate da on ode, ali ako on ima dobru cenu, odlučujete se i kupujete od njega za 5 minuta. I sa njegove i sa vaše tačke gledišta to je bila dobra prodaja i to u najkraćem mogućem vremenu.
Razmišljate o promeni hardvera i softvera za knjigovodstvo, što znači kupovinu nekoliko novih kompjutera i integrisan softver za računovodstvo i naravno 6 meseci posla ako se sa tim krene. To je znatno veća odluka i sad je na primer cena dobra. Ali moguće je da ne krenete dalje, jer vi sada zapravo ne kupujete nego krećete u dugotrajan poslovni odnos. To znači da ćemo provesti puno vremena zajedno i vi niste sigurni da li baš to želite.
Kod malih prodaja možete sebi dozvoliti greške jer su konsekvence male. Veće odluke su više javne i loša odluka se bolje vidi. Odluka kupca zavisi i od toga da li direktno kontroliše taj trošak ili mora da se savetuje.
Jedan od najjednostavnijih modela za bilo koji prodajni razgovor se odvija kroz 4 faze:
 Otvaranje - uvod pre nego što ozbiljna prodaja počne, predstavljanje i početak konverzacije. Pokazalo se da uvod ipak nema veliki uticaj na uspeh kod kompleksne prodaje.
 Istraživanje - skoro svaka prodaja uključuje pronalaženje nečega kroz pitanja. Možda ćete otkriti potrebe ili bolje razumeti kupca i njegovu organizaciju. Ovo je najvažnija faza i nije samo prikupljanje podataka. U ovoj fazi se postavljaju pitanja. Kako to raditi, kada govoriti brže, daje iluziju da se diskusija odvija brže i prema tome postoji napredak. Takođe, govoriti je lakše. Potrebno je malo planiranja i promišljanja. Govoriti je bezbednije. Onaj koji govori upravlja razgovorom i ima kontrolu nad diskusijom. Pitanja daju šansu kupcu da upravlja razgovorom što se čini mnogo riskantnijim. Problemi ili potrebe moraju da se razviju pre nego što potencijalni kupac kupi. To znači da problem mora da se identifikuje, da se učini hitnim, i da se pretvori u eksplicitnu potrebu - jasnu, jaku želju za rešenjem koju vi možete da zadovoljite svojim proizvodom ili uslugom. Kod jednostavne prodaje to traje kratko, dok je kod kompleksne prodaje potrebno vreme. Uspešni prodavci razumeju i razvijaju kupčeve probleme, potrebe i želje. Najveća greška prodavaca je da prerano reaguju na implicitnu potrebu pre nego što je ona razvijena. Ono što određuje odluku o kupovini je odnos između ozbiljnosti problema i troška rešenja. Korist postoji samo onda ako može da zadovolji kupčeve eksplicitne potrebe. Povezujući vaš predlog sa kupčevom iskazanom potrebom, vi prikazujete da možete da pomognete kupcu oko onoga što ga najviše brine. Pre nego što kažete korist, kupac mora da iskaže potrebu. Nije dovoljno da pretpostavite da kupac ima potrebu, to mora biti potvrđeno. Prosečni prodavci obično koriste prednosti koje se odnose na implicitne potrebe, dok najuspešniji iskazuju koristi koje se tiču eksplicitnih potreba. Najbolje je ako sam kupac kaže koristi od vaše ponude. To se može postići samo pitanjima i to savladavanjem veštine postavljanja pravih pitanja u pravilnom redosledu.
Dobar lekar i dobar prodavac imaju jednu zajedničku osobinu - dozvoljavaju i podstiču pitanja.
 Prikazivanje sposobnosti - potrebno je prikazati da imate nešto vredno za kupca i to putem prodaje rešenja. Treba da prikažete kupcu da imate rešenje i da je to vredan doprinos i pomoć u rešavanju problema. To možete učiniti putem prezentacije, praktičnim primerom ili kroz opis ali uvek morate pokazati da imate nešto da ponudite.
 Postizanje pristajanja ili rešenosti - rešenost je kod male prodaje forma porudžbine, ali kod velike postoji više vrsta rešenosti pre porudžbine. Tu postoji niz međukoraka koje zovemo napreci od kojih svaki pokazuje da idemo ka porudžbini. Napredak je pozitivan rezultat - postoji saglasnost kupca za korak koji vodi ka kupovini. Taj korak mogu da učine obe strane. Ako korak čini kupac to je bolji znak, na primer organizacija sastanka sa ostalima koji odlučuju. Kupčev zahtev za ponudom nije jasan signal napretka sem ako kupac ne preduzme neki deo akcije. Nastavak je negativan ishod, bez obzira koliko uljudan i drag kupac bio. Tehnike zaključivanja u ovakvoj situaciji mogu da nas vode ka neuspehu jer forsiraju na preranu odluku.
Na kraju, sve moderne tehnike prodaje kreću od ovakvih premisa, uz još bolje i detaljnije planiranje strategije ostvarenja prodajnog cilja, kao i planiranja samog razgovora. Dobijanje pristanka je najvažnije, ali uspeh ipak zavisi od faze istraživanja. Uspešni prodavci pitaju mnogo više pitanja, saznaju probleme klijenata i trude se da nađu način kako da ih reše putem svoje ponude. Vaš napredak u polju prodaje će zavisiti od vaše sadašnje sposobnosti prodaje, od toga koliko ste spremni da menjate svoj stil prodaje i kolika je vaša želja da učite. Za uspešnu prodaju morate planirati prodajne razgovore i shvatiti da je mnogo važnije razumeti nego ubediti. Ljudi kažu da ubediti potiče od - uterati u bedu, dok uveriti potiče od - uterati u veru. 
Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.biz  . . .
 

Gotovina je
provera stvarnosti

(postavljeno 4. marta 2014. godine)
"Kompanije propadaju iz najrazličitijih razloga", napisali su Rem Čeran (Ram Charan) i Džeri Jusim (Jerry Useem) u magazinu Fortune u maju 2002. godine, u vreme kad su mnoge kompanije propadale, "ali postoji jedna stvar koja ih bezuslovno ubija: ostanu bez gotovine." Većina menadžera su previše zauzeti brigom o merilima bilansa uspeha kao što je EBITDA, da bi obratili veću pažnju na gotovinu. Upravni odbori i spoljni analitičari se ponekad previše fokusiraju na bilans uspeha ili bilans stanja. Ali su primetili da postoji jedan investitor koji gotovinu posmatra veoma pažljivo: Voren Bafet (Warren Buffett). Razlog? "On zna da je gotovinu teško lažirati."
Voren Bafet je možda jedan od najvećih investitora svih vremena. Njegova kompanija Berkshire Hathaway je investirala u mnoštvo kompanija i postigla zaprepašćujuće rezultate. Od januara 1994. do januara 2004. godine, akcije klase A Berkshire Hathaway-a su ostvarile fantastičnu prosečnu godišnju stopu rasta od 17,9 odsto; drugim rečima, povećavale su se u proseku za oko 18 procenata godišnje u periodu od deset godina. Kako to Bafet radi? Mnogi ljudi su napisali knjige u nameri da objasne njegovu filizofiju ulaganja i njegov analitički pristup. Ali po našem mišljenju, sve se to opet svodi na tri jednostavna pravila. Prvo, on procenjuje kompaniju na osnovu njenih dugoročnih, a ne kratkoročnih perspektiva. Drugo, on uvek traži kompanije koje razume. (To mu je pomoglo da izbegne dot-com ulaganja.) I treće, kad proučava finansijske izveštaje, on najveći akcenat stavlja na merenje novčanog toka, što on zove zarada vlasnika. Voren Bafet je finansijsku inteligenciju uzdigao na sasvim novi nivo i njegova neto vrednost to pokazuje. Kako je to zanimljivo, za njega je gotovina kralj.
Zarada vlasnika (Owner Earnings)
Zarada vlasnika je merilo sposobnosti kompanije da stvori gotovinu tokom određenog perioda. Želimo da kažemo da je to novac koji bi vlasnik mogao da uzme iz kompanije i potroši, recimo, u bakalnici za ličen potrebe. Zarada vlasnika je važno merilo, jer omogućava stalne kapitalne izdatke, koji će biti neophodni za održavanje zdrave kompanije. Merila dobiti, pa čak i merila novčanog toka poslovanja to nisu.
Zašto je gotovina kralj?
Pogledajmo detaljnije treći element finansijskog izveštaja - gotovinu. Zašto ciljamo na novčani tok kao na ključno merilo učinka kompanije? Zašto ne na dobit koja se nalazi u bilansu uspeha? Zašto ne na aktivu kompanije ili osnivački ulog, koje otkriva bilans stanja? Verujemo da Bafet zna da bilans uspeha i bilans stanja, iako korisni, kao rezultat svih pretpostavki i procena koje su u njih ugrađene, sadrže sve vrste mogućih predrasuda. Gotovina je nešto drugo. Pogledajte izveštaj o novčanim tokovima kompanije i indirektno ste zavirili u njen bankovni račun. Danas, nakon propasti dot-coma i otkrivanja finansijskih prevara s kraja devedesetih i početka 2000., novčani tok je ponovo miljenik Wall Street-a. On je postao istaknuto merilo pomoću kojeg analitičari procenjuju kompanije. Ali Voren Bafet je posmatrao gotovinu sve vreme, zato što zna da je to brojka na koju finansijska umešnost najmanje utiče.
Pa zašto menadžeri ne obraćaju pažnju na gotovinu? Iz različtih razloga. U prošlosti, niko to od njih nije ni tražio (prema tome, ovo je početak promena). Neki viši izvršni rukovodioci mogu da ne brinu o gotovini - barem dok ne bude prekasno - tako da ni u njihovim direktnim izveštajima neće biti mnogo reči o tome. Ljudi u finansijskim organizacijama često veruju da je gotovina samo njihova briga i ničija više. Ali uobičajeni razlog za to je prosto nedostatak finansijske inteligencije. Menadžeri ne razumeju pravila računovodstva koja određuju dobit, tako da pretpostavljaju da je dobit gotovo isto što i neto gotovina koja ulazi u kompaniju. Neki ne veruju da njihovo delovanje utiče na stanje gotovine u kompaniji; drugi možda i veruju, ali ne razumeju kako.
Postoji još jedan razlog, a to je činjenica da je jezik u izveštaju o stanju blagajne pomalo tajanstven. Čeran i Jusim su se u svom članku zalagali za jednostavan lek protiv finansijske prevare: "detaljan, lako čitljiv izveštaj o novčanim tokovima" koji treba dati upravnom odboru, zaposlenima i investitorima. Nažalost, niko, koliko mi znamo, nije prihvatio taj predlog. Tako smo ostali na uobičajenim izveštajima o novčanim tokovima. Većina njih, iako detaljni, ljudima koji nisu iz sveta finansija teški su za čitanje, a o razumevanju da i ne govorimo.
Ali, hajde da govorimo o ulaganjima koja se isplate - ako odvojite vreme da biste razumeli gotovinu, moći ćete da se probijete kroz mnogo dima i magle koje su stvorili finansijski umetnici vaše kompanije. Možete da vidite koliko je vaša kompanija dobra u pretvaranju dobiti u gotovinu. Možete da otkrijete prve znake koji upozoravaju na probleme, i znaćete kako da upravljate da bi vaš novčani tok bio zdrav. Gotovina je provera stvarnosti.
Jedan od nas, Džo, je naučio koliko je gotovina važna kad je na početku svoje karijere radio kao finansijski analitičar u jednoj maloj kompaniji. Kompanija se borila za opstanak i svi su to znali. Jednog dana su i finansijski direktor i revizor igrali golf i bili nedostupni. (To je bilo u vreme kad nisu svi imali mobilne telefone, što vam govori i koliko je Džo star.) Bankar je pozvao kompaniju i razgovarao sa generalnim direktorom. Direktoru se očigledno nije dopalo ono što je čuo od bankara, pa je pomislio da bi bilo bolje da on razgovara s nekim iz računovodstva ili finansija. Tako je poziv prebacio Džou. Džo je saznao od bankara da je kreditna linija kompanije preopterećena. "Pošto je sutra dan isplate," rekao je bankar, "interesuje nas kako planirate da pokrijete dospelu obavezu?". Razmišljajući brzo (kao i uvek), Džo je odgovorio - "Uh, mogu li kasnije da vam se javim?" Zatim je malo istraživao i otkrio da je jedan veliki klijent dugovao kompaniji veću sumu novca i da je ček koji samo treba naplatiti - zaista - bio među poštom. Rekao je to bankaru, i bankar se složio da pokrije dospelu obavezu, pod uslovom da Džo donese ček klijenta u banku, čim stigne.
Ček je, međutim, stigao istog dana, ali posle zatvaranja banke. Stoga je prva stvar koju je Džo sutradan ujutru urado, bila da se odveze do banke s čekom u ruci. Stigao je nekoliko minuta pre nego što je banka otvorena i primetio da se red već bio formirao. U stvari, video je da je nekoliko zaposlenih iz njegove kompanije već bilo tamo i u ruci držalo svoje novčane doznake . Jedan od njih mu je prišao i rekao: "Znači i ti si shvatio?" "Shvatio! šta?" pitao je Džo. Čovek ga je pogledao skoro sažaljivo. "Shvatio to. Mi nosimo naše platne čekove u banku svakog petka čim ih dobijemo. Unovčimo ih i onda novac deponujemo u svoje banke. Tako možemo biti sigurni da čekovi neće ostati bez pokrića - a ako banka ne bude htela da ih unovči, ostatak dana možemo da provedemo u traženju posla."
To je bio jedan od dana kad je Džoova finansijska inteligencija značajno odskočila. On je shvatio ono što je Voren Bafet već znao: gotovina je ta koja kompaniju održava u životu, i novčani tok je kritičko merilo njenog finansijskog zdravlja. Da biste vodili preduzeće - bilo koje preduzeće, potrebni su vam ljudi. Za kompaniju vam je potreban prostor, telefoni, električna mreža, računari, zalihe i slično. I sve to ne možete da platite svojom dobiti, jer dobit nije stvaran novac. Gotovina jeste.
Odlomak iz knjige Finansijska inteligencija, Karen Berman, Džo Najt, ASEE Books.
Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.biz  . . .
 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Jezik III

(postavljeno 24. februara 2014. godine)
„Da li možeš da me posavetuješ kako da se postavim u situaciji na poslu?“ pitao me je Milenko, dugogodišnji poznanik. Prihvatio sam. Bio sam uveren da ću mu dati savet i pomoći mu. Milenko je pametan momak i video sam da dobro procenjuje situacije, ljude i odnose. Samo jedno sam zaboravio. Da jezik može biti brži od pameti.
Neočekivano, u Milenkovoj firmi dogodile su se promene. Pre nekoliko meseci, on i kolege dobili su novog direktora. Uprava centrale u Nemačkoj je tako odlučila, jer su bili nezadovoljni. Svuda je kriza, ali nigde im rezultati nisu tako loši kao u Srbiji. Nisu imali razumevanja za opravdanja. Cenu neuspeha je platio direktor, dok su Milenko i ostali menadžeri promenu sačekali na radnim mestima. Ipak, u vazduhu se osećala neizvesnost kod svih. Ostanak na radnom mestu nikome nije bio zagarantovan.
Milenkovi rezultati, međutim, bili su dobri. Uspeo je da ispuni plan, naplata mu je bila dobra, kupci su ga cenili. Svaki problem je rešavao brzo. Snalažljiv je i dovitljiv. Uvek ima informacije o konkurenciji, o kupcima, čak i o kolegama. Osećao sam se kao trener koji samo treba da svom, inače sjajnom plejmejkeru, pokaže još neku fintu.
Sa tim utiskom nadmoćnosti, objasnio sam Milenku kakav je mogući sled događaja kod takvih promena. Novi direktor ima odobrenje da promeni celu ekipu. Verovatno neće promeniti sve, ali će od njih šest promeniti barem dvojicu. Očekuju ih pojedinačni razgovori sa novim direktorom i veoma je važno da se postavi pametno na tom sastanku. Bivšeg direktora ne bi trebao da spominje, već da više obrati pažnju na odobravanje planova i ciljeva novog direktora.
„Ali ti planovi su potpuno nemogući i nerealni“, zavapio je Milenko. Uzvratio sam mu da sada nije trenutak da razmišlja u tome. Sada se odlučuje ko će ispasti iz voza, a ko ostaje. Kada se malo slegnu stvari naći će već načina kako da novom diši predstavi svoje ideje. Sada nikako. Ako mu se i tada ne bude dopadala direktorova vizija, polako će gledati da se prebaci u neku drugu firmu. Dok ne nađeš bolje, ćuti i trpi.
Osećao sam se pomalo kao Duda Ivković, kada na tajm-autu postavi taktiku i dogovori sa igračima koju kombinaciju odigrati u sledećem napadu. Odlučili smo se da odigramo pametan i pozicioni napad. Pružili smo ruke i razišli svako na svoju stranu. Milenko je otišao na teren, a ja sam seo na klupu, iščekujući rezultat.
Sutradan popodne, posle obavljenog razgovora, Milenko me je pozvao telefonom. Nestrpljiv da čujem ishod meča koji je moj igrač odigrao, odmah sam podigao slušalicu. Po glasu sam odmah naslutio da se nije završilo povoljno.
„Rekao sam mu sve šta mislim. šta ne valja i zbog čega smatram da neće moći da popravi rezultate. Ne vredi. Ja sam iskren čovek. To što on hoće od nas, nema blage veze sa stanjem na terenu. Uopšte ne vidi probleme. Nema pojma gde je došao. Rekao sam mu da želim da napustim posao. Ne vidim sebe u takvom timu. Loša je atmosfera. Rezultati će biti još slabiji…“ „Čekaj,čekaj…“, izgovaram u potpunom čudu, „ kakva iskrenost, kakvi saveti, kakva svoja mišljenja…O čemu pričaš Milenko? Takva kombinacija ne postoji ni u jednom udžbeniku. Sa direktorima, pogotovu novim, samo treba da se složiš i sačekaš pogodan trenutak da objasniš svoje ideje.“
„Nema veze. Naći će se novi posao lako. Ne mogu da lažem i da se pravim da je sve u redu. Da mu se smeškam i uvlačim, a da ne verujem u to što mi priča. Nisam takav čovek. Govorim ljudima šta stvarno mislim i takav sam. Pošteno radim i pošteno govorim.“
Ne mogu da verujem to što čujem. Odigrati poslednji napad tako neiskusno. Naravno, novi direktor je oberučke dočekao poklonjenu loptu. Zahvalio se Milenku, odao mu priznanje pred svima, nahvalio ga, obećao pomoć ako negde zaškripi, ponudio svu moguću podršku i zamenio u roku od jedne nedelje.
Prošlo je nekoliko meseci od tada. Milenko još traži posao. Valjda je shvatio da ponekad i neke vredne osobine imaju visoku cenu.
Dok pišem ovu priču, prisećam se svog razrednog iz osnovne škole, nastavnika fizičkog i cenjenog košarkaškog trenera Ace Janjića. Imao je običaj da nas izgrdi za učinjene nestašluke i da neprijatnu besedu uvek završi ponavljajući tri reči – vreme, mesto i način. Ne sećam se nijedne druge njegove rečenice. Ova je ostala urezana za čitav život.
Vreme, mesto i način. Dugo mi nije bilo jasno šta znači ta rečenica praćena visoko podignutom rukom sa tri prsta. Shvatio sam tek mnogo godina kasnije. Kada sam počeo da radim. Tu se nestašluci ne praštaju sa grdnjama, već koštaju mnogo više. Novca i karijere.
Milenko nije išao sa mnom u isto odeljenje. Nije ni trenirao košarku kod Ace. Zato nije ni mogao da čuje reči mog, na žalost pokojnog, učitelja. Ali možda mogu da mu ih prenesem preko ove priče.
Za sve u životu postoji pravo vreme, pravo mesto i pravi način.
Pa i za iskrenost.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com  . . .

 

Razlika između
menadžera i lidera

(postavljeno 20. februara 2014. godine)
"Vrhovni rukovodioci su odgovorni za 85% neuspeha u pogledu kvaliteta, pa oni i moraju biti predvodioci promena." J.M.Djuran
Rukovođenje se definiše kao vođenje jedinstvene akcije u ostvarenju poslovnih ciljeva organizacije. Menadžment je mnogo širi pojam od rukovođenja. U okviru menadžmenta, akcenat je na racionalnoj analizi situacije, razvoju strategije, koordinaciji aktivnosti, upravljanju i kontroli zaposlenih.
Da bi se obezbedio kvalitet, neophodni su i vođstvo i menadžment. Tačnije, kontinuirani uspeh jedne organizacije i unapeđenje kvaliteta postiže se smenjivanjem i dopunjavanjem ova dva procesa. Dobar vođa ne mora da poseduje menadžerske veštine. To mogu da poseduju njegovi saradnici. Ali, uspešan menadžer, top menadžer, treba umeti da vodi ljude. 
Lider: 
     • razvija, 
     • uliva poverenje, 
     • radi dobre stvari
Menadžer: 
     • održava, 
     
 kontroliše, 
     
 radi stvari dobro
Posedovanje harizme kod lidera zavisi od njegovih ličnih kvaliteta, njegove ličnosti, situacije u kojoj deluje, itd. Da bi imao harizmu, potrebno je da lider ima zajedničke interese sa zaposlenima, visok stepen poverenja u zaposlene, da se dopada zaposlenima, da ima sposobnost da utiče na njih, da ima imidž kompetentnosti, stručnu osposobljenost, uspešnost u radu i rukovođenju.
Da bi uspešno mogao da vodi zaposlene, rukovodilac mora da poseduje odgovarajuću moć. Izvori moći su različiti, zavise od samih rukovodilaca i njihove uloge u organizaciji:
     • legitimna moć - zasnovana na autoritetu i hijerarhiji same funkcije
     • moć nagrađivanja - nagrađivanje poželjnog ponašanja u vidu zarada, napredovanja, nagrada
     • prinudna moć - uticaj putem kazni
      referentna moć - uticaj na zaposlene putem ličnog primera
     • stručnjačka, ekspertska moć - zasnovana na stručnom znanju rukovodioca.
Za vođenje zaposlenih prema kvalitetu najbolje je kombinovanje svih navedenih vrsta moći. što više imate vlasti, manje bi trebalo da se koristite njome. "Svoju vlast učvršćujte i gradite prenoseći ovlašćenja na druge", izjava je jednog od izvršnih direktora u Colgate Palmolive.
U praksi naših domaćih preduzeća dolazi do poistovećivanja pojmova menadžment i rukovođenje, a upravljanje se smatra jednom od funkcija menadžmenta. Rukovođenje, samo po sebi, ima vodeću, kreativnu i operativnu ulogu u oblikovanju ambijenta za kvalitet. Sama uloga top menadžmenta u izgradnji ambijenta za kvalitet proizilazi iz shvatanja upravljanja kvalitetom. Svoju ulogu top menadžment ostvaruje oblikovanjem vizije, misije, strateških planova, i sl.
Zahtevi zaposlenima se obično postavljaju u vidu pisanih standarda, uputstava, procedura i stalnim usmenim zahtevima.
šta bi top menadžment trebalo da čini kako bi razvio ljudske resurse?
     • Da ima dobar kontakt sa zaposlenima i stabilne odnose.
     • Da bude spreman da preuzme rizik.
     • Da ima dovoljno vremena za sprovođenje odluka.
     • Da stvori uslove za inovaciju.
     • stalno planira i govori zaposlenima o budućnosti.
Top menadžment svoju ulogu ostvaruje u izgradnji organizacionog ambijenta za kvalitet od planiranja, preko selekcije kadrova, uvođenja u posao, obučavanja i razvoja kadrova, pa sve do organizovanja, motivisanja i kontrole. Ličnim angažovanjem, rukovodilac pokazuje zaposlenima da je interes rukovodstva i samih zaposlenih uspeh organizacije i kvalitet posla na kome zajednički rade.
Veliki je značaj neposrednih rukovodilaca za izgradnju ambijenta za kvalitet. Neposredni rukovodioci su u direktnom kontaktu sa zaposlenima. U velikim sistemima zaposleni nikada nemaju prilike da vide svoje vrhovne (top) menadžere. Zaposleni uglavnom kontaktiraju sa svojim prvim rukovodiocima i oni za njih predstavljaju preduzeće, odnosno poslodavca. S tim u vezi, i ponašanje zaposlenih u velikoj meri zavisi od neposrednih rukovodilaca. Preduzeće koje zanemari važnost neposrednih rukovodilaca gubi šansu da uspešno sarađuje sa zaposlenima, kao i šansu da obezbedi kvalitet.
Neposredni rukovodilac mora da bude ovlašćen da iskazuje potrebe, definiše neophodne uslove za prijem i raspored saradnika. On planira poslove i delegira ih svojim saradnicima, koordinira realizaciju poslova, kontroliše i vrši korekcije. Bez dobro odabranih i obučenih neposrednih rukovodilaca, nemoguće je izgraditi ambijent za kvalitet. Organizacija koja želi da unapredi kvalitet, neophodno je da u svoje aktivnosti uključi i selekciju i edukaciju neposrednih rukovodilaca.
Lični primer, moralni i stručni autoritet mogu razviti kreativnu energiju zaposlenih i stvoriti povoljnu klimu za kvalitetan rad i uvažavanje potreba klijenata.

Integralni tekst preuzet
sa sajta razvoj-karijere.com  . . .

 

Sam svoj gazda na 5 načina:
U biznis se može i sa 2.500 evra

(postavljeno 17. februara 2014. godine)
U Srbiji najbolje prolaze oni koji pokrenu posao uz minimalna ulaganja, a gde je moguć brz obrt novca. Za pokretanje nekih od tih poslova, uz malo snalažljivosti, u startu je dovoljno i 2.500 evra. Ipak, poznavaoci tvrde da ne treba srljati. Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže za “Blic” da “brz” novac više ne može da se zaradi kao ranije.
- Tržište se promenilo, i treba biti oprezan. Mnogi su otvarali frizerske salone, kafiće, pekare, pa su brzo morali da zatvore jer nisu imali dovoljan promet. Ljudi danas imaju sve manje novca a sve je veća konkurencija - upozorava Rajić.
One hrabre, koji reše da se upuste u biznis, savetuju da u početku rade i do 12 sati dnevno, nađu sebi dobre saradnike i ne razbacuju novac na sirovine.
  
“Blic” je odvojio nekoliko poslova u kojima je moguć brz povraćaj novca i dobra zarada. Treba imati na umu i da svaki od ovih poslova ima svoje zamke, koje, ako se loše procene mogu da dovedu do bankrota.
Frizerski salon
Za frizerski salon potreban je lokal od oko 30 kvadrata, a iznajmljivanje tog prostora, koji i ne mora da bude u pešačkoj zoni, košta od 200 do 600 evra. Za komunalije bi mesečno trebalo izdvojiti najmanje 100 evra. Treba uračunati i repromaterijal, oko 500 evra, te platu i doprinose za jednog radnika oko 350 evra. Uz malo bolji promet, mesečni prihod može biti oko 2.000 evra, dok su rashodi od 1.200 do 1.600, dakle zarada je od 400 do 800 evra mesečno.
Agencija za usluge
Kod agencija je u startu moguće uštedeti prostor za usluge, jer se može u te svrhe adaptirati i deo stana. Jedan radnik, znači i minimalnih 350 evra. Za računar je u početku potrebno odvojiti oko 500 evra, i računati dodatnih oko 40 evra mesečno za internet konekciju i nešto skuplje komunalne usluge koje važe za firme. Ako je agencija, recimo, specijalizovana za posredovanje u iznajmljivanju nekretnina, provizija agenta se kreće od 30 do 50 odsto od vrednosti kirije izdatog stana. Ako je otvorena advokatska kancelarija, zarada može biti vrlo visoka, jer pisanje tužbe košta oko 100 evra, a toliko i svaki izlazak na ročište.
Gajenje šampinjona
Za ovaj posao potrebna je zatvorena tamna prostorija od najmanje 50 kvadrata u koju se ubacuju metalni rafovi. Za prostoriju bi trebalo odvojiti bar 300 evra, dok raf dužine tri i visine dva metra košta oko 100 evra, a potrebno je bar 10 rafova. Pečurke ne podnose promenu temperature, pa u takvoj prostoriji moraju postojati i dva klima-uređaja, što košta oko 600 evra. U jednoj turi u takvom prostoru moguće je držati do 500 džakova komposta, svaki daje do 5,5 kilograma pečuraka, a košta 215 dinara. Prihod po takvoj turi u proseku je oko 3.500 evra.
Pekara
Najskuplja stavka je oprema za koju bi trebalo odvojiti do 10.000 evra. I za malu pekaru potreban je prostor od bar 50 kvadrata, za koji je, u zavisnosti od grada i lokacije, potrebno od 500 do 1.200 evra. Za repromaterijal i režiju može da se prođe i sa 1.500 evra, a kad se podvuče crta, u proseku mesečni profit može da iznosi isto toliko. To znači da bi samo za otplatu opreme, pekar morao da radi bar godinu dana, pod uslovom da je pekara na prometnom mestu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta blic.rs  . . .
Autor: M.K. | 16. 02. 2014.

 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Jezik II

(postavljeno 17. februara 2014. godine)
U ljudima se nalaze neverovatne priče. Da bih ih saznali, ponekad je dovoljno postaviti pravo pitanje. To mi se dogodilo pre nekoliko nedelja, kada sam upoznao Klausa, direktora jedne austrijske banke, i Marka, njegovog zamenika. Obojica su ozbiljni poslovni ljudi. Naravno, o ozbiljnim temama smo razgovarali: kamate, garancije, devizni kursevi, kreditne linije. Pred kraj, upitao sam ih kako su se i kada upoznali. Pogledali su se, obojica nasmejali i to mi je bio znak da počinje najzanimljiviji deo našeg sastanka.
Klausova priča:
Nisam se baš previše obradovao kada su mi rekli da idem u Srbiju. Nisam bio siguran da li sam dobio unapređenje ili sam kažnjen. S obzirom na to da sam profesionalac, mišljenje sam sačuvao za sebe. Znao sam da smo kupili banku koja je bila ranije u državnom vlasništvu i da treba da je postavim na noge. Trudio sam se da to prihvatim kao izazov. Kada sam sleteo na aereodrom u Beogradu sačekala me je neka gužva. Vrvelo je od policije. Pomislio sam da je verovatno sleteo avion sa Kinezima, pa im treba vremena da uporede slike na pasošima, kao što se događa na mnogim evropskim aerodromima. Ljudi su nešto šaputali i po licima sam video da se nešto mnogo ozbiljnije dogodilo. Jedan od saputnika mi je saopštio da su upravo ubili premijera. Tada sam bio siguran da su me u Srbiju poslali u po kazni.
Na prvom sastanku sedeo sam sa zamenicima. Stariji ljudi, prilično bez energije. Pitao sam da li iko u banci govori nemački. Rekli su mi, ima jedan mali iz IT službe. Dok nije došao prevodilac gledali smo se i smeškali jedni drugima. Doveli su Marka. Kada je izgovorio „Guten morgen“ bilo mi je malo lakše. Marko mi je u početku bio pomoć samo oko prevođenja. Kada se i porodica doselila lista pitanja naglo se proširila. Zahvalan sam mu što je uvek bio tu kada je bilo neophodno. Prisustvovao je svim važnijim sastancima, tako da je vremenom postao najupućeniji. Počeo sam da mu dajem zadatke izvan opsega IT podrške. Obavljao ih je veoma rado i vrlo žustro. Ubrzo je unapređen u direktora jednog od sektora. Primetio sam da veoma brzo uči i da svaki zadatak oduševljeno prihvata. Sa mnom je proveo već nekoliko godina i znao je dobro kako razmišljam i šta očekujem od saradnika. Sve je imao prilike da posmatra i uči dok mi je pomagao oko prevođenja.
U međuvremenu sam naučio srpski jezik, tako da Marko više nije potreban za prevođenje. Ali, u poslu je sve više neophodan. Unapredio sam ga pre godinu dana u svog zamenika. Prethodni, koje sam zatekao po dolasku, odavno su smenjeni. Sada imam odličan tim, banka dobro radi i jedna je od najvećih u Srbiji.
Markova priča:
Godinu dana pre nego što ću se zaposliti u domaćoj banci, završio sam fakultet. Govorim engleski i nemački, ali to šefovima nije bilo od naročite važnosti. Zaposlio sam se kao rukovodilac IT službe. Prvih nekoliko godina proveo sam obučavajući zaposlene kako da uopšte uključe kompjuter. Gospođe iz računovodstva zvale su ih „đavoljim napravama“. U živote su im ušle neke nove reči koje sam, kako su mislili, samo ja znao da prevedem. Print, file, delete, insert… Trčao sam po po spratovima banke od ujutru do uveče držeći im kurseve tog nepoznatog jezika. Već sam počeo da se javljam na telefon sa „Služba za prevođenje, Marko na telefonu…“ ali ni to nisu primećivali, samo bi bez pozdrava izgovorili „Mare, sine, šta znači kad se pojavi ona ikonica sa znakom upozorenja… Naročito im je bila nepoznata reč SAVE, tako da sam provodio sate i sate spašavajući dokumenta koja su lutala po svemiru. Odštampao sam im velike natpise na kojima je pisalo krupnim slovima SAVE. A sebi sam postavio napis „SAVE ME“ Kada su me hitno pozvali da dođem u kancelariju direktora, mislio sam da je vezano za računare. Nisam znao da je stigao novi direktor niti da je Nemac. Doveli su me kao da sam spasitelj, što je i razumljivo posle tolikih SAVE kurseva za zaposlene. Tako sam postao i prevodilac za nemački. Nisam bio siguran da li sam dobio unapređenje ili sam kažnjen. S obzirom na to da sam profesionalac, mišljenje sam sačuvao za sebe.
Direktor je uvek bio jasan i precizan. Kod Nemaca teško prolazi srpski mentalitet lako ćemo. Čini mi se da je njegovim saradnicima to bilo najteže da shvate. Odmah sam primetio da nije zadovoljan zamenicima. Morao sam da prevodim i to nezadovoljstvo. Neobično mi je bilo kada bih svojim dojučerašnjim šefovima izgovarao veoma oštre kritike, prenoseći ono što je direktor govorio. Mada, istovremeno je to bilo i vrlo zabavno. Slušao sam šta im je govorio i saznavao šta ne sme da se radi kod njega. Trudio sam se da upijam svaku reč. Direktor je veoma stručan i vredan poštovanja.
Bilo je i neobičnih zahteva. Kada mu je došla porodica dobijao sam zadatke koji nisu vezani za posao u banci. Jednom sam tražio vodoinstalatera, drugi put sam pregovarao sa arhitektom u vezi sa renoviranjem stana, nalazio igraonice za dečije rođendane… Nisam to smatrao ponižavajućim. Trudio sam se da iskoristim svaku priliku. Shvatio sam ubrzo da su svakom direktoru, osim stručnjaka, neophodni i oni kojima veruje i koji su mu odani. U stvari, za to radno mesto sam se osposobljavao. Jezik mi je otvorio vrata, neočekivano. Bez njega se naredna unapređenja možda ni ne bi ukazala.
Tako su mi Marko i njegov direktor ispričali priču o jeziku iz dva ugla. Setio sam se kako mi se mnogi žale da im je teško da uče strani jezik ukoliko ga ne koriste u poslu. Ali, kažu mi ozareni, da bi počeli da uče ma koji jezik, istog trenutka kada bi se od njih to tražilo, na nekom novom, bolje plaćenom poslu. Samo da imaju neku garanciju. Iskustvo mi govori da to ne ide baš tako. Jedna izreka kaže da su za uspeh u životu potrebne dve stvari. Prvo je sreća: to je ono kada se čoveku pruži povoljna prilika. Drugo je pamet: ona čoveku omogućuje da iskoristi povoljnu priliku.
Zato budite strpljivi i čekajte svoje prilike. Ali, dok čekate, nije loše i da naučite neki strani jezik. Trebaće vam za sastanak sa prilikom. Znate, ona govori mnogo jezika. Ko zna na kom jeziku će progovoriti sa vama.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com  . . .

 

Konsultantske usluge
uz podršku Evropske
banke za obnovu i razvoj
(postavljeno 13. februara 2014. godine)
Konsultantska kuća Western Balkans Consulting (WBC) sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) otpočela saradnju na podršci privrednim subjektima u Srbiji kroz program Poslovne savetodavne usluge (BAS) EBRD-a.
Kako BAS funkcioniše?
BAS projekti traju oko četiri meseca omogućavajući preduzećima da se razvijaju i rastu kroz jačanje konkurentnosti, efikasno upravljanje, povećanje kvaliteta i poboljšanje strateškog poslovnog planiranja. BAS se sprovodi kroz upravljačke strukture preduzeća a uz pomoć tima lokalnih eksperata. Trenutno postoji oko 600 BAS tekućih projekata u 20 zemalja jugoistočne Evrope, Rusije, Mongolije, Centralne Azije i južnog Kavkaza. BAS angažuje preko 4000 lokalnih kvalifikovanih i od strane lokalnih kancelarija odobrenih konsultanata.
Integralni tekst vesti
pročitajte na sajtu poslodavci.rs

 

NjVP ili šampioni
(postavljeno 29. januara 2014. godine)
U vremenu kada se tempo igre u tržišnoj utakmici svaki dan sve više ubrzava i kada je borba sve nemilosrdnija, potrebno nam je nešto što će kompaniju da izbaci ili zadrži na vrhu. Vidimo ogroman broj sličnih kompanija koje posluju na sličan način, imaju slične proizvode i slično su pozicionirane. I najvažnije: zapošljavaju slične ljude. Značenje pojma ˝slično˝ se ogleda, pre svega, u sličnosti u razmišljanju i samim tim i ponašanju. Često im čak i menadžeri liče, utegnuti u kratke sakoe uskih rukava i zašiljenih cipela. I bilo da su moderni ili demode, mladi ili manje mladi, visoki ili niski, imaju okvire koji ih ograničavaju u razmišljanju, što znači i u delovanju. I zbog toga ćemo često čuti da je privredno okruženje loše (ne kažemo da nije), da je konkurencija jaka (ne kažemo da je nema) i da ˝narod nema para˝ (već decenijama niko na ovim prostorima ne tvrdi suprotno). Ako je sve tako, koji je razlog da opet ima uspešnih firmi koje se izdvoje iz mase proseka? Kako baš njima da se posreći? I naravno, ne govorimo o tajkunsko-političkim firmama koje pod plaštom raznih monopola steknu poziciju, nego o poslovima gde se na vetrometini stiče ime. Ili propada.
U svakom poslu ima uspešnih i neuspešnih, bilo da se radi o fabrikama tepiha, hotelima ili lizing kućama. Setite se koliko je samo banaka ugašeno ili prodato uspešnijima u poslednjih desetak godina. A bankarstvo se smatra za posao gde cvetaju ruže u odnosu na posao kojim se mi ostali bavimo. ˝Lako je njima, da ti znaš kako je u našem biznisu˝, počinju žalopojke. Na kraju dođemo do toga da u svakom poslu, bilo to šišanje trave ili pravljenje čipova za telefone postoje uspešni. Kako su baš oni uspešni, a ne neko drugi?
Odgovor je jednostavan: šAMPIONI. šampioni prave tu razliku. Zanatlija koji u ruci drži isti obućarski alat napravi kvalitetniju i lepšu cipelu nego drugi. Arhitekta sa istim budžetom napravi funkcionalniju zgradu od druge, koja se uz to može smatrati umetničkim delom. Trener izvuče iz svoje ekipe maksimum, menadžer iz svog tima takođe. I to tražeći jake strane i na tome gradeći strategiju uspeha.
Imate li šampione u firmi ili gomilu NjVP? Pitate se šta je NjVP? Pa, kako da njega (ili nju) propustimo? Njegovo Veličanstvo Prosečni! Lako se prepoznaju: ni za pohvalu, ni za otkaz. Sve što im se kaže, nekako urade. Nikad više, ponekad malo manje od traženog. Tekući dnevni posao rade, katkad otaljavaju. I to je domet NJVP. I nemojte, molim, da im (za)dajete nešto drugo... jer za to nisu obučeni, nemaju vremena od dnevnih poslova itd, itd, itd. Uostalom, dobro je znano da ko nešto želi uraditi nađe način, a ko ne želi nađe izgovor.
I kad se spomene NjVP, uvek se setim pričice o dečaku koji je napunio 5 godina i nije progovorio nijedno slovo. Vodili ga roditelji kod raznih lekara. I ništa. Na kraju im preporuče nekog velikog stručnjaka (uvek se nađe neko ko problem može da reši) koji posle silnih muka navede dečaka da kaže ˝A˝. I nastade slavlje, roditelji čestitaju, doktor se zadovoljno smeši i trlja sedu bradu dok vesele medicinske sestre toče alkoholna pića sakrivena u ormariće prve pomoći. I kad se euforija stiša umni doktor se okrenu prema dečaku i reče:˝Hajde sad, kaži B!˝. Sve oči uprte u mališu, koji se nonšalantno promeškolji u stolici i odgovori: ˝Zbog toga i nisam hteo da kažem A.˝
Za razilku od NjVP, šampion odmah izdeklamuje azbuku, abecedu, pokuša (nekad mu i uspe!) grčki alfabet i poželi da zna hindu. Japanska slova ipak ostaju za tetovaže Janka Tipsarevića. Ovo ne znači da je šampion = Supermen. šampion nije nadčovek i nema više pari ruku kao šiva. On je samo vrlo uporan. Kad on krene glavom kroz zid, zid popusti. I motivisan. Toliko je motivisan da morate da ga šaljete na kurs demotivacije.
Kako uopšte razlikovati šampiona od NVP? Po obilku ušne školjke ili boji očiju? Ili ¨samo¨ po delovanju. Njega ne parališe strah. Akcenat je na: NE PARALIšE. Jer, nije da straha nema, šampion nije Čak Noris. šampion ima želju da pokrene (sebe i druge) i da preuzme rizik, potpuno svestan odgovornosti. I da se izbori za postavljeni cilj.
Kako privući šampiona? Da li dati oglas: Tražimo šamipona da se priključi našem pobedničkom timu...? Uostalom, kakav bi to naš tim bio ako ne sam pobednik do pobednika - barem u lepo sročenom oglasu HR službe... Ili će šampion sam doći, privučen novim projektom ili nekom sličnom šansom da se iskaže, kao leptir na fenjer? Da li će ga pre privući harizma lidera ili ˝bablji stil˝ nekog mediokriteta koji je igrom slučaja ili politike zaseo u fotelju? Jer, pomenusmo već da kompanije zapošljavaju slične ljude. Ako i nisu slični, vremenom slični postaju. NjVP proizvode NjVP, a šampioni rađaju šampione.
Pravite šampione.
Kažu da situacija pravi heroje od običnih ljudi. Upalite iskru i napravite novog šampiona u vašem okruženju. Dajte im vetar u leđa, dopuštajući i da pogreše. Uživajte u uspesima, učite iz neuspeha. Uspesi će se ponavljati, greške će nestajati.
Slavite šampione.
Svako ljudsko biće želi da bude prihvaćeno. A tek šampioni, koji ulažu sebe mnogo više nego drugi? Da bi se plamen razgoreo treba kiseonika. Podrškom i priznanjem razgorite vatru. A pravi šampion će uzvratiti još većim dostignućima. I želeće da podeli sa drugima svoje znanje i uspeh.

Integralni tekst 
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Dobrica Stevanović

 

Tašna-mašna firmu
najlakše prepoznati
po broju radnika

(postavljeno 11. januara 2014. godine)
U Srbiji, prema procenama, postoji više od 20.000 tašna-mašna firmi, kojima gazde nagomilaju dugove, a onda ih namerno gurnu u stečaj.
Tašna-mašna firme prepoznaju se najčešće po tome što imaju jednog ili nijednog zaposlenog.
U Srbiji ima više od 45.000 firmi u kojima je zaposlen jedan ili nijedan radnik, dok ostali zaposleni, ako ih ima, pare dobijaju na ruke. Međutim, takva praksa ne znači automatski da je firma tašna-mašna. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da neke od tih firmi zaista funkcionišu sa malim brojem ljudi.
"Problem je što je fantomskim firmama teško ući u trag. Koliko se manipuliše sa osnivanjem firmi, za nas je velika magla. Ne zna se koliki broj preduzeća je živ i radi pod drugim imenom, a koji je zaista ugašen i nestao. Kod nas je bilo mnogo slučajeva da, po skraćenoj proceduri, mnogi otvaraju firme i na ukradenu ličnu kartu. Pravi vlasnici tog dokumenta nemaju pojma šta se dešava, pa kad im dođe policija na vrata, nađu se u neobranom grožđu. A sve počinje i završava se s državom koja ne radi svoj posao", navodi Savić.
Gazdama fantomskih firmi na ruku ide i to što je procedura za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću jednostavna, a registracija košta samo 100 dinara. Zato i ne čude zabrinjavajući podaci Poreske uprave. Poreznici su, naime, zbog dugova blokirali 52.000 firmi, a svakoj drugoj na račun mesecima nije legao ni dinar.
Savić smatra da su neka od tih preduzeća verovatno propala, mada je izvesno da je velika većina prebacila biznis na drugu firmu.
"Naravno, moguća je situacija da čak i velike firme koje su normalno poslovale, isisaju novac, rasprodaju imovinu i proglase stečaj. Takva firma ne može da isplati dugove ni prema poveriocima ni prema bankama, a još manje prema radnicima. Krajnje je vreme da država krene u raščišćavanje takvih situacija", poručuje on.
Stručnjaci se slažu da bi država, u cilju bolje borbe protiv fantomskih firmi, morala najpre da pojača inspekcijsku kontrolu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Autor: M. Krkić

 

Deset stvari
koje vas ne uče na fakultetu

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
1. Pregovaranje
Veština koja vam je apsolutno neophodna, a koju skoro ni jedna škola ne podučava. Taktike pregovaranja, verbalna komunikacija, neverbalna komunikacija, kada imati čvrst stav, kada popustiti. Sve je to nešto što se dobrim delom može naučiti, a čije odsustvo vas može mnogo koštati.
2. Sa kim ne treba da radite
Svako od nas se bar nekoliko puta u životu zaglavio sa klijentom zbog kog nam je došlo da se preselimo u šumu i zbližimo sa prirodom. Da su nas bar na fakultetu učili sa kakvim se sve ludacima i malicioznim ljudima možemo sresti za života. Sad već sa sigurnošću mogu da kažem koji će mi klijent praviti problem i takve sam poslove počeo odbijati jer nema tih para koje su vredne tog psihičkog zločina.
3. Ne postoji ispravno i pogrešno u poslu
Jer da postoji svi bi imali recept za uspeh. škola vas u životu uči da samo postoje tačni i netačni odgovori što je suštinski različito od prakse. Ne postoji ispravan niti pogrešan način da se nešto uradi, postoje samo drugačiji načini. Neke od, na prvi pogled, najglupljih ideja su ostvarile najveće uspehe. Neki od najčudnijih načina su se pokazali kao najbolji. Svet menjaju ljudi koji rade stvari na način koji većini izgleda kao da je pogrešan.
4. Ono što ste završili ne diktira vašu karijeru
Prošlo je vreme kad završite studije, nađu vam posao, radite 30 godina, dobijete sat na poklon, i odete u penziju. Vrlo je verovatno da ćete u životu promeniti nekoliko poslova koji čak nemaju veze jedan sa drugim i vrlo je verovatno da se nećete baviti onim što ste završili. Takođe, ako u praksi vidite da vam ne leži ono što ste završili najbolje je da odmah krenete dalje.
5. Talenat je važan
Da, talenat je bitan i ovome vas fakultet ne može naučiti, ali vas ne uči ni kako da ga prepoznate. Talenat čini onih 10% formule uspeha. Ne možete biti vrhunski igrač u svom poslu ako nemate talenat. Bilo da je se bavite upravljanjem, programiranjem, prodajom ili bilo čime drugim talenat će vam puno značiti. Gledajte da se u praksi upoznate makar sa nekoliko različitih veština pre nego što se odlučite da u nekoj gradite karijeru.
6. Sreća je još važnija
Znam život nije fer, neki ljudi imaju više sreće od drugih ali to je tako i sreća vam je neophodna ako planirate da budete uspešni. Već sam pominjao formulu uspeha i ona je sledeća 10% talenat 20% sreća i 70% rad. Svaki uspešan pojedinac će vam reći da je dobar deo stvari postigao u životu zahvaljujući sreći.
7. Kako da radite sa ljudima drugih disciplina
Ljudi su različiti, a moraju da rade zajedno. Kako komunicira osoba iz marketinga sa programerom, kako komunicira inžinjer sa menadžerom? što su ljudi duže na jednoj strani to im je svet jednoličniji i manje su spremni da saslušaju pristup neke druge osobe. Umeće pričanja na jeziku sagovornika je neprocenjivo.
8. Kako da prodate
Prosto je neverovatno da se jedan od najvažnijih (ako ne i najvažniji) aspekt bilo kog poslovanja ne uči na studijama. Pritom ovde ne mislim na Marketing, već na samu prodaju kao takvu. Kako prodati sebe ili kako prodati proizvod ili uslugu. Ako započinjete svoj posao ovo je veština bez koje nećete moći ništa da napravite.
9. Kako da gradite mrežu ljudi oko sebe
Nisi vredan onoliko koliko znaš već onoliko koliko ljudi znaš. Networking je neophodan kako bi uspeli u bilo kom poslu. Najveći broj poslova ćete dobijati tako što vas znaju ili tako što vas neko zna. U novije vreme više nije neophodan ni fizički networking sad je dovoljan i onaj na društvenim mrežama.
10. Kako da se nosite sa neuspehom
šta god da počnete da radite verovatnije je da u tome nećete uspeti nego da hoćete, naročito ako vam je to neki od prvih poslova. Nekome je neuspeh povod za odustajanje, a nekome je samo iskustvo. Niko vas ne uči šta kad se desi neuspeh, šta kad se desi mali neuspeh, šta kad se desi veliki neuspeh.
11. Fakultet vam nije neophodan da biste bili uspešni
Integralni tekst preuzet
sa sajta casopisinterfon.org

 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Jezik

(postavljeno 6. januara 2014. godine)
Bane ne radi u međunarodnoj kompaniji. Nema zvučne titule. Ne dolaze mu strane delegacije. šef mu nije niti Nemac niti Englez. Radi uglavnom sa domaćim stanovništvom. Znanje stranog jezika nije mu neophodno na radnom mestu. Ako ga i upitate za jezik, vrlo rado će vam preporučiti juneći, uvek mu je svež, i goveđi koji je idealan za supu. O telećem da i ne govorimo, od njega se može napraviti nekoliko specijaliteta. Bane radi u mesari „Biće bolje“ na pijaci u Bloku 44, gde vrlo često svraćam. Od njega sam naučio nešto veoma važno o poslovanju. Upravo o jeziku.
Nedeljom ujutru odlazim na moju staru dobru pijacu, sa starim dobrim spiskom koji, po starom dobrom običaju, napravi moja… hmm… dobra supruga, uvek kod starog dobrog Baneta po meso, sa starim dobrim pozdravom: „Kako je danas?“ i njegovim starim dobrim odgovorom: „Biće bolje“. Prošle nedelje, prekinuli smo naš mali obred. Već sa vrata Baneta zatičem u potpuno drugačijoj ulozi. Ozbiljnog izraza lica, razgovara sa stranim mušterijama. Našim komšijama iz bloka 70 – Kinezima.
Svako ko živi na Novom Beogradu, primetio je da su Kinezi već naučili osnove srpskog jezika i da se sa njima možete nekako dogovoriti i ako niste mandarinskog porekla. Sporazumevanje je uz pomoć ruku i nogu, a možda uspete da im nešto prodate. Naravno, ukoliko pre toga oni vama ne prodaju to isto po znatno nižim cenama. Ali, za trgovinu mesnih proizvoda pantomimom, treba imati poseban dar. Ne znam kako bih im objasnio šta su pileća jetra ili svinjska dimljena rebra. Ili, ne daj bože, da pokažem od čega se prave škembići. Izbio bi međunarodni skandal. Zanimalo me je kako će se Bane snaći u ovoj, za mene, nezamislivoj situaciji. Zatičem zapanjujući prizor. Bane na savršenom kineskom jeziku razgovara i razdraganoj mušteriji prodaje sve što je tražila, kao i ono što nije, ali Bane zna kako se to kaže na kineskom. Tako se u korpi gospođe Ming odmah našao cu kan, odnosno svinjska džigerica, njuro odnosno teletina, cuzo-svinjetina, nuzo-junetina… Sve je Bane precizno objasnio, dok sam u neverici pratio ovaj razgovor. Pošto je zadovoljna mušterija platila račun i izašla iz radnje, upitao sam Baneta, naravno, na savršenom srpskom jeziku:
„Je li, bre, burazeru, gde si ti sve ovo naučio?“
Bane, dok odlaže upravo primljeni novac u kasu, zadovoljno mi je objasnio da u poslednje vreme sve više Kineza ulazi u radnju i da im je veoma teško da mu objasne šta žele. Umesto da čeka da oni nauče srpski, on se kao svaki pametan prodavac potrudio da im priđe. Nije mu bilo teško da nauči osnovne reči kojima se nudi meso i da na taj način pridobije njihovo poverenje i poštovanje. Smeje se i kaže: „Možda ima i na drugim mestima kvalitetnog i svežeg mesa, ali nema mnogo prodavaca koji govore kineski jezik“. I vrlo brzo se pročulo za njega, jer osim dobre robe nudi mušterijama i jednostavnije sporazumevanje.
Mnogi pitanje jezika doživljavaju kao da se odriču svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Ni za živu glavu neće da nauče ni jednu reč mrskog im stranog jezika. Ponose se time što niko nije uspeo da ih natera da progovore. To im bude važnije od bilo kakvog napredovanja i boljeg statusa u firmi. Obično se ne zaustave samo na odupiranju jeziku, nego i na svemu što je novo i drugačije. Obično budu i jako teški za saradnju. Njihov jezik nije na ceni.
Takvima, nažalost, ni škola jezika neće pomoći. Možda bi bilo bolje da odu prvo kod Baneta u mesaru. Da ga samo posmatraju kako radi i za početak nauče čemu jezik služi.
Ne samo za supu. Ne samo za dinstanje.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com

 

Stiven Kavi:
Sedam navika uspešnih ljudi

(postavljeno 25. januara 2014. godine)
Savetnici za karijeru smatraju da je ponekad bitnije opustiti se na pravi način, nego svu energiju utrošiti na poslu...
Da li ste pod stresom? Da li radite prevše, jedete samo brzu hranu i malo spavate? Ne možete da se setite kako vam dečko izgleda? A ni kad ste ga poslednji put videli?
Ako ste na bilo koje od ovih pitanja odgovorili sa da, prekinite sve i menjajte sistem iz korena!
Stiven Kavi u svojoj knjizi "Sedam navika uspešnih ljudi" piše o drvoseči koji seče drva tupom testerom. Na pitanje prolaznika zašto ne naoštri testeru on odgovara da nema vremena, jer je zauzet sečenjem drva! Verovatno se pitate kakve to veze ima sa vama? Ponekad upadamo u zamke obaveza koje nam ne dozvoljavaju da sagledamo problem iz drugog ugla i pronađemo efikasniji način da ga obavimo. A nije ni samo testera ta kojoj treba oštrenje. Posvetite se i svom socijalnom, duhovnom, mentalnom životu, odmoru i prijateljima, a to će se pozitivno odraziti i na vaš uspeh na poslu ili fakultetu.
Jednostavno, naoštrite se i vi, uz pomoć sledećih sedam brzinskih saveta.
Spavajte (8 sati)
Spavanje je izuzetno bitno, jer kada vam se sklapaju oči na poslu veća je verovatnoća da ćete pogrešiti i morati da radite sve iz početka. Takođe, noć je za spavanje, a ne za rad, pa prekinite sa poslom najmanje jedan sat pre odlaska u krevet.
Vežbajte (20 minuta dnevno)
Fizička aktivnost je podjednako dobra u lečenju depresije i anksioznosti, kao i lekovi. A nije vam potrebno previše, na primer, samo malo brze šetnje poboljšaće vam koncentraciju za tren oka, tačnije 20 minuta.
Napunite frižider zdravom hranom (1 sat)
Logično je, ako u frižideru držite zdravu hranu, zdravije ćete se i hraniti. Ne ubacijte gluposti, i verujte da postoji veza između brze hrane i depresije. Naime, jedan Univerzitet u Merilendu je radio istraživanje i pokazalo se da žene koje se hrane nezdravo imaju više šansi da padnu u depresiju.
Zovite, ne kuckajte (10 minuta )
Komunikacija u vezi je veoma važna. Ako nemate vremena da popijete zajedno kafu i ispričate se uživo, bar proverite kako je vaša druga polovina, šta u tom trenutku radi. Na taj način biće sastavni deo vašeg života.
Maštajte o ljubavi ili seksu (5 minuta)
Maštanje može poboljšati vašu kreativnost i učiniti vas razboritijim, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Personality and Social Psychology Bulletin". Učesnici studije koji su zamišljali romantičnu šetnju sa partnerom postigli su bolji uspeh u kreativinim poslovima, a oni koji su zamišljali seksi scene sa nepoznatima, postigli su bolje rezultate u analitičkim pitanjima.
Zakažite odmor (7 dana)
Dokazano je da ljudima više radosti donose putovanja nego materijalne stvari. Pa eto recepta za veću produktivnost, 7 dana je dovoljno.
Odredite prioritete (5 minuta)
Provedite nekoliko trenutaka svakog dana razmišljajući o tome šta vam je zaista važno da biste smanjili anksioznost izazvanu prevelikim poslom, savetuju doktori. Na taj način postaćete svesni da sve ide svojim tokom i nećete se previše vezati za stvari koje ne možete da promenite, a tako ćete izbeći nerviranje oko nebitnih stvari.
Izvor: cosmopolitan.rs
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

O politikama
porodičnih kompanija u 1.36

(postavljeno 15. januara 2014. godine)
Jedna od prvih lekcija koja sam naučio čim sam počeo da se bavim porodičnim kompanijama jeste da je neophodno što ranije napisati politike porodičnih kompanija. Politike koje će olakšati mnoge odluke vezane za to ko, kako, kada, da li, na koji način, ... ulazi, izlazi... upravlja, rukovodi... Pre neki sat kopajući po knjigama i tragajući za novim primerima politika naiđoh na savet - "Ukoliko je dvoje naslednika i vlasništvo se ostavlja 50% svakom onda je potrebno definisati ko ima "zlatni glas" ili definisati način kako se donose odluke". Ostavih ga sa strane ali kad je podsvest, pred san, počela da radi protiv sna a za mene, pomislih - A šta bi bilo da je moj otac pokrenuo biznis i ostavio ga mojoj sestri i meni po pola al' bez zlatnog glasa? Razbudih se. Pomislih na mnoge bliske ljude koji, kao i ja sa sestrom, imaju dobar odnos (svako živi svoj život, posećujemo se, deca se lepo druže, ne pobismo se oko nasledstva...) sa bratom, braćama, sestrom, sestrama. šta bi bilo da su njihovi očevi (može i majke) uspešne firme napravili, ali da eto to što zovemo politike porodičnih kompanija nisu napisali?
Lele. Kuku. Lele.
šta bi bilo i sa bratsko-sestrinskim odnosima? šta bi bilo sa tim firmama?
Moj otac ne beše preduzetničkog duha, a ja napisah šta me iz kreveta podiglo pa sad mogu nazad. Još bih mirnije zaspao kad bih znao da će neki osnivač ovo pročitati, staviti "sa strane" i da će mu se vratiti, pred san, protiv sna a za njega, naslednike, njegove i kompaniju, njegovu. Računam ako mene nije mrzelo da ustajem zbog sebe, i njega, pa neće valjda mrzeti njega da zbog sebe i njih u blokče pored kreveta zapiše: "Početi sutra sa razmišljanjem o budućnosti firme. Ali ovaj put ozbiljno".

Integralni tekst 
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Boris Vukić

 

Iz dnevnika jednog direktora
Put kojim se ređe ide

(postavljeno 3. januara 2014. godine)
Često se pitam, verovatno kao i mnogi, šta je potrebno za uspeh u poslu?
Tražim odgovore na raznim stranama. Ponekad iz knjiga, pišu ljudi fenomenalne stvari. Biografije velikih ljudi su dragoceni primeri. Ponekad učim iz primera velikih firmi, Toyota, Sony, Samsung… Može i tako. Najviše, ipak, volim da pogledam oko sebe i da takve ljude prepoznam u svojoj okolini, među svojim prijateljima. Od njih najviše naučim i njima se divim. Jedan od njih je Maki. Od njega sam dobio važne odgovore na pitanja koja mnogi sebi postavljaju. Kada i kako pokrenuti svoj posao? Koliko je potrebno vremena? Kada nije prerano, kada nije prekasno? Te stvari ne pišu u menadžment knjigama.
Maki je primer dobro osmišljenih koraka u razvoju posla. Nije uleteo u „makazice“ , ali makazice koristi u svom poslu. Poznat je danas kao jedan od najboljih muških frizera u Beogradu, a ja sam imao tu čast da učim uz njega na putu do uspeha.
Upoznali smo se pre dvadesetak godina (uh, ala vreme leti…), kada je Maki započeo svoju frizersku karijeru. U naselju u kojem smo živeli zajedno, brzo se pročulo da postoji mladi frizer koji šiša u stanu. Nama, srednjoškolcima i studentima, nije predstavljalo problem da dođemo u njegov improvizovani kućni frizerski salon, koji se stvarao u roku od nekoliko minuta, u kuhinji, terasi, dnevnoj sobi, u zavisnosti od toga gde bi mu njegovi ukućani dozvolili. Stolica, dnevne novine ispod, makaze i mašinica u ruci i naravno, njegova ogromna energija da bude frizer.
Sa osamnaest godina odvažno je zakucao na vrata, u to vreme jednog od najboljih salona u Beogradu, i pitao ih da uči zanat. Primljen je. U početku više sa metlom nego sa makazama, Maki je vredno radio sve što mu se naredi. Ipak, u svakom trenutku je posmatrao kako radi gazda, majstor zanata. Upijao je pogledom sve pokrete, a zatim ih uvežbavao kod svoje kuće. Naravno, na našim glavama. Mi smo njemu bili preko potrebni modeli za učenje. On nama frizer koji nam je bio dostupan.
Posle godinu dana šegrtovanja, prešao je u drugi frizerski salon, tada najjači u Beogradu. Nova stepenica na njegovom putu. Počeo je da odlazi i na frizerske sajmove u inostranstvu. Učio je o novim trendovima, učestvovao na takmičenjima, pobeđivao, donosio pehare… Uspesi ga nisu poneli. I tada je zadržao mir i strpljenje. Nailazili su i teški trenuci. Znao sam za komplikovane odnose sa gazdama za koje je radio. Nimalo jednostavne situacije zbog kojih bi mnogi pobegli glavom bez obzira. Maki je vredno radio i učio, na njemu se nije primećivalo da je nezadovoljan. Kada bih ga pitao za njegov cilj, kada će da otvori svoj salon, Maki bi samo tiho prozborio „Nije još vreme“ i nastavio da radi dalje. Posao u novom salonu mu je omogućio da upozna i šiša neke veoma bitne ljude u ovom gradu. Kao sve nas i njih je osvojio svojom neposrednošću. Znao je da uradi posao, da bude nasmejan, da uspostavi kontakt koji će biti dovoljan da sledeći put traže isključivo njega. Vrlo brzo je imao mušterije koji su uspešni sportisti, biznismeni, političari. Polako je Maki za njih postajao najbitnija osoba u tom salonu. Bitnija i od samog vlasnika salona.
Razgovarajući sa njima, saznao je i ko gde radi i čime se bavi. Maki je već tada razmišljao o tome šta bi ti ljudi mogli da mu pomognu u trenutku kada otvori svoj salon. I svi su bili veoma radosni da pomognu Makiju, jer njega ne možete odbiti, on zna da pita i zamoli na pravi način. Neko je bio zadužen za pomoć u dozvolama, neko u opremi, neko u pronalaženju lokala. Ja sam, naravno, bio zadužen za boje. Maki je sve pripremio, znali smo za njegov plan, čekala se njegova odluka da započne posao.
Nakon dvanaest godina rada u drugom salonu, odlučio je da se osamostali. Ni tada nije žurio. Pažljivo je sklapao kockice svog poslovnog mozaika, birao je partnera koji će raditi sa njim, zaposlene, zatvorio finansijsku konstrukciju… Najzad, kada je otvorio svoj salon, većina mušterija je pošla za njim. A za nas nekoliko, njegovih prvih modela iz salona u stanu, Maki je spremio neobičan poklon. Iako smo svi zaposleni ljudi i možemo sada da platimo cenu njegovih frizerskih usluga, on nam je dao značajan stalni popust, jer je, kako kaže, na nama učio zanat. Da nisam imao vas, ne bih imao na kome da učim. Nije zaboravio svoje mušterije sa početka karijere, kada je on bio nepoznat mladi frizer, a mi nepoznati mladi studenti.
I zato kada me neko upita šta mislim o uspehu preko noći, ja ispričam priču o Makiju. Jer ako priželjkujete uspeh preko noći, budite spremni i na neuspeh preko noći. Ako ga, ipak, izgradite na čvrstim temeljima, on se ne može tek tako urušiti. Čitali ste, valjda, bajku o tri praseta. Sećate se koja kuća je ostala netaknuta kada je došla kriza u vidu vuka. Ona sagrađena od najčvršćeg materijala.
Zato gradite svoje uspehe temeljno. Vukovi se stalno motaju oko nas. I duvaju da sruše kućice.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com

 

Lider je u vama
(postavljeno 28. decembra 2013. godine)
Igrači koji sebe programiraju na pobedu, iznalaze rešenja i u najtežim okolnostima. To su potencijalni lideri! Neki ih hvale, neki osporavaju njihov kvalitet, ali je svima zajedničko da im se na određeni način dive. Mnogi govore o liderstvu ali malo ko ulazi u suštinu. Većina nas bi to želela da bude ali malo nas to u praksi i dostigne.
U kom smeru se igra vodi
Ako želite da budete veći igrač, jednostavno morate biti i veći lider. Vođa je uvek ispred svih i pre svega ličnim primerom pokazuje timu u kom smeru se igra vodi. Lider mora uspešno da usmerava i razvija umove pojedinaca svoga tima, mora posedovati veliko samopouzdanje, upornost i strpljenje. Liderska moć proizilazi iz njegove organizacijske sposobnosti, ona se formira i uvećava kroz korišćenje i primenu.
Ništa nije nemoguće
Za pravog vođu ne postoji zadatak koji je nemoguće izvršiti, već samo onaj za koji on trenutno nema rešenje ali za kojim uporno traga. Pravi lider poseduje praktično, primenjeno znanje. A znanje ima moć samo u onoj meri u kojoj se organizuje, klasifikuje i primeni. Zato neki najstručniji ljudi za određenu oblast imaju manje opšteg znanja od nekoga ko se smatra neobrazovanim u pravoj meri.
Saradnja među igračima
Dobar vođa tima mora da inspiriše saradnju među igračima, da rešava sukobe i nesporazume, da pravilno ukomponuje različitost svojih igrača, da pobuđuje ono što je najbolje u njima samima. On ima izrazito razvijen osećaj za pravdu; u suprotnom, ne bi na duge staze bio prihvaćen od strane svoga tima.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta smedia.rs

 

Hoćete li
pustiti orlove da polete?

(postavljeno 24. decembra 2013. godine)
Deset dana u ušima mi odzvanja rečenica koju sam slušao od pripadnika druge generacije u porodičnim kompanijama na kraju našeg zajedničkog rada - "Mi ovde smo predstavnici nekog drugog Balkana". I u potpunosti se slažem sa ovom rečenicom, ali kao (na moju žalost) malo iskusniji, moram da budem i precizniji. Oni su kandidati da budu neki drugi Balkan. Oni imaju priliku da predstavljaju neki drugi Balkan. Neko drugo, bolje, društvo koje nećemo morati dugo da čekamo.
Pred mnogim privatnim kompanijama je prilika da uskoro počnu da ih vode ili da u njihovom vođenju aktivno učestvuju pripadnici druge generacije. Po školama koje su završili (ili završavaju), po spremnosti da se usavršavaju i rade, većina njih su to već i zaslužili. Ponekima još godine života i iskustva nedostaju.
Da li će to tako biti u najvećoj meri ne zavisi od njih, već od onih koji ih najviše vole. Od njihovih roditelja. Od samoniklih od kojih su, samo posmatrajući ih, naučili lekciju iz posvećenosti poslu. Od samoniklih koji su im mnogo pričali i pričaju im o tome kakve kompanije žele da naprave.
Od samoniklih koji su o mnogim stvarima spremni da razgovaraju.
Sem o jednoj. Kada će i na koji način da im prepuste vođenje komapnije?
Dragi moji samonikli, ne traže oni od vas da abdicirate, da se sklonite, daleko bilo da umrete. Oni traže da PRIČATE. Da progovorite kakav plan imate. Ako plan još nemate, kažite im šta mislite, ako ne znate šta mislite, kažite šta osećate... bitno je samo da POČNETE. Da progovorite. Da i njih pitate - šta, kako, kada oni žele. Da ih saslušate. Da počnete da razgovarate.
Prelazak sa jedne generacije na drugu generaciju nije jednokratni događaj već proces koji vi morate započeti. Odluka o nasleđivanju u porodičnom bizisu nije samo vaša odluka, već je vaša odluka koja je rezultat razgovora o porodici, naslednicima i njihovim odnosima. Konačno, to sigurno nije odluka o podeli i deobi udela (da prostite plena) već o pravednosti.
Dragi moji samonikli, orlovi ovaj put rano ne lete. Već taman na vreme.
Ne posvetite li im pažnju, rizikujete da odlete.
Ili da slete.

Integralni tekst 
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Boris Vukić

 

Lekcije Stiva Džobsa
koje bude radni elan

(postavljeno 18. decembra 2013. godine)
Izdvojili smo sedam mudrosti jednog od najuspešnih ljudi na svetu iz kojih nešto možemo da naučimo. Danas se prepričavaju mnoge mudrosti i anegdote iz života Stiva Džobsa. Ovde smo izdvojili sedam mudrosti jednog od najuspešnih ljudi na svetu iz kojih nešto možemo da naučimo.
1) Svi stare
"Retko ćete videti umetnika u njegovim tridesetim ili četrdesetim godinama koji je sposoban da postigne nešto neverovatno.“ Stiv Džobs je znao da su inovacije podstaknute mladošću; deca upravljaju našim svetom. Stiv je svet video na potpuno drugačiji način od drugih.
Morate što pre nešto da uradite, jer sve one izuzetne stvari koje čujete u medijima postigli su uglavnom mladi ljudi.
2) Perspektiva je bitna
"Želite li da ostatak života provedete prodajući zaslađenu vodu ili da dobijete šansu da promenite svet?“
U životu je bitna perspektiva, tačka gledišta. Možda mislite da je svaki izvršni direktor isti - pohlepan, odvojen od prosečnih ljudi itd. Postoji velika razlika izmeđi Bila Gejsta i Stiva Džobsa, na primer. Razlika je u njihovim tačkama gledišta. Stivu je bilo bitno ono što prodaje, a ljubav prema samom proizvodu je ono što ga čini posebnim.
3) Nezavisnost i sloboda
"Zašto biste se pridružili mornarici kada možete da budete pirat?“
Džobs ovde govori o hakerima. Ako treba da uprljate ruke, uprljajte ih sami. Mnogo je zanimljivije biti Džek Sparou nego admiral britanske mornarice – manje je odgovornosti, više je postignuća i više nagrada. Bitka je bitka, nezavisno od toga na kojoj strani se borite.
4) Preuzimanje odgovornosti
"Nekad kada uvodite novine, pravite i greške. Najbolje je da ih brzo priznate i da nastavite sa radom na ostalim inovacijama.“
Svi mi grešimo. Svako ima loš dan i uradi nešto pogrešno. Kako biste bili pravi inovator, morate da umete da prihvatite svoje greške i ispravite ih. Nemojte upirati prstom – ako je nešto pokvareno, popravite ga. Čovek se uči na greškama.
5) Hrabrost i upornost
"Znate, imao sam plan koji bi sapsao 'Epl'. Nisam mogao reći ništa više osim da je to savršeni proizvod i savšena strategija za 'Epl'. Ali niko nije hteo da me sluša.“
Ne zaboravite da je Stiv Džobs postigao najveći uspeh nakon što su ga otpustili iz kompanije, iz kompanije koju je on sagradio. Ostao je pri svome i uradio ono što je hteo. Možda je bio čovek koji voli da drži sve pod kontrolom i perfekcionisa, ali je bio uspešan. Njegovi doprinosi biće pamćeni dugo nakon što se zaborave njegovi prestupi.
6) Umetnost i transparentnost
"Uvek smo se stideli krađe velikih ideja.“
Umetnost je besplatna i svi mogu da ukradu ono što hoće. Umetnik treba da dobije zasluge i da se istakne, a kako će taj umetnik da upravlja svojim zaslugama njegov je lični izbor. Umetnost treba da bude dostupna svima.
7) Jednostavnost
"To je bila jedna od mojih mantri – usredsređenost i jednostavnost. Jednostavno može biti teže od složenog; morate naporno da radite da biste nešto učinili jednostavnim.“
Najvažnija stvar koju treba da naučimo od Džobsa je to da se u jednostavnosti krije suština života. šta god da se desi, čim ustanete pomislite na ono što želite da ostvarite. Dišite, smejte se i utičite pozitivno na svet oko sebe.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz  . . .

 

Iz dnevnika
jednog direktora: 
Dečija posla

(postavljeno 7. decembra 2013. godine)
Nema potrebe da privlačiš pažnju. Ako si poseban to se vidi i u tišini.
Pre nekoliko dana, bio sam na neformalnom sastanku sa Markom, direktorom jedne strane proizvodne firme. Osim mene i njega, tu je bio i njegov regionalni menadžer. Pričali smo o svačemu, o stanju u branši, o mogućnostima saradnje, o nevoljama sa kojima se svi suočavamo… Veoma mi se dopao taj mladi direktor. Njegov stav, brzina, inteligencija, način razmišljanja, govor tela… sve je bilo na mestu.
Kada sam došao kući, ipak, nijednu od tih pozitivnih osobina nisam upamtio. Glavni utisak je bio ponašanje njegovog menadžera u prisustvu svog direktora, kao i direktorovo praštanje tog ponašanja.
Svi koji imaju decu znaju kako to ide kada vam dođu prijatelji sa kojima se dugo niste videli i želite da porazgovarate na miru. Taman kada ste počeli, vaše (ili njihovo) dete dobije nadahnuće da skrene pažnju na sebe najmaštovitijim upadicama koje postoje. Ta mala, prepredena, vešta stvorenjca majstori su da izvedu razne cirkuske tačke koje ostavljaju vas i vaše goste bez daha. Pokazaće vam, baš tada, darovitosti za koje niste ni znali da imaju. Izrecitovaće vam “Ježevu kućicu” Branka Ćopića u jednom dahu, uradiće stoj na rukama, ponekad, istina vrlo retko, izvešće tačku sa gutanjem vatre, žongliraće skupocenim tatinim aparatima, izvadiće zeca iz šešira i pretvoriće ga u goluba. Verujte mi, ta ljupka i lukava bića sposobna su da urade sve. Samo da bi ukrala pažnju od autoriteta i skrenuli je na sebe. Sve to praćeno smehom i šalom, jer kako prekinuti slatkog anđelčića da pokaže sve svoje kvalitete pred vašim gostom. Ma u redu je komšija, neka ih… deca su deca, i mi smo bili takvi, kad će ako neće sad… Svi se, kao, snebivaju da kažu jednostavnu rečenicu: “Tišina. Tata priča sa gostima. Kada završimo razgovor, dozvoliću ti da mu pokažes to što želiš, ali sada ne.”
Jer, ako mu to ne kažete, jednoga dana to stvorenjce će, možda, postati regionalni menadžer u jednoj stranoj proizvodnoj firmi. Ponavljaće iste one fazone koje je naučio i koji su mu donosili divljenje. Prekidaće direktora upadicama, objašnjavaće njegovom gostu neke stvari, jer direktor to ne zna najbolje, pričaće neukusne šale ili anegdote u kojima je glavni junak direktor. Rešavaće pitanja koja nisu u njegovom opisu posla, davaće mišljenje o pojedinostima u koje nije upućen. Kritikovaće svoju firmu, samim tim i direktora, jer bi ponešto drugačije uradio, samo da mu dozvole. Izražavaće neslaganje sa odlukama nadređenog i objasniće zašto nisu dobre.
Trajalo je celo veče. Nisam primetio da je Marku smetalo, niti mu je skrenuo pažnju na ponašanje. Siguran sam da je osetio povremenu nelagodnost, a možda nije ni bio svestan igre podređenog. Pošto se saradnik prema meni ponašao pristojno, a nije moj podređeni, nisam reagovao. Video sam da je lepa tema za priču, te sam ćutao i sakupljao utiske.
Kada smo završili sastanak, osetio sam veliko olakšanje. Jedno zbog toga što nisam više prisustvovao nepristojnom ponašanju. Drugo olakšanje što sam na tuđem primeru naučio kuda vodi popustljivo i drugarsko ponašanje prema podređenima.
Kada sam došao kući, preventivno sam obavio ozbiljan razgovor sa sedmogodišnjim sinom. Gledao me je zbunjeno dok sam mu objašnjavao da neću tolerisati da se svađa sa direktorima kod kojih bude radio, da ih ispravlja, da im upada u reč i da im previše pametuje. Da nisam čuo da se usudi da javno kritikuje osobu od koga mu zavisi položaj i karijera. Nije mu bilo najjasnije šta je to uopšte regionalni menadžer, zašto mu zabranjujem da postane kao on i ko je taj Marko kojeg stalno spominjem i grdim. Za svaki slučaj, ostao je i bez priče za laku noć.
Neka razmišlja. Jednoga dana će dobiti novog šefa umesto mene. Sve ono na šta je navikao sa mnom, radiće i sa njim. Navike se stvaraju u detinjstvu i veoma se teško ispravljaju kasnije na poslu. Ako se i isprave to bude uz mnogo muka na sve strane.
Za sve ove godine, barem toga sam se nagledao u ovom poslu. Zaposlenih koji bi da ostanu deca i direktora koji bi da budu drugari sa njima.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com

 

Kako postati
novi Steve Jobs

(postavljeno 16. oktobra 2013. godine )
Rađaju li se ljudi s darom vizionara? Imaju li u sebi usađenu genijalnost novih, izvrsnih ideja? Ili se to sve može naučiti? Phil McKinney, konsultant za inovacije i bivši tehnički direktor HP-ove 40 milijardi vredne PC divizije, nekad poznatije kao Personal Systems Group, kaže kako je to zapravo samo veština koju se može naučiti uspešno primenjivati. U prevodu to bi značilo da svako može postati novi Steve Jobs. McKinney pojašnjava da svi imaju vizionarstvo u sebi i da svako može postati kreativni genije. No da biste uspeli naučiti sposobnosti i veštine velikog vizionara, potrebno je nešto novo primeniti i naučiti.
- Da bi na svakodnevne stvari gledali drugim očima, McKinney preporučuje da promenite rutinu. Krenite na posao novim putem, zamenite svoje vozilo javnim prevozom, promenite socijalne navike i pojedite ručak s drugim ljudima, slušajte kako oni razmišljaju. Bit inovacija je da na svet gledate na nove načine, a ako ne menjate rutinu, teško da ćete nešto novo videti ili čuti.
- Zatim preporučuje da svaki dan napravite brainstorming o bilo čemu. Kaže da odaberete neko općenito pitanje, primerice, što ljudi mogu još kupiti u cvećari, osim cveća, i zapišete prvih 50 ideja koje vam padnu na pamet. Prva trećina bit će one očite, druga će biti već polako izazov, a treća su one teške i prave, one u kojima je uspeh. S vremenom, kada razvijete kreativnost, počnite postavljati fokusiranija pitanja koja su usko povezana sa vašim poslom.
- Tvrdi da na jednostavno pitanje može biti više odgovora, nego što očekujemo. Trebate gledati iza onog očitog, biti kreativni i maštoviti. Pretpostavke nije lako zametiti. To su pravila koja sledimo, a da toga nismo svesni. Izađite iz okvira standardnih načina i izmislite nove.
- Napravite popis svih ideja i poredajte ih kako biste pronašli onu pravu, vrednu truda. Neka vam pomognu kolege iz tima. McKinney obećava da će ona prava biti očita.
- Nikad ne dopustite da vas 'nemamo dovoljno resursa' zaustavi. Nedovoljno novaca, ljudi, vremena, sve su to faktori koji će samo doprinjeti novim kreativnim procesima. Kada sve dobijete na pladnju, raditi ćete uobičajeno i za nove ideje i kreativna rešenja neće biti potrebe. Ne sumnjajte u sebe. Dobre ideje je uvek teže realizirati. Vaš prvi pokušj, pa čak prvih pet, možda neće biti savršeni. Ne dopustite da vas to zaustavi jer na grešakama učimo.
Funkcionišu li ove upute ili ne, na vama je da isprobate. Ulog je velik, zašto ne nešto promeniti i pokušati. Nova vremena i situacije zahtevaju nove načine i drugačiji pogled na ono očito. Probajte, možda u vama čuči veliki vizionar za kojeg niste ni svesni.
Za više informacija o McKinney-ovom razmišljanju i uverenjima pročitajte knjigu 'Beyond The Obvious'.
Integralni tekst preuzet
sa sajta kreativni-biznis.com

 

Evo kako
da zaključite više prodaja

(postavljeno 10. oktobra 2012. godine)
Dokle ste stigli u ispunjavanju prodajnih ciljeva koje ste sebi postavili za 2013. godinu? Pred vama je pet važnih koraka Mark Huntera, stručnjaka za prodaju koje možete preduzeti odmah kako biste zaključili više prodaja:
1. Zovite ih ponovo (i ponovo)
Glavni razlog zbog koga jedna kompanija ne prodaje više robe ili usluga je taj što njeni prodavci lako odustaju i izbegavaju da kontaktiraju klijenta/kupca ponovo. Možda ste jednog potencijalnog klijenta pozvali dva puta telefonom i iz razgovora sa njim stekli utisak da ‘od tog posla nema ništa’. Pozovite ponovo! U svim studijama koje se bave temom prodaje imali smo priliku da pročitamo koliko je zvanje telefonom (kao i ostali vidovi kontaktiranja) važno, a opet u praksi veoma mali broj ljudi to zaista i čini.
2. Prodajte im rezultat
Kupcu nije toliko važno da čuje kakve su osobine vašeg proizvoda, koliko mu je važno da zna kakav će rezultat postići njegovom upotrebom. Postarajte se da svaki vaš komentar i svako pitanje koje ste potencijalnom kupcu postavili bude u funkciji toga da ga ubedite da će upotrebom vašeg proizvoda postići željeni rezultat.
3. Zovite i one kod kojih niste "prošli"
Neka vam pređe u naviku da ostanete u kontaktu sa svakim potencijalnim klijentom/kupcem sa kojim ste ikada pokušavali da radite, ali nikada niste uspeli da ih pridobijete. Tražite od njih određeni savet ili preporuku.
4. Povežite se sa svakim starim klijentom, bez obzira koliko davno ste sarađivali
Veliki broj prodavaca u stvari ovo nikada ne radi. Ako je u jednom trenutku postojalo makar i najmanje interesovanje, nikada ne znate kada bi ono moglo da se ponovo pojavi, pa čak i u mnogo snažnijem obliku. Važno je dopreti do starih klijenata/kupaca, ostati u kontaktu i negovati taj odnos kako bi ponovo postali ‘vaši’.
5. Osnažite svoju ličnost i budite samouvereni
Ništa ne ostavlja takav efekat na druge ljude kao vaša ličnost i to sa koliko samouverenosti zračite. Dozvolite klijentima da vide ‘licem u lice’ kako i koliko zračite. Pristupite svakoj prilici, svakom pojedinačnom poslu koji pokušavate da realizujete sa verom i očekivanjem da ćete taj posao uspešno zaključiti. Klijenti/kupci ne žele da posluju sa ljudima koji ne veruju u ono što nude - takvi ljudi za njih su luzeri. Oni žele da posluju sa ljudima koje doživljavaju kao pobednike.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: eKapija

 

šest tajni za
pokretanje sopstvenog posla

(postavljeno 7. oktobra 2012. godine)
1. Maštajte – zapišite sve što vam se mota po glavi i čime biste se želeli baviti. Možda vas inspiriše vaš hobi, možda iz njega možete pokrenuti posao. Na kraju sastavljanja ideja videćete koja područja one pokrivaju i ono što volite i što vas zanima. Raditi nešto što volite uvek ima puno veće šanse za uspeh nego raditi ono što ne volite.
2. Posmatrajte okolinu – što ljudi oko vas žele, što im nedostaje, što bi želeli? Možda vam na pamet padne ideja kako rešiti njihov problem ili im ponuditi nešto što žele, a još ne znaju da im treba!
 
3. Informišite se – sad već polako i znate što biste voleli raditi, no možda je to neko već pokrenuo. Pretražite internet, informišite se je li vaša ideja jedinstvena na tržištu, a ako nije, pogledajte što radi vaša potencijalna buduća konkurencija. Možda je vaša ideja bolja, znate kako je bolje izvesti. A možda shvatite da taj smjer nije onaj u kojem se želite kretati. Pronađite nešto drugo, ne odustajte. Informišite se i o podsticajima za nove preduzetnike itd.
4. Krenite u posao, ne odustajte pre nego ste pokušali – samo jedna od 10 osoba koja razmišlja o pokretanju posla doista ga i pokrene. Stavite sve na papir: od vaših očekivanja i želja do izvora finansiranja. Dobar i fleksibilan plan temelj je svakog pokretanja posla. Ne ulazite u njega kao muva bez glave, dobro odvažite sve i ako osjećate leptiriće u stomaku i oduševljenje, budite hrabri i napravite prvi korak!
5. Racionališite – iako ste nadobudni i puni pozitivne energije, stanite svako malo, proverite gde se nalazite i ne skrećite (previše) s plana razvoja. Okružite se ljudima koji će vam biti podrška, ali i koji će vam iskreno reći ako srljate ili u nečemu grešite.
6. Sakupljajte znanje – obrazujte se, bilo na kursevima ili čitajući knjige koje će vam pomoći da u potpunosti shvatite kako se posao pokreće i vodi. Promatrajte kako to rade drugi, razgovarajte s drugima, priključite se udruženjima, klubovima za preduzetnike i obavezno se povezujte s ljudima, stvarajte svoju mrežu poznanstva koja će vam koristiti.
PIntegralni tekst preuzet
sa sajta kreativni-biznis.com

 

Sedam jednostavnih saveta
za pokretanje sopstvenog posla

(postavljeno 27. septembra 2013. godine)
Kad vam već vlada i država nisu u stanju stvoriti uslove za radno mesto, stvorite ga sami. Preduzetništvo odavno nije nikakav bauk, a ovih sedam saveta sigurno će vam pomoći u tome. 
1. Čvrsto odlučite zbog čega želite pokrenuti posao 
Uprkos tome što je procedura pokretanja sopstevnog preduzeća ili radnje zadnjih godina u našoj zemlji značajno olakšana i ubrzana, pokretanje spostvene firme ili radnje često je vrlo obeshrabrujući posao. Preuzimanje kontrole nad svojom karijerom, pokretanjem sopstvenog poslovanja može ponekad biti i pomalo zastrašujuće, ali je svakako bolje od sedenja kod kuće i neprestanog kritikovanja vlade, države i društva. Svakako, pripazite da ne krećete u sopstveni posao isključivo zbog toga što ste ostali bez drugih opcija. To je odličan način da vas u kratko vreme slome stres i finansijski problemi.
2. Odlučite čime se želite baviti
Ne čekajte godinama da vam na um padne savršena poslovna ideja, za koju je vrlo verovatno da ipak neće biti tako savršena koliko ste mislili. Ne morate ponovo otkrivati toplu vodu, budući i da vrlo jednostavnoj poslovnoj ideji možete dodati puno kvalitetnih „začina" i svoj lični „touch". Za dobru i primenjivu ideju uopšte ne morate ići daleko, dovoljno je da se osvrnete oko sebe. Pogledajte ljude koji kupuju hleb, idu kod frizera, isprobavaju odeću ili nakit te kupuju stvari za dvorište i baštu. Za svaku od ovih ideja postoji mesto za inovaciju i poboljšanje, a sve kako biste svoj posao izdigli iz mora sličnih.
3. Osmislite jednostavan poslovni plan
Bez obzira na to što su vas u životu savetovali kako je uvek važno imati dobar i detaljan plan, kod pokretanja sopstvenog posla to može biti mač sa dve oštrice. S jedne strane, dobrim planom možete izbeći brojne neugodnosti i neočekivane poteškoće. S druge strane, takvo detaljno planiranje u 99% slučajeva oduzeće vam ogromnu količinu vremena, novca i vaših živaca, a rezultat će u najbolju ruku biti polovičan. Pregledan, jednostavan i koncizan poslovni plan na jednoj stranici A4 formata sasvim je dovoljan da vi i ljudi kojima ga mislite predstaviti dobijete osnovnu ideju o tomu čime se i na koji način želite baviti.
4. Odredite vašeg ciljanog kupca
Jednostavno rečeno, tačno odredite ko su ljudi kojima ćete se „obraćati" vašim proizvodom ili uslugom. Pokušajte biti što precizniji. Ukoliko proizvodite kremu za sunčanje, nemojte reći da su vaši ciljani kupci „sve žene" ili „svi s kožom" budući da je takvo ciljanje preširoko i ništa vam neće reći o ljudima koji kupuju vaš proizvod, niti vam dati bilo kakvu kvalitetnu povratnu informaciju o njegovim pozitivnim i negativnim stranama. Budite precizni - bavite li se keteringom, neka vaši kupci budu organizatori poslovnih druženja ili svečanosti dodele diploma. Otvarate li skupi kafić sa ekskluzivnom uvoznom kafom, neka vaši kupci budu zaposleni velikih firmi koji će u pauzi izaći iz okolnih zgrada i kupiti vašu vrhunsku kafu. Mogućnosti su bezgranične.
5. Usavršite svoje cene
šta je to savršena cena proizvoda? To samo vi znate. To je ona idealna cena koja će ne samo pokriti sve vaše troškove proizvodnje i plasmana nekog proizvoda, već vam ostvariti i profit, ali će istovremeno biti tačno onolika koliko je spreman za nju platiti vaš ciljani kupac. Za određivanje ovakve cene ne trebaju vam komplikovane statistike i grafikoni, za početak je sasvim dovoljno da odgovorite na par ključnih pitanja. Koliko želim zarađivati godišnje? Koliko to iznosi nedeljno i mesečno? Želim li prodavati malo i skupo ili puno i jeftino? Koliki su mi troškovi? Postoji li opasnost velikih nepredviđenih troškova? Stavite ove odgovore na papir i vrlo ćete brzo „ubosti" i pravu cenu.
6. Kako namaknuti novac za pokretanje?
Do sada je bilo lako, većina je vas sigurno pomislila. Upravo se u ovoj fazi osmišljavanja sopstvenog poslovanja lome koplja kod većine zainteresiranih budućih preduzetnika. To ipak ne mora baš biti tako. Ukoliko ste tanki s novcem, jednostavno morate biti kreativni. Želite li proizvoditi ukusne domaće kolačiće, ne treba vam skupa kuhinja niti štand za prodaju koji izgleda kao da je ispao iz 22. veka. Krenite skromno, a ako treba, i vrlo skromno. štaviše, razmetanje opremom kod nekih je vrsta poslova kontraproduktivno. Ako ste uvereni da je vaša ideja dobra i da ne zahteva sulude početne investicije, uvek se za pomoć možete obratiti i širokom krugu porodice i prijatelja. Ipak, budite oprezni s ovim, budući da bi vas propala investicija na kraju mogla koštati znatno više od nominalnog novčanog iznosa.
7. Krenite u osvajanje kupaca
Plan je finalizovan, vaš idealan kupac i cena odavno su određeni, a upravo ste osigurali i pouzdan izvor finansiranja? Ovo je trenutak za pravo stvaranje poslovne čarolije. Jednostavno, svako će vam planiranje pasti u vodu ukoliko nemate kome ponuditi vaš proizvod. U ovoj fazi morate se fokusirati gotovo isključivo na marketing (u najširem smislu, ne samo reklamu) i način da privučete što je više moguće kupaca, pritom imajući na umu da obavezno morate osigurati i dovoljan broj proizvoda, tako da bude dovoljno za sve zainteresovane. Nema ništa gore od toga da u prodaju pustite svega 100 komada nečega, a da imate 10000 zainteresovanih. Oglašavanje 21. veka više nikako nije ograničeno na klasične medije i metode. Naučite koristiti moćne i besplatne alate na internetu te za vrlo malo novca oglašavajte na Googlu, Facebooku te različitim portalima i stranicama, opštih i posebnih namena. Ukoliko se pomirite s činjenicom da preduzetnik nema radno vreme i da nikada nije prerano ili prekasno da oduševite još jednog potencijalnog kupca, ne morate se bojati krize.

Izvor: sajt metro-portal.hr

 

A++ klasa
efikasnosti organizacija

(postavljeno 26. septembra 2013. godine )
Svi bismo voleli biti genijalci. Neki uspešni osnivači kompanija to o sebi, s pravom, i misle a onda to isto, nerealno, očekuju i od svojih saradnika. Neki to zovu proaktivnost, neki angažovanost, neki kreativnost... Sve te izraze oni izgovaraju, a šta pod tim podrazumevaju samo oni znaju. Vrlo retko se desi da takve saradnike pronađu te im sledi hronično nezadovoljstvo kao trajna dijagnoza. Da bismo stimulisali kreativno razmišljanje posebnu pažnju treba obratiti na ambijent: međusobno uvažavanje, dobra komunikacija, pravo na grešku... Čini mi se veoma bitnom i svest da sitna poboljšanja u svakodnevnim aktivnostima na kraju rezultiraju veoma značajnim uštedama. Često prenebregavamo ovu činjenicu te mnoge ideje ostaju nerealizovane ili čak i neizrečene zbog straha da će ih neko okarakterisati kao „negenijalne". A mnoge genijalne stvari su u početku izgledale baš „bez veze". Kakve veze imaju space shuttle i tiganj? Imaju - teflon, koji je osmišljen da zaštiti letelicu prilikom ulaska u atmosferu i izdrži visoke temperature uz minimalna adheziona svojstva. Neki genijalac se setio da upravo ta svojstva predstavljaju korak do odlične presvlake za tiganj i time uštedeti mnogo ulja, deterdženta, vremena domaćicama a o pozitivnom uticaju na okolinu da ne pričamo.
Kakve veze imaju E = mc2 sa upravljanjem kompanijama. Pre neko doba je švedski akademik Riderstrale svoje celodnevno predavanje u Beogradu zasnovao upravo na toj Ajnštajnovoj jednačini. Objasnio nam je da su mnogi pokušavali da kompanije učine bržim, fleksibilnijim i efikasnijim tako što su smanjivali m putem otpuštanja viška zaposlenih, prodajom viška fiksne imovine, rezanjem troškova... Danas, kada smo tu mogućnost iskoristili (nema se više ni šta prodati a i svi smo otpušteni) pokušavamo uspeh obezbediti kroz „Energizing" - podizanje nivoa energije, posvećenosti, motivisanosti kod svojih saradnika verujući da je to „nepresušni" izvor.
Preuzimanje obrazaca i koncepata iz jedne sfere delatnosti u drugu često daje odlične rezultate. Kad već pričamo o efikasnosti, da li se i prilaz energetskoj efikasnosti u građevinarstvu može preslikati na efikasnost poslovnih organizacija?
Krenimo od pasivne efikasnosti. Prilikom osmišljavanja objekata arhitekte svakako vode računa o položaju (brdo, dolina, obala, padina...) i orijentaciji u odnosu a sunce. Veoma često ćemo prema sunčanoj strani imati veliki deo fasade u staklu da bismo akumulirali što više toplotne energije (ili obrnuto u zavisnosti od podneblja). Da li i firme treba da biraju svoju "poziciju" spram „konfiguracije"? Ko nas greje, ko nas hrani, u koga kao na sunce treba da gledamo? Naravno, naši klijenti. Koji delovi naše strukture (građevine) treba da omoguće akumulaciju energije od kupaca - naša prodaja. Tu smo čak i u prednosti - mi kao firme imamo često više „sunca" tj. više ciljnih grupa klijenata i jako je važno da ih uočimo i da svakom suncu posvetimo bar neki prozor (prodavac) ako ne i sunčani kolektor (KAM - Key Account Manager). Puno sunca, puno prozora, puno prodavaca, puno interesa (ličnih, zajedničkih, kratkoročnih, dugoročnih...). U takvim situacijama se javlja puno trenja, varnica, rasipanja energije, a mi to ne želimo. Želimo efikasan sistem, bez nesuglasica, razmirica, sa jasnim nadležnostima, jasnim ovlašćenjima i čistim i usklađenim interesima. E tu je ipak potrebno i malo struke pa da svaki segment organizacione strukture ima definisanu svrhu, namenu (profitni, uslužni, troškovni...), hijerarhijsku poziciju, kao jedan od preduslova za sledeći nivo uticaja a to je aktivna efikasnost.
Aktivna energetska efikasnost podrazumeva prvenstveno monitoring nad svim izvorima i potrošačima energije a zatim i sofisticiran način intervenisanja da bi se sistem održavao u zadatim granicama - to onda nazivamo „pametnim" zgradama. Možemo li i ovo preslikati na poslovne sisteme pa da i za njih možemo pripisati epitet „pametni"? Naravno DA.
Pri kreiranju strukture upravo moramo voditi računa da svaki podsistem i/ili jedinica bude tako definisana da ima jasne i merljive ulaze i izlaze. Tu nam nisu neophodni specijalni senzori pošto je sve to već evidentirano u knjigovodstvene ili neke druge priručne evidencije. Da ne bismo mešali babe i žabe, sve informacije svodimo na novčane iskaze. Ruku na srce, možda je potrebno malo prilagođavanje kontnog plana i otvaranje dodatnih mesta troška, ali to ne predstavlja ozbiljnu prepreku ni za koga.
Dakle podaci su tu. Još nam nedostaje upravljačka jedinica i da ovladamo našim sistemom. Ne treba da tragamo za svemogućim softverom, naše upravljačke jedinice su naši menadžeri svake te organizacione celine koje upravo i treba da opskrbimo neophodnim informacijama da bismo ih doveli u poziciju da mogu odgovorno rukovoditi svojim celinama - svako na svom hijerarhijskom nivou. Neophodno je svakom rukovodiocu redovno servirati set informacija o stanju sistema kojim rukovode i finansijskim posledicama njihovih upravljačkih odluka. Sumiranjem rezultata poslovanja za svaku organizacionu jedinicu i njihovim sabiranjem na višim hijerarhijskim nivoima stičemo utisak o ukupnim poslovnim rezultatima preduzeća. U sledećem koraku vršimo raspodelu troškova do najniže profitne jedinice te na taj način obezbeđujemo potpunu sliku o uspešnosti poslovanja svake pojedinačne organizacione celine.
Ovde prepreka može biti nespremnost vlasnika na potreban nivo transparentnosti i u tom slučaju je to i ograničenje za aktivno („pametno") upravljanje kompanijom.Da li postoji potreba za preduzimanjem nekih korektivnih mera ili ne utvrđujemo poređenjem aktuelnog stanja sa nekim zadatim vrednostima a u poslovnim sistemima te vrednosti su iskazane kroz postavljene ciljeve i usvojene planove. 
Sistem odgovornosti kreiran po Adizes® metodologiji upravo je tako i koncipiran da kroz tri celine: 
Crna knjiga - set godišnjih ciljeva po organizacionim jedinicama;
Plava knjiga - set mesečnih planskih vrednosti po unapred zadatim stavkama priliva i odliva za svaku organizacionu jedinicu za poslovnu godinu;
Crvena knjiga - set realizovanih u odnosu na planske vrednosti po unapred zadatim stavkama priliva i odliva za svaku organizacionu jedinicu za poslovnu godinu kreiramo infrastrukturu za efikasno upravljanje organizacijama.
Analizom kompleta informacija organizovanih na ovaj način stiču se podloge za utvrđivanje:
- kako se sprovodi misija, 
- da li struktura odgovara misiji,
- rezultata koji doprinosi svaka pojedinačna jedinica svojoj nadređenoj jedinici,
- doprinosa svake profitne celine vlasnicima,
- da li celokupna organizacija ide ka Top-formi,
- odnosa stavki prihoda i rashoda prema ukupnim prihodima i rashodima,
- uspešnosti kompanije u predviđanju i ostvarivanju planova,
- mera uticaja menadžmenta na raspoređivanje rashoda - opunomoćenje.
Organizacija postaje trasparentna, a time se otklanja mogućnost da nam neke neefikasnosti ostanu neprimećene. Ako ih (namerno ili nenamerno) ne primeti nadležni rukovodilac primetiće njegov nadređeni jer u svom rezultatu vidi deficit na doprinosu određene jedinice, tako da reakcija ne može izostati. Sve zajedno liči na jedan rendgenski snimak a ako i primetimo neku „senku" možemo primeniti detaljnije dijagnostičke metode.
Upravo taj rendgenski snimak je displej upravljačke jedinice naše „pametne" firme koji nam omogućuje da se penjemo lestvicama efikasnosti.

Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Željko Jandrić

 

Deset stvari
o ekonomiji koje trebate da znate
(postavljeno 24. septembra 2013. godine)
Na Quori, servisu za postavljanje pitanja i kreiranje odgovora koje daju sami korisnici, jedan korisnik postavio je pitanje - šta bi svaka osoba trebalo da zna o ekonomiji?
1. Ekonomija
Ekonomija se deli na dve glavne struje - mikroekonomiju i makroekonomiju. Mikro se bavi ponašanjem potrošača, cenama, maržama... a makro se bavi šire ekonomijom i kamatnim stopama, bruto domaćim proizvodom (BDP). Mikro je korisniji za menadžere, a makro za investitore.
2. Zakon ponude i potražnje
Ovo je kamen temeljac ekonomije. Kad god se zaliha nečeg poveća, cena toga pada, a kada raste potražnja za nečim, raste i cena tog proizvoda.
3. Granična vrednost
Kad god nečega imate u obilju, vrednost toga se za vas smanjuje. Dakle, 100 dolara će vam biti vrednije ako zarađujete 1000 dolara mesečno, nego ako zarađujete milion dolara mesečno. Granična vrednost se koristi pri određivanju cena.
4. Bruto domaći proizvod (BDP)
Ovo je temeljna mera veličine neke ekonomije. Konceptualno je ovo jednako sumi prihoda koje ostvaruju svi građani u zemlji, odnosno sumi vrednosti svih proizvoda i usluga na tržištu te zemlje. Trenutačno najveće ekonomija ima SAD s BDP-om od 14 milijardi dolara.
5. Stopa rasta
Stopa rasta se meri obično u smislu stope rasta BDP-a. BDP je mera prihoda nacije, stopa rasta je grubi proračun koliko godišnje raste prihod prosečne osobe.
6. Inflacija
Cene proizvoda danas su više nego su bile u doba vaših roditelja. Inflacija meri koliko se proizvodima povećala cena u odnosu na prethodnu godinu.
7. Kamatne stope
Kada nekome pozajmite novac, očekujete da vam se vrati malo više novca nego što ste dali. Taj višak se zove kamata. Kamatna stopa je pozitivni broj koji meri koliko ćete viška dobiti.
8. Kamatne stope vs. inflacija vs. stopa rasta
Postoji gotovo inverzni odnos između kamatnih stopa i stopa rasta, a kamatne stope mogu direktno da utiču na inflaciju. Dakle, kada povećate kamatne stope, inflacija pada zajedno sa stopama rasta. Prva je dobra, a druga je loša. Zato postoji stalna napetost pri utvrđivanju kamatne stope.
9. Fiskalna politika
Vlada može da kontroliše ekonomiju tako da podesi svoje rashode. Mehanizmi kojima se to radi zove se fiskalna politika. Kada Vlada troši više, to dovodi do povećanja potražnje i do povećanja cena. To takođe znači i višu stopu rasta i višu inflaciju. Princip deluje i obrnuto.
10. Poslovni ciklus
Ekonomije imaju svoje periode rasta i pada koji se smenjuju u ciklusima od otprilike 7 godina. Na početku ciklusa događa se rast, zatim ekonomija dostigne vrhunac, a zatim dolazi do kontrakcije koja vodi do recesije i naposletku završava širenjem.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta gdeinvestirati.com

 

Kako se obogatiti u šest koraka:
Tajna objavljena još 1937. godine
(postavljeno 23. septembra 2013. godine)
Police knjižara odavno su zatrpane knjigama koje podučavaju čitaoce kako se obogatiti promišljajući svaki životni korak, kako trošiti manje, a uštedeti više, kako pametno ulagati, izvući se iz dugova i otići u penziju što ranije, no vjerojatno to niko nije bolje sročio od Napoleona Hilla još 1937. godine, piše Business Insider.
Hill je bio pisac u vreme Velike ekonomske krize, a poznat je bio i kao savetnik američkog predsednika Franklina D. Roosevelta. On je intervjuirao više od 500 "najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli u SAD-u" kako bi došao do formule za uspešno bogaćenje i sticanje imetka.
Svoje je uvide ispisao na dvestotinjak stranica knjige "Think and Grow Rich" koja je tokom godina postala jedna od najprodavanijih knjiga svih vremena. Iako je ispitivao najuspešnije biznismene svog vremena, njegova formula ne uključuje nikakve nemoguće misije i nesvladive veštine, već se temelji na svladavanju psiholoških prepreka koje čoveka dele od sticanja bogatstva. "Želja neće doneti bogatstvo", piše Hill. "Ali ako ta želja s vremenom postane opsesija, tada će planiranje konkretnih načina i sredstava te podupiranje istih ustrajnošću koja ne dopušta poraz, osigurati sticanje znatnog imetka".
U jednom je odlomku sažeo šest koraka za pretvaranje želje u njen finansijski ekvivalent:
1. U svom si umu postavi novčani cilj koji želiš ostvariti. Nije dovoljno reći "želim puno novca". Budi konkretan u zamišljanju iznosa.
2. Tačno odredi što si spreman dati zauzvrat za novac koji želiš. Ne postoji "nešto za ništa".
3. Odredi tačan datum do kojeg želiš sakupiti taj novac.
4. Stvori čvrsti plan kako ćeš provesti svoj naum u delo te odmah kreni s njegovom provedbom, bio spreman ili ne.
5. Napiši na papir u jednostavnim i sažetim rečenicama koliko novca želiš steći, u kojem vremenskom roku, što si spreman žrtvovati zauzvrat te plan kako ćeš plan ostvariti.
6. Pročitaj te rečenice naglas dvaput dnevno, jednom neposredno pre počinka i jednom pre ustajanja iz kreveta ujutro. Dok čitaš, uveravaj se, osećaj se i veruj kako već poseduješ taj novac. 
Hillovo se viđenje sticanja bogatstva ne razlikuje mnogo od mnogo modernijih, osim što je jednostavnije i sažetije sročeno. "Kada bogatstvo nastupi na mesto siromaštva, to je obično zbog pomno razrađenih i izvedenih planova", dodao je. "Siromaštvo ne zahteva nikakav plan. Nitko mu ne treba pomoći, jer je odvažno i nemilosrdno. Bogatstvo je pak sramežljivo i samozatajno. Njega se treba privući".
Integralni tekst 
preuzet sa sajta index.hr

 

Pitanja koja treba postaviti sebi
pre pokretanja sopstvenog biznisa

(postavljeno 7. septembra 2013. godine)
Odlazak iz sigurnosti redovno plaćenog posla zbog pokretanja sopstvenog biznisa je često rizičan i stresan korak. Predstavljamo vam deset korisnih pitanja koje je dobro postaviti sebi ukoliko razmišljate o upuštanju u preduzetničke vode.
“Najveći razlog zašto se ljudi ne odlučuju da pokrenu sopstveni biznis je strah od nesigurnosti. Oni ne znaju šta im se može desiti pa zbog toga ne žele da se odreknu kakve-takve sigurnosti koju već imaju„ Kaže šon Ogl, američki preduzetnik koji je napustio posao u finansijama i osnovao firmu na Tajlandu koja se bavi veb konsaltingom i optimizacijom. Kako znate da je pravi momenat da krenete u sopstveni posao? Postavite sebi sledeća pitanja:
1. Da li sam prosto samo očajan/na sadašnjem radnom mestu?
„Neki ljudi koji se nose mišlju da pokrenu sopstveni posao su ustvari samo nezadovoljni svojom sadašnjom poslovnom ulogom“ tvrdi Pamela Slim autorka knjige Beg iz kancelarijske nacije. „Kreiranje temeljnog biznis plana vam može pomoći da izbegnete bilo kakvo brzopleto donošenje odluka. Pored želje za napuštanjem posla treba da imate održivu poslovnu ideju, efikasan marketinški i operativni plan, a dok radite detaljno na tom planu držite se postojećeg posla koliko god je moguće i potrebno“.
2. Kako bi izgledala moja nova svakodnevna poslovna rutina?
Iznenadna sloboda može biti opasna. Ogl preporučuje da napravite dnevne planove rada koje treba da izvršavate „Kao kad ste radili svoj prošli posao od redovnih osam sati dnevno. Odjednom kad imate svo to slobodno vreme vrlo lako kažete sebi – uradiću to sutra. Međutim, nedelju dana kasnije uveo sam neka dobra pravila sa prethodnog posla i dnevno sam radio punih osam sati ako ne i više“ kaže Ogl.
3. Kako da nađem novac da održim biznis?
Manjak gotovog novca je jedna od osnovnih prepreka za preduzetnika, u praksi često i više nego nalaženje samih poslova koji će se obavljati. „Najbolje je da napravite realne projekcije vašeg budžeta koje će biti u vašem biznis planu i to pre nego što odlučite da napustite svoj postojeći posao. Vaš biznis može biti čak i neprofitabilan nekoliko godina, tako da treba da imate plan kako ćete se održati finansijski u tom periodu. Kad predvidite i pravilno odredite obim vaših potreba za određeni period to vam omogućuje da usmerite svoju energiju na razvoj svog posla, pre nego na brigu kako ćete platiti nagomilane račune“ kaže šaron Lehter, finansijski ekspert.
4. Da li ste predvideli sve moguće troškove?
„Bili smo iznenađeni troškovima koje uopšte nismo predvideli. Potrošili smo hiljade dolara eksperimentišući sa raznim materijalima, birajući pogrešne kombinacije, boje, krojeve, i slično, to nas je finansijski skroz osakatilo. Odlučili smo ipak da ostanemo u poslu, neko vreme radila sam knjigovođstvo u drugoj firmi a muž je radio kao taksista. To nam je pomoglo da održimo naš biznis“. Kaže Džodi Dajer vlasnik kompanije blackbirdtees.com
5. Da li sam spreman da radim više različitih poslova?
Pri pokretanju svog posla jedno je još sigurno, radićete više poslova. „Jedan dan si prodavac, drugi dan čistač, treći dan knjigovođa i finansista. Ma nema tu sujete, pre nego što napustite neki posao odlučite prvo da li ćete biti zadovoljni obavljanjem mnoštva funkcija od marketinga i nabavke pa čišćenja i tehničkog održavanja.“ Kaže šobha Tumala, vlasnik čuvenik njujorških lanaca salona lepote „Shobha“.
6. Koje su moje prednosti i slabosti?
„A kada je već više poslova u pitanju, budite iskreni prema sebi utvrdite u kojim poslovima ste stvarno dobri a koje veštine treba da usavršite. Na primer, treba da budete više kompjuterski obrazovani, da savladate više knjigovodstvo ili nađite partnera sa odgovarajućim veštinama. Ako nemate način da prevaziđete svoje slabosti i neznanje iz nekih oblasti bolje ostanite na svom sadašnjem poslu“ dodaje šobha.
7. Ko su moji budući klijenti i konkurencija?
„Još dok niste u mogućnosti da temeljno testirate svoju poslovnu zamisao na tržištu, onda bar treba da shvatite ko su vaši mogući klijenti i na kakvu ćete konkurenciju naići. Ako nemate baš jasnu predstavu o tome razradite mogućnost pokretanja biznisa na kratko vreme. Tako možete da proverite svoju ideju i podesite je pre nego što uplovite u nesiguran posao“ savetuje Elen Ror, predsednica „Bare bones“ američke kompanije za konsalting u malom biznisu.
8. Imam li podršku najbližih?
Podelite vaše preduzetne planove i ideje sa porodicom i vidite da li od nje imate podršku za vaš prelazak u preduzetne vode. Otvoreno pričajte o svim mogućim rizicima. Kad jedan član porodice krene u biznis, to utiče na svakog člana porodice. Ako vas vaš partner ili ostali članovi porodice u tome ne podržavaju i ne pomažu da ga ostvarite, ipak razmislite opet da li ćete napustiti sadašnji posao.
9. Imam li rezervni plan?
Pravljenje rezervnog plana će vam pomoći da ne budete zaslepljeni. Postoji li neki posao koji možete da radite povremeno u slučaju da vam posao stane? Ili, da li postoji mogućnost da se negde zaposlite i privremeno ugasite svoj biznis? Ostavite sve opcije otvorene i budite u kontaktu sa bivšim saradnicima i mrežom vaših kontakata koji mogu to da vam obezbede.
10. Kako da ne zatvorim sva vrata za sobom?
Pre nego što odlučite da odete imajte na umu da vam vaš sadašnji poslodavac može biti od pomoći u započinjanju svog biznisa. „Nađite način da odete na dobar način. Pomozite svom poslodavcu da nađe adekvatnu zamenu i prevaziđe vaš prelazni period, Ostanite u kontaktu radi moguće saradnje u budućnosti. Ponudite svoje konsultantske i druge usluge“ kaže Ogli.
Ponuđeni odgovori su primeri iz svetske prakse čija primena na domaćem terenu složiću se, može biti vrlo upitna. Međutim, hajde postavite sebi ova pitanja vi koji ste tek završili zanat, fakultet, u firmi ste koja je pred stečajem, vi kojima se nudi otpremnina, koji ste pred otkazom ili ste prosto nezadovoljni svojim poslom a razmišljate o sopstvenom biznisu. Nadam se da možete naći korisne odgovore. 
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Autor: Dalibor Milinčić

 

Gnibom
(postavljeno 5. septembra 2013. godine)
Znam da za pojam gnibom niste čuli ali sam siguran da ste ga, ako ste rukovodilac ma kog nivoa, bar jednom osetili. Davno sam ga primetio, puno puno puno puta u svom poslu gledao kako druge muči al’ na svoju bol i na svojoj koži ponekad osetio. Znao sam da je tu ne znajući kako ime da mu dam. Mobing u ogledalu, isto to samo sa druge strane – gnibom.
šta je gnibom?
Gnibom se odnosi na neprijateljsku i neetičku akciju (ili neakciju), ređe komunikaciju, koja je usmerena od strane jednog ili više pojedinaca prema nadređenom rukovodiocu, koji je zbog gniboma stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan, bez obzira na svoja ovlašćenja, i u nemogućnosti je da se odbrani i držan je u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. Ovo maltretiranje može vremenom da dovode do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje. Gnibom je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: mešanje u nadležnosti nadređenog bez spremnosti da se preuzme odgovornost, načelno prihvatanje zadataka bez istinske rešenosti da se isti sprovede, zapitkivanje i traženje dodatnih uputstava i objašnjenja oko jasno izdatih zadataka, zabušavanje u radno vreme uz zahtev za neophodnim konsultacijama van radnog vremena, „huktanje” i „dahtanje” koje treba da ostavi utisak prezaposlene osobe uz obavezno kašnjenje sa izvršavanjem zadataka ili nepotpuno izvršavanje zadataka, uznemiravanje i prekidanje nadređenog sa pitanjima koja imaju podrazumevajuće odgovore, ogovaranje, komentarisanje odluka nadređenog iz oblasti za koje osoba koja gnimobira nije kompetentna, pretrpavanje obavezama (prebacivanje posla) – sindrom punog stola... U savremenoj literaturi se, na žalost pojavljuju i knjige u kojima se gnimoberi mogu dodatno poučiti o „trikovima” za „hvatanje krivine” na poslu.
Kada se gnibom prvi put pojavio?
Najstariji pisani trag do kojeg sam došao je satira Džonatana Svifta „Uputstva posluzi” iz 1745. godine. Sve one koje smatraju da je neumesno poređenje gospodara i sluga sa menadžerima i zaposlenima podsetio bih da govorimo o sredini 18. veka i okolnostima koje su tada vladale. Jasnije će svakom biti kada prenese u savremenu scenografiju, ambijent, jezik, termine i folklor sledeće „savete”: „Nikada ne dozvolite sebi da umešate prste u bilo kakav posao koji ne ulazi strogo u vaš rok službe. Recimo, ako je konjušar pijan ili odsutan, i batleru naređeno da zatvori vrata konjušarnice, odgovor je spreman: „Ali molim Vas, Vaša milosti, ja se ne razumem u konje.” „Ako se dogodi da te jednom u svom život gospodar ili gospođa nepravedno optuži, ti si srećan sluga, jer ne moraš učiniti ništa više nego da, za svaku grešku koju učiniš, dok si u njihovoj službi, podsetiš na neopravdanu optužbu, i ustvrdiš da si jednako nedužan i tog puta.” „Ako primetiš da postaješ miljenik svom gospodaru ili gospođi, iskoristi neku priliku da ih blago upozoriš; a kad te upitaju za razlog, uz to delujući nevoljno da se od tebe odvoje, odgovori im da bi radije živeo sa njima nego sa bilo kim drugim, ali sirotom sluzi ne može se zameriti što teži sopstvenom boljitku, da je tvoj rad vanredan a zarada mala; posle čega će ti gospodar, ako ga krasi ma kakva darežljivost, radije dodati pet ili deset šilinga po četvrt funte nego dopustiti da odeš.” U savremenim organizacijama gnibom se pojavljuje u kompanijama koje razvijaju demokratske i participativne vrednosti koje gnimoberi razumeju i doživljavaju kao slabost nadređenog rukovodioca.
Ko su gnimoberi?
Gnimoberi su, prevashodno, zaposleni koji nisu zadovoljni svojim statusom u organizaciji, a to nezadovoljstvo se temelji na nerealnom sagledavanju sopstvenog znanja, učinka i doprinosa. Najčešće, njihovo nezadovoljstvo proističe iz stava da „tu rade zato što moraju” i spadaju u onu grupu koja, ređe, u manjoj meri doprinosi rezultatima kompanije ili, češće, smanjuju ukupne rezultate kompanije. I pored toga, na prvi pogled paradoksalno ali istinito je zapažanje da „Uvek mi najslabiji pojedinci traže najveću fleksibilnost od kompanije”. Izliv gniboma u mozak se može desiti i saradnicima koji u velikoj meri doprinose uspehu kompanije i spadaju među najpožrtvovanije i najsavesnije saradnike. Oni povremeno gnibomuckaju opčinjeni i opijeni svojim, još jednom naglašavam, neupitno velikom doprinosom.
Kako izbeći gnibom?
Jedan od sigurnijih alata da biste izbegli pojavu gnimobera je prevencija gniboma. On se ogleda prevashodno u selekciji kandidata koji se zapošljavaju. Sem diploma, uverenja o prisustvu na mnogim kursevima i testa inteligencije (ako i dalje verujete da je to bitno) neophodno je prilikom izbora novih saradnika pristupiti i određivanju dominantnog vrednosnog sistema kandidata i poređenju sa dominantnim vrednosnim sistemom organizacione jedinice u kojoj kandidat treba da radi kao i proveravanju zrelosti i uravnoteženosti potencijalnog saradnika. Jer uzalud dipolome, sertifikati, visok IQ ... ako se iza njih krije nezrela i neuravnotežena osoba ili ako njegov/njen sistem vrednosti nije u skladu sa vrednostima organizacije.
Kako se boriti protiv gniboma?
što pre na pojavu gniboma reagujete to bolje. Ne želim da isključim razgovor, opomenu kao metod ali ne verujem, kad je gnibom u pitanju, u svrsishodnost. Za jednu vrstu gniboma koji se ogleda u prebacivanju odgovornosti nadređenom od pomoći može biti i tehnika „neću da ti kažem“ . Ipak... Jedan moj saradnik, veliki poznavalac svega, pa i voćarstva, poučio me je lekciji koja veli da ukoliko u gajbici imate gnjilu jabuku morate je što pre izvaditi iz gajbice. Ne učinite li to na vreme od te jedne trule jabuke, počeće da se kvare i ostale i na kraju, ne samo da ćete morati da bacite sve jabuke u gajbici već i samu gajbicu, koja će istruliti. Nedovoljno dobri rezultati zaposlenog i povreda vrednosti kompanije dovoljno su dobri razlozi za davanje otkaza. Sa zaposlenim koji dobiju iznenadni izliv gniboma u mozak potrebno je i vredi razgovarati sem u slučajevima kada se gnibom totalno razlio po mozgu. Ukoliko ne reagujete može vam se desiti da jednog dana budete optuženi za mobing.
Napomena:
Priznavanje postojanja gniboma i nazivanje njegovim pravim imenom nema za nameru da opravda postojanje mobinga ili odvraćanje od participativnog upravljanja. Naprotiv, smatram da siledžije, ma koje vrste da su, treba siledžijama nazvati i protiv njih se svih zakonskim sredstvima boriti pa tako i pozivam i pozdravljam sve zakone koji slabije štite pa i Zakon o mobingu (nadajući se da on neće dovesti do „Sigurnih preduzeća za žrtve mobinga“). Još manje protiv participacije govoriti želim jer to se ne kosi sa zakonom već sa razumom zdravim. Gnibom nije odgovor na mobing, kao što i mobing nije odgovor na gnibom. Posledica su dve kulture, dve organizacione kulture, dva svetonazora koje uspevaju u različitim organizacionim klimama.
Integralni tekst
za objavljivanje dostavio
Autor: Boris Vukić, partner ASEE

 

Biznis saveti
Tonija Soprana

(postavljeno 21. juna 2013. godine)
Legendarni Toni Soprano kojeg je u hit seriji "Sopranovi" glumio iznenada preminuli Džejms Gandolfini, dao nam je neke od najefikasnijih poslovnih saveta. Stručnjaci poslovnog menadžmenta kao uzore neretko navode istorijske ličnosti poput Linkolna, Atile ili čak Isusa Hrista. Ipak, neke od najefikasnijih poslovnih saveta dao nam je legendarni "kontroverzni biznismen" Toni Soprano kojeg je u hit seriji " Sopranovi" tumačio Džejms Gandolfini, koji je preksinoć naglo preminuo od posledica srčanog udara.
Poznanstva su sve
Toni Soprano svestan je kako su snažne i pozitivne veze ključ uspeha u poslovnom, ali i privatnom životu. S druge strane, nedefinisani i konfliktni odnosi mogu dovesti do neželjenih rezultata.
Oprezno sa informacijama
Obratite pažnju gde ćete govoriti otvoreno. Nije svaki razgovor za svačije uši. Slučajno otkrivena informacija može dovesti do nesporazuma i potkopati poverenje tima u vođu.
Budite na licu mesta
Bilo da je reč o striptiz baru ilii talijanskom restoranu, Toni Soprano uvek je na raspolaganju svojim saradnicima te im svojim prisuststvom olakšava donošenje odluka.
Pružite pomoć mladima
Budite mentor mladima jer oni će vam pružiti podršku kad ostarite. Toni je u posao uveo svog nećaka što je metoda kojom se omogućava lakši prelaz vlasti i podrška u kriznim situacijama.
Verujte svojim snovima
Toni Soprano svoje snove ne shvata olako i u njima traži smisao koji će neretko presuditi prilikom donošenja poslovne odluke. Naša podsvest često zna ono što svest odbija prihvatiti.
Spojite posao sa uživanjem
Iako se ideja na prvi pogled čini kontraproduktivnom, Toni kombinaciju posla i zabave koristi kako bi osnažio poslovne veze.
Integralni tekst
preuzet sa sajta smedia.rs

 

šta žene žele?
(postavljeno 17. juna 2013. godine)
San svakog od vlasnika i marketera jeste da pronađe nepokriveni segment kupaca i da tačno za njega napravi ponudu. Segmentacije kupaca, ako se i urade, često ne daju željene rezultate. Razlog? Mreža koju bacamo je prevelika i pokušava da ulovi široku, često amorfnu grupu kupaca. U želji da zadovoljimo veliki broj kupaca, na kraju zadovoljimo svega nekoliko.
Problem je dvostran, kao što problemi često jesu, i može se posmatrati interno i eksterno. Interno, vodeći ljudi kompanije često imenuju sebe i svoju organizaciju kao orijentisanu ka kupcu (Customer Centric) dok pravu podršku toj ideji ne daju dovoljno (neadekvatne baze podataka, podaci o kupcima i njihova segmentacija). Eksterno, kupci i njihove potrebe su viđeni različito. Jedna percepcija potreba stvorena je od strane onih koji kupuju, a druga od strane onih koji pokušavaju da prodaju. Često se te dve realnosti razlikuju.
Nijedna žena nije ista, a nije ni kupac
Segmentacija jeste naše priznanje da su naši kupci različiti i naša želja da se njima takvim različitim bolje približimo. To je naše opredeljenje da tu različitost i unovčimo. Koliko je tema bitna pokazuju ulaganja u marketing istraživanja na svetskom nivou, gde se najveći deo marketing budžeta u istraživanju koriste upravo za istraživanje tj. merenje zadovoljstva kupaca i segmentaciju kupaca. Trend nije - isti trošak po kupcu, već - pametnije ciljanje troškova po svakom od kupaca i fokus na najprofitabilnije.
Bolji prilaz od velike mreže sa početka teksta jeste targetiranje onih kupaca koje vaša kompanija toliko dobro razume, da kada im ponudite rešenje, proizvod, uslugu, vrednost - njihova reakcija bude: Ovo je u potpunosti savršeno za mene. To su kupci koji su najprofitabilniji za vas. Njih ćete imati priliku da uslužujete godinama.
Ko su kupci, a ko su klijenti
Da se razumemo bolje, hajde da nazovemo kupcima one ljude koji kupuju i koriste vaše proizvode. Oni takođe ulaze u prodavnice vaših konkurenata. Klijenti su oni kupci koji koriste vaše proizvode, maksimum od svog potencijala. Dakle oni svoje potrebe za datim proizvodom zadovoljavaju kod vas i ni kod koga drugog. Sve svoje pare troše samo kod vas. To su klijenti. Jasno je da je bolje imati više klijenata nego više kupaca, zar ne? Postoji li neki tip kupaca koji je bolji od klijenata? Postoji. Njih zovemo brend advokatima (ili promoterima našeg brenda). Advokati kupuju maksimum od svog potencijala kod nas, a pored toga utiču na okolinu da i drugi učine isto. Preporučuju nas i hvale. Važnost ovoga pokazuje da se danas usmene preporuke (word of mouth) nazivaju najvrednijom valutom na svetu. Preporuka ima najveći uticaj na kupovinu i najveći povraćaj od uložene investicije od svih advertajzing kanala danas.
Ko su vaši brend advokati?
Jedan od poznatijih sistema koji pomaže da odgovorite na pitanje koliko imate brend advokata jeste NPS - Net promoter score (više o NPS možete pronaći na ultimatequestion.com) Veoma jednostavna računica poboljšaće vaše napore da razlikujete kupce, a u ovom slučaju da vidite pored toga i nivo njihovog zadovoljstva. Zamislite da svim svojim kupcima sa kojima ste u kontaktu postavite jednostavno pitanje - Koliko je verovatno da ćete nas preporučiti prijatelju?
NPS razlikuje tri grupe kupaca:
9  - 10 Brend advokati - kupci koji su spremni da vas preporuče drugima
7  -  8 Pasivni - kupci koji vas ne preporučuju niti imaju negativno mišljenje o vama
0  -  6 Povučeni - segment kupaca koji nije zadovoljan.

 
 
 
 
 
 
 
 
Profitabilni advokati su oni koji najviše kupuju kod vas i od svih vaših kupaca kod njih postoje najveće šanse da budu spremni na nove ponude ukoliko budu usmerene ka njima.
Cilj bi trebalo da bude da naučite što više možete o profitabilnim advokatima, a u isto vreme da skenirate tržište za nove potencijalno profitabilne segmente. Kada nađete potencijalni segment koji deli dosta karakteristika sa grupom profitabilnih advokata - pogodili ste centar.
Radio sam sa jednom većom kompanijom na našim prostorima ove godine koja NPS ima kao obavezan deo izveštaja sa terena. Ovi podaci su im dali dva nova pogleda na njihove kupce -- segment onih koji su nezadovoljni daje im priliku da vide u kojim poslovima moraju da se poprave, a segment zadovoljnih može da im ukaže šta treba da nastave da rade da bi oni ostali njihovi i preporučili ih još nekome.
Jedan naš klijent, iz finansijskog sektora, uveo je segmentaciju u samo jednoj od svojih poslovnica. Ta poslovnica je imala najveći rast prodaje svog portfolia od svih drugih.
Segmentacija je još uvek na našim prostorima izuzetak kod svakodnevnog poslovanja. Ipak, trend u svetu ili ne, postaće naša neminovnost. Marketing budžeti koji su u najmanju ruku isti kao prošlogodišnji, a često i manji, staviće nas sve u poziciju da trošimo pametnije, a ne više. Imajte na umu da niko nije povećao svoju prodaju manjim ulaganjem u marketing napore.
šta žene žele?
A sada odgovor na ključno pitanje - zaista ne znam. Međutim, uz dobru segmentaciju, sigurno bih bio bliže tačnom odgovoru, jer ono što verovatno svaka žena u životu želi da shvatimo jeste koliko je ona posebna, drugačija od drugih. Ona želi da ta posebnost bude prepoznata i nagrađena. Vreme je da počnete tako da gledate i na svoje kupce.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Robert Kamerer

 

šta to bogati imaju,
a ostali ne?
(postavljeno 17. juna 2013. godine)
U knjizi "How Rich People Think" njen autor Steve Seibold je izveo zaključke tokom 20 godina istraživanja i intervjuisanja bogatih koji su bogatstvo stekli svojim radom. Ovi retki ljudi ne kriju nikakve velike tajne i čarobne formule. Oni samo imaju nešto drugačije razmišljanje u kombinaciji sa malo smelosti i strasti. šta to bogati imaju?
Veruju u sebe
Bogati veruju u sebe. Veruju da svoje ideje mogu da prodaju i da zarade mnogo novca radeći što vole. Njihova vera privlači novac. Steve Seibold je u knjizi naveo:“Bogati veruju u mogućnosti da se obogate dok ostatak sveta veruje u siromaštvo. Vera u siromaštvo vuče u nazad“.
Ne zanima ih formalno obrazovanje
Interesantno – 90 odsto onih koji su sami stekli svoje bogatstvo izbegli su formalno obrazovanje. Ali, njihovi domovi si puni knjiga iz oblasti koje se tiču napretka i uspeha u polju u kom oni rade. Daju sve od sebe da nauče sve što mogu o svom poslu i tu su eksperti. „Dok se većina moli za uspeh i novac i uzda se u sreću, veliki igrači rešavaju probleme čim ih ugledaju“, tvrdi Seibold.
Ne robuju novcu
Najbitnije je da bogati imaju pozitivan odnos sa novcem. Njih novac oslobađa, oni novcu ne robuju, oni i novac su prijatelji. A šta rade siromašni? Oni se u suštini plaše novca i plaše se bogatstva.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: 6yka 

Uspešni ste ili ste neuspešni?
Reći će vam samo jedna slika

(postavljeno 5. juna 2013. godine)
U čemu je razlika između uspešnih i neuspešnih?
Bez obzira na to šta svodite pod "uspeh",
ova će vam slika jasno reći kojoj grupi pripadate... 

































Integralni tekst
preuzet sa sajta poslovnazena.info

 

Finansijska pismenost
(postavljeno 4. juna 2013. godine)
Finansijska inteligencija nije urođena sposobnost koju imate ili nemate, već skup veština koje se mogu i moraju naučiti. Dakle, da bi mogli uspešno da vode svoje poslove, odnosno, da bi razumeli ono o čemu finansijski svet govori, menadžeri i drugi zaposleni u privrednom društvu, moraju imati određeni kapacitet finansijske inteligencije. A to znači, da moraju da se osposobe da čitaju bilans stanja, bilans uspeha i izveštaje o gotovinskim - novčanim tokovima iz poslovanja, i da doslovno razumeju njihove međusobne uticaje i odnose.
Finansijska pismenost podrazumeva da se razume šta računovodstveni iskazi i brojevi znače, šta su osnove finansijskog merenja, kako se kvantifikuje ono što ne može uvek biti kvantifikovano, kako se koriste informacije iz finansijskih izveštaja za "dublju analizu brojki" i donošenje dobrih odluka...
Finansije su "jezik poslovanja". A taj, pravi "preduzetnički jezik" mora dobro da se nauči da bi se uspešno upravljalo firmom. Pri tom, autori posebno upozoravaju na dva bitna razgraničenja: prvo, brojevi ne mogu a da ne govore "celu priču", to jest, razumevanje finansijskih rezultata poslovanja mora uvek biti u "okviru celine"; i drugo, finansijska inteligencija se ne stiče i ne razvija samo učenjem iz knjiga, već se, kao i većina disciplina i veština mora i vežbati i primenjivati. 

Integralni tekst 
preuzet sa sajta asee.biz
Iz knjige Finansijska inteligencija,
K. Berman i Dž. Najt, ASEE izdanje

 

Iz dnevnika
jednog direktora:

Autogram

(postavljeno 4. juna 2013. godine)
Jednim okom gledam računar pokušavajući da napišem novu priču. Drugim okom gledam još jedan Noletov pohod na grend slem. Ništa novo, tri seta, rutinska pobeda. Uobičajena procedura, pozdrav sa protivnikom, sa sudijom, baca znojnice u publiku, pakuje rekete i kreće da potpisuje autograme... Potpisuje Nole teniske loptice, karte, majice, kačkete, postere sa njegovim likom. Gledajući taj prizor i njegove brze pokrete setih se sebe i iste situacije. Ne, naravno da nisam pobedio Nadala u tri seta nikada. Ali, i ja sam, isto kao i Nole, svakoga dana davao autograme. Obožavatelji sa svih strana, iz finansija, iz marketinga, prodaje, administracije, poreske uprave. Svakog jutra su me čekali ispred kancelarije. I svi žele moj autogram. Ugovor sa dobavljačem opreme, uput za lekarski pregled, opomena zaposlenom, potvrda da smo platili porez... „Ovde?", „Ne, na drugo mesto..." Nalakirani, crveni nokat mi pokazuje gde je mesto za autogram.
Mnogo sam voleo da dajem autograme... Desetine ljudi u firmi je čekalo moj potpis kako bi poslali dokumenta na razne adrese. Isto tako, desetine ljudi je primalo ta dokumenta. Nekoliko pokreta ruke obezbeđuje posao za referente, knjigovođe, poreske činovnike, poslovne sekretare, pravnike...
Mnogo sam voleo da dajem autograme... U početku mi je potpis bio predugačak i nečitak. Ali sam se navežbao. Skratio sam ga i napravio neke pokrete rukom kako bi autogram bio što originalniji. Evo i Noletov je dobar. Nikad ne bih rekao da tu piše njegovo ime. Izgleda nekako umetnički. Kao slikar koji četkicom mahne dva-tri puta i iz toga izađe neki oblik.
Mnogo sam voleo da dajem autograme... Moj potpis stoji na dokumentima minimalno narednih 10 godina. U arhivama firmi, opštinskih i državnih organa, poreskih, carinskih, stajaće dokumenti sa mojim potpisom. A Noletov neće toliko da traje. Pola onih čudaka što ga jure za autograme izgubiće ga za nekoliko dana. Potpisanom maramicom obrisaće nos, potpisanu tenisku lopticu izgubiće deca, potpisanu majicu žena će oprati u veš mašini... Ali, zato se moj autogram čuva. Ponekad putuje i svetom. Gde ga sve nisam poslao.
Mnogo sam voleo da dajem autograme... Rekord mi je bio kada sam potpisao anekse ugovora o radu za svih stodvadeset zaposlenih, svaki u četiri primerka. Četiristoosamdeset autograma za četrdesetsedam minuta. Prosečno, šest sekundi za jedan autogram. I to su bili ugovori o radu koji imaju 5-6 stranica. Trebalo ih je otvoriti, pronaći liniju za potpis, zatvoriti, sledeći, opet isto.... I uspeo sam da oborim rekord.
Tako je bilo nekad.
Danas više ne volim da dajem brze autograme
.
Pogotovu, od kako je moj prijatelj, suvlasnik firme, potpisivao u krevetu dokumenta, jer je bio bolestan, a kao direktor je jedini mogao da potpiše. Bilo je tu 30-40 dokumenata, potpisao ih je ne gledajući previše. Među njima se slučajno našao i ugovor o prenosu ortačkog udela na drugog suvlasnika.
Ne dajem brze autograme i otkad sam pročitao u novinama kako je nagrabusio direktor jednog lanca prodavnica. Vlasnik, po čijem su se nalogu radile nelegalne stvari, nije odgovarao, jer nije ništa ni potpisao.
Ne dajem autograme i otkad sam čuo za jednog mladog referenta knjigovodstva, kojeg je vlasnik naprasno odlučio da postavi za direktora firme i podigao mu platu za deset posto uz uslov da nastavi sa svojim referentskim poslom, uz potpisivanje dokumenata kao odgovornog lica kompanije.
Ne dajem više brze autograme. Sada pažljivo stavljam potpise na dokumenta. Pre toga ih pažljivo pročitam i po potrebi sačuvam u svojoj ličnoj arhivi. Ako mi nije jasno, tražim pojašnjenja. Ako nemam ovlašćenja za potpis, tražim potvrdu za to. Ako je neko drugi dogovorio posao, tražim da bude supotpisnik. I tako će biti dok budem odgovorno lice.
A ako postanem poznat i neko poželi moj autogram, nema problema. Na mojoj knjizi, vašem dlanu, autobuskoj karti, salveti, majici...bilo gde i bilo kad. Samo ne na kompanijskim dokumentima, za koja sam ja odgovoran.

Integralni tekst 
preuzet sa sajta asee.biz  
Autor teksta je generalni direktor
jednog velikog i uspešnog preduzeća.
Zamolio je da bude anoniman i dok,
k'o svaki direktor, ne naredi drugačije,
tako će ostati.

 

Fejsbuk marketing
(postavljeno 29. maja 2013. godine)
Sve je više ljudi koji troše iz dana u dan sve više svog vremena i pažnje na Facebook marketing, a manje na marketing u ostalim kanalima i medijima. Nije više samo slučaj u SAD-u da su studenti i mladi sve više i u sve većem broju posvećeni Facebook-u, nego sve više i više odraslih ljudi, intelektualaca te poslovnih ljudi iz celog sveta sada čine velik deo Facebook mreže. Međutim, većini trgovca nedostaje sveobuhvatno razumevanje za potencijala tržišnih kanala koje Facebook nudi.
Cilj ovog članka je pružiti uvid u ono što je moguće na Facebook-u u pogledu internet marketinga. Facebook nudi mnogo načina da objavite ono što želite da se zna, da privuče ljude tačno tamo gde vi to želite, dakle ciljano. Evo kako početi - alati za gerila marketing – nekonvencionalni marketing, usmeren na ostvarivanje maksimalnih rezultata iz minimalnih ulaganja:
1. Facebook Profil
Facebook nudi mnoštvo kanala za nekonvencionalni tip marketinga gotovo bez ikakvih novčanih ulaganja, i naravno dostupan je svim korisnicima Facebook-a.
Započnimo sa kreiranjem profila na Facebook-u. Vaš profil je u osnovi odredišna stranica koju dizajnirate na način kako bi ste privukli svoje prijatelje da se uključe u deo vaših aktivnosti na ovoj društvenoj mreži.
Ne samo da je vaš profil stranica nad kojom imate potpunu kontrolu, to je ujedno i mesto gde se možete najviše izraziti – svoju strast za određenom markom, kompanijom ili proizvodom koji želite da promovišete. Vaša profil stranica je prilika da iznesete svetu razloge zbog kojih su proizvodi ili usluge koje nudite tako dragoceni. Iskoristite licne informacije, informacije o poslu, slike, te aplikacije za iznošenje priče o proizvodu koji želite da promovišete. Jer, ako ne kupujete svoje vlastite stvari, zašto bi bilo ko drugi?
Ako ne želite da povežete svoj lični identitet s proizvodom ili uslugom koju pokušavate da promovišete, Facebook jednostavno nije za vas. Jedna od Facebook-u svojstvenih stavki je transparentnost koja obezvređuje i zanemaruje neautentičnost ličnog identiteta.
Ako vas plaši da pokažete stvarne ljude koji stoje iza kampanje na kojoj radite, to je u redu, ali uštedite i vreme i novac te otiđite negde drugde jer u tom slučaju Facebook definitivno nije mesto za vas.
Konačno, većina ljudi ne shvata koliko pregleda stranica generišu stranice profila. Jedna od najčešćih navika Facebook korisnika je pregledanje stranica profila prijatelja te stranice profila ljudi o kojima žele saznati više. Spajanjem na stranice partera, klijenata, suradnika te prijatelja na Facebooku, ostvarićete značajan promet na stranicu svog profila.
2. Facebook Grupe
Grupe su najstariji i najjednostavniji način za okupljanje određene grupe ljudi oko određenog proizvoda, usluge ili poduzeća na Facebooku. Otvaranjem grupe, možete stvoriti centralno mesto za kupce, partnere i prijatelje te ih podstaknuti da sudeluju u razgovorima oko vašeg proizvoda ili usluge.
Facebook grupe imaju u sebi deo za postavljanje raznih rasprava na određenu temu, komentara na fotografije, video, linkove itd. Takođe možete lako objaviti najnovije vesti i ažurirati svoje članke ili članove grupe koliko god to često želite – poruke dolaze u njihovo Facebook poštansko sanduče pod primljeno. A najbolji deo je taj što grupu možete kreirati koliko god želite i to besplatno. Treba imati u vidu da Facebook tim stalno radi na "unapredjenju" te se samim tim i opcije vezane, sam profil korisnika, tako i za opcije koje imaju admini u grupama stalno menjaju. Dodaju se nove funkcije a ukidaju neke stare. Grupe su jedan od najjednostavnijih načina za marketing na Facebook-u. Nakon što se članovi pridruže grupi, oni lako mogu pozvati svoje prijatelje preko integrisane opcije „Pozovi“.
Ako su članovi vaše grupe zadovoljni, to će se zasigurno pozitivno odraziti i na samu grupu. Naziv vaše grupe pojaviće se i na profilima svih članova dokle god oni ne napuste grupu i vaša grupa definitivno ima potencijal da uistinu naraste te da broj članova dosegne pozamašan broj. Stoga, mnogi ljudi vide Facebook grupe kao reklamne naljepnice za svoj profil.
Budući da stranice profila ostvaruju velik promet, ovi linkovi (naziv grupe u profilima članova) mogu da generišu mnoštvo klikova na stranice vaše grupe ali i vašeg web sajta u koliko postoje linkovi ka njemu.
Naravno, Facebook grupe takođe imaju i određene probleme. Pre svega, Facebook ne podržava slanje poruka članovima grupe nakon što grupa dostigne određenu veličinu (pod veličinu podrazumijevam broj članova). I dok Facebook radi na uklanjanju ovog problema, vlasnici grupa se trenutno još uvek suočavaju s ograničenjem slanja poruka vezanim uz veličinu grupe koje je otprilike 1000-1500 članova.
Drugo, ako vaša grupa postaje popularna, može postati meta „spamera“. Ako želite održati svoju grupu „čistom“, budite spremni da potrošite vaše vreme na brisanje neželjenih spam poruka sa zida grupe, te na upozoravanje korisnika koji vašu grupu pune tim neželjenim porukama (spamom). Ovo istina može oduzeti dosta vremena.
Konačno, dok Facebook grupe nude prihvatljive mogućnosti koje se lako podešavaju, one ipak ne pružaju mogućnost širenja funkcionalnosti na Facebook aplikacije.
Kako bi ste se koristili navedenim aplikacijama moraćete otvoriti Facebook „stranicu“.
Kreiranje i promocija putem fejsbuk grupe je svakako jedan od načina na koji možete da iskoristite ovu društvenu mrežu u promotivne svrhe, medjutim, da bi stekli mogućnost da iskoristite ovaj način promocije, potrebno je da učinite prvi korak - kreiranje profila, a prvi korak je uvek najteži.
3. Facebook Beleške i fotografije
Beleške i fotografije su dve Facebook aplikacije koje vam dopuštaju da svoje članke s bloga i fotografije podelite sa svojim prijateljima.
Ove mogućnosti možete koristiti kako bi ste objavljivali sadržaj vezan uz proizvod ili uslugu koju nudite, ali budite oprezni da sadržaj koji objavljujete bude uvek autentičan, originalan kako ne bi ostavili utisak da objavljujete „spam“ poruke. Na isto morate pripaziti i kod objavljivanja fotografija; ako vaši albumi sadrže samo logotip vaše firme ili više njih, zasigurno ćete izgubiti kredibilitet.
Jedna od mogućnosti vezana za Facebook Beleške i Fotografije koja se često previdi je „tagging“ odnosno označavanje ili povezivanje.
Kad objavite belešku ili postavite fotografiju, Facebook vam omogućava da na njima označite („tagujete„) odnosno povežete osobe koje su povezane sa istima, bilo to da se nalaze na Fotografiji, ili su možda spomenute u sadržaju beleške ili pak znate da će ih iste lično zanimati. Kada povežete prijatelja s određenom fotografijom ili beleškom, on/ona dobija posebno obaveštenje (notifikaciju) o tome. Dok osobe koje ste označili budu pregledale belešku ili fotografiju na kojoj su označene, moći će da vide i druge ljude označene u istoj.
Zbog toga pazite da budete sigurni da se radi o belešci ili fotografiji zbog koje će svi koji su njima označeni biti i počašćeni.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz

 

Jedanaest poruka
mladima od Bil Gejtsa
(postavljeno 29. maja 2013. godine)
Bil Gejts, američki biznismen i informatičar, osnivač kompanije Microsoft i najbogatiji Amerikanac, održao je govor u srednjoj školi o 11 stvari koje niste i nećete naučiti u školi.
Pravilo 1: Život nije fer, navikni se na to!
Pravilo 2: Svet ne interesuje tvoje samopoštovanje. Svet te prihvata ako postigneš nešto pre nego što počneš dobro da se osećaš u svojoj koži.
Pravilo 3: Nećeš zaradjivati $60,000 godišnje čim izadješ iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom, sve dok to ne zaradiš.
Pravilo 4: Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj da dobiješ šefa.
Pravilo 5: Pečenje hamburgera nije ti ispod časti. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera: zvali su to prilikom.
Pravilo 6: Ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi, ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.
Pravilo 7: Pre tvog rođenja tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaćanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš kako si cool. Zato pre nego spasiš šume od parazita pokušaj da složiš orman u svojoj sobi.
Pravilo 8: Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika, život nema. U nekim školama ukinuli su negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor, ali to nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.
Pravilo 9: Život nije podeljen u semestre. Nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nadješ sebe. To čini u svoje slobodno vreme.
Pravilo 10: Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju napustiti kafić i otići na posao.
Pravilo 11: Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: Press

 

Kako privući klijenta
da posluje baš sa vama
(postavljeno 15. maja 2013. godine)
Ako ste do sad mislil da su najbolje cene i najbolja vrednost ono što mušterije najviše privlači, pogrešili ste - to je na dnu liste prioriteta klijenata. Prema nedovno sprovedenom istraživanju koje je sprovela 'The Raing Group', saznajemo kojih su to deset stvari koje će klijenta privući vama, a ne nekoj drugoj konkurentnoj kompaniji.
1. Nove perspektive i ideje
Da klijenti mogu da dijagnostifikuju svoje probleme i da ih reše, oni se ne bi obratili vama već bi to sami uradili. Zaključak je da se oni okreću vašoj firmi jer im je potrebna pomoć. Morate da budete u stanju da donesete nešto novo što njima ne bi palo na pamet.
2. Budite spremni dа sаrаđujete
Klijenti ne žele da im prodate tek tako nešto, čak iako je to nešto divno. Oni žele da se sa njima radi kako bi se postigao zajednički cilj. U idealnom slučaju klijenti žele da postanu sastavni deo njihovog uspeha.
3. Imajte poverenja u vašu sposobnost da postignete željene rezultate
Kupci neće kupiti od vas ako ne možete da ih ubedite da će im vaša firma i njena ponuda zaista doneti obećane rezultate. Nemoguće je da ubedite u to klijenta, ako sami ne verujete da ste sposobni da ostvarite. Morate da učinite vaše poverenje zaraznim.
4. Pažljivo slušajte klijenta
Kada klijenti opisuju sebe i svoje potrebe, često se osete kao da neko samo čeka pauze u razgovoru, kako bi krenuo da izlaže ponudu. Da biste zaista slušali, morate da postisnete svoj unutrašnji glas i da zaboravite svoje ciljeve. Zapamtite: radi se o kupcu, ne o vama.
5. Razumite sve potrebe vašeg klijenta
Nije dovoljno da “povežete tačke” između kupaca i ponude vaše kompanije. Takođe je važno da se povežete sa ljudima na koje će vaša ponuda uticati, i da razumete kako će vaši klijenti na osnovu onoga što nudite zadovoljiti svoje lične potrebe, kao što je napredovanje u karijeri i sigurnost u poslu.
6. Pomozite klijentima da izbegnu potencijalne zamke
Klijenti znaju da svaka poslovna odluka podrazumeva rizik, ali oni takođe žele vašu pomoć da se smanji taj rizik. Oni žele da znaju šta bi moglo da krene naopako, i šta je bilo pogrešno u sličnim situacijama pa na osnovu toga korake koje treba preuzeti da se ovi problemi ne bi ponovili.
7. Ponudite više rešenja
Klijenti žele i očekuju da imate osnovnu veštinu prodaje, definisanja i predlaganja izvodljivih rešenja. Ta sposobnost jeste “cena ulaska” ali sama po sebi nije dovoljna da pobedi u konkurentoj situaciji prodaje.
8. Komunicirajte i blagovremeno podelite sve informacije
Klijenti mrze spinovanja oko ključnih stavova ponude. Oni žele da im bude jednostavnimi jasnim jezikom rečeno sve što je bitno. Bez iznenađenja, i informacija u poslednjem trenutku.
9. Povežite se sa klijentom
Na kraju krajeva, svaka prodajna situacija podrazumeva uspostavljenje veze između dve osobe koje vole i veruju jedno drugom. Kako je jedan veliki maestro prodaje rekao: “Da su sve stvari jednake, većina ljudi bi radije kupovala od nekog koga vole…I to je istina čak i kad sve stvari nisu jednake”.
10. Ponudite vrednost koja vredi više od drugih opcija
Ukoliko ne možete da dokažete klijentu da je kupovina kod vas prava poslovna odluka, on može i treba da se obrati nekoj drugoj firmi za pomoć.
Integralni tekst  
preuzet sa sajta gdeinvestirati.com
Izvor: bizlife 
 

Saveti
za poslovni uspeh
Ričarda Brensona

(postavljeno 25. aprila 2013. godine)
Ričard Brenson, prvi čovek kompanije Virgin, objavio je knjigu "Like a Virgin: Secrets They Won’t Teach You at Business School", u kojој daje savete o tome kako uspeti u biznisu. Saveti koje daje su svakako korisni, jer dolaze od čoveka koji je 1970.godine osnovao kompaniju, a danas je jedini privrednik na svetu koji ima osam kompanija u osam različitih industrija, koje vrede više od milijardu dolara. I sve to bez diplome iz biznisa. I sam Brenson kaže da ko zna gde bi on sada bio da je nastavio školovanje koje je puno konvencionalnih stvari. Business Insider "izvukao" je iz Brensonove knjige 18 saveta, a mi vam ih prenosimo.
1. Nemoj nešto raditi, ako u tome ne uživaš
Kako kaže Brenson, za posao treba mnogo krvi, znoja i suza, ali na kraju dana trebalo bi da stvaraš nešto na šta si ponosan.
2. Budi vidljiv
Brenson u knjizi navodi savet ser Fredija Lejkera da je važno pojaviti se na naslovnoj strani, a ne na poslednjim stranama. "Moraćeš da izađeš tamo i da prodaš sebe. Napravi budalu od sebe, štagod treba, u drugom slučaju nećeš preživeti."
3. Pažljivo izaberi ime
Brenson se postarao da njegovo ime "Virgin" prezentuje vrednost, poboljšanu uslugu i novi, seksi pristup. On u knjizi navodi da je ime smislio dok je sedeo sa grupom 16-godišnjakinja na piću.
4. Ne možeš voditi posao, bez nekih rizika
"Hrabri možda ne mogu živeti večno, ali oprezni neće živeti uopšte", kaže Brenson.
5. Sve je u prvom utisku. Kao i u drugom
Prvim utiskom kupujete mušteriju, a drugim je zadržavate uz sebe.
6. Perfekcija je nedostižna
Postoji opasnost da kad neko uradi nešto perfektno dobro, sedne, opusti se i uživa u lovorikama, dok tamo neko drugi besni zbog toga i radi na tome da postane bolji. Zbog toga Brenson svojim zaposlenima nikad ne daje 100-procentnu ocenu kada evaluira njihov rad.
7. Mušterija je, uglavnom, uvek u pravu
Brenson kaže da svoj posao nikad ne smete usmeriti ka tome da šta god vaš klijent kaže mora da bude ispravno. Mušterija je uvek u pravu, treba da bude geslo svih kompanija, ali ne u svim slučajevima.
8. Definiši svoj brend
On preporučuje one stvari koje Virgin nije uradio, a to je fokusiranje na različite industrije. Ali kaže da je definicija njegovog brenda ustvari "nalaženje novih načina da se pomogne ljudima da se dobro provedu". Ako ne definišete svoj brend, to će uraditi vaša konkurencija, kaže Brenson.
9. Istražite neistraženo
On upoređuje istraživanje novih teritorija u biznisu, kao istraživanja u nauci ili geografiji. "Postoji mnogo toga što i dalje nije otkriveno, pronađeno, urađeno. Istraživanje tih neistraženih delova biznisa može vas dovesti do novih ideja."
10. Čuvajte se okoline gde postoje "oni i mi"
Radni prostor mora da bude mesto gde će šef i njegovi zaposleni raditi zajedno na zajedničkom cilju. "Ako se zaposleni ne poistovećuju sa svojom kompanijom, onda je to znak da ljudi 'na vrhu' i oni 'na dnu" uopšte ne komuniciraju", kaže Brenson.
11. Izgradite opuštenu korporativnu zonu
"Potrebna je povezana, motivisana i posvećena radna snaga za proizvode prve klase i uspešnu kompaniju"
12. Nije svako za direktora
Menadžer treba da bude neko ko izvlači najbolje iz zaposlenog, neko ko dobro komunicira sa svima i pomaže zaposlenima da nauče iz svojih grešaka.
13. Traži drugo mišljenje. Traži i treće
Brenson kaže da moraš biti dobar slušalac ako želiš da uspeš. A to znači mnogo ideja, od mnogo ljudi , pa tek onda konačna odluka. On kaže da to može da vam sačuva mnogo vremena i novca.
14. Ne spaljujte mostove za sobom
Dobri biznismeni znaju kada se poslovni dogovori završavaju. To što ste odlučili da idete u drugom pravcu od poslovnog partnera ne znači da to mora da se ružno završi.
15. Koristite telefon
Brenson smatra da se u poslednje vreme sve više koriste mailovi i SMS poruke od uobičajnog telefona i sastanka "oči u oči". Problemi su teži da se reše preko SMS poruka i nema ništa gore nego dozvoliti da problemi eskaliraju, a sve može da se reši jednim telefonskim pozivom.
16. Ne treba se plašiti promena, ali ih treba rešiti
Privrednik bi trebao biti spreman da se adaptira i ne bude nostalgičan prema svojoj kompaniji. "Ponekad zbog prilika na tržištu, morate krenuti u novom pravcu. Nađite način da inspirišete svoje zaposlene da razmišljaju kao privrednici ... što im date više odgovornosti, oni će biti bolji."
17. Kad pravite greške, napravite korak nazad, nemojte da padnete
Vaša odluka neće uvek biti najbolja. Svi greše, ali kad pogrešite, nađite se sa tom odlukom "lice u lice" i budite iskreni prema sebi. Otkrijte problem i rešavajte ga.
18. Budite lider, ne šef
šef naređuje, dok lider organizuje. Dobar korporativni lider je neko ko ne izvršava samo svoje ideje, već inspiriše ostale da izađu sa svojim. "Najviše me nervira kad mi neko kaže 'OK, ti si šef'. To je isto kao da mi je rekao 'OK, ne slažem se sa tobom, ali uradiću samo zato što si ti to rekao. Ali ako to ne uspe, prvi ću te podsetiti da to nije bila moja ideja.'"
Integralni tekst
preuzet sa sajta bizlife.rs
Pripremio: M. Miličković

 

Osam stvari koje
dobar šef nikad neće reći radniku

(postavljeno 20. aprila 2013. godine)
Dobri šefovi će, ako žele da smanje pritisak na radnike i povećaju produktivnost, voditi računa da ne izgovaraju štetne, zajedljive i opaske koje demotivišu. Evo nekih rečenica koje šefovi ne treba da govore radnicima ako žele dobru radnu atmosferu, rezultate i odnose:
1. Kriza je, budi srećan što imaš ikakav posao
Dobar menadžer ne prebacuje svom zaposlenom činjenicu da ima radno mesto. Time ga omalovažava i poručuje mu da ga samo tanka linija deli od otkaza. Želite li da od radnika izvučete najbolje, recite mu nešto poput - "hajde da zajedničkim snagama održimo ovu firmu u životu."
2. Ja ti osiguravam platu, radi kako ti kažem
Ova izjava priliči tiraninu, a ne nadređenom na radnom mestu. Veći ćete učinak dobiti od radnika ako ga podstaknete pohvalama, uputite u bolji rad savetima i motivišete nagradama.
3. Ne plaćam te da misliš
Samo će loš pretpostavljeni ovako odbrusiti radniku kad mu ovaj iznese komentar ili predlog koji mu nije po volji. Osim što je takav odgovor uvredljiv i ponižavajući, ostavlja nadređenog bez potencijalno korisnog doprinosa od strane zaposlenog. Čak i ako je šef genije u čije se zamisli ne sme sumnjati, ovakvo ophođenje obeshrabruje radnike. S druge strane, većina menadžera koja se služi ovakvom retorikom daleko je od genijalnosti.
4. Znaš li da radim prekovremeno i vikendom?
Nadređeni sme od zaposlenog da zahteva samo ono što je ugovoreno. Želite li više od toga, zamolite ga, umesto da ga prisiljavate. Ako postoji potreba za dodatnim angažmanom zaposlenih, potrudite se da im to uverljivo objasnite.
5. Ko ti je dopustio da to uradiš?
Radnik je obavio određenu radnju - obavio zadatak, naručio opremu, sazvao sastanak - i to uspešno i u skladu s ciljevima kompanije. Međutim, učinio je to na svoju ruku. Uštogljeni rukovodilac opsednut hijerarhijom će mu to zameriti, iako je od njegovog postupka firma imala koristi. Ako je važno strogo poštovanje zapovednog lanca, ljubazno upozorite radnika, ali ga istovremeno pohvalite zbog dobro obavljenog posla.
6. Mi to radimo drugačije
Mnogi menadžeri automatski odgovaraju ovim rečima na predlog za bilo kakvu inovaciju, jer on zahteva promenu i prilagođavanje. Umesto da gušite svaki pokušaj kreacije, pitajte radnika za mišljenje kako bi se stvari mogle obavljati bolje. Dobri su izgledi da ćete često čuti neke korisne sugestije.
7. Ne želim da slušam tvoje žalopojke
Mudar menadžer sluša šta radnik ima da mu kaže, uključujući molbe i prigovore. Moguće je da će od njega čuti korisnu sugestiju ili saznati za njegov problem u čijem mu rešavanju može pomoći. Čak i ako radnik samo želi da se izjada i da sebi oduška, dopuštenje da to uradi može da mu podigne moral i uveća osećaj lojalnosti prema poslodavcu.
8. Režemo troškove pa smanjujemo plate (otpuštamo)
Ove se reči čuju od mnogih rukovodilaca koji istovremeno poboljšavaju sopstvene radne uslove nabavkom novog nameštaja, vozila ili računara. Isto govore brojni privatnici koji troše svoj novac na luksuz, umesto da novac ulože u firmu. Radnici ne cene nadređenog koji živi u svetu različitom od njihovog.
Evo još nekoliko opaski koje šefovi treba da izbegavaju:
"Ako se tebi ne radi ovaj posao, naći ću drugog"
"Ako ti se ovde ne sviđa, idi negde drugo"
"Privatni problemi ne smeju da utiču na tvoj rad"
"Niko drugi ne kuka osim tebe"
"Kolega te zlostavlja? Ovde nismo da se volimo, nego da radimo"

Integralni tekst
preuzet sa sajta poslovnazena.info
Izvor: poslovni.hr

 

Vi dajete ideju,
biznis anđeli pare

(postavljeno 19. aprila 2013. godine)
Poslovni anđeli su investitori koji ulažu sredstva u kompanije na početku razvoja, ali i u projekte ili ideje koje neki potencijalni preduzetnik može da ima. Oni zauzvrat uglavnom dobijaju udeo u vlasništvu ili procenat dobiti, dok se retko odlučuju za investiciju u vidu pozajmice, prenosi 24 sata. "Zbog nedostatka investicionog kapitala, u Srbiji razvoj malih preduzeća nije nimalo lak i zato se, ukoliko ne postanu profitabilna u ranoj fazi, većina još na početku ugasi. Poslovnim anđelima je investiranje u ranoj fazi projekta atraktivno jer, iako predstavlja rizik, može za njih da znači i veliku dobit", objašnjava Aleksandar Čabrilo, osnivač Mreže poslovnih anđela Srbije.
Mreža čiji je on osnivač (Serbian Business Angels Network - SBAN) trenutno okuplja oko 20 investitora koji sa spremnim kapitalom čekaju nove ideje, međutim, projekata u koje bi uložili očigledno nedostaje. "Kod nas ljudi traže razlog da nešto ne urade. Ideja ima, ali su uglavnom nedovoljno razrađene, pa se najčešće svode na fantaziranje. Biti inovativan je svakako potrebno, ali ljudi ne shvataju da ne treba izmišljati rupu na saksiji. Mnogo je proizvoda u svetu kojih na našem ili evropskom tržištu nema, a sa današnjim tehnologijama ceo svet je postao mali, treba razmišljati globalno, razvijati proizvode ili usluge ovde, a prodavati ih u inostrantsvu", kaže Čabrilo.
Preduzetnicima SBAN omogućava da svoje poslovne ideje predstave na njihovom veb-portalu, a investitori, članovi mreže, preko portala imaju uvid u njih. "Kako su biznis anđeli najčešće dokazani preduzetnici, osobe koje su dugo na visokim funkcijama u uspešnim kompanijama ili su njihovi vlasnici, njihov novac naziva se i pametnim, jer će vam, osim ulaganja, ponuditi i svoje iskustvo, važne kontakte i menadžerske savete", navodi Čabrilo.

Integralni tekst
prezet sa sajta b92.net
Izvor: 24 sata

 

Neuspeh – recept za uspeh
(postavljeno 13. aprila 2013. godine)
U životu i u preduzetništvu, neuspeh je lekcija u kojoj ne samo da imamo priliku da naučimo šta smo i kako uradili loše, već i prilika da iz toga naučimo kako da postupimo bolje sledeći put. Na temu neuspeha u preduzetništvu, svetski predavač profesor Kjell Nordström kaže „Kompanije su danas kao kultovi uspeha, one slave uspeh. Mi se okupljamo oko uspešnih ljudi, slušamo ih i pišemo članke o njima. Međutim, ako zaista želite inovaciju i uspeh, neuspeh je podjednako važan. Delite slobodno neuspeh sa ostalima, raspravljate o tome. Gde i šta je pošlo naopako? Kako? Zašto? To je ključ.“
Neuspeh je važan
Neuspeh je nekada bio tabu tema, a sada se o tome otvoreno razgovara i raspravlja. Globalna organizacija iz Kalifornije "Failcon" održava konferencije preduzetnika koji otvoreno iznose svoja iskustva i neuspehe u poslovanju. Kanadska kancelarija nevladine organizacije inženjera bez granica otvoreno iznose svoje izveštaje o neuspešnim projektima. Pokrenuli su i inicijativu „Admit failure“ (priznaj neuspeh) u kojoj se nevladine organizacije podstiču da objave svoje neuspešne projekte, sa ciljem da ostali izvuku pouke iz njih. Postoji i onlajn magazin jasnog naziva – Neuspeh koji obrađuje neuspehe iz sfere biznisa, sporta, umetnosti i zabave. Soićiro Honda nije uspeo da se zaposli kao inženjer u Tojoti, Stiv Džobs nije uspeo da ubedi kolege u svoje nove ideje, štaviše, izbacili su ga iz firme koju je osnovao. Donald Tramp je bankrotirao više puta, Majkl Džordan sam kaže da je promašio oko 9000 koševa, od toga 26 odlučujućih. Brojni su primeri svetskih ličnosti i preduzetnika čiji je životni uspeh prošaran bankrotima i velikim neuspesima ali hajde da se osvrnemo na nas.
Zvanični podaci
Kod nas se neuspeh uglavnom prećutkuje ali je kretanje na toj liniji vidljivo. Agencija za privredne registre objavila je da je u Srbiji 2012. godine osnovano 1.293 preduzeća više nego što je ugašeno, čime je zabeležen blagi pozitivan priraštaj u ukupnom broju firmi. Posmatrano prema delatnostima, i u 2012. godini, kao i prethodnih godina, među novoosnovanim privrednim subjektima preovlađivale su trgovinske, ugostiteljske i uslužne delatnosti (taksiranje, kozmetičke i frizerske usluge i računarsko programiranje). Agencija je nakon obrade svih podataka ocenila da se u odnosu na prethodne godine vidi stabilizovanje ukupnog broja privrednih subjekata. Preduzetnici su sigurno izvukli pouke iz prethodnih godina a to je uvek korisno podeliti i čuti.
Naše priče
Neuspešne priče naših preduzetnika retko će se čuti, ali evo nekih primera. Zoltan je sa prijateljem otvorio kafić koji je nekako radio, ali ortački odnos nije funkcionisao. Nakon godinu dana su zatvorili lokal, nekako su izmirili dugovanja i poslovno se razišli. Zoltan sada radi za jednu slovenačku firmu i kaže da je na kraju, to ipak uspeh. Iako se kafić nije isplatio, Zoltan ističe da su ga brojni kontakti koje je kroz taj posao stekao doveli do sadašnje pozicije „A i gde god da sednem na piće odmah primetim da li se kafić vodi dobro!“ kroz smeh dodaje Zoltan.
Velibor ima firmu koja se bavi ugradnjom opreme za bezbednost objekata. Došao je na ideju da proširi svoje usluge sa dodatnom opremom. Ideja nije funkcionisala jer su dodatna oprema i kineske komponente bile u osnovi lošeg kvaliteta pa su se kvarile i otkazivale. Ceo ugovor mu je propao i bio je u velikom trošku ali kaže „Jeste me sve koštalo, ali što sam se time više bavio, video sam da je to moguće, samo uz pravi materijal.“ Godinu dana nakon toga na njegovom sajtu vidim mu tu ideju kao standardnu ponudu.
Izneću i svoj primer. Svojevremeno sam bio u organizacionom timu jednog dobrotvornog turnira u malom fudbalu. U planiranju događaja nismo obraćali pažnju na to što je istog datuma najavljena i parada ponosa. Grad je bio u velikoj meri blokiran, ekipe su kasnile i sve se iskomplikovalo. Turnir je završen sa nama organizatorima kao jedinom publikom. Umesto intervjua i tv priloga u vestima koje smo očekivali, bilo je kratko saopštenje, jer je parada zauzela skoro dvadeset minuta. Naravno sledeći turnir je bolje organizovan, gotovo rutinski, a kroz to sam upoznao divne ljude, stekao odlične saradnike i kontakte.
Najbolja praksa
Po mišljenju Kerol Dvek profesora psihologije sa univerziteta Stenford, Silicijumska dolina u Kaliforniji, svoj vrtoglav uspeh duguje velikim delom prihvatanju neuspeha kao faze ka uspehu. Tokom istraživanja po firmama, većina ispitanika joj je govorila „Propadni češće – uspećeš brže.“ Nije retkost da se zaposleni nagrađuju iako projekti nisu uspeli.
Kod nas je možda dobar primer vojna organizacija, koja će odlikovati poginulog ili ranjenog vojnika iako nije uspeo u nekoj borbi, a dao je sve od sebe. Pilot koji je oboren ili koji je iskočio jer nije uspeo da spasi avion, biće odlikovan jer je u teškoj situaciji to uopšte i pokušao. Pojedini sportisti i timovi bivaju nagrađeni pesmama i aplauzima navijača nakon meča iako su izgubili.
Ovo su samo neka razmišljanja o poslovnom neuspehu i pokušaj pomoći na polju u kom znamo da se uspeh sam po sebi ne garantuje.

Integralni tekst
prezet sa sajta infogo.biz
Autor saradnik: Dalibor Maličić

 

Kako uspeti?
Vodite ljubav, doručkujte
i batalite kuknjavu

(postavljeno 12. aprila 2013. godine)
Nema izgovora i kukanja - ako želite da pokrenete biznis, počnite da radite. Ako se čeka da se reši pitanje Kosova, te ovo ili ono, od toga nema ništa. Rođeni smo u ovom vremenu i to je kao u pokeru, igraš s kartama koje su ti podeljene i igraš najbolje što možeš - kaže za „24 sata” Nebojša Matić, vlasnik “Mikroelektronike”, dobitnik nagrade „Blic preduzetnik 2012”.
Evo njegovih saveta za početnike u biznisu.
Svi ambiciozni trebalo bi da uspeju bez ograničenja. Kod nas je šef proizvodnje vulkanizer, devojke koje prave razvojne ploče po podne muzu krave, ali svetski poznate firme kupuju od nas - navodi Matić.
Za početak, dodaje, svaki čovek mora da vidi u koju grupu spada - da li je aktivan ili pasivan. - Ako si pasivan, tražiš firmu i odrađuješ radne zadatke i to nije loše. Ali aktivan čovek ne može da sedi i čeka. Ipak, biti aktivan ne znači i biti uspešan. Osnovno je da se ne žališ jer kad pokreneš firmu ti moraš da imaš rešenja - kaže on.
Ljudi kod nas non-stop kukaju, a zašto kad je "Srbija najbolja za biznis na severnoj hemisferi". - Kod nas je poreska stopa 10 odsto kao i u poreskim rajevima. Srbi samo vole da im sve objasniš. Kod nas u firmi se zna gde je otišao svaki dinar. To su naše pare, kojima ja samo rukovodim - objašnjava Matić, koji proizvodi razvojne ploče, kompajlere, dodatne pločice, softver...
Kad osnivate firmu, morate da se oslonite na rodbinu i svoju ženu, a prvih troje-četvoro ljudi koje zaposlite su ključni, navodi on. - Prvi zaposleni će određivati pravac u kome će firma da se kreće. Vlasnik mora da im pokaže da firma ima budućnost. Ako se postaviš kao trošadžija, sebi kupiš auto, a njih malo plaćaš, to nije dobro. Ne kupuj jahtu, petu kuću, treći stan, firma će ti propasti, a zaposleni te neće blagonaklono gledati - kaže Matić, i dodaje da je prvi auto kupio tek u 38. godini.
Tri ključne stvari za uspeh:
1. Odsecite TV antenu
Mladima je bolje da ne gledaju TV, nego da kupe hard-disk i da gledaju film. TV nas pumpa negativnim vestima non-stop. Kad je nekome dobro, to se ne prikazuje, mnogo im je interesantnije ako je neko skočio s mosta.
2. Doručkujte ujutru
Zaposleni bi mogli da se svađaju celo pre podne ako su gladni i čekaju da vreme ručka. Pogledajte kad pođete na posao ujutru kako se i putnici ujedaju u autobusu.
3. što više seksa
Svi smo frustrirani. Svi se žale, žene i muškarci, da ne mogu da uspostave kontakte, a niko neće da se potrudi. Mada su mladi po tom pitanju napredniji. Mladi ulaze neopterećeni u život.

Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs

 

Kako pokrenuti
biznis sa 100 dolara?
(postavljeno 10. aprila 2013. godine)
Knjiga Krisa Žilaboa „The $100 Startup: Reinvent the Way You Make a Living, Do What You Love, and Create a New Future“, trentuno je bestseler The New York Times-a. Kris je pisac, preduzetnik i svetski putnik koji je sebi za zadatak dao misiju da hrabri mlade ljude da slobodno uđu u svet biznisa. On kaže da je za to potrebno manje od 100 dolara ulaganja. Kako je rekao u intervjuu za Forbes sadašnji trenutak je praktično i najbolji za početak biznisa, jer nikad nije bilo lakše povezati se sa potencijalnim klijentima.
On za čitaoce američkog magazina otkriva i četiri saveta za „podizanje na noge“ start-up biznisa od 100 dolara.
1. Svoju generalnu ideju, pretvorite u specifičnu ideju – šta je proizvod ili usluga? Ko će ga kupiti? Kako ćete biti plaćeni? Budite precizniji što više možete
2. Nemojte odugovlačiti sa početkom – Odredite sebi period od 30 dana da pokrenete posao i uraditi sve što je moguće da se to desi
3. Kažite svima da ste počeli sa radom - Ovo ne podrazumeva da „spamujete“ ljude. Kontaktirajte svoje prijatelje „Radim nešto novo, da li želite da mi pomognete? Možete da obavestite svoje prijatelje?“
4. Nakon što ste pokrenuli priču, radite na konstantnom napredovanju. Svaki dan pronađite jednu ili dve akcije koja će unaprediti vaš biznis. Bez obzira što to mogu biti i neke manje akcije i naizgled nebitne, uradite ih, jer ćete tako biti proaktivni, a ne samo odgovarati na zahteve.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta gdeinvestirati.com

 

Online marketing - alati
za uspešnu i jeftinu promociju

(postavljeno 8. aprila 2013. godine)
Pokrenuli ste sopstveni biznis, nudite određeni proizvod ili uslugu, ali posao baš ne ide zamišljenim putem. Imajte na umu – sve osim neverovatnog izuma poput "automobila na vodu" danas zahteva ulaganja u marketing. Ako ste novi i mali, verovatno nemate na raspolaganju gomilu sredstava za marketing. Donosimo vam nekoliko marketinških alata koji vas neće puno koštati, a doneće rezultate.
1. Izrada internet stranice
Danas jednostavno morate imati internet stranicu. Bez nje ne možete ni pomišljati na sledeća dva koraka. Ne morate izrađivati internet stranu od 200 hiljada dinara. Važno je da se držite nekih pravila.
Internet strana malog preduzetnika treba imati jednostavan naziv, lako pamtljiv. Jasno istaknuti proizvodi i usluge koje nudite, kako bi posetilac u tri sekunde odlučio da li da ostane na njoj. Kontakt informacije moraju biti lako dostupne, uglavnom se stavljaju u glavni meni u desnom uglu.
2. Facebook
šta god nudili, deo vaše ciljane grupe je na Facebooku. Važnost ovog oblika oglašavanja sve se više približava izradi internet stranice. Dakle, morate imati Facebook i sajt.
Za početak vam preporučujemo otvaranje fan stranice, mogućnosti koju je Facebook, između ostalih namenio i malim preduzetnicima. Za početak u fan page vašeg brenda možete pozvati svoje prijatelje i zamoliti ih da oni pozovu svoje prijatelje. Ako napravite stranicu koja će na Facebooku biti "mrtva“, nećete ostvariti nikakav benefit. Pokušajte ostvariti što bolju komunikaciju s fanovima. Zalepite na zid koju zanimljivu pesmu, poželite im ugodan vikend, ili početak radne nedelje. Ponekad plasirajte informacije o svom preduzeću.
Kada odlučite da uložite sredstva u online marketing, Facebook je pravi izbor. Na njemu možete tačno odrediti vašu ciljanu grupu i platiti samo rezultat – prosečno 10 centi po svakom novom korisniku. Ukoliko odlučite da uložite dodatna sredstva, tu su i specijalizovane kompanije koje će se brinuti za vaše celokupno oglašavanje na Facebooku.
Svaki novi korisnik na Facebooku ostaje vaš, uglavnom zauvek.
3. Grupna kupovina
Grupna kupovina je relativno novi oblik online oglašavanja, ali za koji smo u kratkom vremenu čuli svi.
Portali za grupnu kupovinu imaju svoje prednosti i nedostatke. Mišljenja preduzetnika koji su ih koristili su mešovita – jedni su potpuno zadovoljni, ali ima i nezadovoljnih. Portal za grupnu kupovinu definitivno će dovesti klijenta u vaš objekt, ali vi na njemu nećete zaraditi. Na vama je da procenite da li nudite dovoljno dobru uslugu i hoće li se klijent vrati. Ako se barem određeni deo njih ne vrati bićete na gubitku.
4. Forsquare
Forsquare je internet stranica čiji je rast u poslednje vreme teško izmeriti. Amerika je s tom lokacijskom mrežom odavno „na ti“, a polako je upoznaju Evropljani. Ukoliko želite da pokažete naprednost svog preduzeća i istaknete se u odnosu na konkurenciju, ovo je prilika za vas.
Korisnici Foursquarea se prijavljuju na trenutnim lokacijama i u većini slučajeva ostavljaju određene poruke. Na primer, ukoliko neko ruča u restoranu, on se može u njemu prijaviti i oceniti kvalitet hrane, usluge... Svi koji na Foursquareu pronađu taj restoran, videće njegovu poruku. To je potpuno besplatno!
Postoje i Foursquare specijali, koji već spadaju u plaćeno online oglašavanje.

Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: gdeinvestirati.com

 

šest načina
da zaradite novac na netu

(postavljeno 6. aprila 2013. godine)
Internet je prepun obećanja o lakoj zaradi novca online metodama. Način na koji pojedine web stranice privlače zainteresovane često su i neprivlačne. S druge strane od onih koji su prihvatili pozive na učestvovanje u online zaradi novca može se čuti ironičan savet: Kako zaraditi na Facebooku? Tako što se otvori račun na Facebooku, zatim se on zatvori, ugasi račun i ode nešto da se radi u stvarnom svetu. No, činjenica je da postoje određeni poslovi koji se mogu raditi online i naplati. Retko ko uspe orginalnom idejom da naprav dobar posao. Uobičajeno je da su online poslovi slabo plaćeni.
Kako navodi portal Volim-novac.hr pokretanje online izvora prihoda može, ipak, biti zanimljiv radi više razloga, međutim, jedan je osnovni a to je dinar više u novčaniku. Kao i svaki drugi posao početak, online zarađivanje, navode na tom portalu, može biti naporan posao i … potrajati, ali kao rezultat tog utrošenog vremena može rezultovati pojačavanje vaše reputacije kroz marketing, prosleđivanja i kroz puno primera se potvrditi da je opravdan za svaki uložen minut. Kada se postigne neki uspeh (naravno kroz novčani rezultat), taj posao može biti poprilična dopuna postojećoj plati, ili možda čak kao nova potpuna karijera.
E-trgovac
Nešto što je od samog početka interneta konstantno raslo, a to je internet prodaja. Mogli biste pokrenuti svoj online webshop ili iskoristili postojeće platforme na primer Ebay, Amazon i sl. kako bi prodavali svoje proizvode. No, šta je tajna uspešne online prodavnice? Budite drugačiji nego vaša konkurencija, pronađite svoju nišu i posvetite joj se. Kako bi bili i malo uspešni u tom poslu morate imati osnovno poznavanje marketinga.
Konsultant za društvene mreže
Sve više i više klijenata dolazi do informacija o proizvodima putem socijalnih mreža, no većina kompanija nemaju znanja niti mogućnosti da bi se efektivno bavili time. Po istraživanjima, kompanije koje su prisutne kroz društvene mreže uspešnije prolaze kod klijenata od 20% do 40% nego one koje se nisu tome posvetile.Kao konsultant za društvene mreže, možete pomoći firmama da razviju svoj brend. To uključuje postavljanje objava, povećavanje pratioca profila, nadgledanje šta se komentariše o tom brendu i savetovanje i odgovaranje na upite klijenata / korisnika.
Broker sa domenima
Kupovina domena može biti zanimljiva stvar ukoliko imate talenta za prepoznavanje popularnih reči za nazive domena. Priča je jednostavna, a to znači da kupujete domene iznosa oko 5€ koje će tek postati popularne i tražene. Kako bi povećali profit, možete dodavati vrednost na domene koje kupujete.Koristite SEO za povećavanje popularnosti na pretragama, povećavajte bazu pretplatnika i mesečnu zaradu. Kada se pojavi kupac domena, dodana vrednost će se odraziti na ceni na konačnoj otkupnoj ceni domena. To se naravno odnosi na svetsko tržište gde su u igri veliki igrači.
Profesionalni blogger
Imate li edukaciju ili iskustvo koje vas postavlja kao potencijalni autoritet u pojedinom polju? Pišući zanimljive članke možete zaraditi i da pišete za već etablirane portale koji su zainteresovani za vaše članke. No ako ste odvažniji mogli bi ste pokrenuti svoj blog. Gradeći novi blog treba uložiti više vremena kako bi se eventualno unovčili, no tada je i mogućnost zarade veća.Savet: kako bi stvorili svoje ime u pojedinom polju, počnite da predajete na povezanim konferencijama i događajima.
Istraživač/analitičar
Kako se manualniji i suvoparniji poslovi koji uzimaju previše vremena mogu eksternalizovati, tako se mogu i zadaci koji iziskuju da se online pretragom ili možda čak telefonskom pretragom dobijaju informacije o pojedinoj informaciji. Na primer kompanije mogu zatražiti da pronađete za njih potencijalno tržište, da proverite koje su cene pojedinih roba ili usluga na drugim tržištima. Tu je definitivna prednost strani jezik. Takođe možete biti i traženi da proverite cene proizvoda drugih konkurenata na njihovom tržištu, te da to prezentirate u excelu ili grafikonu.
Virtuelni asistent
Možete raditi od kuće za jedan ili više malih firmi koji žele taj posao eksternalizovati (eng. outsourcing). Kako je sve više kompanija koje žele banalniji posao digitalnog porekla ukloniti od svojih na plati zaposlenih koji su ionako zatrpani, ovde možete uskočiti. To čak može značiti da obradite određene excelice ili pripremite adrese primatelja za ispis koverti, do toga da se javljate na telefon, odgovarate na e-poštu, održavate baze (ne kao db profesionalac, već kod ažuriranja podataka) i ugovarate sastanke. Jedan savet kod apliciranja za takve poslove: ne zaboravite napomenuti da imate iskustva u kancelarijskom poslovanju.  

Integralni tekst
preuzet sa sajta smedia.rs

 

Terapija za organizacije...
kako razumeti ovaj termin?
(postavljeno 5. marta 2013. godine)
Terapija je postupak koji ima za cilj da izleči poremećaj ili bolest. Terapija je način pomaganja da se reši zdravstveni problem, koji uobičajno sledi nakon dijagnoze. U medicini to je sinonim za lečenje.
Pre 14 godina pozvali su me iz poznate kardiološke ustanove. Odmah sam počeo da objašnjavam kako je dobar menadžment potreban svim organizacijama, pa naravno i zdravstvenim ustanovama. Ali, nakon par sekundi sagovornik me je prekinuo, rekavši da sam pogrešno protumačio njegov poziv. Ja sam se, naravno, začudio: „Kako to, gde sam pogrešio?" Odgovor me potpuno iznenadio: „Znate, ja nisam lekar, već pacijent. Upravo čitam Adižesovu knjigu o životnim ciklusima preduzeća. Sada znam zašto sam imao srčani napad". Ove reči izgovarao je vlasnik privatne kompanije u kojoj smo nedugo zatim izvršili dijagnostiku i sproveli terapiju za organizacije. Danas ovaj čovek, naš prijatelj, ima nekoliko kompanija i veoma je daleko od osnivačeve zamke. Sprovedene su dve uspešne terapije, i medicinska i organizaciona.
Zašto terapija? Poznato je da lek za dete i lek za stariju osobu nije isti. Ignorišete li ovu istinu pri radu sa organizacijama možete imati velikih problema. To je i jedna od najvećih grešaka knjiga iz menadžmenta i menadžment konsaltinga - one govore i razmatraju primere samo iz kompanija kao što su Coca Cola, Microsoft ili Toyota. Ignorišu istinu da ne postoje univerzalni recepti koje možete da koristite, svaka kompanija je različita i neizostavno morate da uzmete u obzir njihovu poziciju u životnom ciklusu da bi im stvarno pomogli.
Nažalost, ljudi vole lake odgovore - oni žele da budu "menadžeri za jedan minut", da uzmu pilulu i da tako reše sve probleme. Jako mi je žao, ali to je priča za bajke, ali ne i za realan život. Mi moramo da razumemo naše kompanije i zašto se stvari događaju. Moramo da razumemo životne cikluse kompanija i na osnovu toga pokušamo da tražimo adekvatna rešenja.
Terapija za organizacije.jpgPronalaženje problema i utvrđivanje da li su oni normalni ili ne za stadijum u razvoju organizacije - ono što mi nazivamo dijagnozom - je proces definisanja svih mogućih tačaka potencijalnih poboljšanja u organizaciji. Neko bi mogao da kaže - zašto unutra, problemi su spolja. Pravi problemi nekih kompanija su da oni provode 80% vremena pričajući o problemima na koje ne mogu ni da utiču. Uzmimo primer - jaka konkurencija. Ovo izgleda veoma realno i postavljeno je tako da mi tu ništa ne možemo da uradimo. Ako ovako definišemo problem imamo sjajan izgovor da ne uradimo ništa. Ali ako bismo problem definisali drugačije - mi nemamo ideja kako da nastupimo na tržištu - to postaje pravi pristup problemu. Dobar zato što sada postajemo i nadležni i odgovorni za problem. Moramo da pokušavamo da rešimo probleme koje možemo da kontrolišemo, a ne da izmišljamo probleme koje ne možemo. Naš cilj treba da bude da definišemo tačke potencijalnog poboljšanja na način da imamo kontrolu ili barem uticaj, ali i da odredimo prioritete i rešimo ih. Pre toga je neophodno utvrditi šta su uzroci i posledice naših problema. Zamislite da imate neke loše navike: pušenje, previše hrane, itd. Kao rezultat toga imate visok krvni pritisak. Ako ne budete ništa radili povodom ovoga, na kraju ćete doživeti infarkt. Kada se to desi postaje kasno da vam neko kaže - a da si manje pušio. Ne, tada vam treba pomoći. Ali takođe ne možemo reći da sada postoji tako dobra i napredna tehnologija da kada doživite infarkt, mi ćemo vam pomoći i vi možete da nastavite kao da se ništa nije ni desilo. Treba pomoći nekome ko ima infarkt, ali u isto vreme ta osoba mora i da menja navike. To je jedini način za uspešnu terapiju. Potpuno isto je i za kompanije.
Uobičajeno, sve spomenute loše navike u organizacijama su patološki problemi. Ovi problemi mogu da budu povezani sa organizacionom klimom, stavovima ključnih ljudi, organizacionom strukturom, ovlašćenjima, nagrađivanjem, planiranjem, izveštavanjem, upravljačkim informacijama. Sve ove stvari su veoma duboko u organizaciji. Neki problemi se ne mogu napasti direktno već posredno rešavanjem drugih. Uzmimo na primer - loš timski rad. Ako pokušate da kažete svojim ljudima - molim vas da radite kao tim. Oni bi mogli da kažu - zašto to nisi rekao pre, mi bismo već to uradili. Naravno da ovako ne ide. Verujem da je jedini način da ih organizujete da počnu da rešavaju probleme kao tim i timski rad će se pojaviti kao posledica.
Problemi koji su slični visokom krvnom pritisku su problemi u prodaji, marketingu, ljudskim resursima, finansijama. Oni su uzrokovani lošim navikama i završavaju u kriznim situacijama - kao što su pad tržišnog učešća ili visoki troškovi. Prirodno je krenuti sa kriznim situacijama, ali ako se skoncentrišete samo na to, nećete nigde stići. Morate paralelno da radite na svim ovim problemima, lošim navikama, visokim pritiskom, i infarktom. Rešiti krizu znači zaustaviti trend, ali to nije dovoljno. Nakon toga treba raditi na popravljanju prodaje, marketinga, proizvodnje, itd. da bi se prevazišli problemi i kupilo vreme i krenulo u promene u strukturi, planiranju, ovlašćenjima i sistemu nagrađivanja.
Koji je generalni pristup rešavanju problema? Često je razmišljanje o smanjivanju troškova direktno povezano sa otpuštanjem ljudi. Ali nemojte ih otpuštati samo da biste skresali troškove. To je zapravo ono što mnogi tradicionalni konsultanti i preporučuju. Oni vide da imate prevelike troškove. Stave vas na vagu i kažu da imate deset kila viška, to bi trebalo da izgubite. I onda odluče da vam odseku nogu. Kao rezultat brojevi izgledaju odlično, ali nemate nogu. Ne govorim o situacijama kada kompanije ide ka bankrotu. U tim situacijama imate gangrenu i noga mora da se seče. Ali ne secite zdravu nogu samo da bi se pokazalo da vi imate optimalnu težinu. Analogija je jasna - terapija mora da uzme sve aspekte u obzir. I u krizi mi moramo da razdvajamo kratkoročne i dugoročne korake. I uvek moramo da mislimo o tome kako da integrišemo našu kompaniju, i interno i eksterno, kao i o korišćenju preduzetničkog načina razmišljanja. A to je ono što radimo kroz Adizes metod. Principi su poznati, ali moraju da budu primenjeni na svaku posebnu situaciju i svaku posebnu organizaciju. Nema prepisivanja rešenja.
Integralni tekst i slika
preuzeti sa sajta asee.biz
Autor: Zvezdan Horvat,
direktor ASEE

 

10 saveta
kako da pokrenete biznis

(postavljeno 1. marta 2013. godine)
Prema podacima Agencije za privredne registre, u 2012. ugašeno je oko 30.000 preduzetničkih radnji, a približno toliko ih je i novoosnovanih. Kako bi u ovoj godini bilo manje onih koji su stavili ključ u bravu, Unija poslodavaca Srbije ponudila je konkretne savete za uspešno vođenje posla. Evo 10 saveta.
1. Trudite se da na svakom koraku maksimalno uštedite. Statistika pokazuje da skoro svaka druga firma koja se osnuje ne opstane na tržištu duže od tri godine. Najčešće propadaju jer preterano ulože, pa se taj novac teško vraća. Za početak odaberite skromnije kancelarije ili počnite iz svog stana.
2. Poslovne knjige morate da vodite maksimalno uredno, i da budu hronološki sređene i pregledne. Tako ćete olakšati poreske i inspekcijske kontrole i smanjiti mogućnost da zbog neurednog vođenja knjiga inspektori posumnjaju u legalno obavljanje delatnosti.
3. Pre nego što se preduzeće pojavi na tržištu, opredelite njegov vizuelni identitet - ime, logotip i specifične proizvode. Važno je da vaše preduzeće u najkraćem roku postane prepoznatljivo i da ima lako pamtljiv logotip.
4. Naplata potraživanja u Srbiji je spora i trudite se da pružate uslugu ili dajete robu samo kvalitetnim partnerima. Pre ulaska u posao, raspitajte se koliko je ta firma korektna u odnosima sa drugim preduzećima. U suprotnom, rizikujete da vam priliv novca ne bude dovoljan da izmirite svoje obaveze.
5. Tražite menice kako biste se osigurali u slučaju da vam kupac robe ili klijent zakasni sa isplatom. Ako to ne uradite, onda će vam kamate kod banaka “pojesti” profit.
6. Maksimalno koristite internet, jer je to najjeftiniji način za reklamiranje i komunikaciju sa ostalim firmama. U Srbiji je u prošloj godini 94,5 odsto preduzeća koristilo internet, a taj procenat je gotovo upola manji kod preduzetnika - 52,4%.
7. Morate se prilagođavati tendencijama na tržištu, ali i diktirati tempo, tako što ćete nuditi originalne proizvode i usluge.
8. Lojalnost zaposlenih je ključna za razvoj preduzeća, a ona se postiže humanim odnosom, pristojnim plata ma i dodatnim stimulacijama.
9. Obaveštavajte zaposlene o problemima kompanije, jer će tako razumeti zašto nekad donosite teške odluke. Poslodavac koji uspe da navede zaposlene da preduzeće tretiraju kao svoj dom, čuvaju ga i bore se za njega.
10. šta god da radite, morate biti svesno jednog - preduzetnik radi 24 sata dnevno.

Integralni tekst preuzet
sa sajta b92.net, izvor: 24sata

 

Deset tviter
lekcija za trgovce početnike
(postavljeno 18. februara 2013. godine)
Trikovi koje koriste trgovci da bi namamili kupce i prodali im proizvode koje nisu planirali da kupe, uglavnom se svode na napise „sniženje do 70 odsto”, „rasprodaja poslednjih brojeva”, „finalna rasprodaja”... Međutim, Živojin Petrović, doktor ekonomskih nauka i preduzetnik, podigao je trgovačku dovitljivost na viši nivo. On je na svom Tviter nalogu napisao 10 saveta kako je privlačio mušterije u svojoj firmi „Procesor komerc”, koja prodaje tehniku. Evo tih saveta:
Lekcija 1. Stavim popust 15 odsto, slabo ide. Onda ulubim rukom sa strane uređaj, napišem popust zbog oštećenja 15 odsto i ide kao alva.
Lekcija 2. Na uređaje koje niko nije kupovao napišem „prodato”, „rezervisano”, „kaparisano”... I odmah svi traže isti takav. Cena nije važna.
Lekcija 3. Na uređaj koji dugo nije prodat napišem „Uzorak. Nije za prodaju”. I svi baš taj hoće. Onda zovem magacin, pa kao preko veze...
Lekcija 4. Sa uređaja koji se slabo prodaje skinem cenu (paziti na inspekciju) i odmah se svi raspituju za isti.
Lekcija 5. Kupci su mi uvek tražili novo. Ok, ako već nemam stalno nove modele, dnevno sam premeštao istu robu po izlogu i radnji - i eto novog.
Lekcija 6. Na svim TV-ima u prodavnici namestim isti program, ali samo na modelu koji se najslabije prodaje pustim fudbal.
Lekcija 7. Ako baš nemam uređaj koji mi kupac traži, isti nabavljam i donosim mu kući. Kasnije ga zovem da čujem da li je zadovoljan.
Lekcija 8. Uvek sam vodio računa da u radnji imam podjednako interesantne robe i za muškarce i za žene. U suprotnom, kupovina kraće traje.
Lekcija 10. Preduzetnik mora da bude ljubazan i pažljiv. Na kraju, ako ste uočili da nedostaje lekcija 9 - onda ste prava osoba za biznis..
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs

 

Online posao
i 7 razloga za pokretanje
online biznisa iz kuće

(postavljeno 26. decembra 2012. godine)
Online posao ili posao preko interneta. Odlučili ste se da otpočnete svoj online posao, ali niste sigurni kako da počnete. Osnivanje klasične firme nije laka odluka, papirologija i mnoštvo pravne procedure je nešto što dodatno otežava početak. Srećom, pokretanje online biznisa je ipak nešto jednostavnije, nego pokretanje standardnog posla. Evo sedam dobrih razloga zašto treba da pokrenete svoj online biznis.
1. Pokretanje sopstvenog online posla iz udobnosti doma
Jedna od velikih prednosti online biznisa je što možete da ga vodite iz udobnosti sopstvene kancelarije ili kuće. Sa online biznisom, imaćete sve na dohvat ruke. Za osnivanje firme na internetu dobro je da pitate za savet one koji su iskusni u ovome da vam daju potrebne smernice kako bi vam procedura bila olakšana. Sa online firmom uštedićete mnogo vremena, novca i mnogo manje će biti glavobolje.
2. Prodaja klijentima širom sveta
Vaši klijenti mogu doći iz bilo kog mesta u svetu. Ovo je sjajno kada želite da brzo proširite poslovanje. širenje poslovanja je lakše preko interneta. Ako imate dobro optimizovan sajt mnogi ljudi će vas lako pronaći iz različitih delova zemlje i sveta. Oni će posećivati vašu prodavnicu i kupovati od vas ono što imate da prodate.
3. Izgradnja svog ličnog brenda
Vaš online biznis vam omogućava da za vas čuju ljudi iz raznih delova zemlje. Kada više ljudi zna ko ste, postoji veća šansa da prodate više proizvoda. Ovo može da vam pomogne da razvijete alternetivni izvor prihoda koji će vam pomoći da i vaš posao napreduje. Za pokretanje online biznisa potrebno je nešto manje novca. U online biznisu nemate troškove za iznajmljivanje lokala, jedino vam je potreban početni kapital za ulaganje u robu. Prednost je što početni kapital može biti manji u odnosu na kapital potreban za pokretanje klasičnog biznisa.
4. Radite kad god poželite
Možete dodavati svoje nove proizvode, ažurirati postojeće kad god to želite. Takodje je moguće podesiti da se taj proces automatizuje i na taj način vam ceo online posao dodatno bude olakšan.
5. Automatizovana promocija online biznisa
Promociju vašeg online posla na društvenim mrežama takodje možete automatizovati. Možete podesiti da se vaši statusi ažuriraju na 2, 5 ili 10 sati. To znači ne morate sedeti za računarom da postavljate reklamne poruke. Poruke možete postaviti automatski. Ovo vam omogućava da idete na sastanke ili obavljate druge poslove dok se vaš online posao i biznis razvija.
6. Provedite više vremena sa svojom porodicom
Sa pokretanjem online biznisa imaćete više vremena da provedete sa svojom porodicom. Vi ćete biti srećan čovek i svi će vas voleti. Velika je stvar znati da ćete moći više vremena da provedete sa vašom decom, dok se vaš online posao razvija.
7. Zaradićete više novca
Ovo je nešto o čemu većina ljudi razmišlja kada pokreću online posao i internet biznis. Mnogi misle da oni nikada neće uspeti da zarade novac na internetu, pa iz tog razloga propuste velike mogućnosti za zaradu. Morate imati na umu da novac može da se zaradi preko interneta kroz online posao, ali potrebno je da uložite u to svoj trud i vreme. Vi ćete biti veoma srećni kada zaradite svoj prvi novac na internetu.
Pokretanje klasičnog posla je težak poduhvat. Medjutim, možete da olakšate sebi posao pokretanjem online biznisa. Uštedićete na troškovima poslovanja, imaćete mnogo alata za automatizaciju i mogućnost da vašu robu prodajete bilo kome u svetu. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih treba da pokrenete vaš online biznis na interentu.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Samopouzdanje:
Verujem, mogu, znam i umem

(postavljeno 10. decembra 2012. godine)
Oni koji ne veruju u sebe „sabotiraju“ i dobre stvari koje im se događaju, pa čak i kada im se sreća „nasmeši“ ne umeju da je prihvate, verujući da nisu dovoljno dobri.
Za sve što nam se u životu dešava postoji razlog.
Iako nam se ponekad čini da je sudbina nepravedna prema nama, da gubimo nit i ne kontrolišemo ono što nam se događa, zaboravljamo da sve polazi od nas samih i da svakodnevica izgleda uglavnom onako kako je zamišljamo i doživljavamo. A samopouzdanje igra ključnu ulogu u tome kako ćemo ići kroz život, i od njega zavisi mnogo toga – kako će nas drugi doživljavati, kako će se razvijati naša karijera, kako ćemo graditi emotivni život i odnose sa voljenom osobom, decom, porodicom, prijateljima...
Lako je prepoznati samopouzdanu osobu.
To su oni ljudi koji znaju šta hoće i ne plaše se da to i dobiju. Samopouzdanje i vera u samog sebe ključni su za ostvarenje bilo kog životnog cilja. Oni koji ih nemaju, „sabotiraju“ i dobre stvari koje im se događaju. Čak i kada im se sreća „nasmeši“, oni ne umeju da je prihvate. Ili ne smeju, jer veruju da nisu dovoljno dobri i da njima ništa lepo ne može da se desi.
Kod većine ljudi osećaji i misli o sebi zavise od detinjstva, iskustva, uverenja, tradicije, pa čak i dnevnih događanja. Ocena koju smo dobili na ispitu, način na koji nas muž ili dečko tretira, svakodnevna komunikacija sa nadređenim, životni usponi i padovi – sve to ima uticaj na raspoloženje i način na koji ćemo sebe doživljavati. Međutim, osećaj samopouzdanja jači je od običnih promena raspoloženja, ali, takođe, varira i menja se u skladu sa situacijom. Kod ljudi koji imaju zdravu količinu samopouzdanja, tvrde stručnjaci, usponi i padovi, prijatne i one manje prijatne životne situacije ne utiču previše na doživljaj samog sebe. Sa druge strane, kod ljudi sa poljuljanim samopouzdanjem čak i najmanji neuspeh može da blokira svakodnevno funkcionisanje, ponekad i do granica patologije.
Oni se često oslanjaju na ono što se trenutno dešava i na osnovu toga određuju osećaj o sebi. Neophodno im je pozitivno iskustvo kako bi neutralisali negativne misli o sebi. Međutim, i tada kada im se nešto prijatno desi, pozitivan osećaj samo je privremen. Zbog toga je osećaj samopouzdanja toliko važan da se gotovo sve što nam se događa može njime objasniti. Kod ljudi koji su samopouzdani, mišljenje o sebi formira se i temelji na poznavanju sebe i svojih kvaliteta. Takvi ljudi spremni su da realno prihvate i svoje mane i svoje vrline, svesni su unutrašnje snage i svojih ograničenja. Mogu da podnesu neuspehe i da posle njih hrabro krenu dalje. Umeju da prepoznaju lepotu i da u njoj uživaju.
Kako vidimo sebe?
Samopouzdanje se slikovito može opisati i kao ogledalo u kojem vidimo sopstveni odraz. Taj naš lični doživljaj sebe uslovljava i to kakvu ćemo energiju „emitovati“ na ljude. Od njega zavisi kako ćemo formirati odnose i stavove, koja uverenja ćemo usvojiti, kako ćemo graditi očekivanja i želje... Čak i šta ćemo sanjati.
Mnogi od nas uvek krive druge za situacije u kojima se nalaze i sebe proglašavaju žrtvama kojima ništa ne ide od ruke. Tako im i život prolazi u nadi da će ih neko drugi učiniti srećnim. Međutim, tajna je samo u nama samima, jer dobijamo uglavnom ono u šta iskreno verujemo da nam je potrebno. Drugim rečima, ljudi dobiju upravo ono što očekuju da će dobiti.
Stručnjaci tvrde da su bebe i mala deca prilično samopouzdani jer osećaju koliko su važni roditeljima, iskreno ispoljavaju emocije, zahtevaju ono što žele bez straha ili predrasuda. Vole sebe i smatraju da imaju pravo da im bude lepo. A to je i suština verovanja u sebe. Međutim, sa odrastanjem, samopouzdanje može da se nadograđuje ili da oslabi, na šta najviše utiču roditelji i okruženje. Usvajaju se nova osećanja, stavovi i emotivne reakcije se menjaju dok još nismo dovoljno iskusni da ih logički definišemo. Preterane kritike, strogi roditelji, nesigurnost... sve to utiče da menjamo sliku o sebi i usvajamo tuđa mišljenja kao istine. Ukoliko roditelji stalno ukazuju detetu na greške, govore mu da nije dovoljno dobro ili da nešto ne može, dete će to usvojiti kao istinu, koja će ga u zrelom dobu ograničavati i sputavati. Takođe, nedostatak ljubavi, pažnje, loši emotivni odnosi unutar porodice stvaraju nam osećaj da nismo dovoljno dobri. Iako se samopouzdanje razvija kroz ceo život, sliku o sebi gradimo prvenstveno na osnovu najranijih iskustava. Psiholozi zato savetuju da decu često nagrađujete, pa čak i za najmanji uspeh, da sa njima razgovarate sa poštovanjem i tretirate ih kao ličnosti.
Iskustva iz prošlosti, pa čak i ona kojih se ne sećamo, skrivena su duboko u nama i svakodnevno se vraćaju kao „unutrašnji glas“. Podsvest nam stalno šalje poruke, a od samopouzdanja zavisi hoće li one biti pozitivne i ohrabrujuće ili mračne i destruktivne.
Takođe, tvrde stručnjaci, traumatična ili bolna životna iskustva mogu uticati na samopouzdanje, ali se kod onih koji veruju u sebe problemi prevazilaze vremenom ili uz stručnu pomoć. Nesamopouzdani ljudi često su anksiozni, depresivni, žale se na stres, glavobolje, vrtoglavice, depresiju... Imaju problem u komunikaciji, često menjaju raspoloženja i svojim postupcima vrlo ozbiljno ugrožavaju poziciju na poslu, ali i odnose u emotivnim vezama. Jako brzo planu i nepredvidivi su u reakcijama. Mračni su, sve im smeta, nikada nije baš onako kako bi njima odgovaralo, ostaju u nezdravim odnosima i mire se sa tim. Često prstima vrte kosu ili prave nervozne pokrete. Ne vole ništa na sebi i uglavnom su slepi za lepo.
Psiholozi tvrde da postoje i oni kojima je samopouzdanje jača strana, ali samo u određenim životnim segmetima. Tako se može dogoditi da su prodorni, uspešni poslovni ljudi ali nesigurni u ljubavnim odnosima, ili da su briljantnog uma, sa visokim koeficijentom inteligencije, ali nesigurni kada je u pitanju njihov fizički izgled. Nedostatak samopuzdanja ne mora da bude povezan sa načinom na koji sami sebe doživljavamo, već često sa tuđim standardima i vrednostima. Često smo najnesigurniji u sebe kada nas procenjuje neko sa drugačijim sistemom vrednosti.
Perfekcionista, mrgud i „večiti gubitnik“
Nizak nivo samopouzdanja lako možemo primetiti na drugima, ali na sebi teško. Ipak, postoje neka „pravila“ ponašanja po kojima bez greške možete prepoznati manjak vere u sebe.
Psiholozi tvrde da često uspešni i naizgled srećni ljudi pate od nedostatka samopouzdanja. Oni se boje neuspeha toliko da im je stalno potrebno dokazivanje. Često su preterani perfekcionisti, žele da se takmiče sa svima i nikada nisu zadovoljni krajnjim rezultatom. Njih je teško prepoznati jer nose „masku“ samopouzdanja, pa su na prvi pogled vrlo sigurni u ono što rade i pričaju.
Postoje i oni koji su stalno ljuti i namrgođeni, često kroz razgovor „provuku“ da ne vrede dovoljno, žale se da nisu uradili ono što su mogli, ali tvrde da ih tuđi komentari ne mogu povrediti. Manjak vere u sebe možete prepoznati i kada vidite nekoga ko se ponaša kao „večiti gubitnik“. On glumi žrtvu, govori da mu baš ništa ne ide od ruke i da nikada nema sreće. Samosažaljevanje je štit koji koristi kako bi opravdao inertnost i umanjio odgovornost za svoje postupke. Takvim ljudima stalno je potrebno tuđe vođstvo, ne umeju sami da funkcionišu jer veruju da će im neko drugi doneti sigurnost i sreću. Obično se opsesivno oslanjaju na partnera i vrlo teško podnose emotivne slomove.
Kako zavoleti sebe
Nepoštovanje samog sebe je začarani krug iz kojeg je teško izaći. Postoji mnogobrojna literatura, čak i kursevi iz oblasti psihopomoći, u kojima se mogu naći saveti za povećanje samopouzdanja. Ipak, tvrde psiholozi, nema „čarobnog štapića“ kojim se problemi mogu rešiti preko noći, ali postoje mentalne vežbe kojima se samopouzdanje prilično može popraviti. One podrazumevaju rad na sebi i usvajanje novog načina razmišljanja. Najvažnije je, tvrde psiholozi, shvatiti koji su izvori naše nesigurnosti. Najteži deo je doneti odluku da želimo da se promenimo, zaboravimo negativno ponašanje i lošu sliku o sebi. Lična promena jedini je put da ostvarimo svoje ciljeve. Promene ne dolaze ni brzo ni lako, ali su moguće.
Treba definisati i šta je to što nas čini srećnima, ispunjenima i šta nam donosi mir. I, najteži deo je – zavoleti sebe. Treba shvatiti i da uživanje i osećaj zadovoljstva nisu nešto što mora da se zasluži, već jednostavno nekada dođu tek tako. Život je prepun lepih stvari i one nisu rezervisane samo za „odabrane“ srećnike.
Najvažniji korak je da se suočimo sa negativnim mislima i kritičnim porukama „unutrašnjeg glasa“. Negativna predviđanja treba zameniti objektivnošću.
Samonagrađivanje i samomotivacija najvažniji su u podizanju samopouzdanja.
Ono što će vam doneti dugoročna zadovoljstva treba da ima prednost u odnosu na trenutne male radosti. Razmislite o onome u šta verujete, jer su nam verovanja, tvrde psiholozi, bilo da su deo kulturološkog nasleđa, iskustava iz detinjstva ili posledica trenutnih događaja, najveća prepreka. Tako, treba promeniti sva ona koja stvaraju sliku da nismo dovoljno dobri, dostojni ili pametni da dođemo do željenog cilja.
Pogled na stvarnost biće lepši ako se okružite pozitivnim ljudima, tvrde stručnjaci. Zbog toga se trudite da vreme provodite sa ljudima koji se ne boje osmeha, koji vas vole i žele sa vama da podele pozitivnu energiju. Radite ono što vas opušta kada god možete. Uzmite slobodan dan posle uspešno obavljenog posla, podsećajte sebe na svoja dostignuća i kvalitete. Čuvajte uspomene na koje ste ponosni i oprostite sebi ukoliko nekad ne ispunite svoja očekivanja. Potražite pomoć prijatelja, pitajte ih šta je to što vole na vama. Zatražite zagrljaj i zamolite osobu koja vas voli da vam to i kaže. Ne dopustite ni da vas kritika obeshrabri, jer, kako kažu stručnjaci, „ljudski um je kao padobran – najbolji je kad je otvoren".
Istraživanja pokazuju da polovi različito funkcionišu i kada je u pitanju samopouzdanje. Muškarci ga gube najčešće kada im ne ide na poslu, kada im je finansijska situacija loša, dok su žene najmanje sigurne u sebe posle raskida emotivne veze i u trenucima kada nisu zadovoljne svojim fizičkim izgledom. Takve oscilacije primećene su kod ljudi sa zdravom količinom samopouzdanja, a stručnjaci tvrde da je ponovo „kriva“ evolucija. Naime, žene po svojoj tradicionalnoj ulozi žele da budu majke i supruge, pa se najlakše obeshrabre kada ne uspeju u ljubavnoj vezi, dok za muškarace ljubavni brodolomi ne znače obavezno i manjak vere u sebe. Oni ga češće osećaju kada ne ispune svoja očekivanja u kancelariji, a gubitak posla ili pad na lošiju poziciju u firmi najčešći su okidači da posumnjaju u svoje sposobnosti, tvrde stručnjaci.

Integralni tekst
preuzet sa sajta novosti.rs

 

3 C protiv 4 P
Pobednik je izvestan
(postavljeno 4. decembra 2012. godine)
Oko 80% ukupnog broja lansiranih novih proizvoda ili usluga ne uspeju da postanu brendovi. A možda čak svih 95% dožive takvu sudbinu. Brojke nisu konstantne, ali su upečatljivo visoke. Stalno slušamo o zastrašujućim ciframa kao što su ove.
Zašto brendovi propadaju?
Uzrok je u tome što se mnogi od onih koji se bave marketingom, uporno pridržavaju jedne paradigme koja više ne daje očekivane rezultate. Četiri P, marketring miks. Nema nijedne knjige, udžbenika ili stranice na internetu o marketingu gde nije predstavljen i objašnjen model 4P:
Proizvod (Product), ono što se prodaje;
Cena (Price), koliko košta ono što se prodaje;
Mesto (Place), gde se proizvod može kupiti;
Promocija (Promotion), reklamiranje i podrška prodaji proizvoda ili usluge.
Marketing paradigma četiri P, nametnula je u praksi dogmu, da ukoliko ste bolji od konkurencije u što više P, više potrošača će koristiti češće vaš proizvod ili uslugu, te će proizvodi ili usluge, stoga, biti profitabilniji. Preduzeća se fokusiraju na veću prodaju i rast tržišnog udela i posmatraju biznis u smislu konkurencije. Marketeri, uz svesrdnu i skupu podršku reklamnih agencija, troše i novac i vreme i ljude, da nadmaše konkurenta. Postepeno se pokazivalo da se "miksovanjem" 4 P, prodaja povećava, ali privremeno. Troškovi su postajali sve veći i veći, a prag rentabilnosti proizvoda ili usluge, sve dalji i dalji. Često se dešavalo da se i kupci privučeni nižom cenom sličnog proizvoda na istom mestu, okrenu konkurentu. Preostajalo je da se sve sile usmere na promociju. U Sjedinjenim Američkim Državama je oko 1400 milijardi USD je potrošeno na marketing samo u 2002. godini. U 2003. godini, kompanije su potrošile oko 750 milijardi USD na marketinško istraživanje. Američko Ministarstvo rada procenjuje da su menadžeri oglašavanja, marketinga, promocija, odnosa s javnošću (PR) i prodaje zauzimali oko 700000 radnih mesta u 2002. godini.
Neverovatne cifre!
Više združenih trendova kao što su, opšti razvoj komunikacione ali i drugih tehnologija, globalizacija i otvaranje granica, pojava novih centara ekonomske moći - BRIK zemlje ( Brazil, Rusija, Indija, Kina), dovelo je do dramatičnih izmena na svakom tržištu. U strategiji marketinga, četiri P je postajao "tesan" , koliko god su mu marketeri svesni teškoća, pokušavajući da zaštite svoj omiljeni alat, dodavali P-ova. Kupac, koji nije samo pripadnik ciljne grupe već pojedinac, ličnost, je shvatio:
Proizvodi ili usluge, su svi bili u suštini,manje-više isti. U jednom segmentu, naravno.
Mesto, svega ima svuda. Internet je odgovoran za mnogo više od samo lako pristupačne komunikacije.
Cene su konkurentne ("brend" je sve više roba, sve manje nešto posebno,različito).
Promocija svi, sve, stalno, svuda, za veliki novac (+60 tv kanala, internet, socijalne mreže, svaka druga stranica časopisa, bilbordi, gradski autobusi, akcije, poštanski sandučići,...).
Ako su proizvodi isti ili veoma slični, mesta gde mogu da kupiti ista, cene izuzetno konkurentne, a informacije koje kupac kontroliše, znači bira - šta može brend da učini?
Ili bolje da se upitamo, šta marketer jednog preduzeća može da preduzme da bi povećavao profitabilnost brenda?
Zaboravimo za trenutak Coca Colu, Toyotu, Dell, Simens, Microsoft i druge globalne brendove. Razmišljajmo o našim kupcima, našem preduzeću, našim proizvodima ili uslugama, na prostorima gde mi živimo.
Resursi preduzeća su ograničeni, ne samo u vreme krize. Za marketing, posebno. Marketeri koji se „zaigraju" sa 4 i više P, a pogotovo "zaigraju" sa promotivnim miksom, iscrpljuju se i nemaju kapacitete (ni energije ni vremena ni novca), da se posvete boljem razumevanju kupaca koje već imaju u svojim bazama podataka. Poznavanje svojih i konkurentskih brendova u detalje, precizno formiranje cene, dobar izbor distribucije i prodajnih mesta i odličan miks promotivnih aktivnosti,sve je to odlično ali nedovoljno je da bi bili dobar marketer. Usudjujem se da napišem da je bar dva puta važnije od svega, poznavanje svojih kupaca, njihovih želja i očekivanja od vašeg brenda! Sadašnjeg i budućeg. Bio bih potpuno uveren u uspeh lansiranja novog proizvoda bilo kojeg na bilo kom tržištu sa timom marketera u kome se nalaze eksperti za kupca. Oni koji znaju da su kupci ličnosti, a ne samo pripadnici ciljne grupe koliko god da su definisane uz pomoć dobrih kriterijumima, šta je doživotna vrednost kupca ličnosti , šta je životni ciklus kupca ličnosti, kako se meri lojalnost kupca ličnosti, kako se zadržavaju profitabilni kupci ličnosti, koji sa lakoćom rade RFM analize i predlažu konkretne personalizovane aktivnosti na osnovu tih analiza.
Početkom ovog veka sve jače se nameće nova paradigma u marketingu, tri C koja preuzima mesto četiri P iz dalekog, dalekog prošlog veka:
Angažovanje kupaca (Customer engagement)
Očekivanja kupaca (Customer expectations)
Lojalnost kupaca (Customer loyalty)
Svi marketinški napori preduzeća koji se ulažu u brend treba da angažuju kupca. To znači da sve marketinški aktivnosti moraju da podupiru vrednost brenda i da doprinose jačanju brenda, odnosno stepenu do kojeg se brend ocenjuje kao sposoban da odgovori na očekivanja kupca. Pa čak da ih i prevazilaze! I da ih prevazilaze stalno, jer svaki kupac se razvija pa se i njegova očekivanja razvijaju.
Očekivanje predstavlja razumevanje onoga što potrošači stvarno žele. Treba da proniknemo u najtananija očekivanja kupca, da ih ne ograničavamo realnošću, da ih iznenadimo, da otkrijemo i ono očekivanje kupca kojima ne posvećuje pažnju. Zadovoljavanjem " neočekivanih" očekivanja kupaca, oni otkrivaju najbolje mogućnosti našeg brenda. Marketeri koji uspevaju u ovome, se sa pravom mogu nazvati kreativnim. U procesu istraživanja očekivanja kupca, sazreva pravi marketer koji postaje sposoban da predviđa razvoj i promene u očekivanjima kupca.
To nas dovodi do ključne reči u novoj paradigmi marketinga: Lojalnost kupaca. U nedostatku bilo kakve konkurentske prednosti četiri P-a, jedini pristupačan model je lojalnost kupaca jer je jedini koji može da identifikuje očekivanja, meri angažovanje, a vremenom, omogućava marketeru da predvidja promene u očekivanjima kupca. Angažovanje kao i očekivanja predstavljaju integralne delove lojalnosti kupaca. Lojalnost praktično znači da se kupac stalno vraća i kontiunirano kupuje ili koristi naš brend. Dotle dokle smo u stanju da predvidjamo razvoj njegove potrebe.
Zato je od velikog značaja za svako preduzeće prikupljanje, čuvanje i analiziranje informacija o kupcima. To omogućava identifikaciju postojećih kupaca po profitu i potom usmeravanje napora ( ljudi, aktivnosti, vreme = novac ) na najprofitnije. ( Ne zaboravite pravilo Pareta: 20% kupaca daje 80% profita ).Takodje, omogućava merenje rezultata prodaje, smanjenje troškova, unapređuje procese, i pre svega dovedi do obogaćivanja znanja i razvoja kompetencije marketera. Osnovna uloga marketinga u preduzeću je dugoročna. Predviđanje razvoja postojećih i pojave novih očekivanja kupca ličnosti od postojećih i budućih brendova preduzeća sutra i prekosutra i jeste suštinski marketing.
Mnoga preduzeća u svojoj viziji i misiji saopštavaju da su tržišno orjentisana. Orijentisani ka kupcu. Ali mnoga od njih nemaju funkciju marketinga ili imaju jednog marketera koji se najčešće bavi pripremom reklamnih materijala, " brendiranjem", razgovaranjem sa reklamnim agencijama, organizovanjem konferencija za štampu. Pa kako su onda tržišno orjentisana? Retko možemo da sretnemo u našim preduzećima marketere koji se bavi analiziranjem ličnosti kupaca.
Nakon 30 godina u marketingu smem sigurno da kažem, da ako danas nemate bazu podataka o kupcima, počnite da je pravite sutra.
Ne opterećujte se savršenim programima kojih danas ima i izvanrednih i loših u izobilju. Upravljanje odnosima sa kupcima - CRM ( Customer Relationship Management ) nije sofver. To je holistička filozofija preduzeća koja pokazuje da je ono stvarno potpuno orjentisana prema kupcu. A ne deklararivno kroz viziju i misiju jer tamo neka banka traži kao uslov da ako preduzeće hoće kredit za novi projekat, mora da priloži biznis plan. A kakav je to biznis plan, koji nema viziju i misiju. A kupcu pripada centralno mesto i u viziji i u misiji.
Integralni tekst
autora Miroslava Solomuna
preuzet sa sajta asee.biz

 

Kako postati
uspešan preduzetnik?

(postavljeno 17. novembra 2012. godine)
Mnogi sanjaju da postanu preduzetnici. Ovaj termin, preduzetnik, neposredno asocira na uspeh. Iako zvuči nedostižno, bilo ko ko počinje neki biznis i preuzima deo ili sav rizik tog poduhvata je preduzetnik. Na žalost, nije svako uspešan. Iako preduzetništvo zahteva nadprosečnu energiju za postizanje uspeha, mnogi ljudi su pokušali da otpočnu biznis, ali bez uspeha. Ako želite da počnete biznis, sledeći saveti vam mogu biti od velike pomoći.
Mislite o velikim planovima, a počnite sa malim
U vašoj potrazi za uspešnim biznisom mislite i sanjajte veliko, ali u praksi počnite na malo i minimizirajte rizik. Mali planovi na startu vam omogućavaju da eksperimentišete, razrešite nedostatke u vašem sistemu i potvrdite svoju ideju. Ograničen budžet takođe primorava male kompanije da rade ono što kupci od njih očekuju. Kompanije koje počinju sa previše resursa, često propadaju prebrzo, troše novac i imaju taj luksuz da ne moraju da slušaju želje kupaca.
Precenite troškove, podcenite profit
Moje iskustvo je da su start-up troškovi kompanija obično 30% više nego što je inicijalno planirano, a prihodi najmanje 39% manji od očekivanih. Konzervativnost u vašim procenama ne znači da treba da se zadovoljite ovim ciframa – vi se samo naoružavate informacijama. Odmerite koliki napor i koje vrste aktivnosti su potrebne za prodaju i marketing.
Nudite ono što se traži
Mnogi otpočinju biznis sa proizvodom ili uslugom za koji oni misle da će biti uspešan, pre nego proizvodom ili poslom čije je tržište potvrđeno. šta to znači? Umesto proizvodnje i prodaje sportske obuće po poslednjoj modi, bilo bi bolje da se fokusirate na obuću generalno, zato što ljudi svaki dan kupuju običnu obuću. U krajnjem slučaju, možete se fokusirati i na prodaju visoko-kvalitetne sportske obuće maloprodajnim objektima, ali posedovanje malog komadića velikog tržišta je bolje nego ceo komad nepostojećeg tržišta.
Napravite rezervni plan
Jedan preduzetnik je od svog šefa, u vrlo prestižnoj kompaniji profesionalnih usluga, tražio odsustvo. Ovo mu je dalo vremena da potvrdi vrednost njegove poslovne ideje. On je znao da ukoliko ne uspe, mogao bi da se vrati svojoj relativno sigurnoj tradicionalnoj karijeri. Njegovi prijatelji i poznanici su mislili da je hrabar, ali on je znao da se ogradio od rizika. Na kraju je dokazao svoju ideju i samouvereno napustio posao. Bio je mudar, a ne hrabar.
Ostvariti pozitivne novčane tokove
Gotovinski tok je dotok krvi za poslovanje i apsolutno je neophodno da bude pozitivan i da teče. Morate da nađete načine da inicirate tok novca odmah. Kako to radite? U kompaniji koja se bavi profesionalnim uslugama, možete da tražite depozite za posao unapred, sa svođenjem bilansnih stavki nakon dostave. Isto možete da uradite i u maloprodaji, pogotovo na traženim kartama ili specijalnim proizvodima. Oblikujte vašu poslovnu politiku na način da osigurate zadovoljstvo vaših klijenata, garantujući im datum dostave. Takođe možete da dodate vrednost generičkim stavkama (opštim) izradom ekskluzivnih etiketa. Izgradite programe kontinuiteta kako bi omogućili plaćanje unapred mesečnih naknada na stavke koje će kupci redovno kupovati, time osiguravajući dostavu ili raspoloživost ovih stavki. Smanjite na minimum, koliko je moguće, vremensku distancu između plaćanja radnika i inventara i primanja novca. U idealnom slučaju, naći ćete način kako da dobijete novac unapred i nedostatak gotovine neće biti problem. Prema Woolsey, preduzetniku je potrebna ideja, proizvod ili usluga koja stvara pozitivan novčani tok sa minimumom uračunatog rizika.
Snizite troškove
Tok novca ne znači da novac ističe i da se za njega više nikada ne čuje. Morate da unesete više novca nego što ste potrošili. Da biste to uradili, morate da snizite troškove i izdatke. Nikada ne plaćajte maloprodajnu cenu za kancelarijske stavke; tražite po malo korištene stvari kako bi ste opremili svoj poslovni prostor ili maloprodajni objekat. Plaćanje prodavcima unapred vam daje leveridž da ugovorite bolje cene. U ovim ekonomskim uslovima, krediti su na ceni i prodavci su voljniji nego ikada da nađu kreativne načine kako bi finansirali transakcije. Istražite kako vlasnici i prodavci smišljaju načine da naprave dilove. Mogli biste da naletite na potpuno nov način poslovanja.
Fokusirajte se na marketing
U poslovanju, ništa se ne dešava dok ne dođe do prodaje. Treba da nađete dobar način kreiranja baze potencijalnih klijenata, da ih konvertujete u prodaju i obezbedite ponovne prodaje od kupaca. Nađite ili kreitajte sistem po kome obavljate marketing i prodaju koji možete da implementirate, testirate i merite. Neka to bude sistem koji svako u vašoj kompaniji može da koristi. Previše preduzetnika se fokusira na usavršavanje svog brenda pre kreiranja baze potencijalnih klijenata. Ovo je pogrešan pristup. Potencijalni klijenti su uvek važniji nego brendiranje. Prema tome ne trošite novac na ovo drugo, kada možete da kupujete nove klijente. Ne možete da znate da li program ili strategija ispravno funkcioniše ukoliko verno ne vršite testiranje, merenje i praćenje rezultrata. Vođenje statističkih podataka vam pomaže da odredite da li je potrebna blaga ili ozbiljna akcija kako bi ste održali zdravo poslovanje. To vam takođe pomaže da odredite koja vrsta akcije je potrebna.
Naučite više, zaradite više
Ukoliko nikada niste vodili milion dolara vredan posao, onda ne znate kako da ga vodite, jednostavno rečeno. Ali, možete da učite od početka. Morate da prihvatite da učenje uvek dolazi pre zarađivanja (osim u rečniku). Posvetite se učenju koliko god možete što se tiče prodaje, marketinga i operacija ukoliko želite da vodite istinski uspešan biznis.
Dodajte vrednost, ne nudite popuste
Popusti direktno izvlače novac iz vašeg džepa, smanjujući vašu ostvarenu dobit. Ne nudite popuste. Umesto toga, kreirajte ponude koje dodaju vrednost od vrha do dna vaše proizvodne linije. Koja god industrija je u pitanju, održavajte svoj nivo cena. Povećajte maržu niskim troškovima ili ukidanjem ekstra troškova i mogućim „freemium“ ponudama. Ove sitnice neće mnogo koštati na kraju, ali nematerijalna vrednost će vam doneti lojalne klijente koji će promovisati vaš biznis od usta od usta.
Uzmite mentora
Uzmite nekoga sa spoljašnjim, objektivnim gledištem ko će vam dati neophodan poslovni savet oko planiranja i operacija. Često mislimo da mi imamo sve odgovore i da smo jedini koji zaista mogu da obave određene stvari. Autsajder vam takođe osigurava da postignute brojke koje su vam potrebne da opstanete na gornjem i donjem pragu.
Obratite pažnju na detalje
Razmotrite sve aspekte svake odluke koja mora da se donese. Vođenje računa o detaljima je ključno kako bi se izbegli skupi pogrešni postupci koji bi konačno mogli da dovedu do gašenja vašeg poduhvata.
Brendirajte vaš biznis
Možda neko već vodi reklamnu kampanju biznisa koji je veoma sličan onom koji vi gradite. Brendiranje omogućava da vas ljudi vide kao drugačije od drugih, bilo po kvalitetu, stilu, ceni, usluzi za kupca ili nekoj drugoj varijabli. Najbolji način da plasirate vaš biznis je da promovišete iskrene i dobrovoljne izjave zadovoljnih klijenata. Poruka koju oni šalju prijateljima, porodicama i kolegama govori više nego što biste vi ikada mogli da kažete. Nađite način da istaknete vaš brend. Potrebno je da stalno ulivate kreativnost kako vaš biznis ne bi dotrajao. Istražite ono što konkurenti ne rade, a onda do uradite što savršenije.
Izgradite mrežu
Saradnja sa kompanijama koje komplementiraju vaše proizvode ili usluge je jedan način da uspete u svom poduhvatu. Kada je vaš biznis na samom početku, trebaće vam sva pomoć koju možete da dobijete.
Budite up-to-date
Poslovne prilike se razvijaju skoro toliko brzo kao i tehnologija, zato, budite informisani. Preduzetnici ne mogu da priušte zaostajanje za trendovima i propuštanje prodora novih proizvoda i tehnika. Koristite Twitter kako biste pratili istaknute lidere u vašoj oblasti i ostanite u toku sa najnovijim događajima.

Integralni tekst preuzet
sa sajta gdeinvestirati.com

 

“Nije ovo više
samo vaša zajeb…" 

(postavljeno 5. oktobra 2011. godine, repozicionirano 16. novembra 2012. godine)
od ovog živi 200 porodica”. Ovu rečenicu je 12. novembra 2005. na samom kraju sastanka menadžmenta o mogućim poboljšanjima, izrekao direktor proizvodnje u jednom od najboljih srednjih preduzeća u regionu. Sadržala je imenicu, ovde prikrivenu, koja potiče od glagola, koji koriste prosti ili ljuti i očajni ljudi. Rečenica je upućena vlasnicima, osnivačima, samoniklima a predstavlja krik, vapaj, molbu, apel da urede svoju kompaniju. Da je učine onakvom kakvom je ne samo okruženje doživljava već i i lažljivi brojevi u finansijskim izveštajima prikazuju. Da je konačno naprave najboljim srednjim preduzećem a ne “nečijom zajeb…..” Tekst sam mogao početi i iz drugog ugla. “Slušaj ženo, ako se meni nešto desi, odmah da si sve ovo prodala”… Ali neću.
Idemo ovako. “Meni je svega definitivno, evo dovde…” uz prelaz dlanom preko usta, koju sam manje ili više sličnu, uvek uz istu gestikulaciju, slušao mnogo puta ali u sećanje mi je najdublje utisnut trenutak kada se to prvi put desilio pre desatak godina. Nastavak je uvek bio isti “…. i sve ću ja njih u tri … (opet tačkice koje koriste prosti ili ljuti i očajni) materine. Jednostavno ne mogu više”. Izgovarao ih je osnivač, vlasnik uspešne kompanije koja je rasla i koja je tako rastući, velike novce praveći, bila sve više svačija druga a sve manje njegova. Samo sam prvi put bio iznenađen, nespreman ali ono što sam rekao tada, svaki put sam sve sigurnije i samouverenije ponavljao – “Da, to je ispravna odluka”. I verujem da bi svako od vas isto učinio kada bi mu to umorno biće koje tada, iz stomaka, iz pupka, viče bilo otac, sin ili brat. I da bi nastavili “More, teraj ih sve do đavola, prodaj firmu pa da živiš ko čovek”. Nije pristojno pričati o tuđim novcima ali većina samoniklih što u nekretninama, što u domaćim ili švajcarskim slamaricama, ‘ajd’ skromno, za sebe ima. A i takvi su rođeni, na tu stranu od Boga darovani (tu im Bog dao, al ravnoteže radi, na razumnoj strani uzeo), da će i da na ulicu opet izađu neku “crkavicu” zaraditi. I još više biste u pravu bili kada biste ih hrabrili ka racionalnoj odluci jer znate da uz sebe lekove drže. Za krvni pritisak, za čir ili za šećer, bar. Još sigunije biste im to govorili kad biste znali, a ja vam kažem da znate, da oni samonikli to nikad neće uraditi. To što će nastaviti da rade nije racionalna odluka, ali da su racionalni nikad svoje firme ne bi napravili. Znate već da samonikli nisu u sve ovo ulazili samo novaca radi. Nešto drugo ih je teralo da biznis pokrenu i to im neće dati da sada odustanu. Ako su ikad pred vama ove reči govorili, rukom preko usta prelazili znajte da bili ste gledalac kratkog igrokaza koji ti glumci igraju. I vraćaju su na glavnu scenu.
Sem što sam kroz ovu minijaturu još nešto naučio o njima, spoznao sam ono daleko važnije – Uspešne, mlade, velike ili male, preduzetničke kompanije više trebaju onima koji u tim kompanijama rade nego onima koje su te kompanije napravili. A gde će desetine, stotine a ponekad i hiljade onih koju tu rade sutra novi posao naći. I uz te se, o istine li i pradoksa, prilepiše i pijavice, paraziti, na desetine, koji i od njih platu primaju ali ne zarađuju. Gde će svi oni, ako on sutra stvarno kaže “Meni je svega dosta”. što je manja varoš, što je od centara dalja a sve pustijem jugu, severu, istoku ili zapadu bliža, to je ovaj problem veći. Ili do kraja jasno – u svakoj od državica našeg regiona postoji par velikih gradova gde bi se oni koji znaju i hoće da rade novi posao našli, kad bi samonikli kompanije zatvorili. Miran i spokojan pišem ove rečenice jer već dugo znam da svakom od samoniklih racionalan po njih scenario po glavi se mota, ali da niti jedan od njih ovo neće uraditi.
Pa haj’mo na sledeći nivo. Na one koji opštine ili države vode. Gde će im glasači plate zarađivati ili dobijati ako se samonikli ipak jednog dana racionalni probude. Samonikle kompanije i njima koji o nama bi trebalo da brinu više trebaju nego samoniklima. Još jednom, za svaki slučaj, ne zbog harača već zbog glasača. I samonikli, i zaposleni, i opštine i države samonikle kompanije trebaju. Svako iz svog razloga, svako iz svog interesa. Održive samonikle kompanije koje će i danas i sutra dobre i još bolje biti.
Odakle pomoć tražiti, odakle pomoć očekivati?
Redom. Prvo od svEUvišnjeg koji će nas, i sve njih, jednog dana u svoje odaje primiti a do tada nam vrata od fondova, pomalo, odškrine i odškrinuće. Ako već neko iz nekakvih fondova želi da pomogne onda svoju pomoć treba da usmeri na samoniklog i profesionalizaciju njihovih kompanija. Ozbiljni ljudi su me ozbiljno pitali – “A zašto bismo mi njima pare davali da bi oni svoje kompanije sređivali?” ili “A zašto bismo mi njima pare davali da bi oni svoju decu pripremali da njihove kompanije vode?” Pa zato što to nisu njihove kompanije. Tačnije nisu samo njihove kompanije. Ne vredi trošiti pare na povećanje efikasnosti javnih preduzeća ili javnih uprava. Sve te javne kuće vode političari i njima je dovoljno narediti. Oni silu razumeju. Silom su na vlast došli, i oni, i oni pre njih i oni koji doći će posle njih. Silom i upravljaju kompanijama. Njima velim treba narediti, silom su i mnoge teže političke odluke donosili, skoro mrtve žive pronalazili, a pa što ne i bi ovakve. “Da sam ja nEUtko” ni eurocenta im za tu rabotu dao ne bi. Al’, ne lipši samonikli do zelena grane. Bilo i biće ali malo, pomalo, premalo.
Oni koji države vode za samonikle gazele samo zrnce zobi odvajaju. Ni posađenim gazelama više neg’ šaku zobi ne daju, ali da zrnce vrate. Korporacije spasavaju i spasavaće. A znaju da će velika većina velikih, i bez pomoći države, propasti. Nije pitanje da li, nego kada. Ogrezli u korupciju i spoljnju i unutrašnju. U finansijskim malverzacijama i preanalizama će se ugušiti. Prikrivenim u formi, forme i krađe radi. I opet, nećete samonikli, siguran sam, ovde pomoć naći. (Oni retki, obično na lokalu, južno, severno, istočno, il’ zapadno, znaju da na njih ne mislim, k’o što znaju da to što rade više savesti svoje i svetonazora svojih rade nego zato što stvarno pomoći mogu.)
Da li će samonikli i sebe i dece svoje i zaposlenih svojih i varoši svojih opstati i napredovati od njih zavisi. “Opstanak” i “uspeh” svih “velikih” zavisi od nekog drugog. Opstanak i uspeh samoniklih i njihovih kompanija od njih zavisi. Od njihove spremnosti, od njihove volje, energije, posvećenosti. Da urede kompanije svoje. Da razjure one što pametno u monitor zure i rešavaju ili svoje ili svetske probleme ali ne radeći ono za šta, bezobrazno, plate traže. Da nagrade one koji od svog rada da žive žele. Da kompaniju učine onakvom kakvom će je s pravom okruženje doživljavati a brojevi u finansijskim izveštajima će samo pokazivati da jeste. Da je konačno naprave najboljim srednjim preduzećem a ne “nečijom zajeb…..”

Integralni tekst gornjeg naslova, autora
Borisa Vukića pročitajte na sajtu Asee.biz

 

"Poslovni prijatelji" i prijatelji
(postavljeno 22. septembra 2011. godine, repozicionirano 16.12.2012. godine)
U našim životima postoje, rastu, razvijaju se ili umiru prijateljstva iz vrtića, negujemo ili, menjajući se i mi i oni, zaboravljamo prijatelje iz škole, prijatelje iz mladosti, prijatelje sa fakulteta, prijatelje sa sporta, prijatelje koje smo upoznali na putovanjima. Kod nesrećnih naroda i prijatelji iz rata,.... Vremenom postaje nebitno gde smo se sreli, gde smo se upoznali, oni su uz nas i kad sa nama nisu i kada se nakon dugo vremena opet vidimo znamo da ćemo onog trena kad se sretnemo nastaviti tamo gde smo manje ili više davno stali. To su naši prijatelji, verujem da ih kroz život možemo prepoznati, one truda vredne negovati i čuvati i da se bogatstvo čoveka svakog meri i po tome koliko prijatelja u životu stekne.
Postoje prijatelji koje upoznajemo u poslu i to je prirodno i normalno. Hteli mi to ili ne, ali odvajkada je normalno da čovek radi a odskora, da u radu sve više i vremena provodi. Tu, kao što je nekad u školi ili na fakultetu, susreće razne ljude i sa ponekima sem interesa i slična interesovanja ima. I oni vremenom postaju prijatelji iz posla. Lepota i bogatstvo mog posla je što upoznajem mnogo mudrih, interesantnih, dobrih ljudi. Sa mnogima od njih bih sigurno vremenom prijatelj postao ali nećemo stići. Ostaće dragi ljudi i radovaćemo se našim susretima. Manji broj su postali prijatelji koje kroz posao upoznah čekajući nove.
Skrećem pažnju nedovoljno pažljivom čitaocu da prethodni pasusu nisam započeo sa vrtićki prijatelji, školski prijatelji, detinjasti prijatelji, fakultetski prijatelji,... Kod nesrećenih naroda i ratni prijatelj ("Politički prijatelj" ili "partijski prijatelj" sad siguran sam i blagi grohotni osmeh kod svakog čitaoca izaziva). Zašto - pa zato što se tako ne kaže, nije gramatički ispravno i zato što takvi onda i ne postoje.
A "poslovni prijatelj"?
Da - tako se kaže, da - gramatički je ispravo, da - takvi postoje. Nažalost.
Konstrukciju "poslovni prijatelji" uvek zajedno treba pisati i izgovarati a sa prijateljstvom je ne treba izjednačavati. Sa "poslovnim prijateljima" smo povezani samo interesom a sa prijateljima interesovanjima. Sa prijateljima delite iste vrednosti a poslovni prijatelji su uz vas dok za njih imate vrednost.

Integralni tekst gornjeg naslova, autora
Borisa Vukića pročitajte na sajtu Asee.biz

 

Neobične franšize
pomoću kojih možete
dobro zaraditi

(postavljeno 27. septembra 2012. godine)
Donošenje hrane na kućnu adresu iz omiljenog restorana, zbrinjavanje dece, razmena poklon kartica za novac ili izrada naočara za svačiji džep, četiri su zanimljive franšize koje u svetu dobro zarađuju.
Kako prenosi internet stranica gdeinvestirati.com "GoWaiter" je servis u Sjedinjenim Američkim Državama koji mušterijama donosi na kućnu adresu jela iz omiljenih restorana, za manje od pet dolara i u roku od 45 do 55 minuta. Prednost ove franšize je što neki restorani nemaju servis kućne dostave, pa je ovakav vid saradnje svojevrsna kooperacija. Restorani-partneri dobijaju dodatnu reklamu i dodatnu zaradu, a mušterije ostaju zadovoljne. Početna ulaganja za pokretanje "GoWaiter" franšize iznose od 18.000 evra.Vlasniku franšize se plaća 13.000 evra, plus godišnji procenat od osam odsto. Za sada postoji samo 12 prodatih franšiza u svetu.
Franšiza podrazumeva poslovni odnos u kojem jedna strana (davalac franšize) dodeljuje drugoj strani (primaocu franšize) pravo da radi i prodaje proizvode i usluge koje je proizveo davalac franšize, u skladu sa njegovim uslovima poslovanja i pod zaštićenim komercijalnim imenom davaoca franšize. Davalac franšize ulaže kapital, znanje i iskustvo, a primalac franšize daje svoj doprinos kroz inicijalno ulaganje kapitala, motivaciju i poslovno iskustvo na različitim tržištima.
"Guard-a-Kid" franšiza pokazala se veoma uspešnom od samog starta, jer je čovečanstvo puno zabrinutih roditelja, a sigurnost dece nema cenu. Ovo je posebno izraženo u SAD, gde jedno dete nestane svakih četrdeset sekundi. Dete pod zaštitom ima svoj ID - identifikacioni paket, koji se šalje roditeljima, policiji i agencijama u slučaju nestanka ili drugog nesrećnog slučaja. Paket pored osnovnih informacija sadrži i otiske svih deset prstiju. Sa druge strane, dete nosi sa sobom privezak za ključeve, usb priključak, stik ili zviždaljku koja služi kao alarm. "Guard-a-Kid" posluje od 2005. i ima preko 150 franšiznih ugovora u 11 zemalja.
"NYS Collection" nudi moderne naočari za sunce po niskim cenama. Marke proizvodjača nisu jako poznate, ne izdvajaju velika sredstva za marketing, pa samim tim i koštaju dosta manje, par naočara u proseku 25 dolara.
Za ulazak u ovaj franšizni biznis potrebno je od 3.500 dolara, dok se davaocu franšize plaća 25.000 dolara, plus godišnjih pet odsto. Za sada ukupno postoji 25 ovakvih franšiznih ugovora, i svi posluju u SAD.
Poklon čestitke nisu baš rasprostranjene u Srbiji, ali je u svetu uobičajeno da se, umesto poklona, dobije poklon kartica na odredjeni iznos. "Gift Card Monkey" pruža mogućnost razmene neželjenih ili neiskorišćenih poklon kartica u zamenu za novac. Iznos koji će "Gift Card Monkey" isplatiti prodavcu kartice zavisi od prirode poklona i može biti sve do 95 odsto vrednosti naznačene na kartici. Sa druge strane, "Gift Card Monkey" prodaje kupljene kartice sa određenim popustom, naravno većim od kupovne vrednosti. Početna investicija iznosi 1.900 dolara i vlasnik još uvek nije sklopio ni jedan franšizni ugovor.
Nasuprot tome, "McDonald's", "Hampton Hoteli" i "Subway", koji u svojoj ponudi ima sendviče dugačke 30 i 15 centimetara, su među 10 najisplativijih franšiza u svetu.

Integralni tekst preuzet sa sajta
infogo.biz sa navođenjem izvora 24sata

 

Kvalitet
odnosa sa klijentom
ključ uspeha u prodaji

(postavljeno 27. septembra 2012. godine)
Punih 85 procenata sreće i uspeha koje imate u životu biće određeno kvalitetom vaših odnosa sa drugima. Svi vaši uspesi u prodaji do danas, a tako će biti i u preostalom delu vaše karijere, biće zasnovano na kvalitetu odnosa koje ste napravili sa vašim klijentima. Zbog složenosti vašeg proizvoda ili usluge, klijenti obično nisu u stanju da naprave tačnu procenu onoga što prodajete. Umesto toga, njihova procena zavisiće od toga kako se osećaju dok pričaju sa vama. Tao da je za većinu kupaca danas, odnos na prvom mestu. To je mnogo važnije nego proizvod ili usluga sama po sebi. Izgradnja i održavanje visokog kvaliteta odnosa u procesu prodaje prolazi kroz četiri faze.
Prva faza
Oko 40 procenata prodaje nastaje na osnovu poverenja. To se najbolje postiže postavljanjem dobrih pitanja i pažljivim slušanjem odgovora. U stvari, nedavno istraživanje je pokazalo da prodavci koji su od strane kupaca ocenjeni kao „najbolji“, jesu oni ljudi koji su postavili najviše pitanja pre nego što su pokušali da govore o prodaji.
Faza dva
Druga faza izgradnje kvalitetnih odnosa u prodaji: 30 odsto prodaje bazira se na identifikovanju stvarnih potreba i želja kupaca. Umesto da govorite o onome što prodajete, trebalo bi da postavite pitanja o potrebama svojih kupaca i o situaciji u kojoj se on ili ona nalazi. Kao što kaže Stiven Kavi (Stephen Covey): “Gledajte prvo da razumete, pa tek potom da vas razumeju”. Kada jednom izgradite visok nivo poverenja postavljajući pitanja i pokušavajući da razumete kako vaš proizvod ili usluga može pomoći vašem kupcu, tada se pomerate ne nivo broj 3.
Treća faza
20 odsto dobrih veza između vas i vaših potrošača nastaje na osnovu vašeg prezentovanja mogućnosti datog proizvoda. Na ovom nivou, vi pokazujete na koji način će njoj ili njemu biti bolje nakon korišćenja proizvoda ili usluge, nego što je to danas. To možete uraditi pažljivim pobrojavanjem mogućih benefita.
Četvrta faza
I poslednjih 10% u razvijanju dobrih odnosa između vas i potrošača sastoji se u dobijanju potvrde od potrošača da je doneo odluku o kupovinu. Zaključenje prodaje.
Osnova ovog modela prodaje bazirana je na poverenju. Poverenje se razvija postavljanjem pitanja vašem mogućem kupcu o njegovim ili njenim potrebama i pažljivim slušanjem odgovora. što su pitanja koja ste postavili bolja i što ste bili pažljiviji slušalac, vaš sagovornik će imati više poverenja i biće otvoreniji prema vama. Kada vam kupac dovoljno veruje, tada će vam reći sve što je potrebno da znate o njegovim namerama.

Integralni tekst 
Brajana Trejsija
preuzet sa sajta
pozitivnorazmisljanje.com 

 

Za uspešan posao
bitan i izbor banke

(postavljeno 17. septembra 2012. godine)
U dinamičnom poslovnom okruženju odluke se često donose brzo, bez razmatranja svih okolnosti, pa se dešava da preduzetnik više vremena utroši na izbor računara nego na izbor poslovne banke, a i teško je odrediti prave kriterijume jer su na prvi pogled ponude banaka slične. Međutim, neophodno je sagledati nekoliko stavki.
Pre svega, trebalo bi proveriti da li u banci postoji osoba čiji je zadatak da vodi brigu o malim preduzećima i preduzetnicima, kao i koliko ima raspoloživog vremena. Dakle, izbor se ne svodi samo na otvaranje tekućeg računa nego je bitna pretpostavka saradnja sa službenikom banke zaduženim za mala preduzeća i preduzetnike, s kojim bi trebalo zajednički razmotriti rešenja za efikasno poslovanje. Izuzetno je važno da se sa savetnikom iz banke bar jednom godišnje napravi plan za naredni period.
Naredni korak je definisanje potreba za finansijskim proizvodima i uslugama banke, s tim da nije dobro da se definišu samo trenutne potrebe, već i koraci u narednom periodu od, recimo, dve godine, kada firma dostigne planirane ciljeve. Osnovne potrebe svih preduzetnika odnose se na otvaranje i vođenje tekućih računa za firmu i za zaposlene, oročene depozite firme i vlasnika, on-line servise, devizni platni promet, POS terminale, debitne poslovne kartice i kreditne poslovne kartice. Dodatne potrebe odnose se uglavnom na kreditnu podršku: overdraft kredit, odnosno dozvoljena prekoračenja po tekućem računu, kratkoročni krediti za likvidnost, kredit za obrtna sredstva, dugoročni investicioni kredit, kreditne linije, lizing, otkup potraživanja, izdavanje bankarskih dinarskih i deviznih garancija... O svakom pojedinačnom proizvodu ili usluzi koja može da se javi kao potreba trebalo bi razgovarati sa savetnikom u banci i upoznati se sa načinom realizacije.
U protekle dve godine veliku ulogu u prevazilaženju ekonomske krize odigrao je državni program subvencija malih preduzećima i preduzetnika, pa se u izboru banke mora uzeti u obzir i aktivno učešće banke u ovim merama jer će preduzetnik preko svoje poslovne banke biti u mogućnosti da realizuje dodatne benefite koje pruža ovaj program, subvencionisanjem dela kamata. Naročito je važno da preduzentik kod svog savetnika proveri šta je aktuelno od programa mera i da proveri da li ispunjava uslove za realizaciju kredita po subvencionisanim uslovima. Pored toga, preduzetnik bi trebalo da proveri kod svoje banke i dostupnost drugih kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija i fondova koji služe za podršku preduzetništvu, malim i srednjim preduzećima. Obično su to kreditne linije koje podrazumevaju povoljnije uslove kredita ili čak i delimično grantovan deo sredstava.
Na kraju, banke različito vode računa o zadovoljstvu svojih klijenata, drugačije rešavaju eventualne reklamacije, ne pružaju sve napredne servise, niti u istom roku reaguju na potrebe klijenta. Od velikog značaja je i informacija u kom obimu banka može da pruži kvalitetne usluge preduzetniku. Jer dešava se da neka banka ima odličnu usluga po jednom poslu, dok po drugom to možda ne čini, pa je preduzetnik prinuđen da bira još jednu poslovnu banku. Ipak, ključni faktor koji bi trebalo da opredeli izbor banke, pored prethodno navedenih, jeste poverenje koje banka ima kod preduzetnika, a koje može da bude rezultat isključivo strateške orijentacije banke na dugoročnom poslovnom odnosu sa klijentima, što podrazumeva njihovo praćenje u svim fazama razvoja.

Integralni tekst
preuzet sa sajta blic.rs

 

Dvadeset
životnih lekcija
Stiva Džobsa

(postavljeno 8. septembra 2012. godine)
Iz biografije Stiva Džobsa na više od 600 strana, čiji je autor Volter Ajzakson, urednik sajta Mešabl Lens Ulanof izvukao je 20 suštinskih životnih lekcija koje se iz bogatog i jedinstvenog života ove izuzetne ličnosti mogu naučiti.
1. Ne čekaj
Kada je kao mlad hteo da napravi nešto za šta mu je bila potrebna određena oprema, Stiv Džobs nije oklevao da je potraži na samom izvoru: “Kao dvanestogodišnjak je hteo da napravi merač frekvencije, pa je u telefonskom imeniku potražio Bila Hjulita, osnivača ‘Hjulit Pakarda’, i pozvao ga je da od njega naruči delove.
2. Stvaraj sopstvenu stvarnost
Stiv Džobs je rano naučio da stvari koje vam se u sopstvenom životu ili u svetu oko vas ne dopadaju treba menjati, akcijom ili pukom snagom volje. “Iskrivljavanje polja realnosti može da posluži kao podsticaj, ali zatim sledi udar stvarnosti”, kaže o tome Džoana Hofman, saradnica u “Eplovom” ranom timu za proizvodnju “Mekintoša”.
3. Kontroliši sve što možeš
Stiv Džobs je u izvesnom smislu bio hipik. Za razliku od većine slobodnih duhova iz 60-tihi 70-tih godina on je, međutim, bio opsednut kontrolom i detaljima. “Hoće da kontroliše svoju okolinu, a svoje proizvode vidi kao produžetak sebe”.
4. Priznaj svoje greške
Džobs je umeo da bude grub, pa čak i nepromišljen. To možda nigde nije očiglednije nego kada se radi o njegovoj prvoj ćerki. Ali kada je postao stariji i počeo da se suočava sa sopstveno smrtnošću, spremnije je priznavao sopstvene greške. “Uradio sam mnoge stvari kojma se ne ponosim, recimo to kako sam svoju devojku ostavio u drugom stanju kada mi je bilo 23 godine i kako sam se poneo u toj situaciji.“
5. Upoznaj sebe
Mada nije uvek bio svestan kako oni koji ga okružuju reaguju na njegovu pojavu i ponašanje, Džobs nije imao iluizija kada je reč o sopstvenim značajnim intelektualnim kapacitetima.“A onda je počela da mu sviće jedna uzmnemirujuća spoznaja: da je pametniji od svojih roditelja”.
6. Ostavi otvorena vrata za fantastično
Džobs je bio tragalac, koji je tokom života težio duhovnom prosvetljenju i telesnom pročišćenju. Nije bio naročito religiozan, ali nije ni odbacivao postojanje nečega što prevazilazi ovozemaljasko. “Mislim da različite religije predstavljaju različita vrata iste kuće. Ponekad mislim da ta kuća postoji, a ponekad da ne postoji. To je velika misterija”.
7. Ne potiskuj
Osnivač “Epla” bio je čuven po svojim provalama gneva i povremenim preterano emotivnim reakcijama. Kada je reč o razvoju proizvoda, stvari su često bile ili zadivljujuće, ili obična glupost.
8. Okruži se brilijantnim ljudima
Bio to voljan da prizna ili ne, Stiv Džobs nije mogao sve da postigne. Imao je ogroman uticaj na svaki prozvod i marketinšku kampanju, ali znao je da na svetu ima i drugih ljudi, koji mogu ono što on ne može. Džobsovo rano partnerstvo sa Stivom Voznijakom predstavljalo je model za kasniju saradnju. “Nakon nekoliko meseci, bio je spreman da ga testira. Pritisnuo sam nekoliko tipki na tastaturi, i bio sam šokiran! Slova su se pokazala na ekranu”. Ovaj trenutak, 29. juna 1975, predstavljao je prekretnicu za personalni kompjuter. “Bilo je to prvi put u istoriji”, ispričao je kasnije Voznijak, “da je neko otkucao slovo na tastaturi i video ga kako se pojavljuje na njegvovm sopstvenom kompjuterskom ekranu pred njim”.
9. Izgradi tim dobrih igrača
Isuviše često, kompanije i rukovodioci se zadovoljavaju prosečnim saradnicima. Stiv Džobs je umeo da prepozna talenat i zaključio je da će svaki konflikt koji bi mogao da nastane u kompaniji punoj igrača A lige biti uravnotežen odličnim rezultatima. “Kod većin stvari u životu, raspon između najboljeg i prosečnog iznosi negde oko 30 odsto. Najbolji let avionom, najbolje pripremljen obrok, možda su za oko 30 odsto bolji od prosečnog. Ono što sam video kada je reč o Vozu, bio je neko ko je pedeset puta bolji od prosečnog inžinjera. Mogao je da održava sastanke u sopstvenoj glavi. Mekintoš tim je bio pokušaj da se izgradi čitav takav tim, od igrača A lige. Govorili su da se neće međusobno složiti, ali ja sam uvideo da igrači A lige vole da rade sa igračima A lige, ne vole samo da rade sa igračima dve lige niže - rekao je Džobs. "Shvatio sam tokom godina da, kada imate jako dobre ljude ne morate da im izigravate staratelja.“ Džobs je kasnije objasnio. „Time što od njih očekujete da rade velike stvari, možete ih navesti da rade velike stvari.“
10.Budi ono što jesi
Stiv Džobs je bio toliko zauzet time da bude ono što jeste, da nije imao pojma kako ga ljudi doživljavaju, naročito u svojim ranim, štrokavim hipi danaima. “Na sastancima smo morali da gledamo njegove prljave noge. Ponekad je, da bi ublažio stres, imao običaj da noge pokvasi u WC šolji, što nije imalo jednako umirujuće dejstvo i na njegove kolege”, priča Majk Markula, prvi predsednik “Epla”.
11. Budite istrajni
Iako je istina da je Stiv Džobs bio donekle smrdljivko i osoba u čijem je društvu bilo neprijatno biti, isti taj Stiv Džobs je istrenirao sebe da zuri bez treptanja tokom dugo vremena, i otkrio je da ume da ubedi ljude da rade naizgled nemoguće stvari. „Ako bi to spasilo nečiji život, da li biste pronašli način da smanjite proces paljena računara za 10 sekundi?“ – pitao je. Kenjon je odgovorio da bi verovatno mogao. Džobs je otišao do table i pokazao da ako je u tom trenutku 5 miliona ljudi koristilo Mac, i bilo im je potrebno dodatnih 10 sekudni da uključe računar svaki dan, to bi značilo približno 300 miliona sati godišnje uštede, što je ekvivalentno čuvanju barem 100 životnih vekova godišnje.
12. Pokažite put drugima
Džobs nije bio pravi programer niti tehnolog, svakako ne na način kakav je osnivač Microsoft-a Bil Gejts, ali je ipak imao intuitivno razumevanje za tehnologiju i dizajn što je dovelo do promene svetskih očekivanja od kompjutera, i što je bitnije, potrošačke elektronike. „Da budemo iskreni, nismo znali šta to znači da kompjuter treba da bude ‘prijateljski nastrojen’ dok nam Stiv nije rekao.“ – Teri Ojama, deo ranog Macintosh dizajnerskog tima.
13. Verujte svojim instiktima
Ja sam, u sopstvenoj karijeri, više puta bio vođen hrabrošću. Stiv Džobs je imao jako i trajno uverenje u sopstvene odluke i znao je da će nešto biti dopadljivo javnosti, ako se njemu sviđa. Gotovo uvek je bio u pravu. „Da li je Aleksandar Grejem Bel obavio neka istraživanja tržišta kada je izmislio telefon?“ – Stiv Džobs
14. Rizikujte
Tokom karijere, Stiv Džobs je koristio šanse, prvo prilikom lansiranja Apple-a, zatim prilikom ostavke u istom i na kraju povratkom 1997. godine. U eri kada je većina kompanija tražila način kako da se diversifikuje, Apple je pod vođstvom Džobsa smanjilo količinu poslova i proizvoda, i fokusiralo se na relativno nova područja. On je takođe bio spreman da zaokrene čitav Apple brod (ili makar neke njegove aspekte) u jedinstvenom pravcu ako je mislio da će takav pokret značiti uspeh u budućnosti. „Jedna od menadžerskih filozofija Džobsa bila je da svako malo, kompanija mora da baci kockicu i da se kladi na neku novu ideju ili tehnologiju.“ „Imao sam tu ludu ideju da smo mogli prodati jako puno Mac-ova samo kroz reklamiranje iPod-a. Kao dodatak, iPod bi pozicionirao Apple kao kompaniju koja evocira inovaciju i omladinu. Tako sam pomerio 75 miliona dolara u reklamiranje ipod-a, iako kategorija nije opravdala ni stoti deo toga. Ali to je značilo da smo kompletno dominirali tržištem muzičkih plejera. Napravili smo veće izdatke od svih, i to u redu veličine od 100 puta.“ – Stiv Džobs
15. Sjajano prati sjajnim
U svemu, počev od proizvoda do filmova (kroz Pixar), Stiv Džobs je nastojao da pravi sjajne nastavke. Nije bio toliko uspešan u ranom stadijumu karijere (Lisa), ali treći nastupi u Pixar-u i Apple-u su pokazali da ima osećaj za dobar nastavak. „Postoji jedna klasična stvar u biznisu, a to je sindrom drugog proizvoda“, Džobs je kasnije rekao. „To proizilazi iz nerazumevanja šta je zapravo načinilo vaš prvi proizvod uspešnim. To sam preživeo u Apple-u. Osećao sam da ako napravimo drugi film, uspećemo.“
16. Donosite teške odluke
Dobri menadžeri i lideri su voljni da rade teške poslove i donose odluke koje nisu popularne. Džobs nije previše brinuo da se svidi ljudima, i samim tim je bio dobro pripremljen da donosi teške odluke. „Jedna od najvidnijih odluka koju je napravio jeste ona da se ukine Newton, lični digitalni asistent sa skoro dobrim sistemom za prepoznavanje rukopisa.“
17. Prezentacija može da bude od velike važnosti
Osnivač Apple-a je mrzeo Power Point prezentacije, ali što je možda nekarakteristično za njega, verovao je da je elegantna prezentacija proizvoda jako bitna, možda i krucijalna. „Pakovanje može biti pozorište, ono može napraviti priču.“ – Džoni Ajv, Apple dizajner.
18. Nađite način da izbalansirate intezitet
Nije razjašnjeno da li je Stiv Džobs ikada blago nastupao, ali je naučio da je korisno ako se odvoji od ostatka Apple-a. „U kompaniji koju je vodio izvršni direktor sklon napadima besa, Kuk je komandovao situacijama u mirnom maniru, sa smirujućim Alabama akcentom i blagim pogledom.“
19. Živite danas
Čak i dok se borio sa rakom, Stiv Džobs je retko usporavao. Ako ništa, bolest je pomogla da se fokusira na svoje napore i krene u poteru za nekim od svojih najvećih snova. „Saznanje da ću uskoro da umrem, je najvažniji alat na koji sam naišao, a koji mi pomaže da donosim velike odluke u životu“ – Stiv Džobs. „Saznanje da ćete da umrete je najbolji način da izbegnete klopku razmišljanja o tome kako imate nešto da izgubite. Već ste nagi. Ne postoji razlog zašto ne biste sledili svoje srce.“ – Stiv Džobs
20. Delite svoju mudrost
Stiv Džobs je u duši bio filantrop. Imao je strast prema proizvodima i uspehu, ali sve dok nije postao prilično bolestan, on zapravo nije pravio iskorak ka tome da nudi svoju mudrost drugima u tehnološkoj zajednici. „Nastaviću da radim tako sa ljudima poput Marka Zukerberga, takođe. Tako ću da provedem deo vremena koje mi je ostalo. Mogu da pomognem narednim generacijama da zapamte brojne ovdašnje velike kompanije i kako da nastave tu tradiciju. Silikonska dolina mi je pružila veliku podršku. Trebao bih da se potrudim, kako bih se odužio.“ – Stiv Džobs

Integralni tekst preuzet
sa sajta izreke-citati.com
 

Tajna
sticanja bogatstva

(postavljeno 3. septembra 2012. godine)
Zamislite, kako bi vam izgledao život kada biste duplirali svoju zaradu do kraja ove godine? I šta ako pri tom udvostručite vreme radeći poslove koje najviše volite, kao i vreme koje provodite sa ljudima koje volite?
Kako biste mogli da pretvorite san u realnost?
Mislite da je to nemoguće u ovakvim finansijskim uslovima?
Nije nemoguće! U najrazličitijim mogućim uslovima postoje pobednici i gubitnici.
Ni danas nije drugačije.
Tajna koju bi trebalo da znate
Ključ postizanja uspeha u životu i u biznisu je fokusiranost.
Fokusiranost? O čemu se tu radi? Ključ postizanja istinskog uspeha je u posedovanju znanja kako i gde da usmerite svoje vreme i uloženi napor. Ukoliko želite da postanete uspešni, pronađite ono u čemu ste dobri i potom se fokusirajte samo na to – tako ćete postati bogati. Svaki uspešan biznismen zna da ukoliko želi da napreduje u recesiji, kao što je ova danas, onda mora da unapredi marketing. Zna, takođe, da mora da pronađe način kojim bi privukao više klijenata i zaradio više novca. Kada su vremena teška, morate imati agresivniji stil i pokrenuti se na pronalaženje novih klijenata i prodaju većeg broja proizvoda i usluga. Ali, većina ne zna kako i gde da budu fokusirani. Oni probaju malo od ovoga, malo od onoga i tako rezultati budu prilično tanki.
Tri koraka do uspeha
1. Prekopirajte i radite isto ono što rade uspešni ljudi. Ovo podrazumeva dve stvari:
    a. ponovite njihove korake do uspeha i
    b. eliminišite njihove greške;
2. Održavajte pozitivan stav - šanse za uspeh neuporedivo su veće kada se fokusirate na kreiranje mogućnosti;
3. Pronađite oprobani sistem – onaj koji vam tačno kazuje kako da postanete ekspert u datoj oblasti, kako da uvećate svoj biznis i kako da maksimizirate svoj profit.

Integralni tekst
preuzet sa sajta InfoGo.biz

 

Tajne milionera
koji su počeli od nule

(postavljeno 1. septembra 2012. godine)
Za početak, napravite razliku. Vi ne želite da postanete samo milioner. Vi želite da postanete multimilioner. Da bi počeli sa mulitplikovanjem dolara, razmotrite ovih sedam tajni multimilionera koje je sastavio ekspert za prodaju, Grant Cardone:
1. Odlučite da postanete bogati
Prvo morate da odlučite da želite da postanete milioner. Ja sam počeo od nule - bez novca, samo ideje i puno teškog rada stvorio sam mrežu koja verovatno neće biti uništena dok sam živ. Prvi korak je pravljenje odluke i određivanje ciljeva. Godinama, svaki dan sam zapisivao: "Ja vredim 100.000.000 dolara!"
2. Tretirajte to kao dužnost
Multimilionere koji su se sami izgradili nije motivisao samo novac, već i potreba da tržište odobri njihov doprinos. Dok sam želeo bogatstvo, više me je pokretala moja potreba da doprinesem svojim potencijalima. Multimilioneri ne smanjuju svoje ciljeve kad stvari postanu žestoke. Radije, podižu očekivanja jer uočavaju razliku koju mogu da donesu svojoj porodici, kompaniji, zajednici.
3. Okružite se multimilionerima (ili barem imućnima)
Počeo sam da izučavam bogataše još dok sam imao 10 godina. Čitao sam njihove priče i uvideo kroz šta su prošli. Ne možete da naučite kako da zaradite novac od nekoga ko ga nema puno. Ko kaže "Novac ne može da te usreći"? Ljudi koji nemaju novac. Ko kaže, "Svi bogataši su pohlepni"? Ljudi koji nisu bogati. Ljudi koji imaju novac ne govore tako. Treba da upoznate šta rade takvi ljudi i sledite njihov primer: šta čitaju, kako investiraju, šta ih pokreće, kako ostaju motivisani...
4. Oslobodite se razmišljanja o moći
Ne postoji deficit novca na planeti Zemlji, samo deficit ljudi koji pravilno razmišljaju o njemu. Da biste postali milioner od nule, morate da se oslobodite razmišljanja o moći. Znam, zato što sam i sam tako razmišljao. Mene i dva brata odgojila je samohrana majka koja se maksimalno trudila. Mnoge lekcije koje me je ona naučila su me ohrabrile u životu: "Pojedi svu svoju hranu, postoje ljudi koji gladuju," "Nemoj ništa da bacaš," "Novac ne raste na drveću."
5. Radite kao milioner
Imućni ljudi drugačije tretiraju vreme. Oni ga kupuju, dok ga ovi koji novca nemaju - prodaju. Bogati znaju da vreme vredi više od novca, i zato zapošljavaju druge ljude. Nemojte da se zamajavate idejom da oni koji su bogati ne rade mnogo. Finansijski uspešni ljudi rade i te kako.
6. Preusmerite fokus sa trošenja na investiranje
Bogati ne troše novac; oni investiraju. Vi kupujete automobil zbog komfora i stila. Bogataš kupuje automobil zato što će ga koristiti da proizvede profit. Vi kupujete stan da biste u njemu živeli. Oni, sa druge strane, kupuju apartmane koji im obezbeđuju cash-flow, i otpisuju deo vrednosti svake godine.
7. Kreirajte multiplikovane tokove prihoda
Stvarno bogati nikada ne zavise od samo jednog izvora prihoda, već kreiraju veću količinu dotoka novca. Moj prvi biznis je generisao 7-cifreni godišnji prihod kada sam počeo da ulažem u nekretnine. Kada su nekretnine i konsulting počeli da se šire, ušao sam u treći biznis - razvijajući softver koji pomaže prodavcima da poboljšaju korisničko iskustvo.
Na kraju, možda ćete se iznenaditi što bogataši žele da se i vi obogatite. Njima je misterija zašto se drugi ne obogate. Oni znaju da oni sami nisu ništa specijalno i da je bogatstvo dostupno svakome ko se dovoljno fokusira i ko je uporan. Bogati žele da se i drugi obogate iz dva razloga: prvo, da možete da kupujete njihove proizvode i usluge i drugo, zato što žele da se druže sa drugim bogatim ljudima.

Integralni tekst
preuzet sa sajta InfoGo.biz

 

Problemi mladih 
kod pokretanja
sopstvenog biznisa

(postavljeno 23. avgusta 2012. godine)
Kad su ljudi mladi, puni su ambicija i inovativnih ideja, a neki se neretko upuštaju i u preduzetničke vode. Najveći je problem taj što većini mladih preduzetnika nedostaje iskustvo, što itekako povećava mogućnost skretanja sa pravog puta. Zato ambiciozni projekti mladih preduzetnika često propadaju, a ideja o pokretanju sopstvenog biznisa ostaje neostvareni san, prenose agencije. Nick Tart je koautor knjige u kojoj je skupio 50 intervjua sa mladim preduzetnicima, a ovo je sedam najčešćih grešaka koje je uočio kod mladih koji su se bavili preduzetništvom:
Previše slušaju druge
Prilikom odrastanja smo okruženi figurama autoriteta, a kasnije se te navike vrlo teško rješavamo, navodi Tart. Nažalost, mnogi mladi preduzetnici odustaju jer nemaju podršku porodice. Navodi primjer mladog indijskog preduzetnika čija je porodica njegovu ideju smatrala glupom, iako je on sam bio uvjeren da je briljantna. Tart savjetuje da ponekad ne trebamo slušati starije, već vjerovati vlastitim instinktima.
Ne znaju upravljati novcem
Tart navodi primer mladog preduzetnika koji je prodajom mehaničkih raketnih bacača uspeo zaraditi 2,5 miliona dolara. Ali, do svog 22. rođendana, on je potrošio sve do zadnjeg centa. Tart ističe kako bi mlade preduzetnike trebalo edukovati kako da postupaju sa novcem te pravilno rasporede prihode i rashode.
Ne mogu se posvetiti poslu
Mladi su često presrećni zbog vlastita uspeha da ne mogu razlučiti bitno od nebitnog pa to postaje kamen spoticanja u donošenju ispravnih poslovnih odluka.
Premalo naplaćuju svoje usluge
Mladim ljudima ponekad nedostaje samopouzdanje pa su zato vrlo nesigurni. Zato ponekad nude preniske cene za svoje usluge. Neki uopšte nisu svesni koliko su talentovani, ističe Tart.
Ne shvataju važnost stvaranja brenda
Da bi ideja postala stvarnost i bila uspešna, potrebno je izgraditi brend i konstantno ulagati u povećanje njegove vrednosti, savetuje Tart mladim preduzetnicima.
Nedostaje im povjerenja
Mladi ljudi dosta teško dele svoje ideje i boje se zaposliti druge ljude, misleći kako će time naštetiti svom tek pokrenutom biznisu. Ipak, kako preduzeće raste, poslova je sve više pa je neophodno prepustiti dio obaveza drugima.
Prekasno pokreću biznis
Tart ističe kako bi mladi preduzetnici što ranije trebali uploviti u preduzetničke vode jer će time steći veće iskustvo. “Svaka neiskorištena godina predstavlja gubitak novca. što ranije krenu u biznis, to će ranije napraviti sve ove početničke greške te time ostvariti i veći uspjeh”, zaključuje Tart.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta InfoGo.biz

 

Kako napraviti
posao u Srbiji?‎
(postavljeno 12. jula 2012. godine)
Kada počnete da razmišljate o ovoj temi, možete naići na bezbroj informacija ili dezinformacija, što u sredstvima informisanja, od prijatelja, poznanika i sl.
Svedoci smo da većina pokušava da radi poslove koji su već uveliko prisutni na tržištu, bez obzira da li ima iskustva u tom poslu, ili pak pokušava da preuzme nečiji, već razrađeni posao. Ovo prvo možete pokušati, ali niko ne garantuje da ćete uspeti da pozicionirate svoju malu firmu i da ćete uspeti da odvojite za sebe deo “kolača” sa tržišta. Ovo drugo ni ne pomišljajte ako nemate dobre kontakte, niste u partiji, nemate “leđa” i sl. 
Vraćamo se na poslovnu ideju - kako dalje?
I ovde postoje dve opcije, ili imate kapitala da u ceo projekat uđete ili, što je slučaj sa većinom, taj kapital ili dobar deo kapitala potrebnog za pokretanje posla nemate, pa ste prinuđeni da ga potražite na nekom drugom mestu. Kod prve opcije je sve puno lakše, a čak i ako Vam ne uspe, izgubili ste svoj novac. Kod druge, češće opcije je sve daleko teže.
Pomislite, imam super ideju za posao, otićiću kod banke. Može, ali kako ste došli, tako ćete i otići, naravno bez novca. Banka će Vam dati nekako taj kredit, samo ako se obezbedi nekom hipotekom na stan, kuću ili sl.
Možete pokušati sa nekim državnim kreditima, start-up ili sl., subvencijama, donacijama ili šta već postoji. Tu će neki od srećnika i imati priliku da dobiju povoljno sredstva, ali će jako brzo uvideti da su sredstva nedovoljna, a da je “slavina presušila” i eto problema u najavi.
Pozajmice rodbine, prijatelja ili ne daj Bože “zelenaša” da se ne spominju u redovne izvore finansiranja poslova iako su u dobroj meri prisutni.
Sve u svemu, uz dobru ideju i obezbeđena sredstva krećete uzburkanim okeanom preduzetništva. Ovde neće biti spomenuti svi oni skriveni porezi, doprinosi, takse, firmarine i ko zna šta sve ne, koji će Vas sačekati već prvog meseca poslovanja, a za koje Vam niko nije rekao da postoje. Vi ste sa tom dobrom idejom došli na deo tržišta na kome suvereno vladaju “veliki igrači”. Konkurencija je za svaki posao dobra, da se razumemo, ali konkurencija. Ne monopol, ne oligopol, ne “burazerska” varijanta ili partijska linija. Prosto i jednostavno, konkurencija. Tada shvatate, da sve one muke koje ste do tada imali kod pronalaženja same ideje i obezbeđivanja sredstava za početak posla, nisu ništa, pred novim, koje Vas tek očekuju u “borbi” da pozicionirate svoji firmu na tržištu. Poslaćete više stotina mail-ova ili pisama na razne adrese kako bi u što kraćem vremenskom periodu obavestili što više eventualnih poslovnih partnera da postojite kao firma i da ste spremni na saradnju. Posle nekog vremena ćete se zapitati, a zašto svi imaju e-mail adresu i kompjuter kada ne koriste ili ne žele da koriste? Naravno, uvek ćete se jako teško nositi u poslu sa velikim multinacionalnim kompanijama, čak i kada postoji konkurencija 100%. Ali to je već stvar znanja, iskustva, misije i ciljeva kojima stremite.
I šta mislite, na kraju, imate li dobru ideju za sopstveni posao? Dobro razmislite kakav će biti odgovor.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Idealni poslovi
za pokretanje?

(postavljeno 10. jula 2012. godine)
Analiza pokazuje kako je u 2012. godini najbolje pokrenuti start-up kompanije vezane za poslove zaštite voda, e-comerca, zaštite okoline. Zatim full-service restorana, internet izdavaštva i emitovanja. Tu su još IT savetovanja, kompanije vezane za mobilne i društvene igre, negu ljubimaca, stambenu gradnju...
Ako je verovati trima istraživačkim firmama - Segavorks (finansijske analize), Plunket (kompanija za poslovnu inteligenciju koja proučava trendove koji utiču u svetu) i IBISvorld (procena industrijskog rasta, projekcije prihoda i rasta zaposlenosti) sada je pravo vreme za pokretanje start-upa, preneo je sajt gdeinvestirati.com
Međutim, ulazak u biznis, pokretanje posla i poslovanja je uvek rizično, a posebno u jeku velike krize koja je pogodila svet. Stoga preduzetnici mnogo opreznije pokreću firme, detaljnije analiziraju tržište, konkurenciju, proizvod i drugo, pre nego započnu poslovanje i lansiraju provod ili uslugu na tržište. Iako tu ne pripada naša zemlja, svetska ekonomija ipak raste (BDP 2,7 posto, lani 1,7 posto), kamatne stope su niske, a tu su i ulagači spremni da ulože kapital u dobre ideje.
Sada je ključno pitanje - šta ponuditi tržištu, koji posao pokrenuti i pri tome zadovoljiti sve kriterijume uspešnog poslovanja? Analiza podataka je pokazala, da pored pomenutih poslova, ima prostora za još desetine poslova, ali stručnjaci su se vodili idejom za pokretanje biznisa koji su (lako) dostupni preduzetnicima, poslovima koji ne iziskuju (pre)velika materijalna sredstva za pokretanje poslovanja. Vrlo unosni poslovi su u proizvodnji energije, nanotehnologije ili auto dilera. Ipak, takvi poslovi zahtevaju veća ulaganja u pokretanje start-upa.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net

 

Kako
postati preduzetnik

(postavljeno 14. juna 2012. godine)
Počeli ste od ideje i od želje da stvorite nešto u čemu ćete da uspete a da pritom projekat bude isključivo vaš - preduzeli ste određene mere da vidite rezultate svog rada. To je ono šta vas čini preduzetnikom. Na vama je da razvijate ideju, da posedujete neophodna znanja i da ulažete svoj kreativni potencijal u uspeh svog preduzeća i da uz manju ili veću pomoć ljudi oko sebe počnete da gradite svoj san.
Ukoliko imate ideju i preduzetnički duh, stručnost i znanje kako da ostvarite svoje poslovne snove, potreban vam je i plan kako da to realizujete.
Poslovni plan je detaljno razrađena ideja kako doći do željenog cilja. Ovaj plan uključuje sve detalje, od vremena koje vam je potrebno da sve ostvarite, do resursa i finansijskog aspekta vaše poslovne ideje koji su vam neophodni da biste ga realizovali. Da bi bio u potpunosti uspešan, plan mora da sadrži sve detalje od projektovanja ideje do "poslednjeg eksera". U njemu prikazujete šta želite da radite, kome je to namenjeno i koja sredstva su vam za to potrebna.
Važnost poslovnog plana je nemerljiva. Bez njega ne bismo imali pojma u kojoj je fazi izvršavanje radova, niti koliko smo dosledni vremenskom planu. On takođe predstavlja oruđe za komunikaciju sa partnerom, sa investitorima i drugim ljudima koji su važni za izvođenje ovog plana.
Pre nego što počnete sa izradom poslovnog plana trebali biste da znate odgovore na sledeća pitanja: 
šta proizvoditi/prodavati?
Za koga proizvoditi/prodavati?
Da li ima potrebe za tim?
Da li postoje konkurenti?
Ovo podrazumeva da znate svoje ciljeve tj. u ovoj fazi sad već treba da imate jasnu sliku o tome šta želite, kako ćete to ostvariti i šta će vam sve trebati u toj realizaciji. Veoma je važno da, ukoliko imate partnere, poslovni plan razradite zajedno, da kasnije ne bi došlo do neslaganja.
Ukoliko vam još uvek neki od odgovora nedostaju
, pronađite ih u sledećim pitanjima: 
šta želite da radite - koji proizvod da proizvedete tj. kakvu uslugu da pružite?
Gde sebe želite da vidite, na kom tržištu, koga želite za klijente tj. koja je vaša ciljna grupa? 
šta je cilj vašeg posla, šta želite njime da postignete?
šta će biti prednosti vašeg proizvoda ili usluge nad već postojećim uslugama? 
Kakvo je vaše iskustvo, veštine i vaše lične prednosti da to postignete i budete što bolji?
Osim vas samih (uključujući ceo plan i poslovne partnere ukoliko postoje) morate da poznajete tržište na koje izlazite i kakva vam je konkurencija, od koje uvek morate biti bar malo bolji. Oba ova faktora utiču na to koliko ćete se dobro uklopiti u ovoj oblasti. Kada planovi počnu sa izvođenjem, potrudite se da budete u toku koliko šta napreduje.
Svaki početak je težak i morate da olakšate sebi koliko god je to moguće.
Postanite član nekog profesionalnog udruženja ili okupite grupu prijatelja da vam se nađe kada vam je pomoć potrebna. Dok ste još uvek na početku, pomoć može puno da vam znači. Treba imati u vidu i da profesionalna udruženja i asocijacije stalno organizuju neke treninge i obuke za svoje članove, a to može biti veoma korisno. Pomoću ovakvih organizacija možete i da se povežete sa potencijalnim investitorima ukoliko vi sami niste u mogućnosti da finansijski obezbedite ceo projekat.
Ideja je uslov za uspeh, ali ako ne postoji znanje kojim ćete unaprediti tu ideju, nećete odmaći mnogo od početka. Kako bismo pratili sve učestalije promene u celom svetu, moramo kontinuirano da učimo i da se interesujemo za nove svetske trendove i praksu. Ako želite da idete u korak sa tim promenama, morate se i vi menjati i usavršavati, a to znači da morate usvojiti filozofiju doživotnog učenja. Ne dozvolite da vas vreme pregazi.
Radite ono što volite - kada počinjete da razvijate nešto samostalno, skoro je neophodno da radite ono što volite. Ako ste radili za nekog drugog, onda znate da posao koji drugi rade ne mora baš toliko da vam se dopada ali posao koji sami započinjete jednostavno morate da volite. Unutrašnja satisfakcija je najsnažniji motiv. Ako volite svoj posao, imaćete dovoljno snage i volje da preskočite svaku prepreku koja se pred vama nađe.

Integralni tekst preuzet
sa sajta poslovi.infostud.com

 

Porodični biznis
ima šansu u Srbiji
(postavljeno 30. maja 2012. godine)
Porodična preduzeća su jedna od mogućih razvojnih šansi privrede Srbije, a potencijala ima za pokretanje biznisa u sektoru poljoprivrede, tekstilnoj industriji i turizmu. To je izjavila saradnica Instituta ekonomskih nauka Isidora Beraha. "Iskustva pokazuju da je šansa za razvoj porodičnog biznisa u proizvodnji hrane, u malim specijalizovanim prodavnicama, otvaranju porodičnih hotela i pansiona, turizmu", istakla je Beraha u svom izlaganju o značaju porodičnih preduzeća u privredi Srbije održanom protekle sedmice na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i prognoze".
Porodični biznis sve više dobija na značaju, prema njenim rečima, imajući u vidu aktuelno stanje u privredi Srbije - veliku nezaposlenost i nedostatak finansijskih sredstava. "Rešavanje tih gorućih problema postaje imperativ ne samo za nosioce vlasti, već se i od svih građana Srbije očekuje da preuzmu proaktivniju ulogu u iznalaženju načina za pokretanje dinamičnijeg privrednog rasta", poručila je Beraha i podsetila na stanje u privredi: nema poslovne klime koja bi stimulisala preuzimanje poslovnih poduhvata, proizvodi su nedovoljno konkurentni a preduzeća su i 'hronično' nelikvidna.
Iskustva razvijenih zemalja, posebno Evropske unije gde porodična preduzeća imaju odlučujuću ulogu u rešvanju nezaposlenosti i pokretanju dinamičnog rasta, mogla bi da nam posluže kao primer, smatra Beraha. "U privredi EU posluje više od 17 miliona porodičnih preduzeća koja zajedno generišu preko 65 odsto ukupne zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda", precizirala je ona i dodala da je u razvijenim zemljama najveća koncentracija porodičnih preduzeća je u tradicionalnim sektorima privrede poput uslužnog, tekstilne industrije, male proizvodnje i građevinarastva. Učešće u sektorima visoke tehnologije je nisko, jer u većini slučajeva nisu skloni preuzimanju rizika i ne raspolažu kapitalom za neophodne investicije.
Srbija do 2009. godine i pojave negativnih efekata ekonomske krize imala sektor malih i srednjih preduzeća koji je bio najrentabilniji deo privrede, istakla da je Beraha. Te firme su u međuvremenu najviše pogođene ekonomskom krizom zbog čega se nameće pitanje da li je neopohodno pronaći alternativni koncept poslovanja koji bi imao više izgleda za dugoročni opstanak.
Koncept porodičnih preduzeća, prema mišljenju Berahe, upravo omogućava dugoročniju stabilnost u poslovanju. "U pitanju je fenomen koji u svojoj osnovi ima tri elementa - porodica, biznis, vlasništvo. Porodično preduzeće je preduzeće u vlasništvu jedne porodice, porodica je vlasnik najmanje dve generacije i uporavljanje firmom je podređeno interesima porodice. Ova preduzeća odlikuje dugoročna stabilnost, uspešnost u poslovanju, i veći stepen rezistentnosti u uslovima krize", objasnila je ona. "Porodična preduzeća na kratak rok nisu vođena isključivo profitom, već su im na prvom mestu sigurnost i stabilan rast", kaže Beraha i naglašava da su brojni uspešni primeri porodičnog biznisa u Srbiji kao što su "Ekstim Intimo", "Ivančić i sinovi", "Nektar"...
Prepreke za razvoj porodičnog biznisa su brojne - specifičnost mentaliteta, nedovoljno preduzetničkog duha, otežan pristup povoljnim izvorima finansiranja, malo znanja iz oblasti budžetiranja, izrade biznis planova i planova proizvodnje. Tu su još i nedovoljna zastupljenost koncepta porodičnih preduzeća na Univerzitetima kao i u političkim programima stranaka ali mali broj eksperata koji bi mogli da pomognu razvoj porodičnog biznisa, navela je ona. "Mislimo da bi osnovni koraci u podsticanju porodičnog biznisa trebalo da budu usmereni na izgradnju institucionalnog okvira, donošenje zakonske regulative u vezi sa porodičnim preduzećima, uvođenje statističkog praćenja i obrade podataka o porodičnim kompanijama, promena percepcije u javnosti o tim firmama. Trenutno ove firme se više percipiraju kao sociološki fenomeni a ne kao pravne kategorije", ocenila je Beraha.

Integralni tekst
preuzet sa sajta mondo.rs

 

Deset zapovesti
marketinške efetivnosti
(postavljeno 29. maja 2012. godine)
Teorija marketinga je čvrsta ali praksa marketinga ostavlja mnogo toga što može da bude predmet želja. Naveo sam deset najvećih grehova, nedostataka, slabosti, nazovite ih kako god hoćete, u marketinškoj praksi. Opisao sam najvažnije simptome svakog greha i ponudio rešenja. Primena rešenja će omogućiti da se deset grehova preokrene u deset zapovesti za postizanje visokog stepena marketinške produktivnosti i profitabilnosti.
U daljem tekstu je navedeno deset zapovesti.
Uramite ih i okačite na zid!
1. Kompanija izvršava segmentaciju tržišta, odabira najbolje segmente i razvija čvrstu poziciju u svakom od njih.
2. Kompanija pravi mape potreba, percepcija, preferencija i ponašanja kupaca i motiviše sve zainteresovane strane da budu zaokupljene usluživanjem i zadovoljavanjem kupaca.
3. Kompanija dobro poznaje svoje najvažnije konkurente i njihove vrline i mane.
4. Kompanija od zainteresovanih strana stvara svoje partnere, tako što ih velikodušno nagrađuje.
5. Kompanija razvija sisteme za identifikovanje povoljnih prilika, njihovo rangiranje i odabir najpovoljnijih.
6. Kompanija upravlja sistemom marketinškog planiranja koji vodi ka razumljivim dugoročnim i kratkoročnim planovima.
7. Kompanija sprovodi jaku kontrolu nad svojim miksom proizvoda i usluga.
8. Kompanija stvara jake robne marke tako što koristi najisplativije instrumente komunikacije i promocije.
9. Kompanija gradi marketinško vođstvo i timski duh među različitim sektorima.
10. Kompanija konstantno uvodi tehnologiju koja joj daje konkurentsku prednost na tržištu.

Iz knjige "10 smrtnih grehova u marketingu", autor Filip Kotler, izdavač ASEE.

Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.biz

 

Kako da
testirate poslovne ideje?

(postavljeno 25. maja 2012. godine)
Razlog neuspeha kompanija i poslovnih projekata ne krije se u nedostatku novca nego u nedostatku najvrednijega kapitala – znanja.
Glavna greška leži na pretpostavci da bi njihove proizvode ljudi trebalo da kupuju, a ne na tome da saznaju šta ljudi žele ili ne žele da kupuju. Da biste premostili zamke potrebno je da:
Identifikujete tržište
Ispitajte sve, polazeći od detalja. Koliko je veliko tržište, koliki rast ima, koliko je konkurenata, ko su kupci, šta žele, po kojim cenama to žele …
Saznate ko su vaši klijenti
Postavite pitanja koja će vam dati jasan odgovor. Stvorite sebi savršenog kupca, napravite ga na osnovi pitanja na koja tražite odgovore. Koliko je star? Kojeg je pola? šta je glavni motiv kupovine?
Stvorite bazu kontakata
Od početka stvorite svoju bazu kontakata, distributeri, dobavljači, čak i potencijalni kupci neka budu na listi. Današnji kontakti mogu da postanu budući kupci. 

Integralni tekst
preuzet sa sajta smedia.rs

 

Marketing:
Filosofija uspeha
(postavljeno 23. maja 2012. godine)
Termin marketing je jedan od onih sa kojim se susrećemo svakodnevno, kojim nas bombarduju mediji i koji nam se čini tako poznatim da pretpostavljamo da nam je potpuno jasan i da tačno znamo šta znači. Ali ako samo malo zagrebemo ispod površine i pogledamo za koje sve pojave i procese se on vezuje uočićemo da tumačenja ovog pojma ima gotovo onoliko koliko i "tumača".
Etimološki reč marketing znači "staviti na tržište". Dakle, marketing je suštinski – plasman proizvoda ili usluge, unapređenje prodaje, strategija plasmana, propaganda, tržišno orijentisanje preduzeća ... Sve to zajedno i još mnogo toga. U svakom slučaju, osnovna pretpostavka da bi se uopšte moglo govoriti o marketingu jeste postojanje tržišta (market). Druga pretpostavka je da na tom tržištu postoje potrošači koji robu i usluge žele i mogu da kupe i proizvođači koji robe i usluge plasiraju.
Filosofija odlučivanja
Osnovni zadatak prodavca je da plasira svoj proizvod na tržište i ostvari profit. Međutim, to se ne može uraditi na bilo koji način i ne bez prethodnog poznavanja kome i šta se želi prodati, jer konkurencija je velika, a rizik od neplanskog nastupa ogroman. U tom svetlu marketing valja shvatiti, pre svega, kao jednu novu, specifičnu filosofiju odlučivanja u vezi sa poslovnom politikom preduzeća, u čijem fokusu je potrošač sa njegovim potrebama i mogućnostima da ih zadovolji.
Da pojasnimo...
Da li će određeni proizvodi biti prodati zavisi od toga da li će oni koji se na tržištu pojavljuju u ulozi kupca (potrošača) biti voljni (moći i hteti) da ih kupe. U robnoj proizvodnji potrošači se nalaze izvan preduzeća, te njihovim postupcima ono ne može da diriguje (što, naravno, ne znači da na njihove postupke ne može da utiče). Dakle, u uslovima tržišnog poslovanja kupci uživaju dominantnu poziciju, jer od njihove spremnosti da kupuju de facto zavisi opstanak prodavca, pa je posve logično što se potrošači (kupci) nalaze u fokusu marketinga.
Upravo, preduzeće koje nudi svoj proizvod mora da mobiliše sve raspoložive resurse (objekte, opremu, ljude, novac, informacije) i da preduzima sve što je u njegovoj moći da potrošačima ponudi proizvod koji će oni moći i hteti da kupuju i troše, i to u određenim količinama, u određeno vreme, na određen način i po određenoj ceni. Dakle, preduzeće treba da se orijentiše na to da kupca maksimalno zadovolji kvalitetom i kvantitetom svojih proizvoda, cenama, uslugama koje im olakšavaju kupovinu i upotrebu proizvoda, informisanjem itd. Sve odluke u vezi sa poslovnom orijentacijom i politikom moraju da budu zasnovane na tome.
Specifičnost marketinga u uslugama
Među prvim problemima koji bitno utiču na promenu marketing filosofije u oblasti pružanja usluga jeste uloga potrošača kao saučesnika u oblikovanju usluge. Naime, ovde nastaju neke interakcije između korisnika i ponuđača koje nisu svojstvene marketingu proizvodnih preduzeća, a koje se ogledaju kroz uslužne susrete. Dakle, usluga se delimično proizvodi, prodaje i koristi u toku same interakcije između potrošača i uslužne organizacije. Kvalitet tih odnosa bitno utiče na kvalitet usluge, a on je rezultat zajedničkih napora kako davaoca usluge tako i korisnika. Uloga marketinga u ovim procesima je veoma značajna, često presudna.
Karakteristično za marketing u uslužnim delatnostima je proširenje tradicionalne koncepcije sa četiri na sedam elemenata marketing miksa. Pored proizvoda, cene, promocije i distribucije na značaju dobijaju ljudski resursi, uslužni ambijent i proces pružanja usluge. Kombinacijom svih elemenata marketing miksa traže se putevi do optimalne ponude - kreira se uslugu upravo onakva kakva odgovara izabranom segmentu potrošača.
I da zaključimo – marketing je filosofija uspeha. Međutim, slepo rukovođenje isključivo uspehom može odvesti u ćorsokak. Bezuslovno povlađivanje svim "potrebama", pa i onim koje znače povredu etičnosti ili uništavanje resursa (ljudi, prostora), a sve u cilju obezbeđivanja uspešnog poslovanja, ne može biti opravdano. Marketing koncepcija u svim delatnostima mora dobiti dimenziju društveno odgovornog ponašanja.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz

 

Saveti uspešnih:
Tako je radio Stiv Džobs
(postavljeno 23. maja 2012. godine)
Danas ga svet pamti kao velikog vizionara i inovatora. Džobs nije bio savršen u svim segmentima svog života, ali zato mu niko ne može osporiti činjenicu koliko je napravio za industriju, tehnologiju i poslovanje. Stiv Džobs je svoju karijeru započeo u garaži svojih roditelja još 1976. godine kada je osnovao Apple, započinje priču liderpress. Od tada je bio izbačen iz Applea pa se vratio 1997. kako bi spasio firmu od propasti. Do svoje smrti 2011. godine stvorio je i održao Apple kao jednu od najvrednijih svetskih kompanija.
Fokus
Kada se 1997. godine vratio u Apple fokusirao se na određene segmente, a sve ostale radnje je obustavio. Upravo taj fokus, smatra Isaacson, pisac njegove biografije, je ono što je Appleu vratilo stari sjaj.
Jednostavnost
Džobs je shvatio da će, ako pojednostavi proizvod, proizvesti uređaj koji će korisnici prepoznati kao jednostavan za korišćenje, a ne kao komplikovano rešenje koje će im zadavati glavobolje.
Kada ste iza, preskočite prepreku
To se Džobsu dogodilo sa iMacom. U prvobitnoj verziji zanemarena je muzika, njeno preuzimanje, razmena i snimanje. Tu prepreku je Jobs rešio tako što je stvorio integrisani sistem koji je preobrazio u muzičku industriju: napravljena je kombinacja iTunesa, iPoda i iTunes Storea.
Proizvod na prvom mestu, tek onda profit
Džobs nikada nije govorio o povećanju profita, važnija mu je bila mogućnost Appleovih računara, naglašava Isaacson. Džobs mu je rekao da, kada ljudi iz prodaje i marketinga preuzmu kompaniju, oni iz proizvodnje nemaju veliku ulogu i profit dolazi na prvo mesto. U tom slučaju se gubi ono što je stvarno bitno. Ta tvrdnja se pokazala istinitom i u Appleovom slučaju.
Iskrivite stvarnost
Isaacson navodi primer Macintosh-evog operativnog sistema gde je Džobs tražio da se skrati vreme ponovnog pokretanja računara. Iako su radnici pokušali da mu objasne da je to nemoguće, Džobs se držao svog načela da ne treba misliti kako je nešto nemoguće. Opet je bio u pravu. Par nedelja pkasnije Appleovi inženjeri su skratili vreme 'restartovanja' za 28 sekundi.
Odnos licem u lice
Stiv je mrzeo formalne prezentacije, ali je obožavao sastanke licem u lice, naglašava Isaacson. Iako je danas pomoću tehnologije gotovo sve moguće, smatrao je kako najbolje ideje dolaze sa neformalnih sastanaka i kroz nasumične rasprave.
Budite gladni znanja i ostanite detinjasti
Džobs je uvek bio gladan znanja i ostao detinjast kroz celu svoju karijeru kako bi osigurao da poslovni i inženjerski aspekt njegove ličnosti bude nadopunjen njegovom umetničkom stranom. Čak i kad je Apple postao korporacija, Džobs je svoju posebnost zadržao u oglasima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta smedia.rs

 

Jednostavnije
do privatne firme
(postavljeno 22. maja 2012. godine)
Na desetak šaltera sedam postupaka. Sve košta nekoliko hiljada dinara. Nedelju dana, desetak šaltera, nekoliko hiljada dinara i stvar je rešena. Postali ste preduzetnik ili vlasnik preduzeća, zavisno od ambicija. Naravno, samo na papiru. Rešenje o poreskom broju svakako ne znači da ćete doživeti da plaćate i porez na profit.
Procedura registrovanja preduzeća je u Srbiji poslednjih godina značajno napredovala. Sama prijava u Agenciji za privredne registre traje tri dana.
- Rešenje o registraciji sada se dobija za tri dana - kažu u APR-u. - Dobija se rešenje i poreski identifikacioni broj. Pre 2003. godine ta procedura je trajala i više od 50 dana.
I zaista Svetska banka, koja prati uslove poslovanja širom sveta, u svom izveštaju za 2004. godinu kaže da vas u Srbiji od pokretanja biznisa deli 10 procedura. Izraženo u danima - 44. U poslednjem izveštaju ove institucije stoji da do početka posla treba da prođete kroz sedam procedura i na njih potrošite 13 dana. Po tome smo 92. u svetu. Znači, može i brže, mada je prosek za Istočnu Evropu - 16 dana.
Prvi dan, kako kaže Svetska banka, potrošićete na overu memoranduma u nadležnom sudu.
Drugi dan ide na otvaranje privremenog računa u banci i uplatu osnovačkog kapitala.
Onda na red dolazi Agencija za privredne registre, u kojoj se za tri dana rešava prijava i dobijanje potvrde o registraciji, poreski identifikacioni broj, sertifikati penzijskog i zdravstvenog fonda, overa potpisa za otvaranje bankovnog računa i registrovanje ugovora o radu. Na to se potroši oko 6.000 dinara.
Sledećeg dana se otvara trajni račun u banci, što košta oko 400 dinara. Još jedan dan protekne u izradi pečata, a to košta oko 2.500 dinara. Narednih pet dana traje registracija kod lokalnih poreskih institucija i na kraju još dan za overu ugovora o radu. 

U Uniji poslodavaca kažu
da je registracija firme zaista najmanji problem.
- Problem je, međutim, što budući preduzetnik ili vlasnik preduzeća u Srbiji ne može na jednom mestu, na nivou svoje delatnosti, da sazna šta ga sve čeka tokom poslovanja. Koje sve obaveze ima, koja odobrenja mora da pribavi, koje su mu naknade i po kojim zakonima. To otkriva tek tokom poslovanja, a u svakom momentu može da zaradi kaznu inspekcije. Vlasnici ugostiteljskih objekata nekada dugo čekaju sanitarnu inspekciju, pa još sedam dana da im ona dostavi rešenje. Finansijski inspektori su hitri, oni brzo dođu.
Najbolja zemlja, po lakoći započinjanja biznisa, u evidenciji Svetske banke je Novi Zeland. Tamo to traje svega jedan dan i ne košta ni dolar, novozelandski. Druga je Australija, a treća Kanada. Iz našeg regiona, Makedonija je najbolja - šesta. Sledi Slovenija - 28. Crna Gora je po ovom pitanju 47. na svetu. Hrvatska za njom kaska 20 pozicija, mi smo 92, a Bosna i Hercegovina je na nezavidnom 162. mestu.
Integralni tekst preuzet
sa sajta Večernjih novosti

 

Izračunajte da li možete
da date otkaz i pokrenete biznis‎

(postavljeno 25. aprila 2012. godine)
Iako mnogi građani razmišljaju da pokušaju da zarade više nego što sada uspevaju, obezbede porodici bolji život, oslobode se nesnosnih šefova i nerviranja na poslu, tako što će postati sami svoje gazde, potrebno je da pre odluke pažljivo izračunaju da li je pravi trenutak.
Računica
U predizbornoj kampanji mnogi političari sugerišu upravo to, da je spas u pokretanju malog porodičnog biznisa. Međutim, kako je teško pokrenuti ozbiljan biznis i istovremeno raditi u postojećoj firmi za platu, mnogi odustaju jer ne mogu da zamisle da napuste posao i domaćinstvo ostave bez jednog prihoda. Specijalizovani internet sajtovi pokušavaju da pomognu ljudima širom sveta u donošenju ovako teške odluke. Tako je na jednom od njih, Kiplingeru, napravljena tabela koju treba popuniti i jednostavno izračunati u kolikom ste minusu kada se odreknete jedne zarade i da li je to moguće ublažiti.

S druge strane, ima i onih koji će i dalje biti u plusu, ali je važno da ništa ne zaborave pre puta u neizvesnost. Kako navode savetodavci, osim što ćete se sresti sa smanjenjem prihoda, u ovakvom slučaju mogu da se pojave i neplanirani troškovi zbog čega je potrebno razmotriti pitanje dalje štednje i već planiranih investicija. Pri popunjavanju tabele savet je da pažljivo prikupite sve račune koje imate kako vam nešto ne bi promaklo. Ukoliko je rezultat negativan, predlog je da ne očajavate. Potrebno je da ponovo procenite svoje troškove i režete tamo gde može. Savet je da se uvek krene od diskrecionih troškova gde ulaze zabava, odlasci u restoran, putovanja, hobiji i slično. Slede kreditna zaduženja. Potrebno je proceniti da li je moguće refinansirati pozajmice i kreditne kartice jednim kreditom koji bi imao znatno manju mesečnu ratu. Ako sve to nije dovoljno onda se treba okrenuti eventualnom povlačenju novca sa štednje ili smanjenju planiranih ulaganja u stan, automobil ili nešto treće. Ipak bi trebalo imati na umu da će uspešan biznis u narednim godinama vratiti ono što ste uložili i početi da donosi veći novac nego što ga sada imate pa žrtva možda nije velika kao što se u prvi mah čini..

Integralni tekst
preuzet sa sajta e24sata.rs

 

Put do uspeha -
ono što činite sa onim što imate

(postavljeno 23. aprila 2012. godine)
Vaš uspeh ili neuspeh neće biti određen onim što imate, već onim što činite sa onim što imate!
Abraham Maslov, jedan od najvećih psihologa, rekao je da je priča o ljudima, najčešće priča o pojedincima koji sebe posmatraju kao nedovoljno vredne. Ljudi imaju tendenciju, dodaje on, da očekuju od života mnogo manje u odnosu na to za šta su zaista sposobni. Mnogi ljudi usporavaju svoj razvoj, ne znajući da mogu mnogo da odmaknu u smeru naviše. Međutim, svako može da sebe, svoju karijeru i profesiju prebaci u traku za preticanje.
Pažljivo birajte
Neko je jednom rekao da se ključ uspeha krije u tome da pažljivo izaberete roditelje. To može biti delimična istina, ali mnogo važnije od toga je da posao, profesiju i karijeru odaberete veoma pažljivo. Izbor posla ili oblasti intresovanja koju ste prethodno idealno zamislili dolazi pre bilo koje druge odluke. Ukoliko pokušavate da radite neki posao u kom ne uživate ili uopšte ne verujete u njegovu svrhu, nikada nećete biti srećni, kao što nikada nećete biti uspešni.
Budite najbolji
To nas dovodi do sledece tačke. Ukoliko želite da dostignte zvezde u svojoj omiljenoj oblasti, morate da postanete izvrsni u tome što radite. Morate biti spremni da platite bilo koju cenu, uložite veliku količinu vremena i odete dovoljno daleko da biste bili najbolji. Izvanredne nagrade dolaze jedino za izvanredne performanse, prosečne nagrade za prosečne sposobnosti, ispodprosečne nagrade idu za ispodprosečne sposobnosti i tako dalje – sve do nesigurnosti i neuspeha. I ovde se dolazi do suštine: danas ste plaćeni tačno onoliko koliko vredite, ni manje ni više. Ukoliko želite da zaradite više novca, morate da povećate svoju vrednost, ali ne vašu ličnu vrednost – jer je ona neprocenjiva, već vrednost koju ste predstavili drugima.
Ključ motivacije
Odgovor na pitanja zašto izabrati odgovarajuću profesiju i karijeru i zbog čega je toliko važno da radimo ono što volimo krije se u tome da sve dok ne vodimo stvarnu brigu o svom poslu nikada nećemo biti motivisani da istrajemo u tome da postanemo izvrsni! A sve dok ne postanete izvrsni, nećete moći da se krećete uzlaznom linijom.
Razvoj ličnih performansi
Možete biti u nedoumici zbog prethodnih rečenica ili postavljati sebi pitanja poput: „Da li sam u odgovarajućoj profesiji, da li imam posao koji volim, kako da ostvarim uspeh“ i tako dalje. Da biste razbili ove strahove potrebno je da razvijete hrabrost, karakter i samopostovanje. Delovati hrabro i ponašati se u skladu sa tim jeste jednostavna tehnika koja podiže naše sposobnosti do tog nivoa da strah nestaje i gubi sposobnost da na bilo koji način utiče na naše ponašenje i odluke.
Vežbe
Prvo, postavite sebi visoke standarde i uočite da bilo koji uspeh koji je neko već postigao vi takođe možete da ostvarite. Ne postoje ograničenja osim onih koja ste sami sebi postavili. Drugo, izaberite jednu ključnu sposobnost, znanje ili veštinu koja je važna na vašem poslu, profesiji ili na fakultetu i odlučite da postanete apsolutno izvrsni u tome. Počnite danas i krećite se u tom pravcu da svakoga dana, nedelje i meseca budete sve bolje i bolji – jednostavno postanite najbolji.

Izvor: pozitivno razmisljanje.com

 

Bob Parsons – 16 pravila
za uspeh u biznisu, i generalno životu

(postavljeno 23. aprila 2012. godine)
Bob Parsons je američki biznismen koga često nazivaju carem domena jer njegova kompanija GoDaddy inc. uz povezane firme drži oko 40% ukupnog broja registrovanih .com / .net / .org domena. Pre nekoliko godina napisao je svoja pravila na putu do uspeha. Pročitajte ih u nastavku.
1. Izađite iz zone komfora i izbegavajte je
Verujem da se ništa, ili makar ništa značajno ne dešava kada ste unutar zone komfora. Često čujem ljude kako kažu: „brine me sigurnost“. Moj odgovor na to je jednostavan: „sigurnost je za pokojnike“.
2. Nikad ne odustajte
Gotovo ništa ne funkcioniše iz prvog pokušaja. Ako vam se čini da to čime se bavite ne radi, to ne znači da neće proraditi, već da verovatno ne radi na način na koji pokušavate. Da je jednostavno, svi bi se bavili upravo time, i vi ne biste imali priliku.
3. Kada ste spremni da odsutanete, bliži ste cilju nego što mislite
Postoji jedna Kineska izreka koju prosto obožavam, i mislim da je apsolutno tačna. Kaže ovako: „izazov da odustaneš biće najveći tik pre nego što si gotovo uspeo“.
4. što se briga tiče, ne samo da treba prihvatiti najgori mogući ishod, vec njime kvantifikujte koliko je zapravo loše
Vrlo retko će najgora posledica biti čak i blizu loša kao gomila „nedefinisanih posledica“. Moj otac mi je od ranog doba govorio tako, u momentima kada sam se mučio i izgubio i košulju sa leđa, trudeći se da pokrenem Parsons Technology – „pa dobro Roberte, ako ne uspe, makar ne mogu da te pojedu.“
5. Fokusirajte se na ono sto želite da se desi
Postoji stara izreka koja kaže: „kakva su vam razmišljanja, takvi ste i sami.“
6. Rešavajte stvari dan po dan
Koliko god da je teška situacija u kojoj se nalazite, možete je rešiti ako ne gledate predaleko u budućnost, i fokusirate se na trenutak u kome ste. Kroz sve možete proći ako idete dan po dan.
7. Uvek stremite napred
Nikad ne prestajte da istražujete. Nikad ne prestajte da se usavršavate. Uvek radite nešto novo. Onog momenta kada prestanete da usavršavate svoju organizaciju, onda počinje da izumire. Neka vaš cilj bude da kompanija napreduje svakog dana, u makar nekakvom malom smislu. Istražite japanski Kaizen koncept. Mala poboljšanja svakog dana na kraju rezultuju velikim prednostima.
8. Brzo odlučujte
Kao što je general Džordž S. Paton rekao: „Dobar plan izveden danas na silu je daleko bolji od savršenog plana izvedenog sutra.“
9. Merite sve što može biti značajno
Kunem se da je ovo istina. Sve što merite i nadzirete, poboljšava se.
10. Sve čime ne upravljate će se pogoršati
Ako želite da otkrijete probleme o kojima ne znate ništa, odvojite neko vreme i detaljno istražite područja kojima neko vreme niste posvetili pažnju. Garantujem da će se tamo ukazati problemi.
11. Obratite pažnju na konkurenciju, ali više se bavite onim što radite sami
Kada gledate konkurenciju, zapamtite da sve deluje savršeno izdaleka. Čak i planeta Zemlja deluje savršeno spokojno iz dalekog svemira.
12. Ne dozvolite da vas bilo ko gura okolo
U našem društvu, sa svim zakonima pa čak i terenima za igru, imate podjednako pravo da radite to što radite kao i bilo ko drugi, pod uslovom naravno da je to nešto legalno.
13. Ne očekujte da je život fer
Život nije fer. Sami pravite svoje kočnice. Ovo nema nikakav smisao na srpskom: You’ll be doing good if the only meaning fair has to you, is something that you pay when you get on a bus.
14. Sami rešavajte svoje probleme
Otkrićete da time što sami donosite rešenja, razvijate kod sebe i takmičarski duh. Masura Ibuka, jedan od osnivača SONY-ja je to najbolje rekao „Nikad nećete uspeti u tehnologiji, biznisu ili bilo čemu ako pratite druge.“
Postoji i stara izreka koju sebi često ponavljam, kaže ovako: „mudar je sam sebi savetnik“.
15. Ne shvatajte sebe previše ozbiljno
Razvedrite se. Često je za polovinu naših dostignuća zaslužna sreća. Zapravo niko od nas ne kontroliše stvari u onoj meri u kojoj želimo.
16. Uvek postoji razlog za smeh
Pronađite ga. Na kraju krajeva, imate sreću što ste uopšte živi. Život je kratak. Sve više i više, saglasan sam sa izjavom mog mlađeg brata. On me uvek podseti na činjenicu „nećemo biti ovde dugo, tu smo da bi nam bilo lepo.“

Izvor: sajt ftW.rs
 

Prednosti i zamke
porodičnog poslovanja

(postavljeno 21. aprila 2012. godine)
Možda se nadate da će porodična atmosfera na radnom mestu doprineti razvoju kompanije, ali vođenje poslovanja s članovima porodice krije mnoge izazove. Koliko god se to na prvi pogled činilo privlačno, ulazak u posao s bliskim ljudima nosi sa sobom izazove. Budite sigurni u šta se upuštate.
Pre nego se odlučite da zaposlite člana porodice ili prijatelja zapitajte se:
1. Da li je on/ona stvarno prava osoba za posao?
2. Može li vaš privatni odnos podneti izazove koje donosi vođenje posla?
3. Verujete li mu/joj u potpunosti?
4. Imate li izlaznu strategiju u slučaju da stvari ne krenu onako kako ste zamislili?
5. Možete li provoditi značajnu količinu vremena (u kancelariji i izvan nje) zajedno?
6. Podržava li ostatak porodice vašu odluku?
S obzirom na bliski odnos sa članom porodice/kolegom, možda ćete se teško naterati da budete racionalni, logični i precizni u svojim razmišljanjima, osećajima i ponašanju pa je moguće da će se vaš privatni, ali i profesionalni odnos naći na iskušenju. U tom slučaju, pokušajte da racionalizujete situaciju i odvojite poslovno od privatnog i budite sigurni da će tako postupiti i druga strana. Dogovorite se kako ćete privatne stvari, bilo one pozitivne ili negativne ostaviti kod kuće.

Izvor: sajt lajk.ba

 

Razvijanje
vaše poslovne ideje

(postavljeno 6. aprila 2012. godine)
Poslovna prilika koja vam se pružila izgleda održiva? Super! Sada želite da Vašu ideju odnosno zamisao pretvorite u stvarnost. Ne ulazeći u proizvodnju punim kapacitetom, možete da izvršite procenu izvodljivosti Vaše ideje istraživanjem tržišta i svojih potencijalnih kupaca, uzimajući ono što vaša konkurencija nudi i testirajući svoju ideju na potrošačima. Ova vežba će vam svakako pomoći da napravite kostur svog biznis plana.
Razumevanje tržišta
Prva stvar koju morate da utvrdite jeste da li je tržište koje planirate da osvojite tržište proizvoda ili tržište usluga. Istraživanjem sledećih oblasti stvorite sliku o tome koliko treba da ponudite:
Kupac/potrošač
Kome su potrebni proizvodi/usluge i zašto?
Koji je profil potencijalnih kupaca?
Koliko potencijalnih kupaca postoji?
Koliko novca su kupci spremni da izdvoje?
Koja su top 3 zahteva potencijalnih kupaca?
Koje su njihove brige?
Proizvod/Usluga
Koju korist će kupac imati od vaših proizvoda/usluga?
Na koji način se vaš proizvod razlikuje(na koji način je jedinstven i / ili superioran) od sličnih proizvoda i usluga na tržištu?
Cena
Koju cenu bi kupac bio spreman da plati za Vaše proizvode/usluge?
Da li će prodajna cena proizvoda/usluga vama biti dovoljna da ostvarite profit nakon što odbijete sve troškove?
Kako se menja ponuda i tražnja u odnosu na cenu.
Koji su dinamika i raspon promena cena Vašeg proizvoda/usluge na tržištu?
Da li možete pravovremeno da reagujete i da ne budete na gubitku?
Mesto prodaje i način distribucije
Kako će kupci kupiti vaše proizvode/usluge?
Da li će se ta prodaja odvijati kroz “fizičku” prodavnicu, ili će se prodaja odvijati putem Interneta?
Da li ćete pružati kućnu dostavu?
Promocija
Kako će kupci saznati za vaše proizvode/usluge?
Na koji način ćete privući kupce da kupe vaše proizvode/usluge?
Razumevanje i procena konkurencije
Poznavanje i razumevanje konkurencije kao i kritička procena konkurencije je od ključnog značaja za uspostavljanje potencijalnog tržišta kao i postavljanja realnih i izvodljivih ciljeva.
Ko su postojeći a ko potencijalni konkurenti?
šta su njihove prednosti a šta slabosti?
Koliko dobro oni raspolažu sa resursima?
Koliko brzo i kvalitetno vaša konkurencija može da se prilagodi promenama?
Koje alternative proizvodima/uslugama oni nude?
Testiranje vaše ideje
Najbolji način da testirate vaš proizvod/uslugu jeste da odete direktno kod potrošača kojem želite da prodate vaš proizvod tj. pružite uslugu.
Proniknite u način razmišljanja vašeg potrošača. Postavljajte im pitanja kako bi saznali više o svojim potencijalnim kupcima.
Izradite prototip, maketu ili prezentaciju i podelite je sa potencijalnim potrošačima i prikupite povratne informacije.
Ovo, ne samo da će vam pomoći da bolje razumete zahteve za vašim proizvodima/uslugama, već će vam pomoći i da definišete vašu ponudu ili pak stvorite nove ideje i na kraju bolje proizvode/usluge.

Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
 

Pet
saveta za uspeh
(postavljeno 4. aprila godine)
Dobra karijera ima pet elemenata. Usvojite ih što pre. šta definiše uspeh? Neki će reći da je to sreća. Neki drugi smatraju da je to pitanje slobode. Ima i mnogo onih koji će insistirati na tome da je to samo pitanje svote na bankovnom računu. Naša poenta? Svako od nas ima priliku da definiše uspeh na svoj način. Ali jedna stvar je univerzalna: svi želimo više tog magičnog sastojka karijere. što više pričamo o uspehu, postaje jasnije da ima pet stvari bez kojih se ne može biti na vrhu karijere: ambicija, intuicija, fokus, hrabrost, i liderska aura. Ovi kvaliteti će vam pomoći da stignete do cilja, bez obzira da li pokušavate da budete na čelu velike i moćne kompanije ili samo želite da započnete mali porodični biznis.
Možda se poslovi razlikuju, ali principi kojima stičemo moćni poslovni položaj su isti. Saveti koje smo izdvojili nisu samo strategije uspeha, oni su dokaz da se uspeh živi, baš kao što treba da “radite da biste živeli, a ne da živite da biste radili”. Još jednom ćete se uveriti da je razlika ogromna. Sada počnite da gradite.
Intuicija
Okej. Ambiciozni ste, hrabri ste da sledite ambiciju i ljudi vas slušaju ili slede. Ili makar kopiraju! šta sada? Pa sada je vreme da se zapitate imate li malo intuicije. Većina od vas verovatno već odmahuje glavom, sleže ramenima i tvrdi da je intuicija nešto što imaju samo žene. To nije skroz tačno. Žene samo imaju dosta specifičan način na koji koriste svoju intuiciju. Engleski publicista Holbruk Džekson rekao je za intuiciju da je to samo razum u žurbi. Intuicija vam govori kojim putem na sastanak u sred saobraćajnog špica, ili koji će klub biti najbolji za provod u subotu uveče – ali to nikako nije predviđanje ili gatanje – već baš to, intuicija – suma svih znanja. (U poverenju – da li ste se ikada zapitali odakle ženama tolika intuicija – odakle im suma tolikog znanja koje često ume da nas iznervira svojom pronicljivošću? Pa iz jedne podjednako “iritantne” sposobnosti koju imaju – sposobnosti da neprestano pričaju međusobno o svemu i svačemu. Dakle, umrežavanje je jedan od ključeva dobre intuicije na poslu, terenu ili generalno u životu!)
Ambicija
Nova kola, veća plata, više kvadrata stana... i tako dalje. Da se odmah razumemo, sve ovo nabrojano nikako nije ambicija nego pohlepa. Ambiciozan čovek, kažu mudri rimski filozofi, sanja snove veće od njega samog. Kroz napor da ih dostigne, čovek raste, usavršava se i postaje Bolji Čovek. Ili, da progovorimo jezikom teretane i sportskog terena – savršene pločice na stomaku ili perfektno urađeni bicepsi neće vas sami po sebi učiniti ništa boljim drugom, kolegom ili dečkom. Ambicija nije rezultat nego proces. Proces tokom kojeg se trudite da pobedite svog najvećeg neprijatelja – sebe samog, i budete danas bolji nego juče.
Da naučite kako da pobedite svoje mane i prevaziđete svoje nedostatke, kako biste postigli cilj. Ambicioznom čoveku takav cilj postaje samo novi start.
Hrabrost
Svako ljudsko biće instinktivno teži očuvanju sopstvenog života. Taj nagon ljudska vrsta deli i sa svim ostalim životinjama. Mudri ljudi su o hrabrosti govorili kao o mogućnosti da prevaziđemo i to poslednje životinjsko u nama, čime postajemo i zaista potpuno Čovek. Tako je ispalo da je hrabar čovek samo onaj koji ne dozvoljava da u njegovom životu stvari zavise od drugih ljudi, a da su kukavice te koje se nadaju da će im drugi ljudi rešavati probleme.
Hrabrost omogućava da život sagledamo u svoj njegovoj veličini i da ga u potpunosti živimo. Na kraju krajeva, nije li baš hrabrost ta koja nam daje snage da krenemo u veliki svet i da tamo ostvarujemo svoje ambicije i ta koja nam daje impuls da ustanemo kada padnemo, makar i po dvadeseti put?
Fokus
Ni ambicija, ni hrabrost, ni liderstvo neće nigde ukoliko niste fokusirani. I tu vam nikakva intuicija neće pomoći. Možete znati sve o svemu na svetu i još duplo više, ali ako ne ustanete iz kreveta, ne napravite plan i krenete da ga fokusirano i dosledno sledite, sve će ostati samo još jedan nedosanjani san. To jest, ispašćete kukavica. Da ne kažemo nešto gore. Dobar plan ka cilju dozvoljava izmene, ali ne dozvoljava lenjost, zabušavanje i inerciju. Hoćeš trbušnjake? Ideš da vežbaš? Onda vežbaj svaki dan, pazi na ishranu i gledaj da pokupiš sve cake koje postoje na svetu. Budi fokusiran. Imamo i drugu reč za fokus– jednostavno je to predanost. Dakle, fokusiraj se na uspeh, predaj mu se.
Liderstvo
Lideri ne vode, oni inspirišu ljude oko sebe. Setite se samo filma “300” i spartanskog kralja Leonide. Ovaj antički arhetip lidera sa svojih 300 saradnika (dakle ne podređenih – već saradnika) danima odoleva podređenim (dakle ne saradnicima – već podređenim) vojnicima njegovog suparnika Kserksa. Iako je film romansirana istorija sukoba, ostaje istina da je Leonida motivisao svojih 300 ljudi da ostanu i bore se protiv značajno brojnijeg neprijatelja.
Američki pisac Henri Miler tvrdio je da lider zapravo nigde ne vodi (leader, eng. od lead – voditi), on samo pokazuje na pravac. Ambiciozan čovek, dovoljno hrabar da radi na ostvarenju svoje ambicije, neumitno postaje lider ostalima koji nisu te sreće da ih krase ambicija i hrabrost. Sama činjenica da ste krenuli tamo gde još niko nije bio deluje impresivno za okolinu, koja onda kopira. Vas!
Integralni tekst
preuzet sa sajta B92.net
Autor: Tibor Jona
Izvor: Menshealth

 

Kako
unovčiti svoje ideje

(postavljeno 14. februara 2012. godine)
Osmisliti dobru ideju nije lak posao, ali tada niste ni na pola puta. Pretočiti tu ideju u posao i početi zarađivati na njoj – to je onaj deo na kojem mnogi posustanu.
Krenite
Koliko god se banalnim ovaj savet činio, verujte, on je ujedno i najteži. Dakle, kako krenuti. Pa za početak odredite da ćete se svojom idejom baviti sat ili dva dnevno i to radite apsolutno svaki dan.
Istražite tržište
Napravite malo istraživanje. Krenite od prijatelja, raspitajte se šta oni misle o svemu tome, prosurfajte internetom, ako možete doći do nekih publikacija i vama relevantnih statističkih podataka, odlično!
Verujte u sebe
Dokažite koliko verujete u svoju ideju tako što ćete na osnovu nje pokrenuti biznis. Naravno, nikako nije preporuka da to radite nepromišljeno i kao muva bez glave. Morate biti i malo "ludi" da biste uspeli.
Nađite investitore
Pod pretpostavkom da je vaša ideja profitabilna i barem donekle razrađena, imate šanse i da pronađete investitore. Verujte, neće oni propustiti priliku da zarade novac. Ipak, morate biti ozbiljni, retko se događa da neko nekome da novac "samo zato" što ima dobru ideju.
Rizikujte
Rizikovati to nikako ne znači da treba da se ponašate kao kamikaza. Verujete li u svoju ideju i sigurni ste da bi se "prihvatila" na tržištu rizikujte za nju. Ali nikako ne svojim krovom nad glavom i sličnim egzistencijalnim pitanjima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta Infogo.biz

 

Početniku
za pokretanje posla
potrebno minimum 2.000 evra

(postavljeno 7. februara 2012. godine)
Za pokretanje biznisa u Srbiji potrebno je najmanje 2.000 evra, a ako je neophodna nabavka rečunarske opreme, startna ulaganja su oko 5.000. Tim novcem može da se započne gajenje voća i povrća, lekovitog bilja, kreiranje aplikacija za pametne telefone i tablet uređaje, računovodstvo ... za koje se ocenjuje da će u narednom periodu biti najisplativija ulaganja.
Početnici bez dovoljno novca prva ulaganja mogu da finansiraju kreditom koji odobravaju Fond za razvoj i Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR). Oni mogu da računaju na zajam u iznosu od 5.000 do 15.000 evra, uz kamatu od tri odsto, rok otplate od pet godina i grejs period od godinu dana. - Različite vrste usluga, poput knjigovodstvenih, konsultantskih, ne izuskuju velika sredstva. Za to je potreban minimalan kapital od oko 200.000 dinara, pod uslovom da imate sopstveni prostor - navode u NARR-u, gde inače organizuju i obuke za početnike u biznisu.
Ko reši da se upusti u preduzetništvo, prema rečima stručnjaka Erste banke, mogao bi dobro da prođe ako uloži u nekoliko sektora. - Svi su argumenti na strani poljoprivrede. Cena hrane u svetu će i dalje rasti, a potencijal imaju prerada mleka, voća i povrća i proizvodi od lekovitog bilja. U IT-u šansu imaju stručnjaci koji se bave proizvodnjom aplikacija za pametne telefone i tablet uređaje. Pošto sve više firmi u Srbiji poslovanje bazira na nekom IT rešenju, neko to mora i da održava pa su firme za razne vrste održavanja uvek dobro došle - kažu u ovoj banci.
Među sektorima budućnosti su, navode, i zelena ekonomija i energetika, a potencijal naročito imaju prerada bio-mase i reciklaža.IT sektor i telekomunikacije će biti u usponu, dodaju u Uniji poslodavaca Srbije, a kod nas ima dosta talentovanih programera. - Dvojica programera bi za računarsku opremu i započinjanje biznisa u startu trebalo između 4.000 i 5.000 evra. šansa je i u telekomunikacionim uslugama i poljoprivredi, naročito u proizvodnji lekovitog bilja i organske hrane. Međutim, treba izračunati kolike su dažbine. Prošle godine je u Beogradu bilo tri puta više zatvorenih nego otvorenih firmi, a ugašeno je 14,5 privrednih subjekata - kažu u UPS.

Integralni tekst
preuzet sa sajta 24 sata  . . .
Autor: M. Krkić

 

Otkrivanje „mikroniše” je
pola puta do uspešnog biznisa

(postavljeno 3. februara 2012. godine)
"Mikroniša" je termin novijeg datuma i objašnjava kako treba pozicionirati svoj biznis na tržištu koje je već uspostavljeno. Primer dve dame, Sonje Ilić iz Beograda i Minje Bogdanovski iz Kraljeva, govori kako izbor "mikroniše" nije samo priča sa zapada, već da dobra ideja može da se pretvori u unosan posao.
Nekada su na hiljade kupaca mogle da kupe samo jedan proizvod, a danas se jednom kupcu na izbor nude hiljade proizvoda iste namene. Upravo tu i jeste mogućnost za zaradu, ali sa idejom treba biti poseban. Sonja Ilić vlasnik je preduzeća „MatchandArt” iz Beograda koje proizvodi reklamne šibice. Ideja je došla spontano, u želji da nađe nešto drugačije. Sonja Ilić je zbog svoje ideje i postala preduzetnica godine. - šibice su vam uvek potrebne, a kao takav proizvod idealne su za reklamu. U moru blokova, rokovnika, flajera, one su nešto što je inovativno, što iskače iz standarda, a ujedno ima upotrebnu vrednost - kaže Ilić. U velikom broju sajtova o kulinarstvu, izdvojio se jedan poseban „Minjina kuhinjica”. Autor je Minja Bogdanovski iz Kraljeva. Sajt postoji više od tri godine i dobar je primer izbora "mikroniše". - Sajt beleži sve veću posećenost, zahvaljujući njemu našla sam i posao - ističe Minja Bogdanovski. „Na internetu da bi se zaradilo od oglašavanja, neophodno je da postoji velika poseta sajta. Na prvi mah to izgleda lako jer je početna investicija mala, nema velikih fiksnih troškova. Na internetu međutim ne postoji tolika zarada kao u drugim poslovanjima, mora se biti inovativan, da se kupcima da dodatna vrednost ili oglašivačima koji postavljaju reklamu - kaže za „24 sata” Marko Jeftić iz „HTT Poola“.
Integralna vest
preuzeta sa sajta 24 sata

 

Pet saveta kako
pobediti umor na poslu

(postavljeno 1. februara 2012. godine)
Iako je nedavno prošlo podne, vama se čini kao da je osam uveče i jedva držite oči otvorene iznad radnog stola? Niste jedini. Mnogi ljudi posle dva popodne osećaju jak umor i svakodnevno se bore da ostanu koncentrisani. Međutim, postoji nekoliko trikova kako se boriti protiv umora. U trenucima umora najčešće uzmemo još jednu šolju kafe ili grickamo hranu punu šećera misleći da ćemo dobiti energiju. Ali, stručnjaci kažu da ima nekoliko pametnijih stvari koje nam mogu pomoći.
San
Pretrpani ste obavezama i mnoge od njih ostavljate za uveče, ali probajte bar ponekad da odete na vreme u krevet. Nije pametno varati telo jer ono ima svoje potrebe pa ukradeni noćni san pokušava nadoknaditi preko dana. Stoga probajte redovno da odspavate osam sati bez "pauze".
Ishrana
Mali, hranjivi obroci mogu pomoći u borbi protiv pospanosti, posebno u popodnevnim satima.
- Devet od deset osoba koje su pojele kvalitetan obrok ujutro manje su bile umorne popodne - rekla je nutricionistkinja Elizabet Somer, autorka knjige 'Food & Mood: The Complete Guide to Eating Well and Feeling Your Best'.
Kafa i šećer
Kava i proizvodi sa šećerom nisu preporučljivi jer će vam pomoći samo kratkoročno. Umesto toga uzmite kreker sa sirom ili proteine - jaje ili tunjevinu.
šetnja za vreme pauze
Kad god vam to vreme dopušta, ispijanje kave za vreme pauze zamenite šetnjom. Boravak na suncu daće vam dodatnu energiju.
Raspored obaveza
Obaveze prilagodite svom ritmu. Zahtevne projekte planirajte za ono doba dana kad ste najodmorniji, a to je najčešće jutro. - Za popodnevne sate ostavite lakše poslove ili neke stimulativne i vama interesantne zadatke - ističe stručnjak za menadžment Tomas Lauda, koji piše knjigu o tome kako postići i zadržati kvalitetan nivo energije tokom celog radnog dana. Savetuje da se povežete s kolegama koji pozitivno deluju na vas i popodnevne obaveze probajte da odradite u njihovom krugu zbog bolje produktivnosti. On smatra i da je uvek zgodno nazvati dragog prijatelja i u par minuta opuštenog razgovora napuniti baterije za ostatak dana.
Izvor: InfoGo.biz, 24sata
 

Sad je lakše
osnovati i fantomske firme

(postavljeno 31. januara 2012. godine)
Primena novog Zakona o privrednim društvima počinje danas, a propis je najvećim delom harmonizovan sa sličnima koji važe u zemljama Evropske unije pa bi osnivanje preduzeća, njihovo poslovanje i gašenje trebalo da bude lakše, savremenije ...
Ali, mi još uvek nismo zemlja s razvijenom tržišnom privredom, sređenim institucijama i efikasnim pravosuđem. Zato će i primena evropskog propisa biti kod nas malo specifična. A to koliko će nas pojedine odredbe koštati tek ćemo računati jer deo novina koje on donosi u znatnoj meri pogoduje osnivanju fantomskih firmi. Od februara će društvo s ograničenom odgovornošću moći da se osnuje uz kapital od samo sto dinara. Za tu uslugu do sada je moralo da se odvoji bar 500 evra. Na prvi pogled sve deluje idilično. Ko ima dobru ideju, uzme sto dinara, očas krene u biznis i, ko zna, za koju godinu možda se nađe na listi milionera, ako ne u svetskim razmerama, bar u domaćim. Međutim, uspeh preko noći ne može se postići više ni u Holivudu, a kamoli u Srbiji. Zato nešto drugo može. Kapital od deset banki sasvim odgovara budućim biznismenima koji osnivaju fantomska preduzeća, a koja im služe da utaje porez ili da im vrate PDV koji nisu ni platili. Podaci od prošle godine govore da kod nas radi bar 24.000 fantomskih preduzeća, od toga trećina posluje u Vojvodini. Svake godine njima uspeva da utaje porez koji se meri milionima evra, nanoseći velike štete. U zemlji koja stalno kuburi s punjenjem budžeta ta suma nije za baciti.
A koliko novca je stvarno potrebno da se pokrene skroman biznis u Srbiji?
U agenciji „Aktiva sistem” u Novom Sadu kažu da bez hiljadu evra nema šanse da se bilo šta otpočne, plus što je i uz taj kapital potrebno da budući vlasnik ima iskustvo i da je u stanju da brzo nađe mesto na tržištu i da zna da se širi ...
Hoće li biznis od stotke olakšati administrativni galimatijas i bar donekle pomoći? Odgovor je tu negativan jer je naša sveobuhvatna reforma propisa stala na pola puta i nikako da počne da daje rezultate koji su se od toga očekivali. Jednošalterski sistem prijave radnika je počeo, ali još uvek dosta šanta i za jednu istu informaciju još uvek se ide bar na dva šaltera. Pobrojavanje svega što otežava poslovanje u Srbiji meri se stranicama i stranicama belih knjiga pa izgleda da smo u celom popravljanju ambijenta najviše pomogli onima koji kreću u lov u mutnom. Mnogi će na to primetiti da bi se „fantomi” osnivali i s daleko većim kapitalom. To je svakakao tačno, ali kada je tako, zašto im olakšavati posao.
A što se tiče efekta osnivačke stotke, o tome će moći realno da se govori za godinu dana. Kako sada stvari stoje, prve efekte najbrže ćemo videti na stranicama crnih hronika.
Ne treba zaboraviti ni na krađu identiteta, koja postaje unosan posao u Srbiji pošto je sve veći broj žrtava na čije adrese stižu računi za dugovanja kao i prijave za utaju poreza. Kad se lako formira firma, lako krade identitet, jasno je da lako mogu nastiti i problemi.
Izvor: Dnevnik.rs
Autor: Dušanka Vujošević

 

Pokrenite
lidera u sebi

(postavljeno 30. januara 2012. godine)
Igrači koji sebe programiraju na pobedu, iznalaze rešenja i u najtežim okolnostima. To su potencijalni lideri! Neki ih hvale, neki osporavaju njihov kvalitet, ali je svima zajedničko da im se na određeni način dive. Mnogi govore o liderstvu ali malo ko ulazi u suštinu. Većina nas bi to želela da bude ali malo nas to u praksi i dostigne.
U kom smeru se igra vodi
Ako želite da budete veći igrač, jednostavno morate biti i veći lider. Vođa je uvek ispred svih i pre svega ličnim primerom pokazuje timu u kom smeru se igra vodi. Lider mora uspešno da usmerava i razvija umove pojedinaca svoga tima, mora posedovati veliko samopouzdanje, upornost i strpljenje. Liderska moć proizilazi iz njegove organizacijske sposobnosti, ona se formira i uvećava kroz korišćenje i primenu.
Ništa nije nemoguće
Za pravog vođu ne postoji zadatak koji je nemoguće izvršiti, već samo onaj za koji on trenutno nema rešenje ali za kojim uporno traga. Pravi lider poseduje praktično, primenjeno znanje. A znanje ima moć samo u onoj meri u kojoj se organizuje, klasifikuje i primeni. Zato neki najstručniji ljudi za određenu oblast imaju manje opšteg znanja od nekoga ko se smatra neobrazovanim u pravoj meri.
Saradnja među igračima
Dobar vođa tima mora da inspiriše saradnju među igračima, da rešava sukobe i nesporazume, da pravilno ukomponuje različitost svojih igrača, da pobuđuje ono što je najbolje u njima samima. On ima izrazito razvijen osećaj za pravdu; u suprotnom, ne bi na duge staze bio prihvaćen od strane svoga tima.

Izvor: Smedia

 

Podrška
sitnom biznisu

(postavljeno 30. januara 2012. godine)
U svetu 90 odsto privrede razvijenih zemalja čine mala preduzeća i radnje. One su generator zapošljavanja, jer se preko noći gase stare, ali i osnivaju nove firme.
Osim ideje i hrabrosti za pokretanje malog biznisa, potrebna je i društvena podrška, pa su Skupština Beograda i Privredna banka treći put pokrenule konkurs za najboljeg mladog preduzetnika.
U Beogradu je prošle godine 1.000 malih preduzeća manje nego prethodne. Razlog za to jeste ekonomska kriza i sigurnost državne službe koja je još uvek atraktivnija od rada kod privatnika. Ipak, Skupština Grada će ove godine pomoći početnicima u samostalnom biznisu. Član gradskog veća Beograda Željko Ožegović kaže da je prošle godine za proširenje proiviodnje izdvojeno 30 miliona, a 33 firme su dobile sredstva. "Pored toga, podsticali smo razne projekte samozapošljavanja, gde je više od 20 ljudi otvorilo firmu", kaže Ožegović.
Mali privrednici zadovoljni su merama i pomoći grada za podršku sitnog biznisa, ali ističu da su hrabrost i ideje samo prvi korak. Sanja Ilić je preživela drugu godinu kao preduzetnik, proizvođač šibica, ali objašnjava da teškoće uvek vrebaju. "Keš flou naplata najveći je problem sa kojim se susrećemo, ali i nestabilna država i nejasna pravna regulativa i razni porezi i dažbine koji opterećuju preduzetnike", kaže Sanja Ilić iz firme Match end Art.
Privredna banka svaki peti dinar kredita plasira malim preduzećima i radnjama, ali upozorava da tek jedna od četiri nove firme preživi prvu godinu poslovanja. Direktor Privredne banke Beograd Miodrag Salai kaže da je problem kod finansiranja preduzetnika i uopšte kod finansiranja mikro klijenata taj što je statistički posmatrano to sektor privrede koji u suštini pokazuje vrlo visoke procente lošeg plasmana. "Međutim, banke su izgradile instrumente da kroz kamatnu politiku bolje upravljaju kreditnim rizikom u tom delu", kaže Salai.
U situaciji kada u proizvodnji radi tek 300.000 industrijskih radnika, a milion i 400.000 su činovnici ili zaposleni u državnim i javnim preduzećima trebalo bi preokrenuti situaciju. To znači da bi sopstveni biznis trebalo da bude atraktivniji od državne službe. Kada to postignemo rešićemo i problem nezaposlenosti.

Izvor: RTS 

 

Stvaranje
bogatstva u ekonomiji znanja

(postavljeno 26. novembra 2011. godine)
Stanfordova studija iz 1986. otkrila je jednu važnu činjenicu za razvoj menadžmenta i kompanija.
Produktivnost i uspeh menadžera na poslu zavise: 12 odsto od „hard skills“ (akademsko obrazovanje, znanje stranih jezika, IT), a 88 odsto od „soft skills“ (liderstvo, timski rad, komunikacija, motivacija, pregovaranje, prezentacija, prodaja i sl). Najuspešniji su na osnovu tog rezultata počeli da investiraju milijarde dolara u obuku menadžera u takozvanim mekim veštinama jer je to bio, pokazalo se, najsigurniji put za stvaranje dodatne vrednosti i sticanje konkurentske prednosti.
U 2001. u SAD je u obuku u „mekim veštinama“ investirano više od 116 milijardi dolara. Motorola je izračunala da joj se jedan dolar uložen u razvoj mekih veština vraća kao 30 dolara za tri godine. Najveće svetske kuće su počele da ulažu 10 do 15 odsto prihoda u obuku menadžera u tim ključnim veštinama. Ta činjenica je dovela i do promene fokusa menadžera u XXI veku kad je reč o stvaranju kompanijskog i društvenog bogatstva. U XX veku menadžerski fokus je bio isključivo okrenut ka materijalnim resursima: imovini, zemljištu, opremi i novcu.
Danas se fokus sve više okreće ka nematerijalnim resursima: brendovima, imidžu, lojalnosti kupaca... Praksa najuspešnijih organizacija je pokazala da se u ekonomiji znanja bogatstvo stvara angažovanjem efikasnog menadžmenta znanja zaposlenih umesto efikasnom kontrolom fizičke i finansijske imovine. Ljudi ne kupuju akcije Microsofta zbog njegovih fabrika softvera jer ih nema. Vrednost koju kupuju je sposobnost da se postave novi standardi u softveru u budućnosti. Uočeno je da tržišna vrednost kompanija nije ista kao njihova knjigovodstvena vrednost, kao nekad. Sedamdesetih godina prošlog veka te dve vrednosti su se skoro poklapale, a 20 godina kasnije je knjigovodstvena vrednost iznosila 28 odsto tržišne vrednosti.
Kod korporacija koje forsiraju znanje taj jaz je još veći. Google vredi 50 puta više od svoje knjigovodstvene vrednosti. Razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti je postala ključna za uspeh kompanija u novoj ekonomiji znanja. Ta razlika ili mera vrednosti nematerijalne imovine kompanija zove se intelektualni kapital i postala je sveta reč u rečniku modernih menadžera. Intelektualni kapital se sastoji od ljudskog kapitala, socijalnog kapitala i menadžmenta znanja. Kompanije koje su prihvatile tu činjenicu i razumele značaj intelektualnog kapitala su se okrenule stvaranju ključne vrednosti u ekonomiji znanja, efikasnom privlačenju i jačanju ljudskog kapitala kao temelja intelektualne imovine.
Pročitali ste deo teksta objavljenog
u 600-tom broju časopisa Ekonom:east
magazin, autora Zvonka Petrovića,
objavljenog pod gornjim naslovom

 

Da li ste
rođeni preduzetnik?
(postavljeno 10. oktobra 2011. godine)
Opredeljenje da se bavite sopstvenim biznisom zahteva puno obaveza, veština i volju za uspehom. Ne postoji test koji će vam reći da li ćete uspeti ili ne. Čak ni dobra biznis edukacija nije garancija za uspeh.
Forbes je sastavio kratku listu pitanja koja mogu da vam pomognu pre nego donesete konačnu odluku.
šta vas motiviše?
Ako ste fokusirani na rešavanje realnog problema i verujete da to možete da iznesete bolje od drugih, posedujete pravu preduzetničku logiku.
Ko će biti šef?
Kada započinjete biznis, više ne kontrolišete situaciju. Verovatno nećete imati slobodu kojoj se nadate. Kontrolisaće vas vaši kupci, investitori, dobavljači - i vi lično ste odgovorni svima njima, sve vreme.
Da li posedujete menadžersko ili inženjersko iskustvo?
Poželjno je da imate veštinu upravljanja zaposlenima i trgovcima pre nego što započnete biznis. Takođe bi trebalo da poznajete svoju granu spolja i iznutra.
Koji je vaš lični stil?
Ako ste osoba koja voli stabilnost i kontrolu, ili ako preferirate da vam je sve ide po planu, vratolomna vožnja kao što je novi biznis možda nije prava stvar za vas. Svaki biznis u početku ima uspone i padove, i mnoštvo neočekivanog.
Izvor: Gdeinvestirati.com

 

Lojalan klijent
- ključ uspeha
(postavljeno 7. oktobra 2011. godine)
Zadovoljan kupac nije dovoljna garancija za uspeh u poslu. Ono što danas razlikuje uspešne kompanije od neuspešnih je fenomen lojalnosti klijenata. Preduslov za formiranje lojalnosti potrošača je satisfakcija proizvodom ili uslugom. Ukoliko potrošači nisu zadovoljni po bilo kom osnovu, lojalnost se ne može postići.
Svi potrošači bi se mogli podeliti u četiri kategorije, a to su:
1. Apsolutna lojalnost – apsolutna lojalnost je kada potrošač u dužem vremenskom periodu kupuje samo jednu određenu uslugu – proizvod.
2. Nepostojana lojalnost – nepostojana lojalnost je kada potrošač u kraćim vremenskim periodima menja preduzeća u kojima kupuje uslugu – proizvod.
3. Relativna lojalnost – relativna lojalnost je kada potrošač u istom vremenskom periodu kupuje kod dva do tri preduzeća.
4. Nelojalnost – nelojalnost je kada ne postoji lojalnost potrošača uopšte.
Svako tržište se sastoji iz ova četiri segmenta potrošača, prema određenju stepena lojalnosti. Za svaku kompaniju je veoma važno da što veći broj potrošača bude iz kategorije apsolutno lojalnih.
Samo apsolutno lojalan potrošač predstavlja sigurnost za kompaniju, odnosno samo takvi potrošači će na dugi rok biti verni tom preduzeću.
Izvor: Smedia.rs

 

Trećina privrednika
radi i po 60 sati nedeljno

(postavljeno 24. septembra 2011. godine)
Tipičan privrednik danas u Srbiji je muškarac, između 36 i 55 godina, oženjen je i potiče iz radničke porodice. Prosečni preduzetnik radi više od 40 sati nedeljno, a trećina ispitanih čak i više od 60 sati. Za sebe smatra da je prosečno uspešan i planira u velikom broju slučajeva da u naredne tri godine zadrži istu aktivnost ili da je proširi. Ima najčešće srednje obrazovanje, ali fakultetske diplome nisu retkost među vlasnicima srednjih preduzeća.
"Udruživanje među preduzećima je slabo. Samo 15 odsto preduzeća u Srbiji su članovi ili poslovnih organizacija ili klastera. U 2010. godini je 37 odsto preduzeća planiralo da proširi delatnost, dok ove godine 44 odsto preduzeća planira proširenje delatnosti. To je pokazatelj izlaska iz krize", kaže direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Eždenci. U beogradskom regionu svaku četvrtu firmu vodi žena, dok u šumadiji i zapadnoj Srbiji svaku sedmu firmu vodi žena. "Više od dve trećine ulaganja u obrtna sredstva danas firme ulažu iz sopstvenih sredstava, a tek 24 odsto od banaka ili države", rekao je Eždenci.
"Više od polovine preduzeća imalo je značajnu investicionu aktivnost u poslednje tri godine i planira dalje investiranje, najčešće u nabaku opreme. Polovina preduzeća ima opremu koja ja stara od pet do devet godina, dok petina preduzeća posluje sa savremenom opremom", kazao je Eždenci.

Izvor: B92.biz, Beta, Tanjug  
 

Sedam krucijalnih saveta
za uspeh na internet tržištu

(postavljeno 14. septembra 2011. godine)
Internet je brozorastuće tržište koje je stvorilo mnoge od najmlađih svetskim milionera. Sve više mladih entuzijasta razmišlja o sopstvenim internet idejama, ali stotine startup projekata nikada ne ugleda svetlost dana. Ovo su saveti koje trebate uzeti u obzir kako i vaš ne bi postao jedan od njih.
1. Dobar programer zlata vredi
Ukoliko imate dobru startup ideju, a niste vešti u programiranju, ‘izvođaču radova’ pridajte veliku važnost. On ne mora biti najbolji od najboljih, ali svakako treba biti solidan, programer s određenim iskustvom koji ima nekoliko projekata iza sebe. Nije dobro srljati i zbog ograničenog budžeta uzimati neprofesionalnu osobu, jer nekompetentan programer zahteva puno vremena, a njegovo učenje na vašem projektu verovatno će vas koštati kapitalizacije ideje, posebno ako ste prvi na tržištu. Imajte na umu da i drugi paralelno razmišljaju o sličnim idejama.
2. Pokrenite stranicu što brže
Tokom izrade projekta pašće vam na pamet nove ideje, kojima ćete u tom trenutku pridavati krucijalnu važnost. Tada treba dobro da ‘izvagate’ da li se isplati čekati s pokretanjem projekta zbog jedne stavke. Moguće je da će ona vaš startup znatno poboljšati, ali da nije jedan od stubova osnovne funkcionalnosti. U tom slučaju projekt ‘postavite online’ kako bi što pre dobili feedback od korisnika, a nove mogućnosti implementirajte naknadno. Kreativni noviteti postojeće korisnike dodatno će zainteresovati. Ukoliko prilikom pokretanja projekta već planirate dodavanje novih alata, naglasite da se radi o beta verziji.
3. šta žele vaši korisnici?
Ukoliko razvijate određeni internet proizvod pokušajte što bolje razumeti potrebe korisnika. Morate saznati šta traže i koliko su spremni da plate za to! Visoka, ali i preniska cena u početku može vam se ‘obiti o glavu’.
4. Morate ‘napasti’ dovoljan broj korisnika!
Targetiranje je svakako dobra stvar, ali tu treba biti posebno oprezan. Manji i precizno targetiran broj korisnika znači i manju konkurenciju, ali otvara pitanje, da li je opseg korisnika dovoljno velik za kapitalizaciju projekta. Morate obuhvatiti svakog korisnika za kog smatrate da postoji i najmanja mogućnost da će koristiti vaš proizvod. Pri samom razvoju morate razmišljati o projektu globalno, ili barem ‘regionalno’. Ukoliko npr. razvijate startup u Srbiji, susedna tržišta Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih zemalja takođe tehnološki napreduju. Ukoliko u vašoj zemlji postoji potreba za vašim proizvodom, verovatno postoji i u susednim zemljama.
5. Uzmite investitorima dovoljno novca
Kada ste projekt razvili do jednog nivoa i dalje ne možete sami, a investitori vide potencijal u njemu tada znate da ste dobro radili. Međutim, pregovaranje s investitorima ne smete shvatiti olako. U prvom investicionom ciklusu morate uzeti dovoljno novca kako bi sve zamišljene ideje mogli da sprovedete do kraja, jer investitor će vrlo brzo pitati za rezultate. Ukoliko ih ne bude, teško da će isti investitor učestvovati u drugom investicionom ciklusu.
6. Udružite snage
Nije najpametnije ulaziti u razvoj internet projekta sam, jer je za realizaciju potrebno više veština koje najčešće nisu obedinjene u jednom čoveku. Ako i jeste ‘genijalac’ imajte na umu da dan traje samo 24 sata. Stručnjaci kažu – haker, dizajner i biznismen su ‘trio fantastikus’ za razvoj uspešnog startupa. Prvog ne zanima ništa osim programiranja, drugi će se pobrinuti da sve bude lepo, a treći će unovčiti rad prve dvojice.
7. Sve il’ ništa
Prilikom razvoja startup projekta definitivno nema kalkulacija. Ako želite svaki dan popodneva samo za sebe, druženje s prijateljima i ostala uživanja – internet projekt nije za vas! što pre to shvatite neuspeh će manje zaboleti.
Izvor: InfoGo.biz, Gdeinvestirati.com
 

Stiv Džobs:
Recept za uspeh
(postavljeno 8. septembra 2011. godine)
Moto “ostanite gladni, ostanite detinjasti” recept je uspeha bez obzira na zanimanje i zvanje, tvrdi suosnivač jedne od najuticajnijih firmi - Epl, Stiv Džobs. Ovo uspeva samo nekima, onima koji stvari vide drugačije – oni ne vole pravila. Možete se ne slagati s njima, možete ih glorifikovati ili ih mrzeti, ali jedino što ne možete je – ignorisati ih. Zato što oni menjaju stvari. Oni teraju ljude napred i iako ih neki smatraju ekscentricima. Stiv Džobs uvek ističe kako su mu najbolje životne vodilje bile znatiželja i intuicija, ali i nesalomiva volja. Nešto je i u mudrom taktičkom pristupu “kako uspešno prodati sadržaj”.
Na njegovih pet pravila dobre prezentacije oslanjali su se mnogi uspešni biznismeni.
P
rvo pravilo je – “prodaj ono što je korisno”. Stiv Džobs nije prodavao komade metala koji ostavljaju utisak poput nekih čudnih mašina, on je prodavao magičnost iskustva koje oni nude.
Drugo njegovo pravilo glasi – “sve je u prezentaciji i moraš mnogo da vežbaš kako bi jednog dana ostavio šarmantno ležeran utisak na svoje klijente”. Ključan je osećaj neformalnosti, tvrdi Džobs.
Treći savet je nešto što mnogi zaboravljaju – izgled je bitan. Mora biti stilski efektan, ali jednostavan. Bez šizofreničnog bombardovanja slajdovima. Džobsovo treće pravilo o načinu prezentacije “upozorava” da će preambiciozan način predstavljanja proizvoda, kampanje ili ideje delovati nezgrapno. Jer ako se koristi previše slajdova u prekratkom vremenu, to deluje zbunjujuće, a klijenti mogu prevideti ključnu poruku.
Stiv Džobs ima zarazni entuzijazam. Četvrto njegovo pravilo uspeha je – “uključite strast, energiju i entuzijazam”. Bez njih će vaša poruka i trud izgledati neuverljivo. Čak i da je proizvod ili projekat na kojem ste radili vrhunski, ljudi će teže shvatiti da je ako im ne servirate strast.
Na kraju svake prezentacije Džobs bi dodao “i još samo jedna stvar”. Njegovi govori bili su teatar za sebe i takvi harizmatici su retka pojava, ali svako može da pokuša da popravi svoje govorničke veštine. Za početak zapamtite da prezentaciju uvek završite nekom snažnom porukom.
Izvor: InfoGo.biz, Smedia

 

Savet
za profit
(postavljeno 8. septembra 2011. godine)
"Dobar savet para vredi" - stara je izreka koja pogotovo u vreme trenutne krize važi za domaće preduzetnike.
Po logici stvari, savet bi trebalo potražiti pre nego što se u posao krene. Tako bi se, objektivno, velika „smrtnost“ malih preduzeća smanjila.
No, preduzetnici u Srbiji ponekad imaju preveliku dozu poverenja u svoje sposobnosti i ideje pa u prvu posetu savetodavcu neki od njih dođu tek kad napune solidan preduzetnički staž.
Izvor: Emg.rs, Ekonom:east
magazin, Broj 589-590, autor: Rade Repija

 

Pet saveta
kako pokrenuti sopstveni biznis
(postavljeno 7. septembra 2011. godine)
1. Tražite onaj "aha!" trenutak
Ponekad inspiracija za pokretanje poslova dolazi iz vaše okoline. Svi kukaju o tome šta sve nedostaje u njihovoj okolini, a samo preduzetnici rade nešto po pitanju toga. Možda je ovo zvuči kao kliše, ali je istinito: Gde su problemi, tu su i prilike.
2. Planirajte unapred
Imate inspiraciju. Da li vam treba biznis plan? Mnogi smatraju da vam treba jer će sve vaše ideje biti na papiru, a tada se mnoge stvari jasnije vide. Ljudi koji pišu biznis planove rade i istraživanje tržišta i pripremaju projekcije, a pomoću tih podataka zadaju određenije ciljeve. Ako želite da vas finansiraju banke ili državne agencije, trebaće vam dobar i u potupnosti osmišljen biznis plan.
3. Procenite svoj biznis
Osim ako se sami ne finansirate, neko će morati da proceniti vrednost vašeg posla, pa se pripremite na susret s realnošću. Možda mislite da vredite određeni iznos, možete imati i papire kojima to dokazujete, ali ako se investitori ne slažu s vašom procenom, moraćete da prihvatite njihovu.
4. Pronađite odgovarajuću lokaciju
Lokacija znači novac. Pažljiv odabir novih lokacija vrlo je važan za većinu maloprodajnih i firmi koje se bave potrošačkim uslugama. Potražite lokaciju na kojoj je protok ljudi velik, poput blizine poslovnih zgrada, škola, fakulteta, bolnica ili autobuskih stanica.
5. Izborite se za svoje prve kupce
Vaši prvi kupci su ključni – i to ne samo zato što pokreću pritok novca. Oni takođe potvrđuju vašu ideju, pokazuju da zaista postoji tržište za vaše proizvode i usluge. Prvi kupci su i vredan izvor povratnih informacija koje će vam pomoći pri poboljšavanju poslovanja i privlačenju novih kupaca.
Izvor: Gdeinvestirati.com

 

Tašna, mašna
i firma za svaki slučaj

(postavljeno 15. jula 2011. godine)
Gazda je osnivač, direktor, sekretrica, čistačica i sve ostalo. Jedini radnik u svojoj firmi. Od ukupno registrovanih privrednih društava u Srbiji, oko 28.865 nema nijednog zaposlenog, a oko 20.000 ima samo jednog radnika. Čak 27.034 firme ima između dva i pet radnika, dok 8.343 preduzeća zapoljšava između šest i deset radnika.
Kako se Zakon o privrednim društvima ne bavi brojem zaposlenih, nema pravnih prepreka za registrovanje ovakve firme. Ima gazda koje zaista sami obavljaju sve poslove, ali po oceni samih poslodavaca, ovoliki broj fantomskih firmi posledica je, kako ističu, „snalažljivosti” prezaduženih vlasnika koji, da bi izbegli bankrot, najčešće otvore još jednu radnju na koju prebace deo prometa a koja ni nema potreba za radnicima. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da su neki poslodavci toliko nagomilali dugove da im je spas jedino u tome da otvore – ili su to već učinili – još jednu firmu „za svaki slučaj”. „Ima onih koji otvore još po jednu firmu jer im je poslovanje neizvesno pa, u slučaju da neko blokira prvu, poslove prebace na drugu . Mnogi, zapravo, unapred otvore rezervnu firmu i pre nego što odu u stečaj pa je zatvore kad im se poslovanje normalizuje“, rekao je Rajić.
Situacija nije bila mnogo bolja ni prošle godine jer je takođe više od četvrtine privrednih društava bilo bez zaposlenih, a više od polovine zapošljavalo jednog do pet radnika. Iz analize Agencije za privredne registre proizlazilo je da je smanjenje broja zaposlenih 2009. u odnosu na 2008. izraženije kod malih i srednjih privrednih društava, gde je pad bio 6,2, odnosno 7,3 odsto, nego kod velikih, gde je iznosio 4,7 odsto.
Poseban problem predstavljaju takozvane tašna-mašna firme koje se i ne osnivaju sa časnim namerama. Naime, Poreska uprava najviše problema s njima ima kod naplate poreza, a najveći broj utaja poreza ide upravo preko ovih firmi koje se otvaraju da bi se završio određeni posao, pokupio novac, izbeglo plaćanje poreza i na kraju ista zatvorila.
Pošto je dopozit za isnovanje firme mali, i osnivač odgovara imovinom samo do tog iznosa. Te firme javljaju se i na tendere, posreduju između naručioca posla i onih koji ga mogu obaviti.
„To su takozvane tašna-mašna firme koje nemaju prave reference a pojavljuju se u procesima javnih nabavki ili služe za pranje većih količina novca. One odrade nekoliko poslova i zatim bivaju ugašene. Ideja je da troškovi firme budu manji da bi novac mogao lakše da se iznese s računa. Posle se to prikaže kao da imaju gubitke pa ih onda gase“, objašnjava Rajić. Po njegovim rečima, ova varijanta „tašna-mašna„ firmi je najčešća u lokalnim samoupravama jer, kako objašnjava, zbog rođačkih i drugih veza može se uticati na dobijanje tendera.
Unija poslodavaca Srbije procenjuje da je između 2.500 i 3.000 firmi osnovano upravo iz ovih razloga. Rajić dodaje da neki koji se pojavljuju kao „Katica za sve”, odnosno budu i gazda i zaposleni i zbog toga što, kada dođu do granice PDV-a, otvore novu firmu a dug ne plate. Dakako, tu najveću cenu plaća država koju, zapravo, gazde osnivanjem fantomskih firmi varaju izbegavajući da plate ono što bi svuda morali.

Izvor: B92.biz, Dnevnik

 

Zavisnost
od posla kao od droge

(postavljeno 2. februara 2011. godine)
Zavisnost od rada je bolest koje ljudi vrlo često uopšte nisu ni svesni. Radoholičari su u pogonu bez prestanka, ne mogu da se opuste i naprosto malo "lenčare", a ukoliko ne rade zapadaju u krizu, počinju da gube kontrolu nad sobom, navela je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW). Psiholog Stefan Popelrojter je izjavio za DW da većina zavisnika od rada toga uopšte nije svesna. Po njegovoj proceni se broj obolelih u Njemačkoj u poslednjih desetak godina udvostručio i dosegao brojku od oko 400.000 ljudi. Osim toga, tu je još i vrlo velik broj onih koji su potencijalno izloženi opasnosti oboljenja - svaki sedmi zaposleni.
Profesor Holger Hajde sa univerziteta u Bremenu, koji je dugo naučno istraživao ovaj fenomen, kaže da je zavisnost od rada veoma teško tačno definisati. "Tu se ne radi samo o onima koji puno rade, već je sve povezano s izrazitom fiksacijom na postizanje izvrsnih rezultata i na uspeh." Zavisan, dakle, nije naprosto neko ko radi dvanaest sati dnevno. Za razliku od ljudi koji jednostavno mnogo vremena provode radeći, zavisnik je često pritisnut velikim strahom od gubitka kontrole, a kada ne radi pokazuje tipične znake apstinenata: uznemirenost, razdražljivost, nesanicu. Profesor Hajde vidi uzroke zavisnosti od rada u ranom detinjstvu. "Često već mala deca nauče da nedostatak ljubavi nadoknade viškom postignutih rezultata i uspeha", objašnjava ovaj profesor ekonomije. "Dete dobija pažnju tek kada je nešto postiglo, kada je ostvarilo neki uspeh - ta poruka se ureže u svest", naveo je profesor.
DW navodi slučaj Mihaela Kelera kome su zbog posla stvarno važne stvari u životu počele da igraju samo sporednu ulogu, pa su porodica, prijatelji, čak i smrt majke - bili potisnuti. Keler je pronašao izlaz iz svoje bolesti tako što je sedam nedelja proveo u specijalnoj klinici u grupi "anonimnih zavisnika od rada" koju je zajedno s još šestoro drugih osnovao u Hanoveru pre šest godina. Od tada se grupa sastaje jednom nedeljno, razgovara se o bolesti i o svakodnevnim problemima, a sada 61-godišnji Keler sasvim opušteno može da priča o svom slučaju.

Izvor: InfoGo.biz, RTV

 

 

021 523 655,  063 105 61 83

 

Registracija osnivanja

Kod privrednih društava, preduzeća, pre registracije, budući vlasnik overava osnivački akt u sudu (primer) i otvara privremeni račun u banci na koji uplaćuje osnivački kapital društva. Minimalni osnivački kapital društva je 500 evra, od čega se 250 evra obavezno uplaćuje odmah, a ostatak najkasnije u roku od 2 godine od osnivanja.
Kod preduzetnika, preduzetničkih radnji, pre registracije, a ni kasnije, ne overava se nikakav osnivački akt niti se uplaćuje bilo kakav osnivački ulog.

Privredni subjekt se možete registrovati za svega nekoliko dana. Zakonski rok za registraciju je pet dana.
Troškovi registracije su relativno mali a procedura registracije prilično jednostavna. Za neke delatnosti je potrebno prethodno pribaviti mišljenje i saglasnost nadležnog ministarstva.
Uz dokaz o uplati naknade za registraciju, prijava osnivanja preduzeća ili radnje podnosi se Agenciji za privredne registre na jedinstvenom obrascu. 
U saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku automatski se dodeljuje matični broj, a u saradnji sa Poreskom upravom poreski identifikacioni broj - PIB.

Međutim, sve napred navedeno odnosi se na zakonske formalnosti. Smatramo da se daleko pre pristupanja opisanim zakonskim formalnostima treba informisati o nizu drugih, suštinskih aspekata budućeg posla.
Savetovanje sa ljudima koji su već dugo u poslu kojim nameravamo da se bavimo najbolji je način da saznamo mnogo toga o tržišnim i ostalim relevantnim okolnostima koje vladaju u branši kojom želimo da se bavimo. Proučavanje literature, interneta i konsultovanje savetodavnih kuća svakako ne treba preskočiti. Iako njihove reči deluju kao teorija, veoma često su to spoznaje proistekle iz prakse.
 

Razlika između privrednog društva i preduzetnika
("preduzeća" i "radnje")

Za neke delatnosti naprosto je prirodno da se registruju kao preduzetničke radnje: stari zanati, poslovi domaće radinosti, delatnosti koje se obavljaju neposrednim ličnim radom, profesije kao što su prevodilac, programer, knjigovođa, umetnik, obućar, mnoge građevinske zanatske usluge, razni servisi za popravke, proizvodnja proizvoda u malim i unikatnim serijama, prodaja na tezgama i pijacama, kao i sve druge povremene ili sporadične delatnosti koje vlasnik ne namerava da razvija. U ovom slučaju porez se najčešće plaća paušalno a vrednost i dinamiku plaćanja određuje nadležni poreski organ.

Za registrovanje svih ostalih delatnosti povoljnija pravna forma je privredno društvo (doo, ortačko društvo, akcionarsko društvo, zadruga...). Prednosti su manji broj prijava i odjava za registraciju, opcija da se porezi ne plaćaju ako društvo nije imalo prometa i razdvojenost imovine vlasnika u odnosu na imovinu društva, što znači i razdvojenu kreditnu sposobnost ova dva subjektiviteta i mogućnost podizanja većih kredita. 

U APR se upisuje samo pretežna delatnost i kod preduzeća i kod preduzetnika, a mogu se obavljati i druge. Pročitajte mišljenje Registratora APR na tu temu.
Kod preduzetnika - pročitajte spisak delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost kao uslov za registraciju.

Privredno društvo, odnosno preduzeće, kako se nazivalo pre donošenja pomenutog Zakona o privrednim društvima, a i dalje se u svakodnevnom govoru koristi taj termin, Zakon definiše kao pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
Privredno društvo se može osnovati u sledećim pravnim formama: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

Preduzetnik, odnosno radnja, kako se i dalje najčešće naziva ovaj oblik obavljanja delatnosti, u smislu Zakona o privrednim društvima, jeste fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti.
Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom, u skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Ime se registruje uz dodatak naziva "preduzetnik" ili skraćenice "pr".

Važna razlika između privrednog društva i preduzetnika, je da je privredno društvo pravno lice, a preduzetnik i dalje fizičko, što znači da preduzetnik odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom. U smislu odgovornosti, imovina koja služi fizičkom licu u obavljanju delatnosti neodvojiva je od njegove lične («privatne») imovine.
Sa druge strane, kod privrednih društava odgovornost je različito određena. Tako npr. društvo s ograničenom odgovornošću odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom, dok član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu društva. U praksi je društvo sa ograničenom odgovornošću najčešći oblik koji se registruje, delom i zbog opisane ograničene odgovornosti koju imaju članovi (osnivači) društva.

 

Blokada u odlučivanju u doo - situacija o
kojoj treba voditi računa već kod osnivanja

Njazastupljenija pravna forma privrenih društava na našem prostoru je društvo sa ograničenom odgovornošću. Česta je situacija da rođaci, prijatelji ili poslovne kolege kroz formu doo žele realizovati zajedničku poslovnu ideju, odnosno poslovni poduhvat. Neretko se tu radi o ortakluku. Smatrajući da su u istim odnosima uložili kapital (50 : 50% ili 33,33 : 33,33 : 33,33% ili 25 : 25 : 25 : 25%), smatraju da su obezbedili ravnopravnost u odlučivanju i drugim aspektima funkcionisanja tog doo. Međutim, stvari nisu ni izbliza tako jednostavne.

Pročitajte članak pod naslovom
Blokada u odlučivanju u doo i  mehanizam za razrešenje te blokade
      .htm
 

 

Dileme kod izbora naziva preduzeća, odnosno radnje

Zakonom o registraciji privrednih subjekata propisano je da po prijemu registracione prijave osnivanja ili promene naziva, Registrator proverava da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj naziv već rezervisan u skladu sa Zakonom.

Pročitajte uputstvo za korišćenje pretrage rezervisanih naziva      .htm
 

 

Delatnosti koje ne mogu obavljati preduzetnici već samo pravna lica

Neke od retkih delatnosti koje po zakonu ne mogu obavljati preduzetnici već samo pravna lica:
- o
rganizacija turističkih putovanja i
- delatnost merenja mernim instrumentima. 

 

Uslovi za obavljanje autoprevozničke delatnosti u Novom Sadu

Zahtev za izdavanje rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje javnog prevoza putnika / stvari, sa popisom dokumentacije koja se prilaže, koji se podnosi Ministarstvu za infrastrukturu, Odeljenje za inspekcijske i upravne poslove u Novom Sadu, Bulevar Mihajla Pupina broj 10, kontakt telefon: 021 420 075 lokali 107 i 108     .jpg
 

 

Uslovi za obavljanje taksi delatnosti u Novom Sadu

Zahtev za pregled putničkog vozila i utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti taksi prevoza putnika, koji se podnosi Gradskoj upravi za inspekcijske poslove, Oblast inspekcije za saobraćaj i puteve, Arse Teodorovića broj 5, Novi Sad, kontakt telefon: 021 6621 600 lokali 154 i 155    .jpg
Spisak dokumentacije koja se treba poneti sa sobom na šalter za pregled vozila, spisak šta treba poneti sa sobom na uvid prilikom pregleda vozila te kako treba opremiti vozilo namenjeno taksi prevozu   .jpg
Uplatni računi za takse:
1) iznos: =550,00 dinara, šifra plaćanja: 153 za gotovinske, odnosno 253 za bezgotovinske uplate, svrha: uplata takse, primalac: RAT (Republička administrativna taksa), račun: 840-742221843-57, broj modela: 97, poziv na broj (odobrenja): 11-223
2) iznos: =6000,00 dinara, šifra plaćanja: 153 za gotovinske, odnosno 253 za bezgotovinske uplate, svrha: uplata takse, primalac: GAT (Gradska administrativna taksa), račun: 840-742241843-03, broj modela: 97, poziv na broj (odobrenja): 20-511 

 

Deo veština i znanja potrebnih uspešnom preduzetniku

Rizik ključan sastojak uspeha                        .htm
(postavljeno 20. oktobra 2011. godine)

Da li ste rođeni preduzetnik?                         .htm
(postavljeno 10. oktobra 2011. godine)

Pregovaračka pravila                                     .htm
(postavljeno 18. februara 2011. godine)

Sam svoj gazda                                              .htm
(postavljeno 4. februara 2011. godine)

Profil uspešnog preduzetnika                         .htm
(postavljeno u januaru 2010. godine)

Uspešnost lidera zavisi
od njegove stručnosti i njegove ličnosti
          .htm

(postavljeno u julu 2010. godine)

Veština upravljanja vremenom                       .htm
(postavljeno u decembru 2010. godine)

Neverbalna komunikacija                                .htm
(postavljeno u julu 2010. godine)

Kako izgraditi reputaciju                                  .htm
(postavljeno u junu 2010. godine)

Naši članci objavljeni
u dnevnim novinama
i stručnoj literaturi: 

Odgovori na sve preduzetničke dileme
Osnivanje preduzeća ili radnje najbolje uz stručnu podršku
članak - dnevni list Dnevnik, 01.03.2010. godine

Ponagajte, zatrpani smo papirologijom
Značaj knjigovodstvenih agencija za preduzetnike
članak - peti/šesti broj elektronskog časopisa PreduzetnikOnline, januar-februar 2010. godine

Uz stručnu pomoć do poslovnog uspeha
Osnivanje preduzeća ili radnje za sedam dana
članak - dnevni list Dnevnik, 08.02.2010. godine

Od ideje do pečata
Kako uz stručnu pomoć pokrenuti vlastiti posao
članak - šesti broj časopisa Naši salaši, 6.12.2009. godine

Pomagajte, zatrpani smo papirologijom
Uloga knjigovodstvene agencije u uspešnom poslovanju
članak - dnevni list Dnevnik, 28.12.2009. godine

Probni završni račun
Novembarski probni završni račun
članak - četvrti broj elektronskog časopisa PreduzetnikOnline, decembar 2009. godine

Kroz šumu propisa najbolje uz podršku
Osnivanje vlastite firme započnite savetovanjem
članak - dnevni list Dnevnik, 26.10.2009. godine

Propisi za poneti
Propisi koje svaki preduzetnik treba da poznaje
članak - treći broj elektronskog časopisa PreduzetnikOnline, novembar 2009. godine

Od ideje do pečata za pet dana
Kako uz stručnu pomoć pokrenuti vlastiti posao
članak - dnevni list Dnevnik, 28.09.2009. godine

 

 

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao             
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

   

 


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal