Poslovni savetnik, arhiva

aktivasistem_160x100.gifUslovi korišćenja              Pridružite nam se na  facebook.png

Arhiva izabranih tekstova svojevremeno 
objavljenih na stranici ovog sajta Aktuelnosti.


 


Knjigovođe,
neplaćeni detektivi države

(postavljeno 11. jula 2014. godine)
Represivna uloga Zakona o sprečavanju pranja novca
Teret državne borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, prema rigidnoj primeni istoimenog zakona, pao je na pleća knjigovodstvenih agencija. Krovni zakon, hitno i bez javne rasprave usvojen 2009, počeo je da se primenjuje 2012, a u prvoj polovini ove godine pokazao je svoju represivnu snagu. Glavni obveznici ovog zakona su banke, knjigovodstvene agencije i delimično advokati, koji su kroz esnafsko jedinstvo uspeli da izuzmu odgovornost po najstrožim odredbama.
Dosad su, milionskim iznosima, kažnjavani isključivo vlasnici računovodstvenih agencija, najčešće zbog nedostatka detalja u izveštajima. Paradoksalno, zakon se ne odnosi na knjigovođe u firmama, pa tako ni na zaposlene kod, recimo, Darka Šarića, koji je u javnosti označen kao personifikacija pranja novca stečenog kriminalom.
Formalno, centralni organ u borbi protiv pranja novca je Uprava za sprečavanje pranja novca (USPN), koja deluje u okviru Ministarstva finansija. Međutim, ta finansijsko-obaveštajna služba Srbije pretežno služi kao bič za računovođe, pošto prema sopstvenom tumačenju Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ne može samostalno da uoči sumnjivu transakciju i otvori predmet protiv istinskih perača novca. Tako barem tvrde ovlašteni u USPN u pisanom odgovoru dostavljenom Danasu. Istovremeno, na internet prezentaciji te službe tvrdi se suprotno - da „Uprava može, bez prethodne prijave sumnjive transakcije, sama uočiti da postoji sumnja da neko lice ili organizovana grupa pere novac ili da postoji osnovana sumnja na finansiranje terorizma, pa onda zatražiti podatke od obveznika i drugih državnih organa.“
Jovan Beara, predsednik Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, kaže za Danas da je prema važećem Zakonu o sprečavanju pranja novca, na knjigovođe palo mnogo obaveza koje ne mogu da ispune, čak ni angažujući sve resurse i privatne veze. Kako se taj zakon primenjuje od ove godine, knjigovođe nisu u prekršaju ni u privrednom prestupu samo kada vode mali frizerski salon ili trafiku.
- Računovodstvene agencije su u obavezi da vode dosije svakog klijenta sa obaveznim podacima do kojih mogu da dođu jedino obaveštajne službe. Recimo, knjigovođa je dužan da utvrdi pravi identitet vlasnika, a to ne radi ni Agencija za privredne registre. Moramo da radimo i detektivske poslove, da pratimo klijente i da, u okviru dosijea, odgovaramo na pitanja: da li je klijent terorista; da li je u srodstvu sa stranim ili domaćim visokim funkcionerima. Svaka od 4.000 računovodstvenih agencija je konstantno u prekršaju, a već nekoliko ih je kažnjeno visokim novčanim iznosima, na primer, zato što na poleđini dokumenta nije upisano kada je izvršena kontrola računa klijenta, iako to piše u ugovoru - objašnjava Beara i dodaje da će to udruženje tražiti status kakav imaju advokati, koji su odgovorni ako se utvrdi da su učestvovali u pranju novca.
Da su vlasnici agencija po pravilu u prekršaju, potvrđuju i u USPN. U toj službi u odgovorima Danasu kažu da „neposredna kontrola računovođa obično završava pokretanjem postupka za privredni prestup ili prekršaj“.
U njihovom dopisu nije dat traženi podatak o eventualnim prijavama protiv banaka, a objasnili su i da je nadzor poslovanja advokata u nadležnosti Advokatske komore.
Statistika
Za krivično delo pranja novca, prema Krivičnom zakoniku, od 2002. godine doneto je 26 presuda, od kojih je 14 pravosnažnih. Ove godine je prvi put doneta osuđujuća presuda protiv firme zbog tog krivičnog dela. Prošle godine je otvoreno 608 analitičkih predmeta, na osnovu izveštaja knjigovođa, banaka, advokata ili drugih obveznika, kao i kroz inicijativu drugih državnih organa ili stranih obaveštajnih službi.
Integralni tekst
preuzet sa sajta danas.rs
Autor: Aleksandar Ivanišević
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.
 
 


Nove preporuke za
prijavljivanje sumnjivih transakcija

(postavljeno 9. jula 2014. godine)
Uprava za sprečavanje pranja novca je izradila i donela nove preporuke za prijavljivanje sumnjivih transakcija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja. Pored predstavnika Uprave, projektnu grupu koja je imala za cilj da sačini nacrt preporuka za prepoznavanje sumnjivih transakcija i indikatora za prepoznavanje transakcija i lica činili su i predstavnicu Narodne banke Srbije i bankarskog sektora.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 70/2014

(postavljeno 9. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 70 od 9. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 69/2014

(postavljeno 7. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 69 od 4. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• U ovom broju nema propisa od posebnog interesa za privredu

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 


Postavili smo novi
besplatan obrazac PP PDV
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 30. juna, poslednji put modifikovano 7. jula 2014. godine)
U skladu sa novodonetim Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV kreirali smo novi obrazac PP PDV u Excelu koji je otvoren za popunjavanje i štampanje. Obrazac je besplatan za sve članove URIPS-a. Istovremeno smo obrazac postavili i u .pdf formatu.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link ka obrascu
.
Obrada: Jovan Šukara
Ova vest postavljena je istovremeno i na našem blogu
gde direktno možete postavljati pitanja, davati predloge
te objavljivati mišljenja i komentare na ovu temu.

 

Usvojene izmene
Zakona o poreskom
postupku i administraciji

(postavljeno 7. jula 2014. godine)
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su 3. jula izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje predviđaju veće kazne za neplaćanje poreza, ali i efikasniji rad Poreske uprave.
Izmenama zakona predviđene su kazne za poreske prekršaje od 100.000 do dva miliona dinara. Među kaznenim odredbama je i i ta da je poreskom obvezniku, pravnom licu, koji ne prijavi, ne objavi ili ne istakne maloprodajne cene u skladu sa poreskim zakonom, odnosno prodaje proizvode po cenama suprotno poreskom zakonu zaprećeno novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara. Istom kaznom u rasponu od 100.000 do dva miliona dinara biće kažnjena i firma poreski obveznik koja iskaže porez u računu suprotno poreskom zakonu.
Najveća kazna je predviđena za potpuno oglušivanje o poreske propise, odnosno za sl učaj u kome poreski obveznik nije ni prijavio, ni obračunao, ni platio porez.
U ovom slučaju visina prekršajne kazne je određena u rasponu od 30 do 100 posto dugovanog poreza, uz propisani minimum od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Kao bitan efekat zakona navedeno je smanjenje administrativnih troškova zbog prelaska na elektronsko plaćanje poreza, kao i vremena koje je poterebno za to.
Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da redefinisanje kaznene politike podrazumeva stvaranje pravila koja će obeshrabriti preduzeća da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju poreze.
Poreskim obveznicima je poručio da će ovaj akt omogućiti kontrolu i po dva puta mesečno, jer će uvođenje elektronskog poslovanja u veliki deo Poreske uprave osloboditi još oko 400 do 500 ljudi koji će moći da se bave inspektorskim poslovima.
Krstić je istakao da su kazne najvise povećanje za najteže slučajeve kršenja poreskih pravila i da je cilj da se spreči rad u sivoj zoni.
Prečišćeni tekst Zakona, u kojem su aktuelne izmene i dopune obeležene crvenom bojom, pronađite ovde
Integralni tekst
preuzet sa sajta tanjug.rs
Link ka zakonu
preuzet sa sajta infobilans.rs
 

Usvojene
izmene ZPPPA
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 3. jula 2014. godine, usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je istog dana i objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 68/14. Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja tj. 4. jula 2014. godine.
Navedene izmene su 11 po redu od početka primene ZPPPA, 1. januar 2003. godine, a čak pete u poslednjih 30 meseci. Izmene i dopune su i ovog puta brojne, jer Zakon o izmenama i dopunama ZPPPA ima čak 86 članova, a u nastavku ukratko navodimo samo najvažnije.
Propisana je nova dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo elektronskim putem (za sve poreske obveznike, uključujući i fizička lica), i to:
• od 1. oktobra 2014. godine, za porez na dobit pravnih lica;
• od 1. januara 2015. godine, za akcize i za porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige;
• od 1. aprila 2015. godine, za godišnji porez na dohodak građana;
• od 1. oktobra 2015. godine, za sve ostale poreske oblike.
Podsećamo na to da se pojedinačna poreska prijava za porez i doprinose po odbitku podnosi elektronskim putem od 1. marta 2014. godine, a poreska prijava za PDV od 1. jula 2014. godine i to na novom obrascu PPP DV.
Preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga, što predstavlja usaglašavanje sa novim Zakonom o prekršajima koji je u primeni od 1. marta 2014. godine. Naime, Poreska uprava više ne vodi prekršajni postupak, već nadležnom prekršajnom sudu podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske i neke druge prekršaje (iz oblasti fiskalnih kasa, menjačkog poslovanja i igara na sreću). Međutim, Poreska uprava ima pravo da izda prekršajni nalog (kojim se nalaže počiniocu prekršaja da plati propisanu novčanu kaznu), ali samo kada je za prekršaj od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu (što su retki slučajevi). U ostalim slučajevima, nadležni sud sprovodi prekršajni postupak u skladu sa zakonom.
Proširen je broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB. Osim pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, što je već bilo propisano, PIB se ne može dodeliti ni:
• pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti pravnom licu čiji je osnivač fizičko lice koje je istovremeno osnivač i drugog privrednog subjekta koji ima neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti;
• pravnom licu nastalom statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, odnosno mešovitog izdvajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako pravno lice koje je predmet podele ima neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda;
• preduzetniku koji ima dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti.
Propisane su nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi. Naime, prema novom članu 30b, banka je dužna da PU dostavi u elektronskom obliku podatke o:
• izvršenim platnim nalozima za isplatu, odnosno nalozima za prenos po isplatiocima prihoda i šiframa plaćanja do 5-og u mesecu za prethodni mesec;
• uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica, u roku od 30 dana od dana uplate;
• uplatama na račun preduzetnika u kalendarskom mesecu, u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca.
Propisana su jasna pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja. Ako poreski obveznik podnese zahtev za plaćanje poreza putem preknjižavanja, danom plaćanja poreza smatra se:
• dan na koji je dospeo porez koji se plaća putem preknjižavanja, ako na taj dan postoji više plaćeni porez po drugom osnovu, ili
• dan na koji je porez po drugom osnovu plaćen u iznosu većem od dugovanog, ako je porez koji se plaća putem preknjižavanja ranije dospeo.
Propisan je drugačiji raspored uplaćenog iznosa poreza, koji se vrši po sledećem redosledu:
• troškovi naplate;
• kamata;
• iznos glavne poreske obaveze.
Kod odlaganja plaćanja poreskog duga tj. dugovanog poreza, termin koji je sada propisan, udvostručeni su iznosi duga za koje se ne zahteva ispunjenje uslova iz Uredbe o odlaganju plaćanja poreskog duga, kao ni davanje sredstava obezbeđenja naplate, i to:
• za pravno lice - do 1.000.000 dinara, bilo 500.000;
• za preduzetnika - do 200.000 dinara, bilo 100.000;
• za fizičko lice - do 100.000 dinara, bilo 50.000.
Uveden je novi pravni institut – zastoj zastarelosti. Naime, prema novom članu 114z ZPPPA, zastarelost prava Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:
• za vreme od pokretanja upravnog spora do pravosnažnosti sudske odluke;
• za vreme kada je drugim zakonom propisano da se poreski postupak ne može otpočeti, odnosno da se započeti poreski postupak prekida.
Vreme trajanja zastoja zastarelosti ne računa se u rok za zastarelost.
U Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora, koji će obavljati pojedine radnje u okviru određenih propisanih postupaka terenske kontrole. U vezi sa tim je i član 124. stav 2. ZPPPA, kojim je propisano da poreski inspektor otpočinje kontrolu bez dostavljanja naloga za terensku kontrolu poreskom obvezniku:
• u slučaju kada se terenska kontrola sprovodi na osnovu vanrednog plana kontrole koji donosi ministar finansija, kao i
• kontrole menjačkog poslovanja,
• kontrole priređivanja igara na sreću i
• kontrole evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa.
Produžen je rok za podnošenje primedbi na zapisnik. U slučaju kancelarijske kontrole, rok je produžen sa tri na pet dana, a kod terenske kontrole sa pet na osam dana od dana prijema zapisnika.
Značajniji deo izmena i dopuna ZPPPA odnosi se na poreske prekršaje, i to:
• prekršajni postupak je u isključivoj nadležnosti Prekršajnog suda;
• Poreska uprava ima ovlašćenje za izdavanje prekršajnih naloga;
• poreski prekršaji pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica su isključivo propisani u ZPPPA;
• poreski prekršaji su podeljeni na opšte i posebne.
Opšti poreski prekršaji pravnih lica i preduzetnika su prekršaji odredbi propisanih poreskim zakonima. Posebni poreski prekršaji su prekršaji odredbi propisanih isključivo u ZPPPA.
Danom stupanja na snagu izmena i dopuna ZPPPA, 4. jul 2014. godine, prestaju da važe određene kaznene odredbe ovih poreskih zakona:
• Zakon o PDV-u – čl. 60 i 60a,
• Zakon o akcizama – čl. 41, 41a, 42, 43, 44 i 45,
• Zakon o porezima na imovinu – član 44, 
• Zakon o porezu na dobit pravnih lica – čl. 112 i 113, 
• Zakon o porezu na dohodak građana – čl. 166,167 i 168, 
• Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje – čl. 72, 72a, 72b, 73, 74 i 74a, 
• Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – član 28 i 
• Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja – član 12.
Kao što je u uvodnom delu navedeno, ukratko su prikazane samo najvažnije izmene i dopuna ZPPPA, kojih svakako ima više.
Izvor: sajt pktatic.rs
 

Samo potpuno
redovno plaćanja poreskog
duga omogućava otpis obaveza
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Tokom prošle godine veliki broj poreskih dužnika iskoristio je pravo otpisa kamata na dug, prihvatanjem obaveze izmirenja duga u ratama i nastavljanjem plaćanja tekućih obaveza. U praksi su se već pojavili prvi problemi. Poreski obveznik koji tokom perioda mirovanja prestane da izmiruje svoje tekuće obaveze gubi sva prava propisana Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga i naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza, poreski obveznik ne može ponovo steći ta prava.
Ovo znači da svi oni koji su želeli otpis kamata, a u većini slučajeva kamate su više nego glavni dug, morali su i moraju da se striktno pridržavaju potpisane obaveze. Svaki prekid uplate duga na rate i tekućeg duga nosi prekid prava da se otpišu kamate čak i u slučaju da naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza izmiri dugovanja.
Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-57/2013-04 od 6.3.2014. godine:
"Poreski obveznik koji je stekao pravo na mirovanje glavnog poreskog duga, a koji tokom perioda mirovanja izmiri glavni poreski dug stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, pod uslovom da je u periodu mirovanja redovno plaćao tekuće obaveze.
Poreski obveznik koji tokom perioda mirovanja prestane da izmiruje svoje tekuće obaveze gubi prava propisana Zakonom o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012 - dalje: ZUOK). Naknadnim plaćanjem glavnog poreskog duga i tekućih obaveza, poreski obveznik ne može ponovo steći ta prava.
Odredbama člana 2. tačka 4) ZUOK propisano je da se pod glavnim poreskim dugom podrazumeva dug po osnovu poreskih obaveza dospelih za plaćanje zaključno sa 31. oktobrom 2012. godine, osim po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a koji je evidentiran u poreskom računovodstvu Poreske uprave, odnosno kod nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, na dan 31. oktobra 2012. godine.
Tekuće obaveze definisane su kao obaveze po osnovu svih javnih prihoda koje periodično dospevaju za plaćanje u smislu poreskih propisa, odnosno drugih akata, počev od 1. januara 2013. godine (član 2. stav 1. tačka 7) ZUOK).
Odredbama člana 5. ZUOK propisano je da poreski obveznik stiče pravo na mirovanje glavnog poreskog duga ako obaveze dospele za plaćanje, počev od 1. novembra 2012. godine do 31. decembra 2012. godine, plati najkasnije do 31. januara 2013. godine. Poreski obveznik kojem je utvrđeno pravo na mirovanje poreskog duga, dužan je da od 1. januara 2013. godine redovno plaća tekuće obaveze.
Odredbama člana 6. ZUOK propisano je da poreski obveznik stiče pravo na otpis celokupne kamate i glavnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko u periodu mirovanja duga izmiri glavni poreski dug. Nadležni organ, nakon uplate glavnog poreskog duga, po službenoj dužnosti, vrši otpis kamate i celokupnog duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Odredbama člana 64. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013 i 108/2013 - dalje: ZPPPA) propisano je da se redovna naplata poreza vrši o dospelosti poreske obaveze.
Odredbama člana 67. stav 1. ZPPPA propisano je da se naplata poreza vrši, po pravilu, plaćanjem novčanog iznosa o dospelosti poreza na propisane uplatne račune javnih prihoda u rokovima propisanim zakonom."
Izvor: sajt rpk-subotica.rs
 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 68/2014

(postavljeno 4. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 68 od 3. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 68/2014

(postavljeno 4. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 68 od 3. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

PURS objavila korisničko uputstvo
za povraćaj dela plaćenih poreza
i doprinosa za novozaposlena lica
(postavljeno 4. jula 2014. godine)
Poreska uprava je objavila Korisničko uputstvo o načinu ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku za novozaposlena lica.
Uputstvo je namenjeno poreskim obveznicima – poslodavcima kao objašnjenje postupka ostvarivanja prava na povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa za novozaposlena lica.
Uputstvo opisuje način podnošenja poreske prijave PPP PD za koju se može podneti zahtev za povraćaj, sadržaj zahteva za povraćaj koji se podnosi pojedinačno za svaku podnetu prijavu i spisak dokaza koje poslodavac treba da podnese uz zahtev za povraćaj dela plaćenih poreza i doprinosa po odbitku.  
Obrada: Jovan Šukara
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 67/2014

(postavljeno 3. jula 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 67 od 2. jula 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o vrstama usluga za čije pružanje Agencija za privredne registre privremeno neće naplaćivati naknade
• REŠENjE o donesenim i povučenim srpskim standardima i srodnim dokumentima

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Predožene
izmene ZPPPA
(postavljeno 1. jula 2014. godine)
Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 26. juna 2014. godine, usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Prema obrazloženju predlagača zakona, izmene i dopune ZPPPA predložene su sa ciljem da se ujednači, objedini i pooštri prekršajna politika u domenu poreskih propisa i stvore uslovi za unapređenje rada Poreske uprave.
Kada budu usvojene, to će biti 11 izmene i dopune ZPPPA od početka njegove primene (1. januar 2003. godine), a čak pete u poslednjih 30 meseci! Pri tom i ovog puta se radi o ne malom broju izmena i dopuna, jer Predlog zakona ima čak 86 članova.
Najvažnije predložene izmene i dopune ZPPPA odnose se na sledeće:
• nova dinamika podnošenja poreskih prijava isključivo elektronskim putem;
• preciznije se definiše pojam sporednih poreskih davanja;
• preciziraju se ovlašćenja Poreske uprave, kao i izdavanje prekršajnog naloga;
• proširuje se krug lica koja mogu da izmire poresku obavezu;
• proširuje se broj slučajeva u kojima se ne može dodeliti PIB;
• nove obaveze banaka u pogledu dostavljanja podataka Poreskoj upravi;
• nova pravila u pogledu dostavljanja poreskih akata;
• preciziranje pravila kod plaćanja poreza putem preknjižavanja;
• novi redosled namirenja dugovane poreske obaveze;
• izmene u pogledu odlaganja plaćanja poreskog duga (dugovanog poreza);
• zastoj zastarelosti - novi pravni institut;
• u Poresku upravu se uvodi posao poreskog kontrolora;
• novi rokovi za podnošenje primedbi na zapisnik;
• drastično pooštravanje kazni, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja (npr. kazna za poreskog obveznika - fizičko lice koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem poreske uprave, u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 50.000 dinara).  
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Prestala je da važi
Uredba o podsticanju
zapošljavanja iz 2011. godine
(postavljeno 1. jula 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS", br. 65/14, objavljena je Uredba o prestanku važenja Uredbe o podsticanju zapošljavanja (u daljem tekstu: Uredba), kojom je utvrđeno da, Uredba o podsticanju zapošljavanja („Sl. glasnik RS", br. 32/11 i 34/11), prestaje da važi danom stupanja na snagu ove uredbe.
Lice koje je do dana početka primene Uredbe steklo pravo na podsticaj iz Uredbe o podsticanju zapošljavnja, nastavlja da ostvaruje to pravo u skladu sa tom uredbom.
Uredba je stupila na snagu 28. juna 2014. godine, a primenjuje se od 1. jula 2014. godine.
Podsećamo da se, od 1. jula 2014. godine, primenjuje novi sistem olakšica prilikom zapošljavnja novih lica u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS", br. 57/14).  
Izvor: tekst sa sajta praksa.rs
 

Propisan novi obrazac
poreske prijave PP PDV
u elektronskom obliku
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Kao što je bilo najavljeno, ministar finansija doneo je dva pravilnika iz oblasti PDV-a, i to:
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV;
Pravilnik o izmenama Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV.
Pravilnici su objavljeni u “Službenom glasniku RS”, broj 66/14, od 29. juna, a stupaju na snagu 1. jula 2014. godine.
Povod za izmene navedenih pravilnika jeste početak primene obaveznosti dostavljanja poreske prijave za PDV isključivo u elektronskom obliku. Naime, počev od 1. jula 2014. godine, obveznici PDV-a imaju obavezu podnošenja poreske prijave za PDV isključivo elektronskim putem, a to znači počev od poreske prijave za poreski period jun, odnosno april – jun 2014. godine.
Pravilnikom o poreskoj prijavi propisano je da se poreska prijava, kao i izmenjena poreska prijava podnose u elektronskom obliku, i to:
• kao jedinstveni zapis iskazan XML jezikom, elektronskim putem preko portala Poreske uprave; ili
• popunjavanjem poreske prijave u okviru korisničke aplikacije na portalu Poreske uprave.
Pravilnikom o poreskoj prijavi propisan je novi Obrazac PP PDV, koji je prilagođen elektronskom načinu dostavljanja. Pri tom, napominjemo da način iskazivanja podataka o prometu dobara i usluga, prethodnom porezu i poreskoj obavezi nije promenjen.
Promenjen je način iskazivanja podataka o poreskom periodu, podnosiocu prijave i povraćaju PDV-a, što je u nastavku objašnjeno.
U delu I Obrasca PP PDV upisuju se sledeći podaci:
• u polje 1.1. - Poreski period, upisuje se datum početka i završetka poreskog perioda;
• u polje 1.2. - Izmena prijave, upisuje se broj 1 ako se podnosi izmenjena poreska prijava, u kom slučaju se u polje 1.2.a upisuje identifikacioni broj poreske prijave koja se menja.
Identifikacioni broj poreske prijave je:
• identifikacioni broj poreske prijave, ako se menja poreska prijava podneta u elektronskom obliku;
• broj bar koda, ako se menja poreska prijava koja nije podneta u elektronskom obliku.
U polje 2.1. - Tip podnosioca, upisuje se:
• oznaka 1 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV-a;
• oznaka 2 ako se poreska prijava podnosi za poreskog dužnika koji nije obveznik PDV-a.
U polje 2.2. - Oznaka poreskog perioda, upisuje se:
• oznaka 1 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV-a za kojeg je poreski period kalendarski mesec ili poreskog dužnika koji nije obveznik PDV-a;
• oznaka 3 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV-a za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje.
U delu V Obrasca PP PDV, pod rednim brojem 11. - Povraćaj, podnosilac prijave koji je iskazao iznos poreza za povraćaj upisuje:
• oznaku 1 - ako se opredelio za povraćaj iskazanog iznosa;
• oznaku 0 - ako se opredelio da iskazani iznos poreza koristi kao kredit za naredni period.
Pravilnik o povraćaju, refakciji i refundaciji PDV-a izmenjen je samo sa ciljem usaglašavanja sa izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi, ali bez suštinskih izmena.   
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Izmenjen Pravilnik o poreskoj
prijavi za porez po odbitku,
propisan novi Katalog vrste prihoda
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku, koji je objavljen u “Službenom glasniku RS”, broj 66/14, a stupa na snagu 1. jula 2014. godine.
Ne računajući pravno redakcijske izmene i određena usaglašavanja, u nastavku navodimo samo najvažnije izmene.
Preciziran je način iskazivanja podataka pod rednim brojem 1.4 Datum plaćanja, u koji se upisuje:
• datum kada je planirana isplata prihoda u slučaju podnošenja opšte prijave, odnosno izmirenje nastale obaveze u slučajevima podnošenja prijave po članu 182b ZPPPA i prijave po odluci suda;
• datum kada je Poreska uprava podnela poresku prijavu po službenoj dužnosti;
• datum donošenja rešenja u slučaju prijave koja se podnosi po nalazu kontrole.
Propisano je da datum naveden pod rednim brojem 1.4 ne može biti neradni dan, odnosno dan kada ne radi platni promet.
Prema ranije važećem pravilu, bilo je propisano da, u slučaju podnošenja izmenjene poreske prijave, u toj prijavi se ne mogu navoditi primaoci prihoda koji nisu bili navedeni u prijavi koja se menja. Međutim, prema novom pravilu, izmenjenom prijavom se mogu dodavati novi primaoci prihoda, kao i nove vrste prihoda postojećim primaocima prihoda.
Takođe, propisano je da se izmenjenom prijavom mogu brisati postojeći primaoci prihoda, kao i vrste prihoda tako što se u polje 3.6 Šifra vrste prihoda upisuje oznaka 1 00 000 00 1, u polja od 3.7 do 3.16 upisuju se iznosi 0,00 a polje 3.17 MFP se ne popunjava. U ostalim poljima se ponavljaju podaci iz prijave koja se menja.
Izvršena je dopuna podataka koji se unose u multifunkcionalno polje - MFP 12, tako što je propisano da se kod prve isplate zarade u prijavi u kojoj se za jednog primaoca prihoda, iskazuju prihodi pod više šifri vrsta prihoda upisuje se ukupan iznos osnovice na koju su obračunati doprinosi u istoj prijavi za zaradu i naknadu zarade za sve šifre vrsta prihoda za istog primaoca.
Pravilnikom je propisan i novi Katalog vrste prihoda. Pored preciziranja pojedinih vrsta prihoda i uvođenja novih, propisane su šifre koje će se koristiti kod isplate zarada i naknada zarada novozaposlenim licima za koje poslodavac koristi olakšice propisane nedavnim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a čija primena počinje 1. jula 2014. godine.  
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Poveravanje
vođenja poslovnih
knjiga kod povezanih lica
(postavljeno 30. juna 2014. godine)
Novim Zakonom o računovodstvu značajnije su promenjeni odnosi između pravnih lica i lica koja vode poslovne knjige tih lica. Imajući u vidu navedeno, Zakon zahteva da usluge vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja mogu biti poverene privrednom društvu, odnosno preduzetniku koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.
Međutim šta sa licem koje nema registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga do stupanja na snagu ovog zakona vodilo je poslovne knjige pravnim licima? Analizirajući odredbu zakona u ovom delu došli smo do zaključka da pravno lice može nastaviti sa pružanjem usluga vođenja poslovnih knjiga, iako nema registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga, pod uslovom da te usluge pruža isključivo povezanom pravnom licu u okviru grupe kojoj i to pravno lice pripada, ali ne i drugim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva.
Ovo praktično znači da se u određenim slučajevima, kao u ovom, gde je jedno preduzeće vodilo knjige za više preduzeća, a postoji status povezanih lica, nije potrebno da formiraju svoja knjigovodstva ili da angažuju pravna lica koja imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.
Mišljenje o ovom obliku rešenja za vođenje poslovnih knjiga izdalo je i ministarstvo finansija i isto možete pogledati u prilogu
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 66/2014

(postavljeno 30. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 66 od 29. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji

 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 66/2014

(postavljeno 30. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 66 od 29. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• PRAVILNIK o izmenama Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV
• PRAVILNIK o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku
• ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Objavljen je
"Službeni glasnik RS", broj 65/2014

(postavljeno 30. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 65 od 27. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
• ODLUKA o načinu, postupku i rokovima vođenja knjigovodstvenih evidencija, sprovođenja razdvajanja računa po delatnostima i dostave podataka i dokumentacije za potrebe regulacije
• PODACI o prosečnim zaradama i prosečnim zaradama bez poreza i doprinosa po zaposlenom isplaćenim u maju 2014. godine
• PODATAK o visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u periodu januar–maj 2014. godine

Pročitajte integralni tekst
sadržaja na sajtu "Službenog glasnika RS"
O sadržajima ostalih brojeva "Službenih glasnika RS"
saznajte više na stanici Poslovni savetnik, priručnik
 
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 27. juna 2014. godine)
26.06.2014 - PDV prijava od 01. jula isključivo elektronski

Poštovani obveznici,
Podsećamo vas da od 1. jula PDV prijave se podnose isključivo u elektronskom obliku. Podnošenje PDV prijave u elektronskom obliku, izuzev izmenjene prijave, je i do sada bilo moguće. Kako bi omogućili potpun prelazak na elektronsko podnošenje, bilo je neophodno da se u obrascu prijave dodaju određena polja.
Ovim putem vas obaveštavamao o izmenama, koje su unete i u odgovarajući tekst predloga pravilnika čije se objavljivanje očekuje narednih dana. Delimično je izmenjen deo prijave koji se odnosi na podatke o podnosiocu, dok je deo koji se odnosi na podatke od značaja za utvrđivanje poreske obaveze ostao isti. U delu I obrasca iskazuju se podaci o poreskoj prijavi: u polju 1.1. – poreski period upisuje se datum početka i završetka poreskog perioda; a u polju 1.2. – koje se popunjava samo ako podnosite izmenjenu prijavu, upisuje se broj 1, u kom slučaju se u polje 1.2.a obavezno upisuje i identifikacioni broj poreske prijave koja se menja. Identifikacioni broj poreske prijave može biti ili identifikacioni broj poreske prijave, ako se menja poreska prijava podneta u elektronskom obliku, ili broj bar koda, ako se menja poreska prijava koja nije podneta u elektronskom obliku.
U delu II obrasca iskazuju se podaci o podnosiocu poreske prijave: u polju 2.1. – tip podnosioca upisuje se oznaka 1 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV, odnosno oznaka 2 ako se poreska prijava podnosi za poreskog dužnika koji nije obveznik PDV; u polje 2.2. – oznaka poreskog perioda upisuje se oznaka 1 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV za kojeg je poreski period kalendarski mesec ili poreskog dužnika koji nije obveznik PDV, odnosno oznaka 3 ako se poreska prijava podnosi za obveznika PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje. Polja 2.3. – poreski identifikacioni broj i 2.4. – naziv, odnosno ime i prezime i adresa popunjavaju se automatski na osnovu izbora ovlašćenog podnosioca poreske prijave, dok se u polje 2.5. – elektronska pošta upisuje podatak o elektronskoj adresi podnosioca poreske prijave. Deo prijave u koji se unose podaci od značaja za utvrđivanje obaveze je ostao neizmenjen, izuzev što se u slučaju postojanja poreza za povraćaj upisuje oznaka 1 (umesto sadašnjeg zaokruživanja izbora DA), ako se opredeljujete za povraćaj, ili se upisuje oznaka 0, ako se opredeljujete za poreski kredit za naredni period.
Poreska prijava za PDV, kao i izmenjena poreska prijava za PDV, može se podneti ili kao jedinstveni zapis iskazan XML jezikom preko portala Poreske uprave, ili popunjavanjem poreske prijave u okviru korisničke aplikacije na ovom portalu.
U slučaju da u prijavi postoje formalne neispravnosti i/ili matematičke greške dobićete o tome obaveštenje u elektronskom obliku. Kao i do sada, poreska prijava će se smatrati podnetom kada u elektronskom obliku dobijete potvrdu o formalnoj ispravnosti i matematičkoj tačnosti iskazanih podataka i identifikacioni broj prijave.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Nova odluka
o prinudnoj naplati

(postavljeno 24. juna 2014. godine)
Naplata potraživanja i dalje predstavlja vrlo ozbiljan posao gotovo svakom pravnom licu. I pored donetog zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza ne može se konstatovati neko ozbiljnije poboljšanje naplate potraživanja. Čak naprotiv, broj blokiranih preduzeća se, zadržava na nekom ustaljenom broju. Problemi nastaju kada se mora prinudno naplatiti potraživanje putem nekog instrumenta jer uglavnom veliki broj računa je neprohodan.
U cilju ubrzanja posla oko prinudne naplate koja se izvršava u Kragujevcu, Vlada je donela novu Odluku o načinu prinudne naplate sa računa klijenta (dužnika-pravnog lica, kojom reguliše način podnošenja dokumentacije i obaveza koje ima banka kod koje se nalazi račun dužnika, kao i oko korišćenja elektronskog certifikata u ovom procesu. Ova odluka je zamenila staru donetu pre tri godine. Ukoliko imate problema oko prinudne naplate ili želite da se detaljnije upoznate sa ovom problematikom, u prilogu ovog dopisa nalazi se odluka i potrebni obrazac.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 
 

Prolongiranje predaje 
poreskih prijava isključivo
u elektronskom obliku

(postavljeno 19. juna 2014. godine)
Prema odredbi člana 38. stav 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), od 1. jula 2014. godine, poresku prijavu, osim izmenjene poreske prijave, dužni su da podnose isključivo u elektronskom obliku i poreski obveznici - pravna lica koja nisu svrstana u velike poreske obveznike i preduzetnici, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.
Dakle, prema trenutno propisanom pravilu, svi poreski obveznici (osim fizičkih lica), a ne samo oni koji imaju status velikih poreskih obveznika, imaće obavezu da od 1. jula 2014. godine, sve poreske prijave podnose u elektronskom obliku.
Međutim, prema nepisanom pravilu kada su u pitanju domaći propisi, prvobitno propisani rokovi se produžavaju. Naime, prema Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, čije se usvajanje (najpre od strane Vlade, a zatim i Narodne skupštine) očekuje u najskorijem roku, predviđa se uvođenje više rokova za početak primene obaveze podnošenja poreskih prijava u elektronskom obliku, i to:
• od 1. jula 2014. godine, za porez na dodatu vrednost;
• od 1. oktobra 2014. godine, za porez na dobit pravnih lica;
• od 1. januara 2015. godine, za akcize i za porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige;
• od 1. aprila 2015. godine, za godišnji porez na dohodak građana;
• od 1. oktobra 2015. godine, za sve ostale poreske oblike.
Dakle, od 1. jula 2014. godine, kao što je i sada propisano, primenjivaće se obaveza podnošenja poreske prijave za PDV isključivo u elektronskom obliku, dok je predloženo više različitih rokova za početak primene obaveze podnošenja ostalih poreskih prijava u elektronskom obliku. Skrećemo pažnju i na to da je predloženo da se obaveza podnošenja poreskih prijava u elektronskom obliku i u navedenim rokovima primenjuje od strane svih poreskih obaveznika, uključujući i fizička lica.
Imajući u vidu da do 1. jula nije ostalo još mnogo dana, treba očekivati usvajanje izmena i dopuna ZPPPA u najskorijem roku. Inače, pored izmene navedenih rokova, Nacrtom zakona o izmenama i dopunama ZPPPA predviđene su brojne izmene (nacrt ima čak 87 članova), a posebnu pažnju će izazvati drastično pooštravanje kazni, kao i uvođenje novih vrsta poreskih prekršaja (npr. kazna za poreskog obveznika koji ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, odnosno rešenjem poreske uprave, u iznosu od 50% utvrđenog poreza, a ne manje od 50.000 dinara; ovo pravilo će se primenjivati i u slučaju neplaćanja poreza utvrđenog u postupcima poreske kontrole).  
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
 
 

Isplaćena pomoć kolegama
iz poplavljenog Obrenovca

(postavljeno 19. juna 2014. godine)
Računovodstvena agencija "Aktiva sistem" doo, Novi Sad, isplatila je pomoć kolegama iz tri računovodstvene agencije čija imovina je uništena u nedavniom poplavama u Obrenovcu, svakom po 40.000 dinara, odnosno u ukupnom iznosu od 120.000 dinara.
Udruženje računovođa i poreskih savetnika "URIPS", Novi Sad, isplatilo je pomoć kolegama iz spomenutih računovodstvenih agencija iz Obrenovca, svakom po 3.000 dinara, odnosno u ukupnom iznosu od 9.000 dinara. Plaćanja članarine Udruženju za 2014. godinu oslobođene su sve kolege, iz svih mesta, koje su pretrpile štetu od poplava.

Obrada: Jovan Šukara
 
 

Obrasci besplatno: 
Obrazac TCD

(postavljeno 18. juna 2014. godine)
U našoj besplatnoj aplikaciji za izradu završnih računa za pravna lica dodali smo Izveštaj o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno dati zajmovi - Obrazac TCD, što predstavlja dopunu ranije postavljenim obrascima: Obrazac OK - Ograničenje kamate kod duga povezanom licu, pomoćni (nepropisani) Obrazac PSD - Prosečno stanje duga, pomoćni (nepropisani) Obrazac TCK - Korekcija rashoda kamata primenom pravila o transfernim cenama, Izveštaj o transfernim cenama u skraćenom obliku - Obrazac TCS i Izveštaj o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno primljeni zajmovi - Obrazac TCZ. Obrasci su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje.
Istovremeno smo otklonili računsku grešku u obrasco OK koji sada podatke iz bilansa stanja preuzima u pomoćnu kolonu koja služi samo za orjentaciju i okvirnu kontrolu. 
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link.
Obradio: Jovan Šukara

 

Objavljen je novi broj
"Službenog lista Grada Novog Sada"

(postavljeno 18. juna 2013. godine)
Na sajtu Skupštine Grada Novog Sada objavljen je "Službeni list Grada Novog Sada" broj 25/2014 od 5. juna 2014. godine.
Tekstove ostalih brojeva
pronađite na sajtu skupstinans.rs

 

MF objavilo Bilten - službena objašnjenja
i stručna mišljenja za primenu finansijskih
propisa, broj 5, maj 2014

(postavljeno 18. juna 2013. godine)
Bilten - službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa, u izdanju Ministarstva finansija, sadrži sledeća poglavlja: Javni prihodi, Porezi, Uslovni otpis kamata i mirovanje poreskog duga, Finansijski sistem i Podsetnik.
Pročitajte integralni tekst naslovljenog Biltena
Tekstove ostalih brojeva Biltena pronađite
na stranici Poslovni savetnik, priručnik

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 62/2014

(postavljeno 14. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 62 od 13. juna 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o zaštiti potrošača
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 11. juna 2014. godine)
11.06.2014 - Obračunavanje paušalnog poreza

Povodom spekulacija o utvrđivanju visine osnovice za paušalno oporezivanje, Poreska uprava obaveštava o detaljima koji se tiču obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Uslovi, kriterijumi i elementi za paušalno oporezivanje, definisani su Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", broj 65/01... 119/13 - u daljem tekstu: Uredba) a u skladu sa članom 41. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", broj 24/01...108/13-u daljem tekstu: Zakon).
Izmenama Uredbe u decembru 2013. godine došlo je do promene visine osnovice za određene kategorije obveznika, pa su advokati raspoređeni u grupu sa ostalim visokoškolovanim pružaocima usluga, dok je posebna grupa u kojoj su do tada bili brisana. Takođe, tom prilikom je za veliku većinu zanatskih delatnosti polazna osnovica korigovana naniže.
Pored razvrstavanja po grupama delatnosti koje imaju jedinstvenu polaznu osnovicu za utvrđivanje paušalnog poreza, na visinu poreza uticaj imaju ostvarena prosečna zarada u Republici, odnosno opštini, kao i primena dodatnih korektivnih kriterijuma (poslovna reputacija, tržišni uslovi...).
Izmenama Uredbe, iznos obračunatog paušalnog poreza za određene kategorije je očekivano porastao dok je nekima smanjen. Kod pojedinih obveznika došlo je do većeg rasta obaveze nego što je očekivani rezultat izmena same Uredbe, što je posledica primenjenih korektivnih kriterijuma koji su kod nekih obveznika umesto prošlogodišnjeg umanjenja imali za rezultat uvećanje obaveze.
U skladu sa navedenim obveznici kod kojih je došlo do povećanja iznosa paušalnog poreza većeg od predviđenog izmenama Uredbe, a koji smatraju da postoji osnov za preispitivanje konkretnih korektivnih faktora, mogu se obratiti nadležnoj organizacionoj jedinici poreske uprave kako bi se proverili razlozi povećanja i razmotrila njihova rešenja.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Olakšice za novo
zapošljavanje od 1. jula

(postavljeno 10. juna 2014. godine)
Pomoćnik ministra finansija Irina Stevanović Gavrović najavila je početak primene olakšica za novo zapošljavanje radnika od 1. jula.
Na sednici Odbora udruženja trgovine Privredne komore Beograda ona je rekla da je cilj izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, u kome se nalaze ove olakšice, smanjenje sive ekonomije na tržištu rada i veće zapošljavanje radnika.
Stevanović Gavrović je navela da se olakšice kreću između 65 i 75 odsto u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika i da funkcionišu po principu povraćaja uplaćenih poreza i doprinosa u roku od 15 dana od uplate.
Integralni tekst
preuzet sa sajta mfin.gov.rs
 
 

Pravilnik o sadržaju poreskog
bilansa za nedobitne organizacije 

(postavljeno 9. juna 2014. godine)
Objavljen je Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za nedobitne organizacije - Obveznike poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", broj 60/2014), koji stupa na snagu 7. juna 2014. godine, kojim su, kako smo i najavljivali, propisani sadržaji poreskih bilansa za druga pravna lica koja ostvaruju prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu (nedobitne organizacije) iz člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica. i to:
1) Obrazac PBN - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni plan za budžetski sistem za period od _____ do _____ 201__. godine - sastavljaju ga obveznici koji primenjuju kontni plan za budžetski sistem, uključeni u konsolidovani račun trezora;
2) Obrazac PBN 1 - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike za period od ____ do ___ 201__. godine - sastavljaju ga obveznici koji primenjuju kontni okvir za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike;
3) Obrazac PBN 2 - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za banke - sastavljaju obveznici koji primenjuju kontni okvir za banke;
4) Obrazac PBN 3 - Poreski bilans za nedobitnu organizaciju koja primenjuje kontni okvir za Narodnu banku Srbije - sastavlja ga NBS.
Integralni tekst
preuzet sa sajte porezi.rs

 


Obrasci besplatno: 
Obrazac OK i prateći obračuni

(postavljeno 6. juna 2014. godine)
U okviru naše besplatne aplikacije za izradu završnih računa za pravna lica postavili smo Obrazac OK - Ograničenje kamate kod duga povezanom licu, pomoćni (nepropisani) Obrazac PSD - Prosečno stanje duga i pomoćni (nepropisani) Obrazac ITCK - Korekcija rashoda kamata primenom pravila o transfernim cenama. Ovi obrasci predstavljaju svojevrstan komplet sa ranije postavljenim obrascima za izradu Izveštaja o transfernim cenama u skraćenom obliku - Obrazac ITCS i Izveštaja o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno primljeni zajmovi - Obrazac ITCZ. Obrasci su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje. 
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link.
Obradio: Jovan Šukara

 

Iz struke o struci:
Vanbilansne evidencije

(postavljeno 5. juna 2014. godine)
Pravilnikom o kontnom okviru (“Službeni glasnik RS” br. 114/2006, 119/2008 i 9/2009, u daljem tekstu: Pravilnik), u okviru klase 8: Vanbilansna evidencija, propisane su samo dve grupe računa: grupa 88 - Vanbilansna aktiva i grupa 89 - Vanbilansna pasiva.
Na računima grupe 88 – Vanbilansna aktiva, obuhvataju se, član 63. Pravilnika, osnovna sredstva u zakupu, osim sredstava uzetih u finansijski lizing, preuzeti proizvodi i roba za zajedničko poslovanje, komisiona roba, roba u konsignaciji, material primljen na obradu i doradu i ostala sredstva koja nisu u vlasništvu preduzeća. Na računima ove grupe iskazuju se i hartije od vrednosti koje su van prometa, avali, garancije i druga jemstva.
Kontnim okvirom u okviru ove grupe nisu propisani osnovni računi, tako da pravna lica sama, na osnovu svojih potreba, analitičkim kontnim planom propisuju račune na kojima će obuhvatiti odgovarajuće podatke, kao na primer:
880 – Tuđa roba (roba primljena u komision i konsignaciju, roba primljena u doradu i obadu, roba primljena na popravku, roba primljena radi uskladištenja i sl.),
881 – Tuđi material (material primljen u doradu i obradu, material primljen na popravku, material primljen od naručioca radi ugradnje u njegov proizvod i sl.),
882 – Tuđi proizvodi i poluproizvodi (proizvodi drugih lica primljeni u doradu i obradu, proizvodi drugih lica primljeni na popravku, poluproizvod preuzet od drugog preduzeća radi ulaganja u zajednički proizvod, poluproizvodi primljeni od naručioca posla radi obavljanja određene faze proizvodnje i sl.),
883 – Tuđa osnovna sredstva (osnovna sredstva drugih lica primljena na popravku, ispitivanje, kontrolu, osnovna sredstva drugih lica uzeta u zakup, osnovna sredstva drugih lica radi uskladištenja i čuvanja),
884 – Ostala tuđa sredstva (tuđe hartije od vrednosti, tuđi patenti, licence, ulaganja u softver i sl.),
885 – Hartije od vrednosti van prometa (hartije od vrednosti pravnog lica pre nego što se obavi njihov promet, ulaznice za sportske, kulturne i druge priredbe, bonovi za ishranu zaposlenih i sl.),
886 – Primljeni avali, garancije i druga jemstva,
887 – Dati avali, garancije i druga jemstva,
888 – Ostala vanbilansna aktiva,
889 – Potencijalna sredstva i potencijalne obaveze.
Na računima grupe 89 – Vanbilansna pasiva, obuhvataju se, član 64. Pravilnika, obaveze po osnovu sredstava koja se iskazuju na računima grupe 88 – Vanbilansna aktiva. U u okviru grupe 89, za svaki račun otvoren u grupi 88, otvara se odgovarajući par, npr: za konto 880 - Tuđa roba, u vanbilansnoj aktivi, par u vanbilansnoj pasivi je konto 890 – Obaveze za tuđu robu, itd.
Propisane evidencije na kontima vanbilansnih evidencija su obavezne. Okolnost da kontnim okvirom u okviru grupe konta 88 i grupe 89 nisu propisani računi ne umanjuje obavezu pravnog lica da na ovim računima pravilno i potpuno evidentira odgovarajuće poslovne promene.
Godišnjim popisom sredstava i izvora sredstava, na posebnim popisnim listama, obuhvataju se sredstva i izvori sredstava evidentirani na kontima vanbilansne evidencije. Primerak popisne liste tuđih sredstava koja se nalaze u posedu pravnog lica koje vrši popis, obavezno se dostavlja vlasniku sredstava.
Bez pravilnih i potpunih vanbilansnih evidencija finansijski izveštaji pravnih lica nepotupni su i ne prikazuju realno stanje imovine i obaveza.
Obradili: Branislava Malešević i Jovan Šukara 
 

Olakšice za zapošljavanje
novih lica u primeni od 1. jula 

(postavljeno 2. juna 2014. godine)
Narodna skupština Republike Srbije, na sednici održanoj 30. maja, usvojila je dva zakona, koja su objavljena u "Službenom glasniku RS", broj 57/2014, i to: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Za razliku od novih stopa doprinosa, koje će se primenjivati od 1. avgusta 2014. godine, nove olakšice po osnovu zapošljavanja novih lica biće u primeni od 1. jula 2014. godine.
1. Olakšice za zapošljavanje novih lica 
Navedenim zakonima propisane su iste olakšice za zapošljavanje novih lica. Naime, poslodavac - pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice imaće pravo na povraćaj dela plaćenog poreza na zaradu i dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca, po osnovu zarade za novozaposleno lice, isplaćene zaključno sa 30. junom 2016. godine.
Nove olakšice biće u primeni od 1. jula 2014. godine, što znači da su oročene na period od dve godine.
Poslodavac će imati pravo na povraćaj plaćenih poreza i doprinosa, i to:
- 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica;
- 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najviše sa 99 novozaposlenih lica;
- 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.
Precizirano je da zbir iznosa plaćenog doprinosa za koji poslodavac ima pravo na povraćaj i iznosa plaćenog doprinosa za koji poslodavac nema pravo na povraćaj, predstavlja iznos ukupno plaćene obaveze doprinosa po osnovu zarade za novozaposleno lice.
Novozaposlenim licem smatraće se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadležne organizacije za obavezno socijalno osiguranje i koje je pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne službe za zapošljavanje bilo bez prekida prijavljeno kao nezaposleno najmanje šest meseci, a lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca, i za to vreme nije ostvarivalo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog angažovanja.
Novozaposlenim licem neće se smatrati lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.
Olakšicu može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveća broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 31. marta 2014. godine.
Olakšicu može da koristi i poslodavac koji započne obavljanje delatnosti posle 31. marta 2014. godine.
Propisana su i sledeća pravila:
- povraćaj plaćenih poreza i doprinosa vršiće se u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administracija, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj nadležnom poreskom organu;
- poslodavac koji za određeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajućim propisom, po osnovu zasnivanja radnog odnosa tog lica nema pravo da za to lice ostvari novu olakšicu;
- olakšicu ne mogu ostvariti državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.
2. Ukidanje ranije propisanih olakšica 
Istovremeno sa propisivanjem nove olakšice, izvršeno je ukidanje nekih ranije propisanih olakšica.
Naime, početkom primene novih olakšica, prestaje primena olakšica za zapošljavanje pripravnika u skladu sa sada važećim članom 21v Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) i članom 45a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZOD). Takođe, predloženo je ukidanje olakšica koje su bile propisane za zapošljavanje lica starijih od 45, odnosno 50 godina, u skladu sa članom 21d ZPDG, odnosno članom 45 ZOD.
Poslodavac koji do 1. jula 2014. godine stekne pravo na navedene (stare) olakšice iz čl. 21v i 21d ZPDG, odnosno čl. 45 i 45a ZOD, moći će da ih koristi u skladu sa trenutno važećim pravilima.
Napominjemo da olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom nisu ukinute.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta pktatic.rs

 

Saopštenje
FATF-a u oblasti SPN/FT

(postavljeno 2. juna 2014. godine)
Saopštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju, odnosno visoko rizičnim državama i Unapređenju globalne usklađenosti sa standardima u oblasti SPN/FT
Najnovije saopštenje FATF-a o državama koje ne sarađuju sa FATF-om, odnosno državama koje predstavljaju visoki rizik , kao i saopštenje o napretku koji su jurisdikcije postigle u pogledu postizanja usklađenosti sa standardima u oblasti SPN/FT možete preuzeti ovde:
Javno saopštenje FATF-a od 14.2.2014. godine   .pdf
Unapređivanje usklađenosti sa standardima u oblasti SPN/FT: stalni proces   .pdf
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apml.gov.rs

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 57/2014

(postavljeno 2. juna 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 57 od 30. maja 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 2. juna 2014. godine)
30.05.2014 - Obaveštenje

Obaveštavamo da kao dokaz za ostvarivanje prava po osnovu plaćenih poreza i doprinosa po odbitku umesto zbirne poreske prijave koristite Izvod iz pojedinačne poreske prijave za porez i doprinose po odbitku, jer se od 01.03.2014. godine pre isplate prihoda na koje se obračunava i plaća porez i doprinosi po odbitku podnosi pojedinačna poreska prijava PPP-PD umesto zbirnih poreskih prijava.
Obaveštenje o zameni overenih PP-OD i PP-OPJ izvodom iz PPP-PD kao dokaz o plaćenim obavezama za porez i doprinose po odbitku
Uputstvo o Izvodu iz pojedinačne poreske prijave za porez i doprinose po odbitku
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Pomoć kolegama
iz poplavljenog Obrenovca

(postavljeno 29. maja 2014. godine)
Računovodstvena agencija "Aktiva sistem" doo, Novi Sad, izdvojila je pomoć kolegama iz tri računovodstvene agencije iz Obrenovca u ukupnom iznosu od 1.000 evra.
Udruženje računovođa i poreskih savetnika "URIPS", Novi Sad, izdvojilo je pomoć kolegama iz spomenutih računovodstvenih agencija iz Obrenovca u visini 10% svih članarina za 2014. godinu. Ujedno, plaćanja članarine za 2014. godinu oslobođene su sve kolege, iz svih mesta, koje su pretrpile štetu od poplava.

Obrada: Jovan Šukara
 
 

Iz struke - o struci:
Definisanje radnog
vremena kod poslodavaca

(postavljeno 27. maja 2014. godine)
Da bi se na optimalan način iskoristili raspoloživi ljudski resursi neophodno je da poslodavci, u skladu sa potrebama procesa poslovanja, definišu radno vreme, organizuju prekovremeni rad ili izvrše preraspodelu radnog vremena.
Radno vreme predstavlja vreme koje je zaposleni dužan da provede na radu u toku određenog vremenskog perioda obavljajući poslove za koje je zasnovao radni odnos. Izražava se brojem sati koje zaposleni u toku nedelje provede na poslu. Razlikujemo:
• Puno radno vreme koje iznosi 40 časova nedeljno. Izuzetno, opštim aktom poslodavca može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. U navedenom slučaju, zaposleni ostvaruju sva prava iz radnog odnosa kao da rade sa punim radnim vremenom. (Član 50. Zakona o radu, "Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/2013; u daljem tekstu: Zakon)
• Nepuno radno vreme predstavlja svako radno vreme koje je kraće od punog radnog vremena.
• Skraćeno radno vreme primenjuje se kod izrazito teških i napornih poslova na kojima i pored primene odgovarajućih mera za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu postoji povećan rizik ili štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog. U zavisnosti od stepena rizika i štetnosti uslova rada skraćuje se radno vreme i to najviše do 10 časova nedeljno. Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu definisanog akta o proceni rizika. Važno je napomenuti da zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ostvaruje prava iz radnog odnosa kao da radi puno radno vreme.
• Prekovremeni rad predstavlja rad koji je duži od punog radnog vremena, pri čemu ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, odnosno 4 časa dnevno po zaposlenom (član 53. Zakona). Prekovremeni rad se najčešće organizuje u slučajevima više sile, iznenadnog povećanja obima posla, kao i u drugim slučajevima kada je potrebno u određenom roku završiti posao. Zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca radi prekovremeno, a poslodavac je dužan da zaposlenom uveća zaradu po osnovu prekovremenog rada u iznosu od najmanje 26% od osnovne zarade.
Radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan, po pravilu, osam časova (član 55. Zakona), u skladu sa . Raspored radnih dana u okviru radne nedelje određuje poslodavac. Naime, poslodavac svojim aktima definiše početak i kraj radnog vremena, dužinu radnog vremena, kao i raspored radnih dana u toku radne nedelje. Poslodavac može da organizuje radno vreme tako da zaposleni rade u jednoj smeni, u više smena, noću ili čak da izvrši preraspodelu radnog vremena. Poslodavac je dužan da zaposlenog obavesti o svakoj promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre nastupanja navedenih promena.
Prilikom definisanja radnog vremena, važno je da poslodavac uvaži prava zaposlenih na dnevni i nedeljni odmor. Naime, svaki zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku radnog dana u trajanju od 30 minuta, pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, kao i pravo na nedeljni odmoru u trajanju od 24 časa neprekidno.
Noćnim radom smatra se svaki rad koji se obavlja između 22 časa i 6 časova. S obzirom da se noćni rad smatra težim od dnevnog rada, zaposleni ima pravo na uvećanje zarade i to najmanje 26% od osnovne zarade. Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu. Većina poslova koji uključuju noćni rad odvija se u smenama, određeni broj radnika posao obavlja danju, dok određeni broj radnika isti posao obavlja noću, pri čemu poslodavac mora voditi računa da jedan radnik ne može noću raditi duže od jedne radne nedelje.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena, član 57. Zakona, kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava za rad, racionalnije korišćenje radnog vremena, kao i izvršenje posla u određenim rokovima. Najčešće je reč o sezonskim poslovima, koji su prisutni u jednom periodu u toku godine, dok se u drugom periodu njihov obim smanjuje ili ga uopšte nema. U ovakvim slučajevima, poslodavci neravnomeran raspored radnog vremena tokom godine rešavaju putem preraspodele radnog vremena. 
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine ne bude duže od punog radnog vremena, pri čemu radno vreme ne može da bude duže od 60 časova nedeljno. Odluku o preraspodeli radnog vremena donosi direktor i navedenom odlukom definiše period za koji se vrši preraspodela. Prilikom obavljanja preraspodele radnog vremena, neophodno je uvažiti prava zaposlenih na dnevni i nedeljni odmor. U uslovima preraspodele radnog vremena odmor između dva uzastopna radna dana mora da iznosi najmanje 10 časova neprekidno. Preraspodela radnog vremena se ne smatra prekovremenim radom.
U slučajevima preraspodele radnog vremena postavlja se pitanje isplate zarade zaposlenom. Razlikujemo dva slučaja:
• Da se zaposlenom u periodu kada radi duže obračunaju i isplate svi sati rada za koje je radio, a da mu se u periodu kada ne radi (koristi slobodne dane) ili radi skraćeno radno vreme isplati zarada srazmerno broju sati provedenih na radu.
• Da se zaposlenom u periodu kada radi duže i kada radi skraćeno obračuna i isplati zarada samo za pun mesečni fond časova. Na taj način se obezbeđuje socijalna i materijalna sigurnost zaposlenih.
I jedan i drugi način obračuna i isplate zarada je pravilan, a na poslodavcu je da donese odluku koji će sistem primeniti.
Dvokratno radno vreme često se susreće u praksi, najčešće u ugostiteljskoj i trgovačkoj delatnosti. Naime, poslodavac vrši raspodelu radnog vremena prema potrebama procesa poslovanja. Ukoliko proces poslovanja to zahteva, poslodavac može da uvede dvokratno radno vreme. S obzirom da ova kategorija radnog vremena nije normativno regulisana Zakonom, kao ni drugim propisima iz oblasti radnog prava ne postoje nikakve prepreke za njegovo uvođenje. Ono o čemu poslodavac mora da vodi računa prilikom uvođenja radnog vremena je da radni dan traje 8 časova, kao i da odmor zaposlenog između dva uzastopna radna dana ne može da bude manji od 12 časova neprekidno.
Zakonom je izričito zabranjeno:
• prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenima koji nisu punoletni, odnosno imaju manje od 18 godina (član 88. Zakona),
• preraspodela radnog vremena na poslovima sa povećanim rizikom kod kojih se rad obavlja sa skraćenim radnim vremenom (član 60. Zakona),
• poslodavac ne može da uvede prekovremeni rad, rad noć ili izvrši preraspodelu radnog vremena ženi za vreme trudnoće ili zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine, bez njihove pismene saglasnosti (član 90, 91 i 92. Zakona).

Obrada: Jelena Kondić i Jovan Šukara

 

Tekstovi zakona objavljenih
u "Službenom glasniku RS", broj 55/2014

(postavljeno 26. maja 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 55 od 23. maja 2014. godine,
između ostalog, objavljeno je:
ZAKON o pravobranilaštvu
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku
ZAKON o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju
ZAKON o posredovanju u rešavanju sporova
ZAKON o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku
ZAKON o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
ZAKON o izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

 

Završetak preliminarne
zbirne obrade konsolidovanih
finansijskih izveštaja za 2013.

(postavljeno 26. maja 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sva matična pravna lica, koja u skladu sa čl. 27. novog Zakona o računovodstvu imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za ekonomsku celinu, koju čini matično i sva zavisna pravna lica u zemlji i inostranstvu da je utorak, 3. jun 2014. godine, poslednji datum do kada je moguće podneti zahtev za zamenu dostavljenog konsolidovanog finansijskog izveštaja za 2013. godinu, saglasno propisima.
Registar finansijskih izveštaja neće prihvatati zamene konsolidovanih finansijskih izveštaja posle navedenog datuma, odnosno dalja korekcija podataka u pomenutim izveštajima biće moguća samo na osnovu izveštaja revizora.
Posle okončanja preliminarne zbirne obrade konsolidovanih finansijskih izveštaja, Registar će objaviti individualne podatke iz registrovanih konsolidovanih izveštaja na ovoj internet stranici.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Obrasci besplatno
Izveštaj o transfernim
cenama u skraćenom obliku

(postavljeno 21. maja, modifikovano 23. maja 2014. godine)
U okviru naše besplatne aplikacije za izradu završnih računa za pravna lica postavili smo naš obrazac, nije propisan, za izradu Izveštaja o transfernim cenama u skraćenom obliku - Obrazac ITCS i Izveštaja o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno primljeni zajmovi - Obrazac ITCZ. Obrasci su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje.
Obrazac ITCS - Izveštaja o transfernim cenama u skraćenom obliku - koristi se u svim slučajevima kada je sa povezanim licima bilo transakcija koje u ukupnoj vrednosti (nabavke i prodaje, prihodi i rashodi) zajedno ne prelaze zakonski limit od 8.000.000 dinara.
Obrazac ITCZ - Izveštaja o transfernim cenama kada su jedine transakcije beskamatno primljeni zajmovi - koristi se u velikom broju slučajeva kada su transakcije sa povezanim licem jedino zajmovi osnivača privrednog društva.
Primenom ova dva obrasca problematiku izveštavanja o transfernim cenama razrešiće veliki broj preduzetnika, mikro i malih pravnih lica (doo) jer je čest slučaj da su jedine transakcije sa povezanim licima beskamatne pozajmice osnivača i zakupi kancelarije za sedište te zakup vozila, kada promet ne prelazi 8.000.000 dinara. 
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link.
Obradio: Jovan Šukara

 

Mišljenje MF
o porezu na prenos
apsolutnih prava
kod statusne promene

(postavljeno 20. maja 2014. godine)
Poreski tretman prenosa apsolutnih prava iz člana 23. Zakona o porezima na imovinu koji se vrši sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni - Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-01-00410/2013-04 od 29.4.2014. godine:
Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzet je prenos apsolutnih prava iz člana 23. Zakona o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/01, 45/02 -SUS, 80/02, 80/02 -dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 -US i 47/13, u daljem tekstu: Zakon), tj. prenos prava svojine na nepokretnosti, prava intelektualne svojine, prava svojine na motornom vozilu, prava svojine na plovilu, prava svojine na vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom, odnosno prava korišćenja građevinskog zemljišta, koji se vrši sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. To znači da se za taj prenos poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ne podnosi i porez na prenos apsolutnih prava se ne plaća.
***
Prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona, porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu: prava svojine na nepokretnosti; prava intelektualne svojine; prava svojine na motornom vozilu - osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj mašini; prava svojine na plovilu; prava svojine na vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom - osim državnog; prava korišćenja građevinskog zemljišta.
Odredbom člana 24a tačka 3) Zakona propisano je da se od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima prenos apsolutnog prava iz člana 23. Zakona sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Prema odredbi člana 483. stav 1. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/11 i 99/11, u daljem tekstu: Zakon o privrednim društvima), statusnom promenom se društvo (u daljem tekstu: društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (u daljem tekstu: društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije.
Svi članovi društva prenosioca stiču udele, odnosno akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela odnosno akcija u drugačijoj srazmeri ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela, odnosno akcija u društvu sticaocu u skladu sa članom 508. tog zakona (član 483. stav 2. Zakona o privrednim društvima).
Članu društva prenosioca se po osnovu statusne promene može izvršiti i novčano plaćanje, ali ukupan iznos tih plaćanja svim članovima društva prenosioca ne može preći 10% ukupne nominalne vrednosti udela, odnosno akcija koje stiču članovi društva prenosioca, a ako te akcije nemaju nominalnu vrednost 10% ukupne računovodstvene vrednosti tih akcija (član 483. stav 3. Zakona o privrednim društvima).

Obradio: Jovan Šukara
 
 

Bez PDV-a i carine
za donacije iz inostranstva

(postavljeno 20. maja 2014. godine)
Ministarstvo finansija preduzelo je neophodne mere kako bi se u najkraćem mogućem roku što efikasnije i bez ikakvih zastoja izvršio uvoz humanitarne pomoći koja sa svih strana stiže u Srbiju.
Kako bi se dodatno olakšale procedure vezane za slanje humanitarne pomoći iz inostranstva potencijalnim donatorima preporučujemo da o donaciji obaveste nadležno diplomatsko-konzularno predstavništvo. Potrebno je načiniti specifikaciju robe u humanitarnoj pošiljci i navesti primaoca robe.
Ukoliko pošiljka sadrži hranu biljnog i životinjskog porekla, na sajtu Uprave carina potrebno je proveriti na kom graničnom prelazu je organizovano stalno prisustvo fitosanitarne i veterinarske inspekcije. Spisak ovih graničnih prelaza u najkraćem roku imaće i diplomatsko-konzularna predstavništva.
Sve donacije iz inostranstva oslobođene su carina i PDV-a u skladu sa Zakonom o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list SR“J, br 53/1, 61/1, 36/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05).
Kada je reč o prometu robe u zemlji koja je namenjena humanitarnoj pomoći, taj promet nije oslobođen PDV-a. Međutim, svi obveznici poreza na dobit pravnih lica i poreza na dohodak građana po osnovu prihoda od samostalne delatnosti, koji porez plaćaju na stvarni prihod, imaju pravo da izdatke po osnovu humanitarne pomoći iskažu kao rashod u iznosu do 5 odsto od ukupnog prihoda, odnosno da ostvare poresku olakšicu propisanu Zakonom o porezu na dobit pravnih lica (Sl. Glasnik RS“, br 25/01...108/13) i Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. Glasnik RS“, br 24/01...108/13).
Donacije putem mobilne telefonije koje se distribuiraju preko svih operatora (SMS poruke na broj 1003) oslobođene su PDV-a.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mfin.gov.rs 

Poreski aspekt 
date pomoći
poplavljenim područjima

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Vlada Republike Srbije objavila je informaciju o računima na koje se može vršiti uplata pomoći:
1) Dinarski račun: 840-3546721-89, svrha uplate: "Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave" (prema našem mišljenju, kao šifru plaćanja treba navesti 253);
2) Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000, namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije:
http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=209921.
Pored toga, otvoren je SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003 (cena 100 dinara).
Poreski aspekt date pomoći
U nastavku dajemo osnovna objašnjenja poreskog aspekta, u skladu sa trenutno važećim propisima, kako davaoci imali u vidu poreske posledice koje ih očekuju prilikom davanja humanitarne pomoći.
Pre svega, poreski tretman je različit u zavisnosti od načina davanja (u novcu ili dobrima) i primaoca pomoći, odnosno da li se pomoć upućuje fizičkom licu, pravnom licu, ili preko namenskog računa koji je Republika Srbija otvorila za pomoć nastradalima.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć uplatom u novcu na namenski račun Republike Srbije, nema obaveze plaćanja niti jednog poreza.
Naime, naknada u novcu koja nema karakter naknade za promet nije predmet oporezivanja, prema Zakonu o PDV („Sl. glasnik RS", br. 84/04, ... i 108/13). Sa druge strane, rashod koji po tom osnovu evidetiraju pretplatnici u svojim poslovnim knjigama, priznaje se u poreskom bilansu do 5% ukupnog prihoda, shodno odredbama člana 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS", br. 25/13, ... i 108/13) i mišljenju Ministarstva finansija broj 430-07-331/2010-04 od 19.01.2011. godine, čiji najvažniji deo citiramo:
"S tim u vezi, u konkretnom slučaju, rashodi obveznika učinjeni na ime humanitarne pomoći i to uplatom novca na račune (koji su otvoreni za posebne namene) preko kojih se prikupljaju novčana sredstva shodno odluci gradonačelnika grada Kraljeva (koja je doneta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu), pri čemu se ta novčana sredstva isključivo koriste za sanaciju elementarne nepogode - zemljotresa na području grada Kraljeva, prema našem mišljenju predstavljaju rashode koji se priznaju u poreskom bilansu u iznosu i na način propisan odredbom člana 15. st. 1. i 2. Zakona."
Isti poreski tretman postoji i ukoliko pretplatnik (pravno lice ili preduzetnik) želi da izvrši pomoć uplatom u novcu humanitarnoj organizaciji koja je registrovana za te namene, uz ispunjenje propisanih uslova. Međutim, ukoliko se pomoć u novcu isplati pravnom licu ili organizaciji koja nije registrovana za humanitarne namene, ili fizičkom licu, takav rashod ne bi mogao da se prizna u poreskom bilansu.
Sa druge strane, ukoliko je primalac poklona (humanitarne pomoći) Republika Srbija, ili privredni subjekt koji je po osnovu te pomoći iskazao prihode u svojim poslovnim knjigama, ili fizičko lice, ne plaća se ni porez na poklon (obveznik poreza na poklon je primalac poklona, ako se prema Zakonu o porezima na imovinu plaća porez).
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć u dobrima (robi, materijalu, zalihama i dr.) po osnovu kojih je kao obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza (bez obzira da li je to pravo zaista i ostvareno), dužan je da obračuna i plati PDV, s obzirom da se u tom slučaju promet bez naknade izjednačava sa prometom uz naknadu. Sa druge strane, ukoliko nabavlja nova dobra sa namerom da ih pokloni za humanitarne namene, nema pravo na odbitak prethodnog poreza, ali nema ni obaveze obračunavanja PDV prilikom predaje tih dobara u vidu humanitarne pomoći. Takođe, priznavanje rashoda u poreskom bilansu po osnovu ovakvih izdataka vrši se uz ispunjenje istih onih uslova koji važe i kod donacija u novcu.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik izvrši pomoć u novcu ili dobrima neposredno fizičkom licu, ne postoji obaveza obračunavanja poreza na dohodak građana, s obzirom da je članom 9. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS", br. 24/01, ... i 108/13), predviđeno da se porez ne plaća po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Takođe, za to fizičko lice ne postoji ni obaveza plaćanja poreza na poklon.
Ovo poresko izuzimanje primenjuje se kod davanja pomoći zaposlenima i drugim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to u ukupnom iznosu date pomoći, pod uslovom da je fizičko lice pretrpelo štetu na imovinu usled elementarnih nepogoda, o čemu treba da postoji pisani akt.
Odredbama člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti («Sl. glasnik RS», br. 31/01 i 5/05), propisano je da poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine može ostvariti lice koje je pretrpelo uništenje ili oštećenje imovine usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres, grad i dr.) ili drugih vanrednih događaja (požar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je:
1) činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja imovine utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organi, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.) i to konstatovano u pisanom aktu (rešenje, zapisnik i dr.);
2) nadležni organ davaoca pomoći doneo odluku o davanju i visini pomoći, osnovanu na kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu i na činjeničnom stanju o nastaloj šteti, njenom uzroku i visini, koje je utvrđeno aktom iz tačke 1) ovog člana.
Međutim, u ovom slučaju rashodi po tom osnovu se neće priznati u poreskom bilansu davaoca pomoći- poreskog obveznika, s obzirom da se izdaci ne vrše humanitarnim organizacijama registrovanim za te namene niti korišćenjem organizovane pomoći države, preko namenskog računa.
Izvor: sajt praksa.rs 
 

Otvoren PayPal
račun za žrtve poplave

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Od juče je moguća uplata humanitarne pomoći žrtvama poplave u Srbiji putem PayPal-a iz 193 zemlje i regiona. Donacije se primaju putem sajta floodrelief.gov.rs.
Takođe, možete pristupiti i direktnom linku ka PayPal nalogu. 
Račun pripada diplomatskom predstavništvu Srbije u Briselu odakle se novac direktno prebacuje na račun Vlade Republike Srbije namenjen pomoći ugroženima od poplava.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mfin.gov.rs 


Žiro računi Vlade Srbije za
pomoć ugroženima u poplavama

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Žiro računi za pomoć - dinarski i devizni računi Vlade Srbije za pomoć ugroženima u poplavama
Dinarski račun: 840-3546721-89. Svrha uplate: “Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti – poplave”.
Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000, namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava.
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije: 
Otvoren SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003
Otvoren SMS broj za pomoć (za sve mreže, cena 100 dinara): 1003
Integralni tekst 
preuzet sa sajta mfin.gov.rs 

Sudovi prinudno naplaćuju 
i naknadu od 20.000 po Zakonu
o rokovima izmirenja novčanih
obaveza u komercijalnim transakcijama

(postavljeno 19. maja 2014. godine)
Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda Srbije, na sednici Odeljenja 13.05.2014. godine, zauzelo je pravni stav o prinudnom ostvarivanju naknade za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze propisane Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama:  
„Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje neizmirene novčane obaveze u roku ima pravo da zahteva i naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u visini od 20.000,00 dinara prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama bez prilaganja posebne izvršne ili verodostojne isprave u vezi obaveze dužnika za isplatu ove naknade.“
O b r a z l o ž e nj e
Privredni sud u Kragujevcu pokrenuo je pred ovim sudom postupak radi rešavanja spornog pravnog pitanja, saglasno članu 180. i 181. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011) a u vezi sa članom 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, broj 31/2011). Iz zahteva i sadržine spisa koji su dostavljeni proizilazi da je tom sudu podnet predlog za izvršenje izvršnog poverioca, protiv izvršnog dužnika radi izvršenja na osnovu verodostojne isprave – računa, radi naplate novčanog iznosa od 1.500,00 dinara za pružene usluge. Rešenjem o izvršenju obavezan je izvršni dužnik da isplati potraživanje izvršnog poverioca zajedno sa zateznom kamatom, kao i troškove izvršnog postupka. Određeno je izvršenje radi ostvarenja navedenog potraživanja i troškova izvršnog postupka zaplenom sredstava sa računa izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje je postavio i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da mu isplati iznos od 20.000,00 dinara na ime naknade za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze, zasnivajući svoj zahtev u tom delu na odredbama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
U ovom delu rešenjem izvršnog sudije je odbačen predlog za izvršenje sa razloga: „....što za taj deo izvršnog zahteva ne postoji osnov za određivanje izvršenja u vidu izvršne ili verodostojne isprave iz člana 13. odnosno 18. stav 2. ZIO. Odredbom člana 5. Zakona na koji se poziva izvršni poverilac kojim je propisano pravo poverioca da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze u iznosu od 20.000,00 dinara, proizilazi pravo poverioca da zahteva od dužnika da mu isplati predmetnu naknadu, ali za istu nije moguće u ovom postupku odrediti izvršenje bez postojanja osnova za njegovo određivanje.“
IPV veće istoga suda je odbilo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrdilo rešenje o izvršenju u stavu 5. izreke izvršnog sudije navodeći za taj deo razloge: „Pravilno je sud odbacio zahtev izvršnog poverioca za iznos od 20.000,00 dinara iz razloga što za taj zahtev ne postoji osnov za određivanje izvršenja propisan članom 12, 13. i 18. ZIO.“
I pored izraženog pravnog stava kroz sudske odluke, prvostepeni sud smatra da postoji potreba da se od strane ovoga suda zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima:
„Da li izvršni poverilac u predlogu za izvršenje može da zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u visini od 20.000,00 dinara prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ukoliko uz predlog za izvršenje ne prilaže izvršnu ili verodostojnu ispravu u vezi obaveze dužnika za isplatu ove naknade.“
Ovaj sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 180. ZPP, za zauzimanje pravnog stava o spornom pravnom pitanju.
U članu 12. ZIO je propisano da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, dok je u članu 1. određena sadržina Zakona, kao Zakonom uređeni postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. gl. RS“ br.119/2012), koji se saglasno članu 17. primenjuje od 31. marta 2013. godine, u članu 1. stav 1. propisuje: „Ovim zakonom uređuju se rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između privrednih subjekata, a u cilju sprečavanja neizmirenja novčanih obaveza u roku.“ Iz sadržine norme nesumnjivo proizilazi zaključak da je svrha i cilj Zakona da se pospeši i ojača finansijska disciplina u smislu blagovremenog ispunjavanja novčanih obaveza između subjekata na koje se ovaj zakon odnosi i to: javnog sektora koji obuhvata opšti nivo države kao i javna preduzeća, s jedne strane i privrednih subjekata pod kojima se podrazumeva privredno društvo i preduzetnik osnovan u skladu sa zakonom kao i zadruga i registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i ostalih pravnih lica osnovanih u skladu sa posebnim zakonom, s druge strane, kao i samih privrednih subjekata. Pod novčanom obavezom u svrhu primene ovog zakona, smatra se iznos ugovorene naknade za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga naveden u ugovoru, fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu, uključujući direktne troškove nabavke (član 2. stav 1. tačka 4. Zakona).
U članu 3. i 4. su propisani maksimalni rokovi za ispunjenje novčanih obaveza.
Međutim, ovim zakonom se uvodi i posebno subjektivno pravo poverioca imovinske prirode – pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, tako što se u članu 5. zakona, propisuje:
„Poverilac ima pravo da od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu od 20.000,00 dinara, za slučaj da novčana obaveza nije izmirena u rokovima utvrđenim odredbama člana 3. i 4. ovog zakona.
Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčanih obaveza u roku, ne isključuje pravo na naknadu troškova koje poverilac ima da potražuje na osnovu ugovora ili drugih propisa.
Naknada za neisplaćene novčane obaveze u roku, ne obuhvata troškove izvršenja, u skladu sa Zakonom kojim se uređuje izvršni postupak.
Pravo poverioca iz stava 1. ovog člana prestaje da važi u roku od tri godine od dana isteka roka dospelosti novčane obaveze.“
Ako se ima u vidu cilj koji se zakonom želi postići (koji je određen u članu 1. Zakona), može se zaključiti da je ovim članom Zakona propisana posebna novčana naknada na koju poverilac ima pravo za slučaj da dužnik ne ispuni svoju novčanu obavezu u roku u novčanom iznosu od 20.000,00 dinara, nezavisno od drugih troškova pa i troškova izvršenja.
Ovakvo propisivanje posebne naknade čemu je izložen izvršni dužnik, predstavlja po svojoj pravnoj prirodi jednu vrstu novčane kazne za izvršnog dužnika, s tim što je pravo poverioca da se koristi svojim pravom da zahteva isplatu ove naknade ograničen na rok od tri godine od dana isteka roka dospelosti za isplatu novčane obaveze, koja i dalje predstavlja osnovnu obavezu izvršnog dužnika prema svom poveriocu.
Sledom iznetog proizilazi zaključak da naknada koja je propisana u članu 5. ovoga zakona, kao pravo poverilaca i obaveza dužnika, ima svoj osnov u samom zakonu jer su time određeni i poverilac i dužnik i vrsta a i visina obaveze. Ova naknada dospeva padanjem u docnju izvršnog dužnika sa ispunjenjem novčane obaveze prema izvršnom poveriocu (član 2. stav 1. tačka 7. Zakona).
U članu 10. stav 3. ovog zakona, je propisano da:
„Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ima pravo da zahteva naknadu za kašnjenje u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu propisanom članom 5. ovog zakona.“
Imajući u vidu sve izloženo, može se zaključiti da izvršni poverilac na osnovu samog, posebnog, zakona u predlogu za izvršenje može staviti zahtev za naknadu usled kašnjenja u ispunjavanju novčane obaveze u iznosu propisanom članom 5. Zakona (20.000,00 dinara), usled čega izvršnom poveriocu za ovaj zahtev nije potrebna posebna izvršna isprava iz člana 13. niti pak posebna verodostojna isprava iz člana 18. ZIO.

Obradio: Jovan Šukara
 
 


Predaja poreske prijave 
godišnjeg poreza na dohodak građana 

(postavljeno 14. maja, modifikovano 16. maja 2014)
Zakonski rok za predaju Poreske prijave prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu, na obrascu PPDG-5, odnosno na obrascu PPDG-2R za one obveznike koji su ostvarili prihode od samostalne delatnosti, istekao je 15. maja 2014. godine.
Ističemo kako se pod datumom predaje prijave smatra datum prijema na pisarnici ili šalteru PURS, odnosno datum predaje pošiljke adresirane na PURS pošti, savetujemo slanje preporučenom pošiljkom radi posedovanja dokaza o predaji.
Isto tako, savetujemo da se prijava preda iako je, eventualno, nepotpuna, u slučaju ako obveznik nije prikupio svu dokumentaciju, ne raspolaže svim podacima i slično. Takvu nekompletnu prijavu poreski obveznik može i treba naknadno da ispravi, odnosno dopuni.
Prekršajnu i krivičnu odgovornost poreskih obveznika za slučaj nepodnošenja, neblagovremenog podnošenja poreske prijave ili davanja netačnih podataka reguliše:
1) Zakon o porezu na dohodak građana, član 168.
Poreski obveznik - fizičko lice koji ne izvrši uplatu poreza ili ne izvrši uplatu u propisanom roku kazniće se novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara, a ako tom prekršajnom radnjom izbegne plaćanje poreza, kazniće se novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 1.000 dinara.
2) Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, član 180.
Fizičko lice koje nije preduzetnik, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara, ako Poreskoj upravi ne podnese, ili ne podnese u zakonskom ili u dodatnom roku poresku prijavu, ili ako je podnese nepotpisanu, ili u prijavu unese netačne podatke, a ne ispravi ih u propisanom roku, ili je podnese bez potrebne dokumentacije i dokaza značajnih za utvrđivanje poreza.
3) Krivični zakonik, član 229.
Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom. Ako iznos navedene čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom, a ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći linkove ka spomenutim obrascima.
Agencija "AKTIVAsistem" u okviru svoje redovne delatnosti pruža uslugu izrade opisanih poreskih prijava.
Obrada: Jovan Šukara
 


Početak davanja podataka i
pružanja usluga sa tim podacima iz
finansijskih izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 14. maja 2014. godine)
Agencija za privredne registre obaveštava da će podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu, kao i usluge boniteta – podaci i izveštaji o bonitetu i skoring, u kojima su uključeni ti podaci, biti dostupni svim zainteresovanim korisnicima počev od petka, 16. maja 2014. godine.
Istovremeno, od tog dana će prestati da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2008. do 2012. godine, s obzirom da je utvrđen novi skoring privrednih društava odnosno ocena njihove sposobnosti izmirivanja obaveza za period od 2009. do 2013. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na ovoj internet strani Agencije, u delu Finansijski izveštaji i bonitet - Evidencija izdatih skoringa.
Za pravna lica i preduzetnike koji nisu dostavili ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu usluge će se pružati bez podataka za tu godinu sve dok obveznik ne otkloni nedostatke u izveštaju koji je dostavio Agenciji. Informacije o nedostacima u finansijskim izveštajima dostupne su, takođe, na ovoj internet strani - Pretraga finansijskih izveštaja za 2013.
Polazeći od navedenog, Agencija savetuje svim korisnicima da pre naručivanja pomenutih podataka i izveštaja sa stranice Objavljivanje finansijskih izveštaja provere da li je dostavljen ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu za pravno lice, odnosno preduzetnika za koga zahtevaju podatke ili izveštaj.
Korisnici koji su već naručili usluge, a ne žele da sačekaju početak davanja podataka iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, treba da izvrše uplate za te usluge po obaveštenjima, koja su dobili od Agencije, najkasnije do 14. maja 2014. godine, kako bi blagovremeno obezbedili potrebne podatke i izveštaje. Korisnicima koji naknadno izvrše uplatu biće izdate usluge sa podacima za 2013. godinu.
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja dostupne su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – Pružanje usluga iz Registra.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs 


Poreski tretman
prodaje novčanih vaučera
(poklon čestitki) 

(postavljeno 14. maja 2014)
U savremenoj trgovini poklon novčani vaučeri (poklon čestitke) vrlo su popularne, kako kod trgovaca tako i kod potrošača. Vaučer nije sredstvo plaćanja, već predstavlja potvrdu o plaćanju. Pomoću njega se može preuzeti roba ili ostvariti usluga, koja je unapred plaćena. Prodaja vaučera povoljno utiče na tokove novca u pravnom licu jer se naplata realizuje pre prodaje robe.
Celokupan tok kretanja vaučera mora bti uređen opštim aktom (odlukom, pravilnikom, uputstvom). Ukoliko za to postoje tehničke mogućnosti prodaju poklon čestitki treba organizovati na posebnom mestu u maloprodajnom objektu.
Zakon o PDV-u u članu 16. reguliše da poreska obaveza, između ostalog, nastaje danom kada se izvrši naplata, odnosno plaćanje, ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga. Sledom ove zakonske odredbe reklo bi se da se na iznos prodatih vaučera obračunava, iskazuje i plaća PDV.
Međutim, Ministarstvo finansija je zauzelo stav da se prilikom prodaje vaučera PDV ne obračunava već da obaveza nastaje danom prometa, a taj stav je obelodanjen kroz mišljenje br. 413-00-2811/2009-04 od 29. decembra 2009. godine, čiji najvažniji deo u nastavku citiramo:
“Obveznik PDV koji prodaje novčane vaučere (poklon čestitke) po utvrđenoj vrednosti, a kojima donosioci vaučera plaćaju naknadu za promet dobara, odnosno usluga, nema obavezu da po osnovu prodaje vaučera obračuna i plati PDV, s obzirom da prilikom njihove prodaje ne dolazi do nastanka poreske obaveze (prilikom prodaje vaučera nije poznat kupac dobara, odnosno primalac usluga, nije poznato koja će dobra, odnosno usluge, biti isporučena, po kojoj će se poreskoj stopi oporezovati). U ovom slučaju poreska obaveza nastaje danom izvršenog prometa (danom isporuke dobara, odnosno danom pružanja usluga), a obračunati PDV plaća se u skladu sa Zakonom”.
Na osnovu gore navedenog mišljenja prilikom prodaje vaučera ne obračunava se PDV, već onda kada se isporuče dobra ili pruže usluge, odnosno kada dođe do realizacije poklon vaučera.
Prodaja vaučera ne evidenitira se preko fiskalne kase, niti predstavlja prihod od prodaje, zato što nije ostvaren promet dobara i usluga, već samo naplata unapred. Za prodate vaučere zadužuje se blagajna. Novac primljen na ime vaučera uplaćuje se na tekući račun u roku od sedam radnih dana.Takođe, uplata se evidentira u koloni 6 KEPU knjige, prilikom uplate na račun, na isti način kao i uplata pazara u gotovini.
Kao sredstvo plaćanja u bazi fiskalne kase označava se “gotovina”, saglasno članu 5. Zakona o fiskalnim kasama.
Prodavac je dužan da uspostavi dodatnu evidenciju o sredstvima plaćanja, odnosno da sastavi specifikaciju dnevnog prometa po sredstvima plaćanja i da razdvoji gotovinu i vaučere.
Mišljenja o načinu knjiženja vaučera su podeljena, ali svakako se vrši na jedan od sledeća dva konta: 430 – primljeni avansi, depoziti i kaucije ili na 491 – Obračunati prihodi budućeg perioda. Kada se ostvari promet, izvrši usluga ili isporuči roba, tada se nastali promet evidentira preko fiskalne kase i priznaje se prihod od prodaje, uz knjiženje prihoda ukidaju se vremenska razgraničenja ili dati avansi.
U zavisnosti da li je rok za realizaciju poklon čestitki i vaučera organičen ili ne, istekom tog roka priznaje se prihod. Ovaj prihod ne predstavlja prihode od prodaje već vanredni, ostali prihod (konto 679). Ako vaučer nema ograničen rok, prodavac može, na primer, priznati prihode po osnovu nerealizovanih vaučera čestitki po isteku godinu dana u visini od 50% vrednosti, a ostatak po isteku dve godine od izdavanja. Prilikom oprihodovanja ne sprovode se nikakva knjiženja u vezi sa PDV-om, odnosno ne vrši se obračun PDV-a s obzirom da nije izvršen promet dobara i usluga.

Obradili: Svetlana Tešić i Jovan Šukara
 

Postavili smo
besplatan obrazac PPDG-1R
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 13. maja 2014)
Nakon što smo postavili aplikaciju za obrasce PPDG-5 i PPDG-2R, upravo smo postavili i aplikaciju za obrazac PPDG-1R - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Obrazac je propisan Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju („Službeni glasnik RS“, broj 49/14), a namenjen je za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem. 
Obrasci su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje.
Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link
.
Obrada: Jovan Šukara
 

Obeleženo 18 godina
postojanja i poslovanja
AKTIVA sistema 

(postavljeno 13. maja 2014. godine)
Povodom 18 godina postojanja i poslovanja računovodstvene agencije "AKTIVA sistem", zaposleni i klijenti Agencije okupili su se u subotu, 10. maja, na prigodnoj proslavi. Jubilarcima smo uručili nagrade, a veselili smo se svi zajedno.
Ovim putem zahvaljujemo svima koji su svojim prisustvom uveličali naše slavlje.
Obradio: Jovan Šukara
 

JCI se koristi i prilikom
otpreme robe na KiM 

(postavljeno 12. maja 2014. godine)
Za sve one koji izvoze i uvoze robu sa carinskog područja APKiM izmenjeni su uslovi prometa što se tiče carinske dokumentacije. Promet robe iz Srbije na carinsko područje KiM prati određena carinska isprava koja se popunjava u skladu s Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS", br. 29/10 ... 8/14).
Prilikom otpreme robe na teritoriju APKM, radi primene odredbi Sporazuma CEFTA mora se nadležnom carinskom organu podneti JCI koji se popunjava u skladu sa odredbama navedenog pravilnika. S obzirom na na izmene u prometu sa KiM koje su nastupile od 14.12.2013. godine, u nastavku dajemo mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00263/2014-17 od 26.2.2014. godine. 
Dokument koji se koristi prilikom otpreme robe na teritoriju AP Kosovo i Metohija
"U članu 17. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/11) izvoz je definisan kao iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Imajući u vidu činjenicu da su carinsko područje Republike Srbije van AP KiM i carinsko područje AP KiM odvojena carinska područja, to je moguće i iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe na carinsko područje AP KiM, u smislu prethodno pomenute odredbe Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Ministarstvo finansija napominje da su 14.12.2013. godine stupile na snagu izmene propisa kojima je regulisan promet sa AP KiM − Uredba o posebnim uslovima za vršenje prometa sa AP KiM, Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 i Uredba o izvršenju Zakona o akcizama na teritoriji AP KiM za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244, koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 111/13.
U vezi sa ovim izmenama, Ministarstvo finansija bi ukazalo na sledeće − do 14.12.2013. godine, kao dokument kojim se dokazivalo da su domaća dobra otpremljena sa teritorije Republike Srbije van AP KiM na teritoriju AP KiM koristio se Evidencioni list overen od strane Posebnog odeljenja Poreske uprave. Nakon 14.12.2013. godine dokazima da su dobra otpremljena na teritoriju AP KiM smatraju se jedinstvena isprava izdata u skladu sa važećim propisima koja sadrži potvrdu da su dobra istupila sa teritorije Republike van AP KiM na teritoriju AP KiM, odnosno overena kopija jedinstvene isprave.
Na kraju, Ministarstvo finansija bi ukazalo i na član 309. Carinskog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/10 i 111/12) kojim je predviđena shodna primena Carinskog zakona na promet roba sa AP KiM u periodu važenja Rezolucije Saveta bezbednosti broj 1244. Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 29/10 ... 8/14) propisuje se oblik i sadržina, način podnošenja i popunjavanja deklaracije u redovnom postupku − jedinstvene carinske isprave i drugih obrazaca koji se upotrebljavaju u carinskom postupku."
Prema tome, jedinstvena isprava, koja predstavlja dokaz da su dobra istupila sa teritorije Republike van AP KiM na teritoriju AP KiM, popunjava se u skladu sa prethodno pomenutim Pravilnikom, na propisanom obrascu i kao takva, ima status jedinstvene carinske isprave.
Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs
 

Najnovije mišljenje MF
o povezanosti pravnih lica 

(postavljeno 12. maja 2014. godine)
Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje pod brojem 430-00-80-2014-04 od 24.04.2014. godine u vezi sa primenom odredbi člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica kojima su uređeni definicija i kriterijumi za utvrđivanje povezanih lica sa poreskim obveznikom. U nastavku prenosimo tekst mišljenja:
"Povodom zahteva za davanje mišljenja od 20.2.2014. godine, a u vezi sa primenom člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RSˮ, br. 25/01 ... 108/13 - u daljem tekstu: Zakon), obaveštavamo vas o sledećem:
U slučaju kada je osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica otac, a osnivač i 100% vlasnik drugog pravnog lica sin, između ta dva pravna lica (obveznika poreza na dobit) ne postoji povezanost u smislu Zakona.
Međutim, transakcije između obveznika poreza na dobit (pravnog lica u vlasništvu oca) i sina vlasnika tog pravnog lica, odnosno transakcije između obveznika poreza na dobit (pravnog lica u vlasništvu sina) i oca vlasnika tog pravnog lica, smatraju se transakcijama između povezanih lica u skladu sa Zakonom.
* * *
U skladu sa članom 59. stav 1. Zakona, transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima. Saglasno stavu 2. istog člana Zakona, licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.
Prema stavu 3. istog člana Zakona, u slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% akcija ili udela smatra se da postoji mogućnost kontrole nad obveznikom. Mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke postoji, pored slučaja predviđenog u stavu 3. ovog člana i kada lice posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% glasova u obveznikovim organima upravljanja (član 59. stav 4 Zakona).
Saglasno stavu 5. istog člana Zakona, licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod obveznika, ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na način predviđen u st. 3. i 4. ovog člana. Prema stavu 6. istog člana Zakona, licima povezanim sa obveznikom smatraju se bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga, lica koje je sa obveznikom povezano na način predviđen u st. 3. i 4. ovog člana."
Imajući u vidu navedeno mišljenje u svim situacijama kada je osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica otac, a osnivač i 100% vlasnik drugog pravnog lica sin, ta dva pravna lica (obveznika poreza na dobit) NE smatraju se povezanim licima za poreske potrebe, i nezavisno od toga da li između njih u toku posmatrane godine postoje transakcije i u kojoj vrednosti, NE postoji obaveza izrade studije (dokumentacije) o transfernim cenama, unošenja podataka u poreski bilans, niti korekcije osnovice poreza na dobit.
Navedena konstatacija, da se NE radi o povezanim pravnim licima, važi i u drugim slučajevima postojanja krvnih (porodičnih, odnosno rodbinskih) veza i bračnih (vanbračnih) veza između osnivača različitih pravnih lica (obveznika poreza na dobit), poput, recimo dva brata, brata i sestre, majke i ćerke, supruge i supruga, dede i unuka i u ostalim sličnim situacijama, gde se jedno fizičko lice pojavljuje kao osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica, a drugo fizičko lice kao osnivač i 100% vlasnik drugog pravnog lica.
Isto tako, da se NE radi o povezanim pravnim licima, važi i u situacijama kada se pomenuta fizička lica javljaju i kao i osnivači pravnih lica sa manjim procentom vlasništva od 100% (recimo, otac i majka su vlasnici jednog pravnog lica sa po 50% kapitala, a njihov jedan sin i tri ćerke su vlasnici sa po 25% drugog pravnog lica).
Izvor: sajt privsav.rs
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 9. maja 2014. godine)
08.05.2014 - Kovačević: Dugovanja oko 100 milijardi dinara

Direktorka Poreske uprave Srbije Ljiljana Kovačević izjavila je danas da svi građani, pravna i fizička lica u Srbiji, duguju oko 100 milijardi dinara.
Kovačević je, gostujući u Jutarnjem programu TV Pink, rekla da za naplatu tog duga ne postoje nikakve zakonske smetnje, jer su to obveznici koji nisu ni u jednom od oblika restrukturiranja, likvidacije ili stečaja. Ona je istakla da je u prethodnom periodu preduzeto niz mera kako bi se olakšalo poreskim dužnicama da izmire obaveze.
Direktorka Poreske uprave je rekla da manji deo poreskih obveznika ne želi da plati dugovanja, zbog čega su preduzete mere prinudne naplate. Ona je objasnila da uvek postoji mogućnost podnošenja zahteva za reprogramiranje duga i da je taj rok produžen sa 12 na maksimalno 24 meseca.
Kovačević je istakla da se i estradni umetnici kontrolišu kao poreski obveznici na isti način kao i lekari, pekari, advokati i da su iste mere naplate. Govoreći o zakonskoj regulativi, Kovačević je istakla da očekuje otklanjanje pojedinih nedostataka, jer je želja da oporezivanje bude ravnopravno, realno i za sve isto.
Pogledajte i video.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Postavili smo
besplatan obrazac PPDG-2R
u Excelu, za članove URIPS-a 

(postavljeno 8. maja 2014)
Postojećoj aplikaciji za obrazac PPDG-5 pridodali smo i obrazac PPDG-2R koji su izrađeni u Excelu, za članove URIPS-a otvoreni za popunjavanje i štampanje. Na stranici Obrasci besplatno možete pronaći link.
Obrada: Jovan Šukara
 


Obrazac PPDG-5 za 2013. godinu
i novopropisani Obrazac PPDG-2R

(postavljeno 7. maja, modifikovano 8. maja 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS", broj 49/14 od 6. maja 2014. godine objavljen je Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju (u daljem tekstu: Pravilnik), koji je stupio na snagu 7. maja 2014. godine.
Pravilnikom su propisani novi obrasci poreskih prijava za utvrđivanje:
1. poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem - Obrazac PPDG-1R;
2. godišnjeg poreza na dohodak građana - Obrazac PPDG-2R.
Prema članu 5. Pravilnika:
• počev od dana stupanja na snagu Pravilnika, poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem podnosi se na Obrascu PPDG-1R (obrazac propisan Pravilnikom), umesto na Obrascu PPDG-1P iz Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10, 23/10 - ispravka, 8/11, 74/13, 24/14 i 27/14 - ispravka);
• poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podnosi se na Obrascu PPDG-2R (obrazac propisan Pravilnikom) počev za 2014. godinu;
• izuzetno, poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. obveznika koji je ostvario prihod od samostalne delatnosti podnosi se na PPDG-2R (obrazac propisan Pravilnikom).
Dakle:
1. poresku prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu na novom Obrascu PPDG-2R podnose samo obveznici godišnjeg poreza čiji dohodak za oporezivanje u 2013. godini uključuje i prihode od samostalne delatnosti,
2. ostali obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana za 2013. godinu (obveznici koji nisu ostvarili prihod od samostalne delatnosti) poresku prijavu podnose na starom Obrascu PPDG-5.
Obrasci:
• novim Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju ("Sl. glasnik RS", br. 49/14): Obrazac PPDG-1R i PPDG-2R, i
• Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10, 23/10 - dr. propis, 8/11, 74/13, 24/14, 27/14 - ispravka): Obrasci PPDG-1P, PPDG-1S, PPDG-3, PPDG-4 i PPDG-5. 
Skrećemo pažnju na to da je novim Pravilnikom u Obrascu PPDG-2R propisano polje (red­ni broj 3.11.) u koje se uno­si iz­nos so­ci­jal­nih do­pri­no­sa za ko­je je ob­ve­znik iz­vr­šio po­vra­ćaj u to­ku 2013. go­di­ne, ne­za­vi­sno od to­ga za ko­ju go­di­nu je iz­vr­šen po­vra­ćaj do­pri­no­sa, a da u obrascu PPDG-5 ne postoji odgovarajući redni broj na koji bi se uneo ovaj podatak. Preporučujemo da se u polje za napomene unese informacija (obaveštenje) o tome da im je u toku 2013. godine izvršen povraćaj socijalnih doprinosa i da uz poresku prijavu prilože fotokopiju rešenja o utvrđenom pravu za povraćaj, uz obrazloženje da nije propisano gde se u poresku prijavu na Obrascu PPDG-5 unosi ovaj iznos. Na taj način, obveznici ispunjavaju svoju obavezu da prijave ostvareni prihod u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, iako u poreskoj prijavi ne postoji odgovarajuća pozicija.
Podsećamo na to da Poreska uprava takođe poseduje podatke o vraćenim doprinosima, a da se konačna poreska obaveza inače utvrđuje rešenjem, tako da će Poreska uprava svakako utvrditi poresku obavezu, uzimajući u obzir i iznos vraćenih doprinosa. Pri tome, ako se iznos vraćenih socijalnih doprinosa ne prijavi, postoji mogućnost da Poreska uprava utvrdi kaznu za poreski prekršaj davanja netačnih podataka u poreskoj prijavi.
Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu je 15. maj 2014. godine.
Napominjemo da je u časopisu "Privredni savetnik" broj 9/2014 pogrešno navedeno da se na redni broj 3.9.2. unosi podatak o plaćenom porezu i doprinosima na teret primaoca prihoda, a na osnovu potvrde nadležnog organa druge države. Ispravno je da se na tom rednom broju unosi podatak o plaćenom porezu. Dakle, eventualno plaćeni doprinosi u drugoj državi ne uračunavaju se na ovom, ali ni na bilo kojem drugom rednom broju obrasca, kako je to i pripisano Zakom, Pravilnikom, a i samim obrascem.     
Izvor: sajt cekos.rs, privsav.rs


Mišljenja MF su
obavezujuća za PURS

(postavljeno 7. maja, modifikovano 8. maja 2014. godine)
Vrlo često se dešava da tumačenja pojedinih zakonskih akata izazivaju dosta nedoumica. Prema zakonima koji regulišu rad Narodne skupštine, tumačenja po osnovu donetih zakona može davati samo Skupština. Pošto ona to uglavnom ne čini, službena mišljenja i tumačenja daju ministarstva, koja se isto ograđuju stavom da u slučaju da se oštećena strana ne slaže sa istim, tumačenje po konkretnom slučaju, ukoliko se radi o zakonu, daje samo Narodna skupština.
Posmatrajući zadnjih desetak godina, najviše službenih tumačenja i mišljenja odnosilo se na finansijske, carinske i poreske propise i analogno tome najviše objašnjenja se tražilo od ministarstva finansija. U praksi se dešavalo da i Poreska uprava daje nekim svojim tumačenjima razna objašnjenja i koristi ih kao mišljenja u nekim spornim slučajevima. Ovo je izazivalo dosta nesporazuma, posebno onih koji su se smatrali oštećenim. Da bi se rasčistili i ovi problemi i da bi se pomoglo onima koji su imali potrebe za mišljenjima, stavom 3. i 4. člana 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, ..., 108/2013) propisano je:
"(3) U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave.
(4) Akti iz stava 3. ovog člana objavljuju se na internet stranama ministarstva nadležnog za poslove finansija i Poreske uprave." 
Ova zakonska odredba stupila je na snagu 31.05.2013. godine. 
Izvor: sajt rpk-subotica.org.rs 


Objava god. finansijskih izveštaja
za privredna društva, ustanove,
preduzetnike i druga pravna lica

(postavljeno 6. maja 2014. godine)
Agencija za privredne registre obaveštava sve zainteresovane korisnike da su se, nakon završetka preliminarne obrade, stekli uslovi za objavu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu za privredna društva, ustanove, preduzetnike i druga pravna lica.
Individualni podaci iz ispravnih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za navedene grupe pravnih lica dostupni su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet, link Objavljivanje finansijskih izveštaja, a pretraga se vrši unošenjem matičnog broja određenog pravnog lica.
Informacije o početku pružanja usluga iz tih izveštaja biće naknadno objavljene.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

Sistematski pregledi radnika
(postavljeno 5. maja 2014. godine)
Od više privrednih subjekata smo dobili pitanje da li poslodavci mogu da plaćaju lekarske preglede radnika, a da taj trošak nema tretman ličnog primanja. Upitom koji smo dostavili određenim institucijama dobili smo odgovor da kada poslodavac, u cilju pružanja redovne zdravstvene zaštite (tzv. sistematskih pregleda) pod jednakim uslovima svim svojim zaposlenima, radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja u funkciji obavljanja poslova radnog mesta na koje su raspoređeni zaposleni, a saglasno opštem aktu poslodavca, na svoj teret obezbeđuje sredstva i vrši plaćanje direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, uključujući i kada poslodavac iz sopstvenih sredstava vrši plaćanje za prevenciju radne invalidnosti i rehabilitaciju zaposlenih, za zaposlene koji obavljaju poslove sa povećanim rizikom, takvo davanje ne predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Mišljenja smo, da u vremenu kada se zdravlju ne posvećuje dovoljno pažnje, jedno ovakvo tumačenje, koje inače zastupa i Ministarstvo finansija, dobro će doći da se pod okriljem poslodavaca obave preventivni lekarski pregledi. U tom cilju, predlažemo vam da u svojim opštim aktima predvidite ovu mogućnost i koliko vam omogućavaju raspoloživa sredstva, sklopite ugovor sa nekom od zdravstvenih ustanova i pomognete zdravlju svojih zaposlenih. U prilogu je i pozitivno mišljenje Ministarstva finansija RS.
Integralni tekst preuzet 
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 

Ističe rok za dostavljanje
konsolidovanih finansijskih izveštaja

(postavljeno 28. aprila 2014. godine)
Agencija za privredne registre podseća da 30. aprila 2014. godine ističe rok do kojeg se mogu dostaviti konsolidovani finansijski izveštaji sa podacima o poslovanju ekonomskih celina za 2013. godinu u Republici Srbiji. U skladu sa odredbama čl. 27. Zakona o računovodstvu, obveznici sastavljanja i dostavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja su sva matična pravna lica koja imaju kontrolu nad jednim ili više zavisnih i podređenih pravnih lica u zemlji ili inostranstvu. Konsolidovani finansijski izveštaji za 2013. godinu sastavljaju se na obrascima propisanim podzakonskim aktima donetim u skladu sa važećim odredbama starog Zakona o računovodstvu i reviziji.
Kao i ranijih godina, obveznicima je omogućeno da konsolidovane finansijske izveštaje za 2013. godinu sastave i dostave primenom posebne aplikacije Agencije ili u pisanoj formi.
Aplikacija za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja može se preuzeti sa internet stranice Agencije, iz dela „Finansijski izveštaji i bonitet“ – Aplikacija za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2013. godinu. Finansijski izveštaj sastavljen primenom posebne aplikacije Agencije, dostavlja se najpre u elektronskoj formi (putem interneta na poseban web servis Agencije), a potom se odštampan primerak tog izveštaja, potpisan i overen u skladu sa propisima, dostavlja i poštom.
Uz konsolidovani finansijski izveštaj matično pravno lice dužno je da Agenciji dostavi i sledeću propratnu dokumentaciju:
- popunjen Zahtev za registraciju konsolidovanog finansijskog izveštaja – u originalu, potpisan i overen u skladu sa propisima;
- spisak zavisnih pravnih lica u zemlji i inostranstvu sa njihovim identifikacionim podacima (naziv, adresa i matični broj) sa stanjem na dan 31.12.2013. godine – ili kao zaseban dokument ili u okviru Napomena uz konsolidovani finansijski izveštaj; spisak koji se dostavi kao zaseban dokument mora biti u originalu, potpisan od strane zakonskog zastupnika i overen u skladu sa propisima;
- dokaz o uplati naknade propisane Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija; uplata se vrši na račun 840-29775845-87, a u pozivu na broj upisuje se 09 –matični broj matičnog pravnog lica.
Konsolidovani finansijski izveštaji dostavljaju se u vidu preporučene poštanske pošiljke na adresu: Agencija za privredne registre, Registar finansijskih izveštaja, Brankova 25, 11000 Beograd.
Osnovne informacije u vezi konsolidovanih finansijskih izveštaja za 2013. godinu, kao i praćenje toka prijema i obrade tih izveštaja obezbeđeno je na internet stranici Agencije, u delu „Finansijski izveštaji i bonitet“.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

Poljoprivrednici -
Obaveza vođenja poslovnih knjiga

(postavljeno 25. aprila 2014. godine)
Iako tema nije interesantna za sve privrednike Regiona, ipak njen značaj za vrlo brojnu populaciju koja se bavi poljoprivredom zahteva dodatna tumačenja. Naime, izmenama Zakona o prorezu na dohodak građana bitno je izmenjen način oporezivanja onih koji se bave poljoprivredom.
U poljoprivredi se pojavljuje termin „preduzetnik", a to znači da postoji i obaveza vođenja poslovnih knjiga. I dalje postoje nejasnoće, ko sve mora da vodi poslovne knjige. U nastavku ove informacije, ukoliko su vam potrebna detaljnija obrazloženja na ovu temu prilažemo mišljenje ministarstva finansija sa kojim se otklanja svaka dilema oko toga ko mora da vodi poslovne knjige.
Integralni tekst preuzet 
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 

Oštećenje menice
(postavljeno 24. aprila 2014. godine)
Pitanja vezana za ispravnost čuvanih dokumanata, posebno finansijskih, izazivaju pažnju posebno u situacijama kada dolazi do oštećenja istih. U više navrata pojedini privrednici pitali su šta je potrebno uraditi ukoliko dodje do oštećenja menice ili čeka; kakva je procedura s obzirom da se navedena dokumenta ili šalju na naplatu ili dalje koriste u platnom prometu. Konkretno, da li se menica koja je dostavljena kao sredstvo obezbedjenja plaćanja, a fizički je oštećena (izbušena bušilicom za papir), smatra ispravnom?
Materiju vezanu za poslovanje sa menicama reguliše Zakon o menici i na temu ove problematike, Ministarstvo finansija priložilo je svoje mišljenje. Ukoliko smatrate potrebnim da se se upoznate i sa ovim, ne čestim ali mogućim situacijama, u prilogu pogledajte mišljenje ministarstva.
Integralni tekst preuzet 
sa sajta rpk-subotica.org.rs
 

Rok za podnošenje PP PDV
prijave za obveznike za koje
je poreski period kalendarsko
tromesečje je 22. april 2014.

(postavljeno 17. aprila 2014. godine)
Prema članu 50. Zakona o PDV, obveznik za koga je poreski period kalendarsko tromesečje podnosi poresku prijavu na Obrascu PP PDV nadležnom poreskom organu u roku od 20 dana po isteku poreskog perioda, tačnije po isteku kalendarskog tromesečja.
Kako je za navedene obveznike poreski period istekao 31. marta 2014. godine, rok za podnošenje PDV prijave je 20. april 2014. godine.
Međutim, s obzirom na to da rok za podnošenje prijave 20. april 2014. godine pada u nedelju, rok za podnošenje PDV prijave se pomera za prvi naredni radni dan.
Uzimajući u obzir da se u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji praznuju neradno, između ostalog, i vaskršnji praznici kao verski praznici, i to počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa koji pada u ponedeljak 21. aprila 2014. godine, proizilazi da je rok za podnošenje PP PDV prijave za obveznike za koje je poreski period kalendarsko tromesečje - 22. april 2014. godine.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta praksa.rs
 

Od ponedeljka, 14. aprila,
izmenjeno radno vreme
Agencije "AKTIVA sistem"

(postavljeno 5. aprila, modifikovano 11. aprila, repozicionirano 14. aprila 2014. godine)
Od ponedeljka, 14. aprila 2014. godine, radno vreme Agencije "AKTIVA sistem" izgledaće ovako:

 
 

ponedeljak - petak

redovan rad

8.00 - 15.00

 

dežurstvo

7.00 - 8.00

 i

15.00 - 19.00

subotom, nedeljom i državnim praznikom ne radimo

U vreme redovnog rada, radnim danima - od ponedeljka do petka, u vremenu od 8.00 do 15.00 časova, Agencija radi punim kapacitetom, u Agenciji su svi referenti - svi stručni kadrovi, rade se svi poslovi sa svim klijentima.
U vreme dežurstva, radnim danom sat vremena pre početka redovnog rada Agencije, kao i u vremenu od 15.00 pa do 19.00 časova, u Agenciji se nalazi samo dežurna osoba i prvenstveno se obavljaju poslovi tipa dostavljanja ili preuzimanja dokumentacije sa obrade, predaja informacija i slično.
Subotom, nedeljom i državnim praznikom Agencija ne radi.

Obradio: Jovan Šukara
 

Rok za Obrazac PPDG-5
najkasnije do 15. maja 2014.

(postavljeno 12. marta, repozicionirano 14. aprila 2014. godine)
Godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su ostvarila dohodak veći od 2.185.488 dinara – Rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPDG-5 najkasnije do 15. maja 2014. godine.
Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje se i plaća u skladu sa odredbama čl. 87. - 89. Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 50/2011, 91/2011 - odluka US, 93/2012, 114/2012 - odluka US, 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013 , dalje: Zakon).
Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Službeni glasnik RS", br. 7/2004, 19/2007, 20/2010 i 23/2010 - ispr., 8/2011, 74/2013, 24/2014 i 27/2014 – ispr., dalje: Pravilnik) propisan je obrazac poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana Obrazac - PPDG-5.
Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti (za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi) i nerezidenti (za dohodak ostavaren na teritoriji Republike) koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2013. godini iznosi 728.496,00 dinara ("Službeni glasnik RS", broj 6/2014), tako da godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su u 2013. godini ostvarili ukupan dohodak veći od 2.185.488,00 dinara.
Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs 
 . . .

 

Ažurirali smo obrazac
Nalog za službeno putovanje u zemlji

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili modifikovanu verziju obrasca Nalog za službeno putovanje u zemlji.
Skidanje aplikacija vršite kombinacijom tastera Ctrl+S ili klikom na strelicu "nadole" u levom gornjem uglu stranice koja će se otvoriti nakon što aktivirate ponuđeni link.
Zahvaljujemo svim korisnicima koji nam ukazju na greške i propuste. To možete i dalje činiti slanjem imejl poruke na office@aktivasistem.com ili telefonski na 021 523 655, odnosno 063 105 61 83.    
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Mogućnost zamene finansijskih
izveštaja za 2013. godinu po
osnovu poreskog bilansa i
izveštaja o transfernim cenama

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Posle objavljivanja vesti o završetku preliminarne zbirne obrade godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu i rokovima do kojih je zamena finansijskih izveštaja moguća (17.04.2014. godine), značajan broj obveznika se obratio Agenciji za privredne registre sa pitanjem da li je moguće vršiti zamenu finansijskih izveštaja za 2013. godinu posle tog roka, u slučajevima kada je na osnovu izveštaja o transfernim cenama, podatke u poreskom bilansu neophodno iskazati u iznosima koji su različiti u odnosu na podatke iskazane u objavljenim finansijskim izveštajima. Ovo polazi od činjenice da je rok za izradu i dostavljanje poreske prijave i poreskog bilansa nadležnoj Poreskoj upravi 30.06.2014. godine.
S tim u vezi dajemo pojašnjenje iz objavljene vesti da je, saglasno propisima, zamena finansijskih izveštaja moguća i posle 17.04.2014. godine, ali samo na osnovu izveštaja revizora ili po nalogu nadležnog državnog organa. To u navedenom slučaju znači da je zamena finansijskog izveštaja za 2013. godinu moguća po osnovu poreskog bilansa i izveštaja o transfernim cenama, i po isteku navedenog roka, odnosno da se ona tretira kao zamena koja je direktna posledica postupka koji se vodi pred drugim državnim organom - Poreskom upravom.
Da bi ovakva zamena bila prihvaćena od strane Registra finansijskih izveštaja, neophodno je da obveznik tom registru dostavi:
• kompletan finansijski izveštaj izmenjene sadržine u odnosu na finansijski izveštaj objavljen u Registru;
• zahtev za zamenu finansijskog izveštaja;
• dokaz o uplati propisane naknade;
• overenu kopiju poreske prijave i poreskog bilansa koji su snadbeveni dokazom da su isti predati nadležnoj Poreskoj upravi.
Pored toga obveznik je dužan da u zahtevu za zamenu izričito navede razloge zbog kojih zahteva zamenu (da je na osnovu izveštaja o transfernim cenama sastavljen poreski bilans različite sadržine u odnosu na finansijski izveštaj i isti dostavljen nadležnoj Poreskoj upravi).
Ako su podaci sadržani u izmenjenim obrascima finansijkog izvešaja, uporedivi sa podacima iz poreskog bilansa, zamena finansijskog izveštaja će biti prihvaćena od strane Registra finansijsih izveštaja.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs
 

RZS objavio indeks
potrošačkih cena za mart 2014.

(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
Indeksi potrošačkih cena definišu se kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.
Cene ovih proizvoda i usluga u martu 2014. godine, u odnosu na februar iste godine, u proseku su niže za 0,3%. Potrošačke cene u martu 2014. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 2,3%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 1,2%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u martu 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći pad cena zabeležen je u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-0,8%), Komunikacije (-0,6%), Odeća i obuća i Rekreacija i kultura (za po -0,4%). Pad cena zabeležen je i u grupama Obrazovanje (-0,2%) i Transport (-0,1%). Cene su porasle u sledećim grupama: Restorani i hoteli (0,5%), Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,2%), Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po 0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Od januara 2011. godine Republički zavod za statistiku ne objavljuje podatke o indeksima cena na malo i indeksima troškova života, već samo podatke o indeksima potrošačkih cena i to po metodologiji koja je usklađena sa preporukama za obračun u Evropskoj uniji (harmonizovani indeks potrošačkih cena).
Indeksi potrošačkih cena su najvažniji kratkoročni indikator i osnova za donošenje odluka u oblasti ekonomije i finansija. Od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Osim toga koriste se i kao deflator u nacionalnim računima i u prometu, za usklađivanje plata, penzija, socijalnih davanja, za prilagođavanje vrednosti u poslovnim i privatnim ugovorima i dr.
Indeksi potrošačkih cena (CPI by COICOP) se definišu kao mera prosečne promene cena fiksne korpe roba i usluga koje domaćinstva kupuju u cilju zadovoljenja svojih potreba. Kupovina polovne robe, primanja u naturi, životno osiguranje i pokloni nisu uključeni u listu. Takođe, nisu uključeni imputirana renta, izdaci za investicije (stanovi, zemljište i dr.) i izdaci za igre na sreću.
Podaci o potrošačkim cenama se publikuju 12-tog u mesecu za prethodni mesec.
Pročitajte integralni tekst
saopštenja na sajtu RZS 
 . . .
Pregled kretanja indeksa
potrošačkih cena u ranijim periodima
pronađite na stranici Poslovni savetnik, priručnik  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 11. aprila 2014. godine)
11.04.2014. - Otežana naplata poreza

Naplata poreza je otežana jer poreski obveznici sa velikim dugovanjima imaju velike obaveze i prema bankama, zbog kredita za razvoj proizvodnje, rekla je za RTS drektorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević. Realno možemo da naplatimo, uključujući pravna lica i preduzetnike, 100 milijardi, kaže Kovačevićeva.
Poreska uprava objavila je još jedan spisak najvećih dužnika. Ukupan dug za poreze je skoro 60 milijardi dinara, odnosno više od pola milijarde evra. Na spisku su 482 aktivne firme, od kojih prva na listi, "Zastava oružje", za neplaćene poreze i doprinose državi duguje 6,7 milijardi dinara.
Objavljeni spisak pokazao je da država sama sebi duguje jer se među onima koji nisu platili porez nalaze i državne firme i ministarstva zdravlja i spoljnih poslova.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, direktorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević rekla je da je uočeno da način na koji objavljuju spiskove nije dobar.
"Ne kažemo da nećemo i dalje objavljivati spiskove dužnika, to nam je zakonska obaveza, ali ćemo malo promeniti podatke koje dostavljamo, odnosno dopunićemo podatke", kaže Kovačevićeva. To će biti urađeno na taj način što ćemo osim podataka o samom poreskom obvezniku i dugu koji on ima u trenutku kada se spisak objavljuje, staviti podatke koji se odnose na starost tog duga, na mere koje Poreska uprava preduzima i možda još neke podatke koji će ukazati na to da Poreska uprava nešto radi kao i sam poreski obveznik, objašnjava Kovačevićeva.
"Ministarstva zdravlja i spoljnih poslova pa i drugi poreski obveznici došli su u situaciju da se nađu na spisku dužnika samo zato što su tog dana imali evidentirani dug. Kod tih ministarstava radi se o tome da se usaglašavaju njihova stanja i nakon završetka postupka pokazaće se najverovatnije da ne duguju", rekla je direktorka Poreske uprave.
Objašnjavajući o čemu se radi, ona kaže da su podnosili mnogo prijava, radi se o porezima na zarade i druga primanja, dovoljno je bilo da se pogreši šifra opštine, jedan od 205 računa da se unese pogrešno, to beleži poresko knjigovodstvo.
Međutim, nema greške kada je reč o dugovanju "Zastava oružju" i "Simpu", gde dug raste i pored nulte tolerancije za neplaćanje poreza.
"Nulta tolerancija za neplaćanje poreza znači primenu zakona, nije to ništa novo. Dug u jednom delu raste zbog kamata koje se obračunavaju na dug, zatim rešenjima Poreske uprave nakon kontrole utvrđujemo nepravilnosti, koje se beleže. Jedan broj obveznika je izgubio status mirovanja", kaže Kovačevićeva.
Govoreći o tome koliko je realno da se naplati dug, ona kaže da je dug promenljiva kategorija.
"Realno koliko možemo da naplatimo ako gledamo i pravna lica i preduzetnike to je 100 milijardi, ali se postavlja pitanje u kojem roku. Jedan deo tih dugova je odložen u skladu sa zakonom na 24 meseca, jedan deo duga je u nekom drugom režimu odlaganja zato što se vode sudski postupci", kaže Kovačevićeva.
Prema njenim rečima, jako je otežana naplata jer poreski obveznici sa velikim dugovanjima imaju velike obaveze i prema bankama, zbog kredita koje su uzimali za razvoj proizvodnje.
Istakla je da Poreskoj upravi u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza pomaže objedinjena naplata koja je počela pre mesec i po dana.
Kovačevićeva kaže da od 1. marta nemaju toliko prijava, nemaju toliko mogućnosti da pogreše, kao što se dešavalo do tada.
"Ostalo nam je da sredimo stanja koja smo imali pre 1. marta što se tiče poreza i doprinosa na zarade, ali od 1. jula Poreska uprava uvodi elektronsku komunikaciju sa pravnim licima i preduzetnicima, što znači da su na kraju naši postupci ti koji će omogućiti poreskim obveznicima, osim poreza na dobit, PDV-a i akcize da podnose na isti način kao što to rade sada sa objedinjenom naplatom", objasnila je Kovačevićeva. Prema rečima Ljiljane Kovačević, na taj način smanjiće se izbegavanje poreza.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave

 

Ažurirali smo obrazac
PPDG-1S i aplikaciju za izradu 
završnih računa preduzetnika

(postavljeno 7. aprila, modifikovano 9. aprila 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija za izradu završnih računa da smo na stranici Obrasci besplatno postavili modifikovanu verziju aplikacije za završne račune preduzetnika. Ovaj put smo detaljnije obradili slučaj otpočinjanja obavljanja delatnosti.
Skidanje aplikacija vršite kombinacijom tastera Ctrl+S ili klikom na strelicu "nadole" u levom gornjem uglu stranice koja će se otvoriti nakon što aktivirate ponuđeni link.
Zahvaljujemo svim korisnicima koji nam ukazju na greške i propuste. To možete i dalje činiti slanjem imejl poruke na office@aktivasistem.com ili telefonski na 021 523 655, odnosno 063 105 61 83.    
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Iz struke - o struci:
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

(postavljeno 9. aprila 2014. godine)
Zasnivanje radnog odnosa, tj. zaključivanje ugovora o radu normativno je regulisano Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05 - u daljem tekstu: Zakon) i drugim propisima iz oblasti radnog prava. Da bi poslodavac zaključio ugovor o radu sa fizičkim licem, neophodno je da to lice ispunjava uslove koji su propisani zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova definišu se organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme, kao i posebni uslovi za rad na tim poslovima. Obavezu donošenja pravilnika imaju svi poslodavci sa pet ili više zaposlenih. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova donosi direktor preduzeća, odnosno preduzetnik.
Radni odnos može da se zasnuje, prema članu 24. Zakona, sa licem koje ima najmanje 15 godina i ispunjava uslove za rad propisane zakonom i pravilnikom.
Sa licima licima mlađim od 18 godina, radni odnos se može zasnovati samo uz pismenu saglasnost roditelja, usvojitelja ili hranitelja, pod uslovom da taj rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje navedenog lica, odnosno da takav rad nije zabranjen zakonom, te na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je navedeno lice sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da navedeni poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Na osnovu navedenog proističe da su lica mlađa od 18 godina dužna da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostave lekarsko uverenje.
Prilikom zasnivanja radnog odnosa, fizička lica (kandidati) dužna su da dostave poslodavcu isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasnivaju radni odnos, utvrđenih pravilnikom. Poslodavac ne može da zahteva od fizičkog lica podatke o porodičnom, bračnom statusu, planiranju porodice, odnosno ne može da zahteva dokaze koji nisu od značaja za obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos. Takođe, poslodavac ne može da uslovaljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ukoliko nije reč o poslovima kod kojih postoji povećan rizik za zdravlje žene i deteta.
Fizička lica prilikom zasnivanja radnog odnosa nisu obavezna da poslodavcu, prema Zakonu, dostave lekarsko uverenje nadležnog zdravstvenog organa. Izuzetno, prema članu 82. Zakona, na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja može da radi samo lice koje pored uslova propisanih pravilnikom, ispunjava uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života. U skladu sa navedenim, poslodavac ima pravo da prilikom zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova sa povećanim rizikom po zdravlje, traži od lica lekarsko uverenje.
Radna mesta sa povećanim rizikom za koje poslodavci traže lekarska uverenja su:
• težak fizički rad,
• rad u buci,
• rad na velikim visinama i dubinama,
• rad sa izloženošću biološkim i hemijskim štetnostima,
• rad u uslovima povećanog psihofizičkog opterećenja,
• unutrašnji transport,
• čuvari sa oružjem i vatrogasci,
• upravljanje složenim sistemima, itd.
Akt o proceni rizika dužan je da donese svaki poslodavac koji ima najmanje jednog zaposlenog. Akt o proceni rizika sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu, kao i mere za otklanjanje i smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Za sva radna mesta, koja su aktom o proceni rizika definisana kao radna mesta sa povećanim rizikom, neophodno je izvršiti prethodni i periodični lekarski pregled.
Prema Pravilniku o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom, prethodni lekarski pregled vrši se radi utvrđivanja i ocenjivanja sposobnosti zaposlenog za rad na poslovima sa povećanim rizikom.
Prethodni lekarski pregled vrši se:
• pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• pre premeštanja zaposlenog na radno mesto sa povećanim rizikom,
• prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• ukoliko je zaposleni upućen na radno mesto sa povećanim rizikom, a imao je prekid u obavljanju poslova na tom radnom mestu duži od 12 meseci.
Pored prethodnog lekarskog pregleda na radnim mestim sa povećanim rizikom obavlja se i periodični lekarski pregled. Navedeni pregled obavlja se radi praćenja i ocenjivanja zdravstvenog stanja i sposobnosti zaposlenog za obavljanje poslova sa povećanim rizikom.
Poslodavac upućuje zaposlenog na periodični lekarski pregled:
• nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu,
• posle bolesti ili povrede koje nisu u vezi sa radom ukoliko postoji sumnja na smanjenu radnu sposobnost.
Prethodni i periodični lekarski pregled zaposlenog obuhvata:
• opšti pregled – bez obzira na vrstu rizika i uslove na radnom mestu sa povećanim rizikom,
• specifični pregled – u zavisnosti od rizika i zdravstvenih uslova koje zaposleni mora ispunjavati na određenom radnom mestu.
Navedene lekarske preglede zaposlenih obavlja služba medicine rada, tj. služba kojoj je poslodavac poverio poslove zaštite zdravlja zaposlenih. Služba medicine rada u roku od 15 dana od obavljenog lekarskog pregleda dostavlja izveštaj o izvršenom lekarskom pregledu poslodavcu i zaposlenom.
Normama Zakona o radu koje regulišu zabranu diskriminacije ističe se da je zabranjena posredna i neposredna diskriminacija lica koje traži zaposlenje s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu, versku i političku pripadnost i sl. U slučaju diskriminacije, lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni mogu pred nadležnim sudom da pokrenu postupak za naknadu štete.
Važno je napomenuti da se diskriminacijom ne smatra pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao, kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da navedene karakteristike predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla. Odredbe zakona, ugovora o radu koje se odnose na posebnu pomoć i zaštitu određenih kategorija zaposlenih, a posebno one koje se odnose na zaštitu invalida, žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja ili hranitelja ne smatraju se diskriminacijom.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu i dužan je da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti na radu kako ne bi ugrozio sopstveno zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, shodno članu 80. Zakona. Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Takođe, zaposlenima je zabranjen prekovremeni rad, ukoliko takav rad može da dovede do pogoršanja njihovog zdravstvenog stanja. Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na zdravlje i bezbednost na radu.
Poslodavac je, pre zaključivanja ugovora, dužan da obavesti fizičko lice (kandidata), prema članu 27. Zakona, o poslu, uslovima rada, kao i o svim pravima i obavezama iz radnog odnosa. Kada se ispune svi zakonom, odnosno pravilnikom propisani uslovi, poslodavac i fizičko lice (kandidat) zaključuju ugovor o radu u pisanom obliku. Navedenim ugovorom definišu se sva prava i obaveze poslodavca i zaposlenog, radno vreme, vrsta posla, mesto rada, cena rada, itd. Ugovor o radu može biti na određeno ili neodređeno vreme, s tim da se ugovor u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra ugovorom o radu na neodređeno vreme.
Po zaključenju ugovora o radu, poslodavac je dužan da izvrši prijavu radnika na obavezno socijalno osiguranje. Prema Zakonu o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, rok za prijavu i odjavu radnika je 3 radna dana. Nakon sprovođenja prijave/odjave radnika, poslodavac je dužan da u roku od 15 dana od sprovođenja prijave/odjave dostavi zaposlenom Potvrdu o prijavi/odjavi na obavezno socijalno osiguranje, tj. dužan je da zaposlenom preda M-a obrazac.

Obrada: Jelena Kondić i Jovan Šukara

 

Poreski udar
na privrednike

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
Za poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara firmi „Monera” u Novom Sadu razrezan je godišnji porez od oko 25.000 evra. Direktor ove firme Nebojša Berak izračunao je da će preduzeće koje posluje u 100 kvadrata platiti porez od oko 1.000 evra, dok će za površinu od 500 kvadrata morati da izdvoji 11.000 evra.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, upozorava da će ovakav obračun dovesti do otpuštanja desetine hiljada radnika i zatvaranja firmi. On navodi da 85 odsto kompanija u Srbiji ima godišnje prihode manje od 50 miliona dinara, a 90 odsto kompanija do sedam miliona dinara.
Prema podacima Unije poslodavaca privrednicima u Beogradu i Novom Sadu porez na imovinu je deset puta veći, nego prošle godine, a u Valjevu četiri i po puta.
Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sami izračunavaju i do kraja marta dostave Poreskoj upravi. Date su im instrukcije – porez se određuje tako što se zakonom definisana stopa od 0,4 odsto pomnoži sa procenjenom vrednošću imovine. Oko 90 odsto lokalnih samouprava je iskoristilo pravo da to bude maksimalnih 0,4 odsto tržišne vrednosti.
– Problem je što procenu vrednosti imovine radi Poreska uprava, koja je za obračun u 2014. vrednost imovine uvećala od 30 do 100 odsto u odnosu na realnu cenu nepokretnosti, istakao je Rajić.
Zakonskim izmenama poreska osnovica za preduzeća je izjednačena sa fizičkim licima i ne računa se više po knjigovodstvenoj nego tržišnoj vrednosti, a ukinuta je mogućnost amortizacija, odnosno smanjenja poreza za stare objekte. Pojedine lokalne samouprave pribegle su podeli svoje teritorije na više zona nego do sada, tako da su oni koji su bili u drugoj zoni potpali pod prvu pa im je i po tom osnovu porastao porez.
Drugi, poput Valjeva, ceo grad su proglasili jednom zonom.
Dragoljub Krstić, pomoćnik gradonačelnika u tom gradu, priznaje da je do ovoga došlo do previranja u gradskoj skupštini.
– Nastojaćemo da promenimo gradsku odluku i ograničimo povećanje poreza na imovinu na 30 do 40 odsto u ovoj godini. U narednom periodu ćemo promeniti način zoniranja, jer ne želimo da radimo na štetu privrede i građana – kaže Krstić.
Međutim Mirjana Milutinović, načelnica odeljenja za poresku administraciju Paraćina, kaže da privrednici koji su do sada iskazivali fer tržišnu vrednost u poslovnim knjigama povećanje poreza neće osetiti. Ona navodi primer jedne firme iz tog grada koja je prošle godine iskazala porez 470.000 dinara, a ove godine je tu dažbinu obračunala na 442.000 dinara.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da su neki privrednici u prošlosti plaćali dosta niske poreze na imovinu, jer je poreska osnovica bila potcenjena. U nekim slučajevima knjigovodstvena vrednost imovine, koja je ujedno bila i poreska osnovica, iznosila je samo tri do pet odsto njene vrednosti. Prelazak na tržišnu vrednost doveo je do povećanja poreza za čak 20 do 30 puta.
– U ovakvim slučajevima nije realno da se u toku jedne godina pređe na naplatu poreza po tržišnoj vrednosti imovine. Ministarstvo finansija moglo bi da preporuči ili čak i propiše koliko maksimalno u toku jedne godine može da iznosi povećanje poreza na imovinu, kao što je na primer Beograd učinio kada je odredio da uvećanje ne može biti veće od 80 odsto – predlaže Arsić.
On kaže da je ideja zakonodavca bila da objedini porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u jedan porez koji bi bio pravičniji, bolje usklađen sa tržišnom vrednošću imovine i jednostavniji za plaćanje. Stoga visina poreza na imovinu u ovoj godini uvek treba da se poredi za zbirom poreza na imovinu i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a ne samo sa porezom na imovinu u prošloj godini.
Zakonsko rešenje je prema njegovom mišljenju dobro jer je naknada za uređenje građevinskog zemljišta u prošlosti često proizvoljno određivana, a poreska osnovica za porez na imovinu, naročito u slučaju pravnih lica, bila je potcenjena.
Problemi sa primenom jedinstvenog poreza na imovinu ukazuju na jedan opštiji problem, a to je nesposobnost lokalnih samouprava da samostalno kreiraju i sprovode poresku politiku. Ovo je važno imati u vidu pri sprovođenju politike decentralizacije u budućnosti, kaže Arsić
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: Novosti
 

U prvom kvartalu
porastao broj privrednih subjekata

(postavljeno 7. aprila 2014. godine)
U prvom tromesečju ove godine, osnovano je 2196 privrednih društava, a obrisano 556 privrednih društava iz Registra privrednih subjekata. U prvom kvartalu ove godine, osnovano je za 8,4 odsto manje, a obrisano za 21,7 odsto manje privrednih društava nego u istom periodu prošle godine.
Takođe, u APR-u je osnovano i 7268 preduzetnika, a iz registra ih je izbrisano 5052, od čega je 495 radnji obrisano na osnovu odluke Narodne banke Srbije (NBS) donete po zakonu o privrednim društvima, zbog dugoročne blokade poslovnih računa preduzetnika.
U odnosu na prvo tromesečje prošle godine, u 2014. je osnovano za 13,4 odsto manje preduzetnika nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, u prvom kvartalu ove godine obrisano je skoro duplo manje (86,4 odsto) preduzetnika nego u istom periodu 2013. godine.
Na početku aprila registrovano je ukupno 112233 aktivnih privrednih društava i 215437 preduzetnika; u procesu likvidacije vodilo se 7237 privrednih društava, dok se 2094 privrednih društava vodilo u stečajnom postupku.
U ukupnom broju aktivnih privrednih subjekata, registrovanih na teritoriji Republike Srbije, marta je zabeleženo povećanje od 457 privrednih društava i 1140 preduzetnika u odnosu na februar 2014. Marta je zabeleženo 169 društava više u postupku likvidacije i za 27 društava manje u stečajnom postupku u odnosu na februar ove godine.
Najviše osnovanih, ali i obrisanih privrednih društava bilo je registrovano za obavljanje delatnosti u nespecijalizovanim trgovinama na veliko i za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, dok je među obrisanima veći broj društava registrovanih za delatnost škola za vozače (23), što predstavlja novinu na ovoj listi.
Među novoosnovanim preduzetnicima, najviše je onih koji su se registrovali kao restorani, ugostiteljski objekti i kafići (1138 preduzetnika), a slede trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, frizerski i kozmetički saloni.
Među preduzetnicima koji su se izbrisali iz registra, na prvom mestu su trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, a potom slede radnje za održavanje i popravku motornih vozila, restorani, ugostiteljski objekti, kafići i barovi. Novinu na ovoj listi obrisanih predstavljaju delatnosti reklamnih agencija – njih 201 obrisano je u prvom kvartalu 2014. godine.
Tabele s podacima preuzmite u pdf formatu ovde.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Poreski tretman
reklamnog materijala

(postavljeno 3. aprila 2014. godine)
Poreski tretman besplatnog davanja dobara koja se smatraju reklamnim materijalom koje vrši obveznik PDV svojim kupcima ili budućim kupcima
Kada obveznik PDV, u svrhu reklame i propagande proizvodnog programa, svojim kupcima ili budućim kupcima besplatno daje dobra koja se smatraju reklamnim materijalom (dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika, a koja taj poreski obveznik besplatno daje različitim licima, pri čemu je pojedinačna tržišna vrednost dobra manja od 2.000 dinara, bez PDV), smatra se da nije izvršen promet dobara, što znači da po tom osnovu ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.
Reklamnim materijalom na osnovu Pravilnika o utvrdjivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrdjivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daljem tekstu:Pravilnik) smatraju se olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV (član 8. stav 2. Pravilnika).
Prema odredbi člana 9. Pravilnika, poklonom manje vrednosti, u smislu člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.
Odredbama člana 10. Pravilnika propisano je da ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti iz čl. 8. i 9. ovog pravilnika u poreskom periodu ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu, pri čemu se ukupnim prometom smatra promet dobara i usluga sa ili bez prava na odbitak prethodnog poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u koji se ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti, bez PDV.
Na temu poreskog tretmana reklamnog materijala postoji i Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413‐00‐00340/2013‐04 od 21.10.2013. god.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs


Informacija o mogućoj
zameni finansijskih
izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 2. aprila 2014. godine)
Imajući u vidu da se približava završetak preliminarne obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za sve grupe pravnih lica, kada će Agencija objaviti i datum do kojeg će biti moguća zamena tih izveštaja (za finansijske institucije već je objavljen datum - 3.april 2014), a uvažavajući sve veći broj zahteva korisnika za mogućnost zamene dostavljenih finansijskih izveštaja, ovim putem obaveštavamo sve ostale zainteresovane obveznike da, u skladu sa predviđenom procedurom, iskoriste tu mogućnost i što pre dostave zamenu redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2013. godinu.
Naime, zaključno sa 1. aprilom 2014. godine, od ukupno primljenih 153.000 finansijskih izveštaja u postupak obrade uključeno je 145.000, a potvrde o prijemu ispravnih finansijskih izveštaja poslate su za 131.000 obveznika. Za 14.000 obveznika poslata su obaveštenja o nedostacima u tim izveštajima, a ona su istovremeno objavljena na internet stranici Agencije, u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – link Pretraga finansijskih izveštaja za 2013, gde upitom po matičnom broju obveznici mogu pratiti tok prijema i obrade tih izveštaja, čime je obezbeđena potpuna transparentnost tog postupka.
Najveći broj, odnosno 89 odsto finansijskih izveštaja sastavljeno je i dostavljeno putem aplikacije Agencije (elektronska forma), a svega 11 odsto u pisanoj formi, što je u odnosu na finansijske izveštaje za 2012. godinu povećanje za 4 procentna poena.
Sve ostale informacije možete naći na internet stranici Agencije, u okviru Registra finansijkih izveštaja i boniteta.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

 

Novi uslovi za
ishodovanje zdravstvene knjižice

(postavljeno 2. aprila 2014. godine)
Republički fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za Južnobački okrug u Novom Sadu, od početka marta 2014. godine, prilikom ishodovanja zdravstvene knjižice zahteva da se priloži propisana dokumentacija i o tome daje pisano obaveštenje:
"Obaveštavaju se osiguranici Filijale za Južnobački okrug Novi Sad da su Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja Jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 54/10 i 124/12) propisani dokazi na osnovu kojih se utvrđuje svojstvo osiguranog lica odnosno na osnovu kojih se izdaje isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica, kartica zdravstvenoog osiguranja, potvrda).
Ako se zahtev za izdavanje isprava o zdravstvenom osiguranju podnosi na šalteru filijale/ispostave, navedeni podaci se dostavljaju u overenoj fotokopiji (mesna kancelarija, opština ili sud) odnosno u filijali koja ne mora da bude overena s tim da se uz fotokopiju prilažu i originali na uvid kako bi zaposleni u filijali odnosno ispostavi izvršili sravnjenje fotokopije dokumenta sa originalom.
Napominjemo da ako se zahtev za izdavanje isprava o zdravstvenom osiguranju podnosi na pisarnici filijale/ispostave odnosno putem pošte, navedeni dokazi se dostavljaju u overenoj fotokopiji (mesna kancelarija, opština ili sud)."
Obradio: Jovan Šukara

 

Besplatan Obrazac PEP
u Excelu, otvoren
za popunjavanje i štampanje

(postavljeno 31. marta 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili neznatno modifikovan Obrazac PEP - Ovlašćenje za upotrebu elektronskih servisa, urađen u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje.
Obradio: Jovan Šukara

Subvencije nezaposlenima za
samozapošljavanje u AP Vojvodini

(postavljeno 31. marta 2014. godine)
Javni poziv nezaposlenim licima za dodelu subvencije za samozapošljavanje u AP Vojvodini u 2014. godini
I Opis programa i visina sredstava
Javni poziv za dodelu subvencije za samozapošljavanje predstavlja osnov za dobijanje de minimis državne pomoći. Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja za AP Vojvodinu u 2014. godini, za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 300.000.000,00 dinara.
Subvencija za samozapošljavanje (daljem tekstu: Subvencija) dodeljuje se nezaposlenom licu u jednokratnom iznosu od 160.000,00 dinara, a u cilju obavljanja novoregistrovane delatnosti na teritoriji AP Vojvodine.
Ukoliko se više nezaposlenih lica udruži u skladu sa zakonom svako pojedinačno podnosi zahtev za samozapošljavanje i ostvarivanje prava na subvenciju od 160.000,00 dinara.
U toku trajanja Javnog poziva nezaposleno lice može samo jednom podneti zahtev za korišćenje subvencije.
II Uslovi i dokumentacija za podnođenje zahteva Uslovi za podnošenje zahteva
Pravo podnošenja zahteva za dodelu subvencije za samozapošljavanje se ostvaruje pod uslovom da je lice:
1. prijavljeno na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), na teritoriji AP Vojvodine, i
2. završilo obuku iz preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije.
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje ne može se ostvariti u sledećim slučajevima:
- za obavljanje delatnosti individualnog poljoprivrednog gazdinstva, zadruge i udruženja,
- za obavljanje delatnosti u oblasti eksploatacije uglja, taksi prevoza, menjačnica, kockanja i klađenja – šifre 02.0, 01.1, 01.2, 01.3, 01.4, 01.5, 01.6,035.14, 35.23, 49.32, 92.0 i 96.09;
- ukoliko je lice već ostvarilo pravo na isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje;
- ukoliko lice nije ispunilo raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi ili Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnosti polova.
Dokumentacija za podnošenje zahteva:
- zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu;
- dokaz o završenoj obuci, ukoliko nije završena u organizaciji Nacionalne službe.
Detalji javnog poziva.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta icr.rs

 

Kako postati
član "URIPS"-a

(postavljeno 21. marta, repozicionirano 25. marta 2014. godine)
Popunite pa odštampajte Prijavu za učlanjenje, potpišite ju, priložite kopiju lične karte i poštom pošaljite na adresu: Udruženje računovođa i poreskih savetnika "URIPS", 21000 Novi Sad, Pavla Papa 14/6, ili sve to skenirajte i pošaljite imejlom na: office@aktivasistem.com
Članarinu za 2014. godinu u iznosu od 900,00 dinara uplatite na tekući račun Udruženja broj 340-11004246-75 otvoren kod Erste bank ad Novi Sad.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Nove Preporuke FATF
(postavljeno 24. marta 2014. godine)
Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF) nezavisno je međuvladino telo koje razrađuje i promoviše politiku zaštite globalnog finansijskog sistema od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje. Preporuke FATF su priznate kao globalni standard u sprečavanju pranja novca (SPN) i finansiranja terorizma (FT). U februaru 2012. godine FATF je izdao nove revidirane preporuke a prevod ove publikacije na srpski jezik finansijski je podržala Evropska unija u okviru Projekta za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji (MOLI Srbija), na osnovu dozvole Sekretarijata FATF.
Integralni tekst
preuzet sa sajta apml.gov.rs 
 . . .

 

Od početka godine, osnovano
ali i obrisano manje privrednih
subjekata nego u istom periodu lane

(postavljeno 24. marta 2014. godine)
Od početka godine, osnovano je 1392, a obrisano 389 privrednih društava iz Registra privrednih subjekata. Za prva dva meseca, osnovano je za 8,4 odsto manje privrednih društava nego u istom periodu prošle godine. U toku januara i februara obrisano je za 13,1 odsto manje privrednih društava manje nego lane.
Prema pravnoj formi, 1360 društava osnovano je kao društvo sa ograničenom odgovornošću (doo), 11 ogranaka stranog pravnog lica, 9 zadruga, 6 predstavništava stranog pravnog lica, 4 javna preduzeća, 1 ortačko i 1 akcionarsko društvo.
U istom periodu osnovano je 4655 preduzetnika, a iz registra ih se izbrisalo 3597, od čega se 337 obrisalo na osnovu odluke NBS donete po zakonu o privrednim društvima zbog dugoročne blokade poslovnih računa. Za prva dva meseca, osnovano je za 11,7 odsto manje preduzetnika nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, za prva dva meseca ove godine obrisano je skoro duplo manje preduzetnika nego u istom periodu 2013. godine.
Najveći broj privrednih društava, obrisanih tokom prva dva meseca 2012. godine, obrisan je po službenoj dužnosti, na osnovu pravosnažnih sudskih rešenja o izvršenom postupku automatskog stečaja koji se primenjivao u tom periodu.
U APR-u je za prva dva meseca obrisano 337 preduzetnika po odluci NBS-a, a na osnovu odredbe zakona o privrednim društvima kojim je propisano da se preduzetnik briše iz registra ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine.
U Registru privrednih subjekata početkom marta bilo je registrovano 111776 privrednih društava i 214297 preduzetnika u statusu „aktivan“; u procesu likvidacije vodilo se 7068 privrednih društava, dok je 212 privrednih društava bilo u stečajnom postupku.
Integralni deo teksta
preuzet sa sajta apr.gov.rs 
 . . .

 

Besplatan Obrazac PPI-1
u Excelu, otvoren
za popunjavanje i štampanje

(postavljeno 21. marta 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili Obrazac PPI-1 Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu urađen u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Održana osnivačka skupština 
Udruženja računovođa i poreskih
savetnika "URIPS" Novi Sad

(postavljeno 20. marta 2014. godine)
Osnivačka skupština Udruženja računovođa i poreskih savetnika "URIPS" održana je 19. marta 2014. godine u prostorijama Agencije "AKTIVA sistem" u Novom Sadu, Pavla Papa broj 14.
Za predsednika udruženja izabran je Jovan Šukara.
Doneta je odluka da članarina za 2014. godinu iznosi 900 dinara.
U nastavku dajemo izvod iz usvojenog Statuta:
Udruženja računovođa i poreskih savetnika “URIPS” je dobrovoljno, strukovno, nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti računovodstva, finansija, računovodstvenog konsaltinga i poreskog savetovanja.
Ciljevi Udruženja su:
- organizovanje okruglih stolova, tribina i savetovanja: iz stuke, o struci i o položaju struke;
- organizacija stručnih predavanja i seminara, u skladu sa navedenim ciljevima;
- unapređenje i stručno uzdizanje računovodstvenih i finansijskih radnika;
- stručno obrazovanje računovodstvenih i finansijskih radnika;
- stalna profesionalna edukacija, a posebno edukacija mladih zaposlenih na računovodstvenim poslovima;
- objavljivanje informatora, brošura, biltena, stručnih radova i publikacija o radu udruženja, u skladu sa Zakonom;
- saradnja sa sličnim udruženjima;
- organizovanje sportskih, kulturno-umetničkih, zabavnih i sličnih druženja;
- sprovođenje humanitarnih aktivnosti;
- sprovodi i druge zadatke koji proilaze iz ciljeva udruženja i koji su u skladu sa Zakonom.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje naročito:
1. Prikuplja i obrađuje stručnu literaturu iz oblasti računovodstva i finansija;
2. Organizuje samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije u oblasti računovodstva i finansija;
3. Stvaranje uslova za rad i optimalan ekonomski položaj privrednih društava i preduzetnika za računovodstvo, po ugledu na razvijenu praksu zemalja Evrope i sveta;
4. Usklađivanje interesa članova udruženja, poslovno povezivanje i blagovremeno informisanje;
5. Organizovanje promotivnih aktivnosti za potrebe članova Udruženja;
6. Organizovanje sportskih, kulturno-umetničkih, zabavnih i sličnih druženja za potrebe članova Udruženja;
7. Sprovođenje humanitarnih aktivnosti među članovima udruženja i za širu društvenu zajednicu.
Član Udruženja može biti svako lice koje je zaposleno na poslovima računovodstveno – finansijske struke a i privremeno nazaposlena lica su po struci računovodstveno - finansijski obrazovana, koja prihvataju ciljeve Udruženja i Statut i podnese prijavu za učlanjenje Skupštini Udruženja.
Član Udruženja ima pravo da:
1) ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva Udruženja;
2) neposredno učestvuje u odlučivanju na Skupštini, kao i preko organa Udruženja;
3) bira i bude biran u organe Udruženja;
4) bude blagovremeno i potpuno informisan o radu i aktivnostima Udruženja.
Obradio: Jovan Šukara  . . .
 

Obrazac PP OD-O i dalje
se dostavlja za doprinose koje
privredno društvo plaća za osnivača

(postavljeno 19. marta 2014. godine)
Prema tumečenju Poreske uprave, doprinosi koje privredno društvo plaća za osnivača privrednog društva koji radi u privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, nisu obuhvaćeni objedinjenom naplatom, pa stoga privredno društvo ne podnosi poresku prijavu PPP PD. Za doprinose koje je privredno društvo platilo zaključno sa 28. februarom 2014. godine, privredno društvo je imalo obavezu dostavljanja poreske prijave PP OD-O (rok za podnošenje prijave bio je 5. mart 2014. godine), ali se postavilo pitanje koju poresku prijavu privredno društvo dostavlja Poreskoj upravi, posle 1. marta 2014. godine, nakon pune primene sistema objedinjene naplate.
Odredbama člana 22. stav 1. tač. 1) i 2) Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 74/13 i 118/13), propisano je da se za isplate prihoda na koje se plaća porez po odbitku i koji su obuhvaćeni ovim pravilnikom, a koje se vrše počev od 1. marta 2014. godine, podnosi poreska prijava PPP PD umesto dosadašnjih obrazaca zbirnih poreskih prijava - PP OPJ i PP OD. S obzirom na to da doprinosi koje privredno društvo plaća za osnivača koji radi u privrednom društvu nisu obuhvaćeni objedinjenom naplatom i za njih se ne podnosi poreska prijava PPP PD, sledi da se poreska prijva PP OD-O i dalje podnosi, jer ona nije stavljena van snage.
Prema tome, privredno društvo nastavlja da plaća doprinose za osnivača privrednog društva koji radi u privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, a za plaćene doprinose dostavlja poresku prijavu na obrascu PP OD-O, na isti način kao i pre pune primene sistema objedinjene naplate.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs 
 . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 13. marta 2014. godine)
12.03.2014 - Važno saopštenje - obuhvat pravila objedinjene naplate

Od 01. 03. 2014. godine pravila objedinjene naplate primenjuju se na:
1) sve isplate prihoda fizičkim licima na koje se obračunavaju porezi po odbitku koje se vrše od 01. 03. 2014. godine i
2) sve neizmirene i neprijavljene obaveze za porez po odbitku (u daljem tekstu: obaveze) koje su nastale (jer su isplaćeni neto prihodi fizičkim licima) pre 01. 03. 2014. godine. Sve uplate obaveza na koje se primenjuju pravila objedinjene naplate vrše se na jedinstveni račun za poreze po odbitku: 840 – 4848 – 37
Pravila koja su za obračun i plaćanje obaveza važila pre primene objedinjene naplate od 01. 03. 2014. primenjuju se na:
1) sve obaveze za koje su zaključno sa 28.02.2014. godine podnete odgovarajuće zbirne poreske prijave, nezavisno od toga da li su obaveze ili neto prihod fizičkim licima plaćeni ili ne i
2) sve obaveze koje su plaćene na izvršene isplate prihoda fizičkim licima zaključno sa 28. 02. 2014. godine, nezavisno da li su odgovarajuće zbirne poreske prijave podnete ili ne. Sve uplate obaveza na koje se ne primenjuju pravila objedinjene naplate vrše se na pojedinačne uplatne račune javnih prihoda na grupu računa 843.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Napomene u vezi sa
iskazivanjem podataka u
poreskoj prijavi za preduzetnike
(ispravka Obrasca PPDG-1S)
(postavljeno 11. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine, o čemu smo objavili vest 1. marta. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja i primenjuje se na utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu. Podsećamo na to da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa i poreske prijave za preduzetnike 17. mart 2014. godine (15. mart je subota).
U međuvremenu, u „Službenom glasniku RS“, broj 27/14, od 7. marta 2014. godine, objavljena je Ispravka Pravilnika, sa sledećom sadržinom:
„U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Službeni glasnik RS”, broj 24/14), u Obrascu PPDG-1S – Poreska prijava za akontaciono – konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od ____ do ____ 201__. godine, u delu 9.10. – Iznos poreza za povraćaj, umesto reči: „(r. br. 9.8. – 9.9)” treba da stoje reči: „(r. br. 9.8. – 9.7)”.“
Dakle, ispravljena je tehnička greška u Obrascu PPDG-1S, u delu koji se odnosi na iznos poreza za povraćaj. Ispravljeni obrazac može se preuzeti u nastavku.
Obrazac PPDG - 1S - Poreska prijava za preduzetnike koji porez utvrđuju samooporezivanjem U nastavku dajemo nekoliko napomena u vezi sa iskazivanjem podataka u poreskoj prijavi i plaćanjem poreza na prihode od samostalne delatnosti.
1. U delu 10. obrasca PPDG-1S ne iskazuju se podaci 
Obrazac PPDG-1S ima 13 delova (plus delove za priložene dokaze i napomene poreskog obveznika), a Pravilnikom je propisano u kojim delovima treba iskazati podatke, u zavisnosti od toga da li se preduzetnik opredelio za isplatu lične zarade (detaljnije u vesti od 1. marta).
Na osnovu delova za koje je Pravilnikom propisano da u njima treba iskazati odgovarajuće podatke, proizilazi da se u delu 10. Obrasca PPDG-1S podaci ne iskazuju, nezavisno od toga da li se preduzetnik opredelio za ličnu zaradu. Inače, ovaj deo namenjen je iskazivanju podataka o osnovici doprinosa i obračunatim doprinosima.
Napominjemo da se podaci u delu 10 neće iskazivati samo prilikom utvrđivanja poreza za 2013. godinu, a razlog zbog kojeg je propisano da se u ovom delu podaci ne iskazuju je taj što će osnovicu za doprinose i iznos doprinosa rešenjem utvrditi nadležni poreski organ.
2. Plaćanje poreza i utvrđivanje akontacije 
2.1. Preduzetnik koji se od 1. jula 2013. godine opredelio za ličnu zaradu
Preduzetnik koji se od 1. jula 2013. godine opredelio za isplatu lične zarade, sastavlja dva poreska bilansa i dve poreske prijave (za prvu i drugu polovinu 2013. godine). Konačan iznos poreza za period januar – jun biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, pa eventualnu razliku između obračunatog poreza i plaćenih akontacija za taj period, preduzetnik će platiti po donošenju rešenja od strane nadležnog poreskog organa. S druge strane, konačan iznos poreza za period jul – decembar utvrđuje se u skladu sa principom samooporezivanja u poreskoj prijavi. Eventualnu razliku između obračunatog poreza i plaćenih akontacija za taj period, preduzetnik će platiti najkasnije do podnošenja poreske prijave.
Kod preduzetnika koji sastavljaju dve poreske prijave, skrećemo pažnju i na to da iznos akontacije poreza za 2014. godinu iskazuju samo u poreskoj prijavi za period jul – decembar. U skladu sa tim, mesečni iznos akontacije utvrđuje se tako što se ukupan iznos akontacije (redni broj 11.5.) podeli sa šest (6), jer je to broj meseci poreskog perioda za koji je utvrđen porez u ovoj poreskoj prijavi.
2.2. Preduzetnik koji tokom 2013. godine nije isplaćivao ličnu zaradu
Preduzetnik koji tokom 2013. godine nije isplaćivao ličnu zaradu, sastavlja jedan poreski bilans i jednu poresku prijavu. Konačan iznos poreza za ceo poreski period (januar – decembar) biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, pa eventualnu razliku između obračunatog poreza i plaćenih akontacija za taj period, preduzetnik će platiti po donošenju rešenja od strane nadležnog poreskog organa.
Međutim, kod ovih preduzetnika nameće se pitanje utvrđivanja akontacije poreza za 2014. godinu, kao i doprinosa (za preduzetnike koji se ni od 1. januara 2014. godine nisu opredelili za ličnu zaradu).
Pravilnikom je propisano da svi preduzetnici utvrđuju iznos akontacije poreza u delu 11. Obrasca PPDG-1S. S druge strane, prema opštem pravilu iz člana 11. stav 7. Zakona o porezu na dohodak građana, do utvrđivanja konačno obračunatog poreza preduzetnik je dužan da plaća porez u visini mesečne akontacije za prethodni poreski period. S obzirom na to da će konačan iznos poreza utvrditi rešenjem nadležni poreski organ, u konkretnom slučaju ova odredba znači sledeće: do utvrđivanja konačno obračunatog poreza za 2013. godinu rešenjem nadležnog poreskog organa, preduzetnik je dužan da plaća porez u visini mesečne akontacije za 2012. godinu. Ako je ovo pravilo koje treba primenjivati (imajući u vidu da je propisano zakonom), pitanje je zbog čega je Pravilnikom propisano da se utvrđuje iznos akontacije poreza u delu 11. Obrasca PPDG-1S.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Popunjavanje
poreske prijave PPDG-1S
(postavljeno 7. marta 2014. godine)
Poreska prijava PPDG-1S propisana je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Sl. glasnik RS", br. 24/14). U postupku izrade ove prijave, kod pojedinih pretplatnika pojavile su se dileme.
Svi obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti (u nastavku: preduzetnici), koji vode poslovne knjige, imaju obavezu da, do 15. marta 2014. godine, nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave poreski bilans i poresku prijavu na novopropisanim obrascima PB-2 i PPDG-1S.
Preduzetnik, koji se nije opredelio za isplatu lične zarade od 1. jula 2013. godine, sastavlja i podnosi jednu poresku prijavu na obrascu PPDG-1S za konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za period od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, pri čemu popunjava delove poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11. i 13. Navedeni preduzetnik ne popunjava redni broj 10. Podaci o osnovici doprinosa i obračunatim doprinosima, jer je u 2013. godini plaćao doprinose po rešenju Poreske uprave i konačnu obavezu će platiti po rešenju.
Što se tiče poreza na prihod od samostalne delatnosti, preduzetnik, koji se nije opredelio da isplaćuje ličnu zaradu od 1. jula 2013. godine, takođe je plaćao po rešenju Poreske uprave, ali je dužan da popuni redni broj 9. Podaci od značaja za ostvarivanje poreskih podsticaja i poreskih kredita, s tim što ne vrši plaćanje utvrđene obaveze poreza, jer će konačnu obavezu poreza za 2013. godinu platiti po rešenju Poreske uprave.
Preduzetnik, koji se opredelio da od 1. jula 2013. godine isplaćuje ličnu zaradu, sastavlja i podnosi poresku prijavu posebno za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine, a posebno za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine. Navedeni preduzetnik poresku prijavu PPDG-1S popunjava na sledeći način:
- u poreskoj prijavi PPDG-1S za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine, popunjava delove 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9. i 13. (ne popunjava red. br. 10. i 11.);
- u poreskoj prijavi PPDG-1S za period od 1. jul do 31. decembar 2013. godine, popunjava delove 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11. u delu koji sadrži podatke o porezu i 13. (ne popunjava red. br. 10. i 11. u delu koji sadrži podatke o doprinosima).
Po pitanju plaćanja utvrđene obaveze poreza za 2013. godinu, evidentno je da po prvoj poreskoj prijavi za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine, preduzetnik nema obavezu plaćanja poreza (porez će platiti po rešenju Poreske uprave), ali je sporno da li po drugoj poreskoj prijavi za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine, preduzetnik ima obavezu plaćanja poreza utvrđenu pod rednim brojem 9.9. obrasca PPDG-1, jer je od 1. jula 2013. godine mogao da počne sa primenom samooporezivanja, o čemu bi nadležni poreski organ morao da izda zvanično saopštenje (o tome ćete biti blagovremeno obavešteni).
U vezi sa utvrđivanjem akontacija poreza i doprinosa, Pravilnikom je propisano da u poreskoj prijavi PPDG-1S, koju podnosi 15. marta 2014. godine:
1. preduzetnik, koji se nije opredelio za isplatu lične zarade počev od 1. januara 2014. godine, iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza i doprinosa za 2014. godinu (deo 11 PPDG-1S, red. br. 11.1 do 11.9);
2. preduzetnik, koji se opredelio za isplatu lične zarade od 1. januara 2014. godine, u obrascu PPDG-1S iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza za 2014. godinu (deo 11 PPDG-1S, red. br. 11.1. do 11.6.).
Izvor za tekst
preuzet sa sajta praksa.rs
  . . .
 

Izbor iz pitanja
i odgovora PURS
(postavljeno 5. marta, modifikovano 6. marta 2014. godine)
U nastavku navodimo izbor pitanja i odgovora objavljenih na sajtu PURS:
31) Kako od 01.03.2014. godine isplatiti prihode iskazane na zbirnim poreskim prijavama za porez i doprinose po odbitku, koje su podnete Poreskoj upravi pre 01.03.2014. godine, u slučaju kada neto prihod i/ili obračunati porez po tim prijavama nisu isplaćeni?
Budući da je za sve isplate neto prihoda na koje se plaćaju porezi po odbitku, kao i za plaćanje poreza po odbitku od 1. marta ove godine neophodno u nalog za plaćanje upisati broj odobrenja za plaćanje (u daljem tekstu: BOP) bez kojeg banka neće izvršiti nalog za plaćanje, postavlja se pitanje kako po zbirnim poreskim prijavama podnetim zaključno sa 28. 2. 2014. godine izvršiti plaćanje.
U ovom slučaju potrebno je da podnosilac zbirne prijave podnese zahtev mesno nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave da mu izda potvrdu da prihode pojedincima i/ili obaveze za porez po odbitku plati korišćenjem šifara plaćanja za koje se ne zahteva upisivanje BOP-a. U zahtevu navodi bar kod pod kojim su zbirne prijave zavedene u Poreskoj upravi i prilaže izjavu da po ovim prijavama nije isplatio neto prihod, odnosno porez po odbitku.
Poreska uprava o utvrđenom činjeničnom stanju sačinjava zapisnik o kancelarijskoj kontroli i ako činjenice potvrđuju navode iz zahteva izdaje potvrdu da se po konkretnim prijavama može platiti neto prihod, odnosno porez po odbitku korišćenjem šifara plaćanja koje ne zahtevaju BOP.
Plaćanje poreza po odbitku po zbirnim prijavama ne može se vršiti na jedinstven uplatni račun za poreze po odbitku, već neposredno na odgovarajuće pojedinačne uplatne račune javnih prihoda.
27) Da li postoje i koje su posledice isplate samo neto prihoda pre datuma plaćanja navedenog u PPP PD?
Da. Isplatom samo neto prihoda primaocima prihoda pre datuma plaćanja navedenog u PPP PD nastaje poreska obaveza za poreze po odbitku. Isplatilac prihoda u obavezi je da podnese izmenjenu PPP PD u kojoj u polje 1.3 – datum nastanka poreske obaveze upisuje dan isplate neto prihoda i u kojoj obračunava kamatu od dana nastanka poreske obaveze (dan isplate neto prihoda) do datuma plaćanja koji navodi u izmenjenoj prijavi.
Naime, članom 65. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da porez po odbitku dospeva za plaćanje na dan koji je u pojedinačnoj poreskoj prijavi naveden kao datum plaćanja ako je taj dan raniji od roka propisanog zakonom. Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisuju da obaveza za porez po odbitku (i doprinose) dospeva na dan plaćanja prihoda od kojih se ove obaveze odbijaju.
Dakle, pre datuma plaćanja bez posledica se mogu platiti istovremeno obaveze i neto prihod ili prvo obaveze a zatim neto prihod. Bilo koja ranija isplata neto prihoda bez pripadajućih obaveza povlači sa sobom plaćanje kamate za pripadajuće obaveze i to od datuma plaćanja neto prihoda do datuma plaćanja obaveza.
S druge strane, ako se obaveza ne plati do datuma plaćanja navedenog u PPP PD, kamata počinje da se obračunava dan posle datuma plaćanja nezavisno od isplate neto prihoda.
26) Da li su prelazne odredbe izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima koje su stupile na snagu 30. maja 2013. godine i dalje na snazi?
Da. Ovim izmenama je propisano da isplatioci koji su do dana početka primene ovih zakona isplatili deo zarade (plate, naknade zarade ili plate) obračunavaju i plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa propisima koji su važili pre 30. maja 2013. godine zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate. To znači da se i kod isplate konačne zarade za čiji prethodni su deo obaveze obračunate uz primenu poreske stope od 12% i stope PIO doprinosa na teret zaposlenog od 11%, primenjuju ove iste stope.
Imajući u vidu da ove prelazne odredbe stvaraju izuzetak od opšteg pravila da se na obračun obaveza primenjuju stope važeće na dan isplate neto prihoda, isplatioci prihoda koji ih primenjuju posle 1. 3. 2014. godine će zaradu (platu, naknadu zarade ili plate) označavati korišćenjem OVP 199.”
Ostala pitanja i odgovore možete pročitati ovde.  

Integralni tekst
preuzet sa sajta PURS
  . . .
 

Obrazac PPP-PD
(postavljeno 5. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 41. stav 12. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13), ministar finansija doneo je Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Sl. glasnik RS", br. 74/13 i 118/13), kojim je propisan obrazac PPP-PD Pojedinačna poreska prijava o obračunatim porezima i doprinosima [05.03.2014] 
Integralni tekst 
preuzet sa Poreske uprave
  . . .
 

Objavljen je pravilnik o
poreskoj prijavi za porez
na dobit pravnih lica i propisani
su novi obrasci PDP, PDN i PDO
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Nezavisno od toga što je kasno objavljen, pravilnik se primenjuju na utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2013. godinu.
Pravilnikom je propisan novi obrazac poreske prijave:
• Obrazac PDP - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica
Pravilnikom su propisani i sledeći obrasci:
• Obrazac PDN – Poreska prijava za nedobitne organizacije
• Obrazac PDO – Poreska prijava za ogranke nerezidentnih pravnih lica
Podsećamo na to da je, počev od 2013. godine, krajnji rok za predaju poreske prijave i poreskog bilansa za porez na dobit pravnih lica 180 dana od dana isteka poreskog perioda. Za obveznike kojima je poreski period bila kalendarska 2013. godina, krajnji rok je 29. jun 2014. godine.
1. Plaćanje mesečne akontacije poreza u skladu sa novom poreskom prijavom
S obzirom na to da je rok za predaju poreske prijave duži nego ranijih godina i da će poreski obveznici u različitim mesecima podnositi poreske prijave, treba imati u vidu pravilo koje se primenjuje u pogledu početka plaćanja mesečne akontacije u skladu sa poreskom prijavom.
Prema članu 67. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL), plaćanje mesečnih akontacija u skladu sa poreskom prijavom za 2013. godinu vrši se za mesec u kome je prijava podneta i to počev od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je prijava podneta. Inače, mesečna akontacija poreza na dobit plaća se do 15-og u mesecu za prethodni mesec.
Dakle, obveznik koji podnese poresku prijavu npr. u martu (bilo kog dana u tom mesecu), novi iznos akontacije koji je utvrdio u poreskoj prijavi za 2013. godinu prvi put plaća 15. aprila (akontacija za mart). Do tada, obveznik je dužan da plaća mesečnu akontaciju u iznosu koji odgovara mesečnoj akontaciji iz poslednjeg meseca prethodnog poreskog perioda.
U vezi sa utvrđivanjem akontacije poreza na dobit za 2014. godinu, napominjemo da je članom 67. ZPDPL, propisano da se iznos mesečne akontacije utvrđuje na osnovu oporezive dobiti koja ne sadrži kapitalne dobitke i gubitke (za razliku od prethodnih godina). Ovakan način utvrđivanja iznosa mesečne akontacije omogućen je novim obrascima poreskih prijava.
2. Ukinuta je obaveza dostavljanja dokaza o uplati razlike poreza
Prethodnih godina bila je propisana obaveza da se uz poresku prijavu podnese i dokaz o uplati razlike poreza između konačno utvrđene poreske obaveze i plaćenih akontacija. Ova obaveza bila je propisana članom 66. stav 3. ZPDPL. Međutim, izmenama ZPDPL iz maja 2013. godine, ova odredba je brisana.
Prema tome, obveznici nisu dužni da uz poresku prijavu dostavljaju dokaz o uplati razlike poreza. Podsećamo na to da je, počev od poreza na dobit za 2013. godinu, ukinuta i obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja uz poresku prijavu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Propisani su novi
obrasci poreskih prijava
za preduzetnike (PPDG-1P i PPDG-1S)
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/14, od 28. februara 2014. godine. Pravilnik je stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Nezavisno od toga što je kasno objavljen, pravilnik se primenjuju na utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu. Podsećamo na to da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa i poreske prijave za preduzetnike 15. mart 2014. godine.
Pravilnikom su propisane dve poreske prijave, i to:
Obrazac PPDG - 1P - Poreska prijava za paušalno oporezovane preduzetnike
Obrazac PPDG - 1S - Poreska prijava za preduzetnike koji porez utvrđuju samooporezivanjem
Prema tome, za razliku od prethodnog perioda kada je postojala samo jedna poreska prijava, sada će postojati dve posebne poreske prijave. Jedna za paušalno oporezovane preduzetnike, a druga za preduzetnike koji vode poslovne knjige (po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva) koji imaju status obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, na koje se porez plaća samooporezivanjem.
1. Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade (od 1. jula 2013.) sastavlja dve poreske prijave
Preduzetnik koji se opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade kao svoje mesečno lično primanje, za 2013. godinu ima obavezu da sastavi i podnese dve poreske prijave, i to:
• za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine (popunjavaju se delovi poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9 i 13);
• za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine (popunjavaju se delovi poreske prijave pod red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, polje pod rednim brojem 11. u delu koji sadrži podatke o porezu i polje pod rednim brojem 13.).
Propisivanje obaveze sastavljanja dve poreske prijave, odnosno dva poreska bilansa uslovljeno je činjenicom da su preduzetnici, koji su isplaćivali ličnu zaradu od 1. jula 2013. godine, već od tog datuma prešli na sistem samooporezivanja. U skladu sa tim, porez na dobit koja je ostvarena u prvih šest meseci 2013. godine biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, dok će porez na dobit ostvarenu u drugoj polovini te godine biti utvrđen u skladu sa principom samooporezivanja. Da bi ovakav način utvrđivanja poreza bio moguć, neophodno je da budu sastavljena dva poreska bilansa i dve poreske prijave. Podrazumeva se da prethodno treba utvrditi dobit po periodima, odnosno sastaviti dva bilansa uspeha.
Preduzetnik koji se nije opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade, sastavlja i podnosi jednu poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu, pri čemu popunjava delove poreske prijave označene red. br. 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 11 i 13.
Preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu lične zarade ni od 1. januara 2014. godine, u Obrascu PPDG-1S iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza i doprinosa. S druge strane, preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade počev od 1. januara 2014. godine, u poreskoj prijavi iskazuje podatke koji se odnose na akontaciju poreza za 2014. godinu. Razlika u načinu iskazivanja podataka u poreskoj prijavi uslovljena je činjenicom da preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade, doprinose plaća po osnovu lične zarade, a preduzetnik koji se nije opredelio za isplatu lične zarade, doprinose plaća na osnovu oporezive dobiti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Objavljen je novi obrazac
poreskog bilansa PB2 –
preduzetnici koji su se
opredelili za ličnu zaradu
sastavljaju dva poreska bilansa
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Ministar finansija doneo je novi Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti. Pravilnik je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 23/14, od 26. februara 2014. godine i stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja.
Nezavisno od toga što je kasno objavljen, Pravilnik se primenjuje na utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za 2013. godinu. Podsećamo na to da je krajnji rok za predaju poreskog bilansa i poreske prijave za preduzetnike 15. mart 2014. godine.
Pravilnikom su propisani sledeći novi obrasci:
• PB 2 - Poreski bilans preduzetnika,
• PK 2 - Poreski kredit za preduzetnike za ulaganja u osnovna sredstva,
• SU 1 - Srazmerni iznos ulaganja kod preduzetnika.
Napominjemo da pravilnik koji uređuje poresku prijavu za porez na prihode od samostalne delatnosti još uvek nije objavljen. Naime, očekuju se izmene i dopune tog pravilnika i propisivanje novog Obrasca PPDG-1.
1. Novi obrazac PB 2 - poreski bilans preduzetnika
Novi obrazac poreskog bilansa ima 57 pozicija (prethodni je imao 64). Struktura obrasca je slična ranije važećem obrascu, s tim da je propisan novi način iskazivanja podataka o prihodima i rashodima ostvarenim u transakcijama sa povezanim licima. Naime, preduzetnici imaju obavezu sastavljanja izveštaja o transfernim cenama u skladu sa pravilima koja su propisana za pravna lica.
Najvažnija izmena u novom obrascu je da će se u poreskom bilansu utvrđivati samo poreska osnovica, dok će se porez i umanjenje poreza po osnovu poreskih podsticaja iskazivati u poreskoj prijavi. Podsećamo na to da je prethodni Obrazac PB2 bio koncipiran tako da su u tom obrascu, pored poreske osnovice, bili sadržani i podaci o iznosu poreskih podsticaja, obračunati porez, uplaćene akontacije i iznos poreza za uplatu. Međutim, sada će se ti podaci iskazivati u poreskoj prijavi, što je koncept koji se već godinama primenjuje u slučaju pravnih lica.
Novi način iskazivanja podataka o transakcijama sa povezanim licima podrazumeva da se u odgovarajućim poljima iskazuju obračunati prihodi i rashodi po osnovu transfernih cena, ali se ne iskazuju obračunati prihodi i rashodi po tržišnim cenama, odnosno cenama „van dohvata ruke“ (što je bio slučaj sa prethodno važećim obrascem). Umesto toga, pod rednim brojem 46. Obrasca PB2, iskazuje se zbir konačnih korekcija prihoda i rashoda (uključujući i korekcije po osnovu datih i primljenih zajmova) po osnovu transakcija sa povezanim licima, koji je utvrđen u zaključku izveštaja o transfernim cenama.
2. Preduzetnik koji se opredelio za isplatu lične zarade ima obavezu da sastavi dva poreska bilansa
Prema članu 6. stav 2. Pravilnika, preduzetnik koji se opredelio da počev od 1. jula 2013. godine vrši isplatu lične zarade kao svoje mesečno lično primanje, saglasno članu 68. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS”, broj 47/13), sastavlja i podnosi dva posebna poreska bilansa, i to:
• za period od 1. januara do 30. juna 2013. godine i
• za period od 1. jula do 31. decembra 2013. godine.
Preduzetnici koji nisu od 1. jula 2013. godine isplaćivali ličnu zaradu, sastavljaju jedan poreski bilans za celu 2013. godinu i njima će porez biti utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa. Ovi preduzetnici prelaze na sistem samooporezivanja počev od 1. januara 2014. godine.
Propisivanje obaveze sastavljanja dva poreska bilansa uslovljeno je činjenicom da su preduzetnici, koji su isplaćivali ličnu zaradu od 1. jula 2013. godine, već od tog datuma prešli na sistem samooporezivanja. U skladu sa tim, porez na dobit koja je ostvarena u prvih šest meseci 2013. godine biće utvrđen rešenjem nadležnog poreskog organa, dok će porez na dobit ostvarenu u drugoj polovini te godine biti utvrđen u skladu sa principom samooporezivanja. Da bi ovakav način utvrđivanja poreza bio moguć, neophodno je da budu sastavljena dva poreska bilansa. Podrazumeva se da prethodno treba utvrditi dobit po periodima, odnosno sastaviti dva bilansa uspeha.
Napominjemo da je propisivanje obaveze sastavljanja dva poreska bilansa logično, imajući u vidu da je od 1. jula promenjen sistem oporezivanja. Međutim, nije logično da se tako nešto propisuje svega dve nedelje pre isteka roka za predaju poreskog bilansa i poreske prijave (koja tek treba da bude propisana).
U vezi sa ličnom zaradom, koja se evidentira kao rashod u bilansu uspeha, treba imati u vidu da se takav rashod priznaje u poreskom bilansu samo ako je lična zarada i isplaćena. Drugim rečima, obračunata, a neisplaćena lična zarada do kraja 2013. godine ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu za tu godinu (iznos se iskazuje na rednom broju 27. novog Obrasca PB2)
Skrećemo pažnju na to da, počev od poreskog bilansa za 2013. godinu, ne postoji obaveza da se nadležnom poreskom organu dostavlja finansijski izveštaj. Ova obaveza je ranijih godina bila propisana članom 93. Zakona o porezu na dohodak građana, ali je sada tim članom propisano da preduzetnik dostavlja samo poresku prijavu i poreski bilans, sa pratećim obrascima (PK2, PK3 i SU1, ako ih je popunjavao), kao i izveštaj o transfernim cenama (ukoliko postoji obaveza njegovog sastavljanja).
3. (Ne)priznavanje rashoda po osnovu plaćenih doprinosa za preduzetnika 
Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, izvršenim u maju 2013. godine, bila je brisana odredba člana 37a stav 1. tačka 3), koja je propisivala da se preduzetnicima u poreskom bilansu kao rashod priznaju obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje preduzetnika. Narednim izmenama tog zakona, koje su izvršene krajem 2013. godine, izvršena je dopuna člana 37a, kojom je propisano da se preduzetnicima u rashode u poreskom bilansu priznaju i obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti ako se preduzetnik nije opredelio za isplatu lične zarade, s tim da je prelaznom odredbom propisano da se ta odredba primenjuje od 1. januara 2014. godine.
Prethodno navedene odredbe (onako kako su napisane) znače da se plaćeni doprinosi ove kategorije preduzetnika (koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade) u periodu od 30. maja do 31. decembra 2013. godine ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu, a da se doprinosi plaćeni od 1. januara do 29. maja te godine priznaju kao rashod u poreskom bilansu. Ovakav poreski tretman je nelogičan i verovatno je nastao kao rezultat propusta zakonodavca (učinjenog prilikom izmena ZPDG u maju 2013. godine).
Međutim, skrećemo pažnju na to da novim Pravilnikom o poreskom bilansu preduzetnika, u Obrascu PB2 nije predviđeno polje u okviru kojeg bi bili iskazani doprinosi koji su plaćeni u periodu od 30. maja do 31. decembra (čime bi se povećala oporeziva dobit). Prema našem mišljenju, izostavljanje ovog polja podrazumeva da će se ukupno obračunati i plaćeni doprinosi preduzetnika za 2013. godinu priznavati kao rashod u poreskom bilansu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs
  . . .
 

Sastavljanje
Obrasca PB 2 i PPDG-1S
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
1. Preduzetnici oporezivi prihod od samostalne delatnosti za 2013. godinu, utvrđuju na novom Obrascu PB 2 koji je propisan Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 23/2014.) - rok za podnošenje 17. mart 2014.godine.
2. Poresku obavezu - konačnu za 2013. i akontativnu - primenom samooporezivanja za 2014. godinu, utvrđuju u novoj poreskoj prijavi - Obrascu PPDG-1S (Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana - "Službeni glasnik RS", br. 24/2014) - rok za podnošenje 17. mart 2014.godine.
Sastavljanje Obrasca PB 2 i PPDG-1S možete pogledati ovde.
3. Obveznici poreza na dobit konačnu poresku obavezu za 2013. kao i akontaciju za 2014. godinu iskazuju na novim obrascima i to: PDP, PDO i PDN (Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 24/2014.) - rok za podnošenje 29. JUN 2014.godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs
  . . .
 

Obrasci PPDG-1P, PPDG-1S,
PPDG-3, PPDG-4 i PPDG-5 - poreske
prijave - porez na prihode građana
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 38. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13), ministar finansija doneo je Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana ("Sl. glasnik RS", br. 7/04, 19/07, 20/10, 8/11, 74/13, 24/14), kojim su, u čl. 2. st. 1, čl. 2a st. 1, čl. 4. st. 1, čl. 5. st. 1. i čl. 6. st. 1., propisani sledeći obrasci:
Obrazac: PPDG-1P - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti za period od ___ do ___ 201_. godine [01.03.2014],
Obrazac: PPDG-1S - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od ___ do ___ 201_. godine [01.03.2014],
Obrazac: PPDG-3 - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke za ____ godinu [30.01.2004],
Obrazac: PPDG-4 - Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i na druge prihode na koje se porez ne plaća po odbitku za ____ godinu [30.01.2004],
Obrazac: PPDG-5 - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana [01.04.2010].
Integralni tekst
preuzet sa sajta cekos.rs
  . . .
 

Šifre plaćanja kod isplate
neto prihoda preduzetnika
(postavljeno 4. marta 2014. godine)
PURS je 3. marta 2014. godine na svom sajtu objavila sledeće saopštenje: 
"Obveznici koji porez na dohodak građana plaćaju na paušalno utvrđen prihod i obveznici koji su u sistemu samooporezivanja, a nisu se opredelili na ličnu zaradu, mogu da podižu sredstva sa svojih računa koristeći šifru plaćanja 141 i u pozivu na broj zaduženja po modelu 97 upisuju sledeće:
KK (kontrolni broj), ŠOP (šifra opštine plaćanja) i PIB/JMBG.
Svi obveznici koji izmiruju obaveze po zbirnim poreskim prijavama, za isplate izvršene zaključno sa 28.02.2014. godine, kao šifru plaćanja koriste 253 i uplatu vrše neposredno na pojedinačne uplatne račune javnih prihoda (a ne na račun objedinjene naplate)."  
Kada preduzetnici isplaćuju neto prihod od samostalne delatnosti ("dobit") prilikom isplate unose šifru plaćanja 41 (gotovinski 141, bezgotovinski 241) bilo da su "paušalci" ili "knjigaši", bilo da se jesu ili nisu opredelili za isplaćivanje lične zarade.
Za isplatu svoje lične zarade, oni preduzetnici koji isplaćuju svoju ličnu zaradu, za koju su se opredelili podnošenjem dobrovoljne prijave najkasnije do 31. januara 2014. godine i koju su dužni isplaćivati svakog meseca najmanje do kraja godine, za koju prilikom isplate pribavljaju BOP kao i svi drugi poreski obveznici koji isplaćuju zarade, koriste šifru plaćanja 40 (140 za gotovinsko, 240 za bezgotovinsko) 
Šifra plaćanja 253 koristi se prilikom isplate zaostalih obaveza za porez i doprinose, odnosno obaveza koje su dospele za plaćanje do 28. februara 2014. godine. Najčešće će to biti slučaj kada je podignut neto a nije plaćen porez i/ili doprinosi te kada su manje plaćen/i porez i/ili doprinosi. Za sve isplate posle 28. februara pribavlja se BOP.
Za sve one obveznike koji su do 28. 2. 2014. godine podneli poreske prijave, platili porez i doprinose, a nisu isplatili neto zaradu i/ili naknadu zarade, odnosno drugi oporezivi izdatak, te shodno tome nemaju BOP i banke im ne dozvoljavaju isplatu neto zarade, kontakt centar PURS daje instrukciju da se obrate nadležnoj Poreskoj upravi kako bi dobili potvrdu o plaćenim porezima i doprinosima, koju onda podnose banci kako bi im dozvolila isplatu neta.

Obrada: Jovan Šukara  . . .
 

Obrasci PDN, PDO, PDP 
Poreske prijave za obračun
poreza na dobit pravnih lica
(postavljeno 3. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 38. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/02, 84/02 - ispravka, 23/03 - ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 - dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 - ispravka, 93/12, 47/13 i 108/13), člana 5. stav 3. i člana 63. stav 4. Zakona o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13 i 108/13) i člana 17. stav 4. i člana 24. Zakona o Vladi ("Sl. glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12 i 7/14 - US), ministar finansija je doneo Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 24/14), kojim su u članu 2. propisani sledeći obrasci:
Obrazac PDN - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za nedobitne organizacije za period od ___ do ___ 201__. godine,
Obrazac PDO - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. godine,
Obrazac PDP - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za period od ___ do ___ 201__. godine.
Integralni tekst
preuzet sa sajta cekos.rs
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 3. marta 2014. godine)
03.03.2014 - Obaveštenje o izmenama i dopunama Pravilnika o poreskoj prijavi i
                   poreskom bilansu preduzetnika

Obaveštavamo da je u Službenom glasniku RS broj 24/2014 od 28.02.2014. godine objavljen Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana, kojim su propisani obrasci PPDG-1S - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koju podnose preduzetnici koji obračunavaju i plaćaju porez na dohodak građana na stvaran prihod od obavljanja samostalne delatnosti, kao i PPDG-1P - Poreska prijava za akontaciono - konačno utvrđivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti, koju podnose obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti na koje se porez plaća paušalnim oporezivanjem, a koji stupa na snagu 1.03.2014. godine.
Takođe, u istom Službenom glasniku objavljen je i Pravilnik o izmenama i o dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti, kojim je propisan noveliran obrazac PB-2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.
Odredbama člana 93. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01,...108/13) propisano je da je preduzetnik koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. ovog zakona dužan da poresku prijavu i poreski bilans podnese nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. marta godine koja sledi godinu za koju se utvrđuje porez.
S tim u vezi, preduzetnik koji je podneo poresku prijavu na obrascu PPDG-1 i poreski bilans na obrascu PB-2 koji nisu u skladu sa navedenim Pravilnicima, potrebno je da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostavi novelirane obrasce PPDG-1S i PB-2 shodno prelaznim i završnim odredbama.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 1. marta 2014. godine)
03.03.2014 - Važno saopštenje - šifre plaćanja

Obveznici koji porez na dohodak građana plaćaju na paušalno utvrđen prihod i obveznici koji su u sistemu samooporezivanja, a nisu se opredelili na ličnu zaradu, mogu da podižu sredstva sa svojih računa koristeći šifru plaćanja 141 i u pozivu na broj zaduženja po modelu 97 upisuju sledeće:
KK (kontrolni broj), ŠOP (šifra opštine plaćanja) i PIB/JMBG.
Svi obveznici koji izmiruju obaveze po zbirnim poreskim prijavama, za isplate izvršene zaključno sa 28.02.2014. godine, kao šifru plaćanja koriste 253 i uplatu vrše neposredno na pojedinačne uplatne račune javnih prihoda ( a ne na račun objedinjene naplate).
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Uputstvo o šiframa
plaćanja koje se primenjuje
kod plaćanja poreza po odbitku
(postavljeno 2. marta 2014. godine)
Uputstvo o šiframa plaćanja za koje se u nalog kojim se nalaže plaćanje poreza po odbitku, odnosno plaćanje prihoda na koje se plaćaju porezi po odbitku, unosi broj odobrenja za plaćanje koji dodeljuje Poreska uprava
Izvor: privsav.rs . . .

 

Nove obrasce PPI u Excelu
objavljujemo u kontinuitetu 
na stranici Obrasci besplatno

(postavljeno 3. marta 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da ćemo obrasce poreskih prijava poreza na imovinu, Obrazac PPI 1-4, na našem sajtu na stranici Obrasci besplatno postavljamo u kontinuitetu.
PPI-1.pdf   PPI-1.xls   
Prilog1.pdf   
Podprilog.pdf   
Prilog2.pdf 
PPI-2.pdf
PPI-3.pdf
PPI-4.pdf
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Minimalna
zarada u 2014. godini
(postavljeno 1. marta 2014. godine)
Na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 28. februara 2014. godine, donela je Odluku o visini minimalne zarade za period januar - jun 2014. godine ("Sl. glasnik RS" 24/2014.).
Pregled minimalnih neto zarada po satu u 2014. godini dajemo u nastavku:
          Period                                                                     
Iznos (neto)
          januar 2014. - jun 2014.                                             115,00 din/čas
* Zaposleni koji ostvaruje minimalnu zaradu ima pravo na uvećanje po osnovu "minulog rada" i po drugim osnovama iz člana 118. Zakona o radu, kao i pravo na "topli obrok" i regres za godišnji odmor.
Minimalna neto zarada veća je od neto najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa, koja važi od 1. februara, što znači da kod isplate minimalne zarade, obračun doprinosa i dalje se vrši na minimalnu (bruto) zaradu, a ne na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Saglasno tome, preračun neto iznosa na bruto iznos minimalne zarade, za isplate koje se vrše od 1. februara 2014. godine (od kada važi neoporezivi iznos od 11.242 dinara), vrši se po obrascu: B = (N - 1.124,20) : 0,701  
Obračun osnovnog iznosa minimalne zarade po mesecima prvog polugodišta je sledeći:
Minimalne zarade za 2014. godine
* Radi poređenja neto minimalne zarade i neto najniže osnovice doprinosa, neto najniža osnovica doprinosa obračunava se po obrascu:
Neto najniža osnovica = (najniža osnovica x 0,701) + (neoporezivi iznos x 10%) (22.282 x 0,701) + 1.124,20 = 16.744 dinara.
Izvor: cekos.rs i ipc.rs . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 1. marta 2014. godine)
01.03.2014 - Puna primena objedinjene naplate počinje u subotu 1. marta 2014. godine

Puna primena novog načina podnošenja prijava za porez po odbitku otpočinje u subotu 1. marta 2014. godine. Tokom proteklog prelaznog perioda tokom kojeg ste mogli da proverite i svoje sisteme i sistem uspostavljen u Poreskoj upravi uspešno je podneto oko 300 hiljada prijava.
Budući da puna primena novog sistema znači da će se prijave koje ćete podnositi od 1. marta knjižiti kao vaše obaveze koje je potrebno da platite do datuma koji ste sami naveli u podnetoj prijavi, obaveštavamo vas i o sledećem:
1. Prijave možete podnositi svakog dana, uključujući i subote i nedelje, u periodu između 5 časova ujutro tekućeg dana i 1 čas narednog dana. Vreme između 1 i 5 sati ujutro rezervisano je za potrebna prilagođavanja sistema Poreske uprave (obnavljanje parametara za obračun, učitavanje odgovarajućih izmena i slično) te u tom periodu sistem neće biti u mogućnosti da prihvata i proverava vaše prijave. Izuzetno, 1. marta 2014. godine sistem će biti dostupan od 05.00 sati ujutru.
2. Broj odobrenja za plaćanje (BOP) koji Poreska uprava dodeli prijavi koju ste podneli, biće u roku od 30 minuta dostupan banci za proveru. Dakle, po isteku 30 minuta moći ćete da naložite plaćanje elektronski putem ili virmanski. BOP u sebi sadrži sve informacije potrebne za identifikaciju uplate (nema potrebe da se posebno izračunavaju dodatni kontrolni brojevi), a kako se generiše po modelu 97, jedino je potrebno da u odgovarajuće polje pored BOP u nalogu upišete i oznaku ovog modela, odnosno broj 97.
3. Ako iz bilo kojih razloga u periodu predviđenom za prijem vaših prijava sistem Poreske uprave prestane sa radom, ili način njegovog rada ne bude odgovarajući (sa stanovišta brzine, tačnosti ili neke druge radne osobine) bićete blagovremeno obavešteni o razlozima, očekivanom vremenu uspostavljanja normalnog režima rada, kao i rešenjima mogućih problema koji mogu nastati kao posledica neodgovarajućeg rada sistema.
Zahvaljujemo vam se na dosadašnjoj saradnji i svim pitanjima i predlozima koja su omogućila proveru i poboljšanje sistemskih rešenja i sprovođenje ove velike promene učinila zajedničkim naporom čiji je osnovni cilj unapređenje vašeg i našeg načina rada.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Propisan je jedinstven
uplatni račun za porez po odbitku

(postavljeno 25. februara 2014. godine)
U „Sl. glasniku RS", br. 20/14, objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa, koji je stupio na snagu od 22. februara 2014. godine, s tim što se određene odredbe primenjuju od 1. marta 2014. godine. Ovim pravilnikom, propisan je jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku, izvršene su izmene kod uplatnih računa za porez na imovinu i kod uplatnih računa za doprinose osnivača privrednih društava za koje privredno društvo vrši plaćanje doprinosa na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
1. Jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku
Dopunama odredbe člana 14a Pravilnika o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa („Sl. glasnik RS", br. 104/11, ... i 120/13, u nastavku teksta: Pravilnik), propisan je jedinstveni uplatni račun za porez po odbitku, na koji će se uplaćivati sredstva objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku, i to:
- 840-4848-37 ili
- 840000000000484837 - za elektronsko plaćanje.
Uplata poreza i doprinosa po odbitku na novopropisani jedinstveni račun vršiće se od 1. marta 2014. godine, kada će početi da se koristiti i nova šifra plaćanja 254.
Struktura elementa poziv na broj odobrenja kod objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku, propisana je novim članom 19b Pravilnika, a sastoji se iz četiri dela, i to:
• dvocifreni kontrolni broj po modelu 97;
• jednocifreni prefiks;
• šesnaestocifreni referentni broj dodeljen od strane Poreske uprave;
• jedna slovna oznaka dodeljena od strane Poreske uprave.
U skladu sa ovim izmenama, izvršene su izmene i u Prilogu 1 i Prilogu 2 Pravilnika. U Prilogu 1- Plan računa za uplatu javnih prihoda, posle rednog broja 800. propisan je novi redni broj 800a:
800a 840 4 848 37 Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku 54 4 PU
U Prilogu 2 - Struktura elementa poziv na broj odobrenja, posle rednog broja 4, propisan je redni broj 5:
5. Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku 97 KK - N(1) - N(16) - C(1)
gde je:
- KK - dvocifreni kontrolni broj izračunat po modelu 97;
- N (1) - jednocifreni prefiks;
- N (16) - šesnaestocifreni referentni broj dodeljen od strane Poreske uprave;
- C (1) - jedna slovna oznaka dodeljena od strane Poreske uprave.
2. Uplatni računi za porez na imovinu
U Prilogu 1 Pravilnika, promenjen je opis kod uplatnog računa pod rednim brojem 37, tako da se na uplatni račun broj 840-713121843-57, vrši uplata poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige. Do ovih izmena, u opisu navedenog uplatnog računa bilo je propisano da se on koristi za uplatu poreza na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od fizičkih lica.
Prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 1. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, propisano je da se na uplatni račun pod rednim brojem 37. broj 840-713121843-57 - Porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige, plaća porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) fizičkih lica za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, kao i porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige za 2014. godinu i za naredne poreske godine, koji se utvrđuje rešenjem nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Kod uplatnog računa na rednom broju 38, takođe je promenjen je opis, tako da se uplatni račun broj 840-713122843-64, primenjuje za uplatu poreza na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Do ovih izmena Pravilnika, na pomenuti uplatni račun bilo je propisano da se vrši uplata poreza na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od pravnih lica.
Prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, propisano je da se na uplatni račun pod rednim brojem 38. broj 840-713122843-64 - Porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, plaća porez na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) pravnih lica za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, kao i porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige za 2014. godinu i za naredne poreske godine koji obveznici utvrđuju samooporezivanjem.
U skladu sa prelaznim i završnim odredbama člana 7. stav 3. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika, porez na imovinu za zemljište za period zaključno sa 31. decembrom 2013. godine plaća se na uplatni račun pod rednim brojem 11, broj 840-711147843-13 - Porez na zemljište.
Takođe, izmenama Pravilnika propisano je da se brišu uplatni računi pod rednim br. 38a do 38g u Prilogu 1, i to:
• 38a     840-713123843-71 - Porez na imovinu - na neizgrađeno zemljište obveznika koji ne vode poslovne knjige;
• 38b     840-713124843-78 - Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji ne vode poslovne knjige;
• 38v     840-713125843-85 - Porez na imovinu - na neizgrađeno zemljište obveznika koji vode poslovne knjige;
• 38g     840-713126843-92 - Porez na imovinu (osim na neizgrađeno zemljište), obveznika koji vode poslovne knjige.
3. Propisani su novi uplatni računi za doprinose osnivača privrednih društava za koje privreedno društvo plaća doprinose
U Prilogu 1 Pravilnika, izvršene su izmene na red. br. 240, 243, 244b, 244v i 244g, kojima se ponovo vrše izmene uplatnih računa za osnivače, odnosno članove privrednog društva za koje privredno društvo vrši obračun i plaćanje doprinosa najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. S obzirom na izvršene izmene, uplata doprinosa za PIO vršiće se na uplatni račun broj 231.
U skladu sa ovim izmenama, počev od 22. februara 2014. godine, u slučajevima kada privredno društvo vrši obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva, koji rade u svom privrednom društvu bez zasnivanja radnog odnosa, najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, uplata doprinosa vrši se na sledeće uplatne račune:
• 231.     840-721313843-74
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, sveštenika i verskih službenika, ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja i lica koja su osnivači, odnosno vlasnici privrednih društava koji u njima rade, po rešenju Poreske uprave, kao i lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinos;
• 240.     840-721323843-47
Doprinos za zdravstveno osigurawe lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno članova privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinos;
• 243.     840-721331843-06
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, osnivača, odnosno članova privrednog društva, po rešenju Poreske uprave, kao i lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednog društva, za koje privredno društvo obračunava i plaća doprinose.
Nakon izvršenih izmena kod red. br. 244b, 244v i 244g, ovi uplatni računi se isključivo koriste za plaćanje doprinosa samooporezivanjem za preduzetnike koji vode poslovne knjige. U nastavku dajemo opis ovih računa, nakon izvršenih izmena.
• 244b     840-721342843-83
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje samooporezivanjem, za lica, koja u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost;
• 244v     840-721351843-49
Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno obavljaju delatnost kao osnovno zanimanje, a porez plaćaju samooporezivanjem;
• 244g     840-721361843-22
Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti samooporezivanjem lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Integralni tekst
preuzet sa sajta praksa.rs  . . .

 

Promena poreskog perioda
(postavljeno 24. februara 2014. godine)
Primena Zakona o porezu na dodatu vrednost u Srbiji je od 01. januara 2005. godine i najviše pažnje kod privrednika izaziva njegova primena u različitim slučajevima. I pored dosta jasnih odredbi u ovom propisu, svakodnevno se pojavljuju različite dileme i potrebe za dodatnim razjašnjenjem.
Obrazlažemo  termin - Poreski period i promene koje su nastupile od usvajanja izmena i dopuna predmetnog zakona sredinom prošle godine. Prema članu 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost, poreski period za koji se obračunava PDV je kalendarski mesec, ukoliko je obveznik u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 50.000.000 ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 50.000.000 dinara. Period prethodnih 12 meseci ne predstavlja kalendarsku godinu, nego poslednjih dvanaest meseci i o ovome treba voditi brigu. Ukoliko je promet koji je naveden manji od 50.000.000 ili obveznik procenjuje da će ostvariti manji promet od 50.000.000 dinara, poreski period je kalendarsko tromesečje.
Međutim, obveznik koji je ostvario ili predviđa da će ostvariti ukupan promet manji od 50.000.000 dinara u prethodnih, odnosno narednih 12 meseci, može da podnošenjem zahteva nadležnom poreskom organu promeni poreski period od kalendarskog tromesečja u kalendarski mesec. Zahtev se podnosi najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine. Ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci.
Kada se radi o izvoznicima, prema članu 52. Zakona o porezu na dodatu vrednost, izvoznici imaju pravo da ostvare povrat prethodnog poreza ili povrat neiskorišćenog kredita u roku od 15 dana po isteku roka za predaju poreske prijave odnosno od dana podnošenja zahteva za povrat. Ovo pravo ostvaruju samo izvoznici sa pretežnim prometom dobara u inostranstvo. Kriterijumi oko toga šta se smatra pretežnim izvozom, odnosno ko se smatra pretežnim izvoznikom, regulisano je u Uredbi o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu Zakona o porezu na dodatnu vrednost, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo (Sl.glasnik RS 124/04, 27/05 i 4/13) i o ovome treba voditi računa. Pošto izvoznici teže ka što kraćim poreskim periodima, znači kalendarskim mesecom, radi bržeg povrata prethodnog poreza, a u većem broju slučajeva nemaju promet preko 50.000.000 dinara u poslednjih 12 meseci, da bi sva napred navedena prava ostvarili moraju postupiti u skladu sa članom 48. navedenog zakona i najkasnije do 15. januara tekuće kalendarske godine podneti zahtev za period - kalendarski mesec.
Predmetno tumačenje dato je na osnovu prikupljenih mišljenja iz različitih publikacija i predstavlja mišljenje RPK Subotica. Zvanična službena tumačenja propisa daje isključivo donosilac propisa, znači Narodna Skupština, koja uglavnom prihvata tumačenja nadležnih ministarstava, tako da i ovo treba imati u vidu.

Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . . 

 

Pola na belo, pola na sivo
(postavljeno 22. februara 2014. godine)
Siva ekonomija zbog koje Srbija godišnje gubi oko tri milijarde evra može da se suzbije samo zajedničkom saradnjom svih državnih organa.
Sekretar udruženja za trgovinu Privredne komore Beograda Snežana Veličković kazala je da je cifra od 30 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) koliko se procenjuje da čini siva ekonomija, mnogo veća i da prema procenama Privredne komore Beograda ide čak i preko 50 odsto. Ona je navela da je siva ekonomija prisutna u svim segmentima srpske privrede i da su njene posledice ogromne. "Siva ekonomija je mnogo više od neplaćenog poreza, jer dovodi do nelojalne konkurencije koja ugrožava mala preduzeća i preduzetnike, smanjenja mogućnosti legalnog zapošljavanja i nemogućnosti kontrolisanja bezbednosti proizvoda", naglasila je Veličkovićeva.
Predstavnik tržišne inspekcije Goran Macura kazao je da su kontrole sprovedene prethodnih godina pokazale da neregistrovani prodavci nisu najveći problem kada se govori o sivoj ekonomiji, precizirajući da je kontrola kojom je bilo obuhvaćeno 700 prodavaca pokazala da je samo njih osam bilo neregistrovano. Prema njegovim rečima, veći problem je prodaja robe bez prateće dokumentacije, odnosno dokaza o poreklu a koju inspektori ne mogu da oduzmu već samo mogu da zabrane njen promet. "U borbi protiv sive ekonomije veoma je važna maksimalna koordinacija i saradnja svih državnih organa. Zakoni koji su veoma važni u toj borbi ne mogu više biti u funkciji onih koji te zakone krše i tu treba tražiti rešenje problema", istakao je Macura.
Zamenik načelnika komunalne policije Aleksandar Kostić kazao je da je zabluda da komunalna policija može da reši sve komunalne probleme u gradu. On je istakao da komunalna policija najčešće sankcioniše prodaju na javnim površinama i van pijačnih mesta, ali da tada nailazi na nerazumevanje građana koji ih osuđuju i podržavaju one koji se bave nelegalnim poslovima.

Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.net
Izvor: Beta, 21. februar 2014.

 

Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa
i drugim pitanjima od značaja za način
utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica

(postavljeno 21. februara 2014. godine)
Radi utvrđivanja oporezive dobiti za 2013. godinu, konačno je donet dugoočekivani Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ("Službeni glasnik RS", br. 21/2014.).
Ovim pravilnikom propisani su novi obrasci i to: PB 1, Aneks Obrasca PB 1, Aneks 1 Obrasca PB 1, OK, PK, SU, SI, KPB, pa smo radi bržeg sagledavanja novog načina iskazivanja pojedinih podataka u njima, posebno u Obrascu PB 1, dali način njegovog popunjavanja ali opisno, što bi trebalo da olakša sastavljanje poreskog bilansa.
Skrećemo pažnju da je krajnji rok za predaju PB 1 30. jun 2014. godine, i da još uvek nemamo objavljen podzakonski akt koji propisuje novu poresku prijavu - Obrazac PDP, u kome se utvrđuje poreska obaveza i to konačna za 2013. i akontacija za 2014. godinu. Ovaj akt se očekuje tokom sledeće nedelje.
Pogledajte sastavljanje Obrasca PB 1. 

Integralni tekst
preuzet sa sajta porezi.rs  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 21. februara 2014. godine)
21.02.2014 - Pregled računa za uplatu javnih prihoda za
                   obveznike samostalne delatnosti

Preuzmite dokument pregleda računa za uplatu javnih prihoda za obveznike samostalne delatnosti.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 19. februara 2014. godine)
19.02.2014 - Više od polovine poreskih obveznika podnelo
                   PDV prijavu elektronskim putem

Po prvi put od kada funkcionišu elektronski servisi Poreske uprave, više od polovine PDV obveznika, tačnije njih 56,97%, u proteklom PDV periodu podnelo je poresku prijavu elektronskim putem.
Evidentno je da poreski obveznici shvataju pogodnosti koje pružaju elektronski servisi Poreske uprave, pa iz tog razloga u poslednjih nekoliko meseci postoji značajno povećanje u broju podnetih poreskih prijava putem portala ePorezi. O tome svedoči i podatak da je tokom januara 2014. godine putem portala ePorezi podneto 35.510 PPP prijava.
Poreska uprava se zahvaljuje na ukazanom poverenju svim poreskim obveznicima koji koriste elektronske servise i na taj način pokazuju da je uz zajednički trud i rad moguće postići odlične rezultate.
Pozivamo sve poreske obveznike koji još uvek nisu bili u prilici da koriste usluge portala ePorezi, da to učine što pre, uz podsećanje da je to zakonska obaveza za sve poreske oblike od 1. jula 2014. godine.
Takođe, podsećamo poreske obveznike da će od 1. marta 2014. godine u punoj primeni biti sistem objedinjene naplate poreza i doprinosa po odbitku. Poreski obveznici su u obavezi da, pre svake isplate prihoda za koje se plaćaju porezi i/ili doprinosi, Poreskoj upravi dostave Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (PPP-PD) isključivo elektronskim putem – korišćenjem elektronskih servisa Poreske uprave.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Situacija u vezi sastavljanja
finansijskih izveštaja za 2013. godinu

(postavljeno 18. februara 2014. godine)
Urednik "Računovodstvene prakse" obratio se svojim pretplatnicima sledećim tekstom:
"... moramo da Vam se obratimo povodom situacije u vezi sa dostavljanjem finansijskih izveštaja za 2013. godinu. Kao što vam je poznato, iako je već polovina februara 2014. godine, u momentu pisanja ovog teksta nije zvanično objavljen, u „Sl. glasniku RS", Pravilnik o poreskom bilansu, odnosno, još uvek ne postoje obrasci poreskog bilansa niti za privredu niti za preduzetnike, kao ni odgovarajuće poreske prijave. Mi, na terenu, sarađujemo i sa računovođama koji rade u računovodstvu više od četrdeset, pa i pedeset godina, i niko od njih ne pamti da je u prošlosti postojala ovakva situacija.
Ovo je prouzrokovalo to da mnoge računovođe nisu sastavile finansijske izveštaje, jer im je neophodan tačan iznos poreza na dobit za tu operaciju. Na apele da požure sa objavljivanjem poreskih bilansa i poreskih prijava, činovnici koji su za to zaduženi u ministarstvu su odgovorili pitanjem: „Kakve veze ima porez na dobit sa sastavljanjem finansijskih izveštaja? Imamo vremena do 29. juna za to". Na ovakav odgovor ne treba ni davati komentar.
Moramo posebno podsetiti na poslednje (za sad) poreske reforme, kad su računovođe odmah po usvajanju novih poreskih propisa morale da ih primenjuju, dok je nadležnom ministarstvu ostavljen rok od šest meseci da se ono prilagodi tome. Naravno, računovođe su, u najvećem broju, uspele da se prilagode, dok su činovnici nadležnih ministarstava u velikom broju slučajeva kasnili sa donošenjem podzakonskih akata, i stvaranjem uslova za sprovođenje zakona. Samo u slučaju navedenog poreskog bilansa i poreske prijave, kasni se više od šest meseci..." 
Integralni tekst možete
pročitati na sajtu praksa.rs  . . .

 

Na 1.336 firmi - jedan inspektor
(postavljeno 17. februara 2014. godine)
Zašto je Inspekcija rada prinuđena da kontroliše tek svako deseto preduzeće u Srbiji?
Zbog nedostatka kadrova, za proveru svih privrednih subjekata potrebno je čak 11 godina. 
Da bi proverio svih 1.336 firmi za koje je nadležan, jednom inspektoru rada potrebno je čak 11 godina. Zato i ne čudi što se licitira podacima da u našoj zemlji ima između 700.000 i milion ljudi koji, sudeći po ovim podacima, nesmetano rade na „crno“.
Inspektori stignu da provere poslovanje tek svakog desetog poslodavca tokom jedne godine. Tako su lane, na osnovu izvršenih nadzora, uspeli da naplate oko 286 miliona dinara, a godinu dana ranije 17 miliona više.
"U oblasti radnih odnosa smo prošle godine sproveli 27.969 nadzora, a skoro 6.000 ljudi je zatečeno na radu na „crno“", kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata za rad.
Prema njegovim rečima, najčešći razlozi zbog kojih se zaposleni obraćaju inspekciji su nepravilnosti vezane za zasnivanje radnog odnosa, rad bez zaključenih ugovora o radu, zloupotreba probnog rada i angažmana na određeno vreme.
"Da bismo bili uspešniji potrebno je i da podignemo nivo tehničke opremljenosti, jer je starost automobila u našem voznom parku u proseku 14 godina. To svakako još više otežava mogućnost većeg obuhvata u nadzoru".
U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj smatraju da je, osim nedostatka kadra, veliki problem i nepostojanje valjanog sistema kontrole.
"Nijedna zemlja u svetu nema dovoljan broj inspektora da bi pokrila sva preduzeća", kaže Ivan Radak, iz NALED-a. - To bi značilo da su nam potrebne desetine hiljada inspektora i taj broj državni budžet ne bi mogao da izdrži. Problem sa malim brojem inspektora naspram ukupnog broja preduzeća rešava se dobrom analizom rizika. Proceni se gde bi mogle biti kritične tačke, odnosno preduzeća koja su potencijalni prekršitelji zakona i ide se pravo ka njima umesto da se ide od vrata do vrata.
Analize NALED-a i USAID-a pokazuju da upravo ta procena rizika nedostaje da bi kontrole inspekcija bile efikasnije. Njihovo poslednje istraživanje pokazalo je da 30 odsto preduzeća ne poseti nijedna inspekcija za godinu dana.
Ili nikad ili svakog meseca
Problem je i što neke inspekcije u iste firme dolaze više puta - navodi Ivan Radak. - Na primer, za Veterinarsku inspekciju neki ispitanici su naveli da ih je posetila u proseku više od 13 puta za godinu dana, a Komunalna više od devet puta! Takvi odgovori sugerišu nam da ne postoji koordinacija u radu inspekcija. Puno bi pomoglo donošenje jedinstvenog zakona o inspekcijskom nadzoru, koji bi najpre rešio pitanje preklapanja nadležnosti inspekcija i uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za razmenu informacija među inspekcijama.
Mlade izrabljuju
Za rad na „crno“ poslodavci najčešće regrutuju mlade, nekvalifikovane radnike i zaposlene bez redovnih zarada. Rizična grupa su i nezaposleni stariji od 40 godina i korisnici socijalne pomoći i novčanih naknada.
Integralni tekst
preuzet sa sajta novosti.rs
Autor: Z. Radović - A. Krsmanović | 14. februar 2014.

 

Objavljene su
kamatne stope "van dohvata ruke"

(postavljeno 17. februara 2014. godine)
U „Službenom glasniku RS“ br. 17/2014 od 14. februara 2014. god. objavljen je Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”. Ovim pravilnikom propisuju se kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”, a koje se koriste prilikom obračuna rashoda i prihoda po osnovu zajmova i kredita od povezanih licia. Pravilnik je stupio na snagu 15. februara 2014. god. a primenjuje se prilikom sastavljanja poreskog bilansa za 2013. god.
Za 2013. godinu kamatne stope za koje se smatra da su van dohvata ruke su:
1) za banke i davaoce finansijskog lizinga:
3,30% na kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 2,88% na kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
 2,21% na kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
2) za druga privredna društva:
 17,11% na kratkoročne kredite u RSD;
 14,73% na dugoročne kredite u RSD;
 7,88% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 6,55% na dugoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
 9,25% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
 6,30% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
 7,57% na kratkoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
 5,56% na dugoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD.
Navedene kamatne stope primenjuju se i na zajmove.
Uočava se da su, za razliku od ranijih godina, propisane posebne kamatne stope za banke i davaoce finansijskog lizinga na jednoj i za druga privredna društva na drugoj strani, zatim da su utvrđene kamatne stope za koje se smatra da su van dohvata ruke, posebno za kratkoročne, a posebno za dugogočne kredite i zajmove. Od stranih valuta objavljene su kamatne stope za USD, EUR i CHF.
Napominjemo da u skladu sa izmenom Zakona o porezu na dobit, počev od 2013. god. umesto kamatnih stopa koje je utvrdio Ministar finansija prilikom usklađivanja rashoda i prihoda po osnovu zajmova i kredita od povezanih lica, poreski obveznik ima pravo da za potrebe utvrđivanja iznosa kamatne stope koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajam odnosno kredit sa povezanim licima, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" iz čl. 60. i 61. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno jednom od metoda za proveru transfernih cena, kao i za ostale transakcije, utvrdi tržišne kamatne stope. Poreski obveznik koji se odluči da iskoristi ovo pravo dužan je da opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu "van dohvata ruke" za kamatne stope primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima. U tom slučaju, ukoliko poreski obveznik odluči da iskoristi pravo samostalnog utvrđivanja tržišnih kamatnih stopa poreska uprava, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu "van dohvata ruke" obračunavala na zajmove, odnosno kredite između tog obveznika i sa njima povezanih lica nije vezana iznosima propisanih kamatnih stopa koje je utvrdio Ministar finansija i koje su objavljene u Pravilniku o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke”.
Integralni tekst
preuzet sa sajta privsav.rs  . . .

 

PURS objavila
obaveštenje o samooporezivanju
fizičkih lica u 2014. godini

(postavljeno 13. januara 2014. godine)
Fizička lica koja ostvaruju prihod, u zavisnosti od vrste prihoda i isplatioca, plaćaju porez na dohodak građana na jedan od sledećih načina:
1) po odbitku od svakog pojedinačnog prihoda;
2) na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa;
3) samooporezivanjem.
1) Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:
• zarade;
• prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
• prihode od kapitala, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
• prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;
• dobitke od igara na sreću;
• prihode od osiguranja lica;
• prihode sportista i sportskih stručnjaka;
• ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik.
Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije.
2) Po rešenju nadležnog poreskog organa utvrđuje se i plaća porez na:
• paušalni prihod od samostalne delatnosti;
• godišnji porez na dohodak građana.
3) Samooporezivanjem utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:
Preduzetnici
• na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige;
Fizička lica na prihode po osnovu:
• kapitalnih dobitaka;
• prihoda koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice ili preduzetnik, i to:
- prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
- kamate;
- prihode od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari;
- druge prihode iz člana 85. ovog zakona.
Takođe, ako isplatilac prihoda nema obavezu obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku, obavezu utvrđivanja i plaćanja poreza samooporezivanjem ima obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, kao i u drugom slučaju kada isplatilac prihoda nema obavezu da obračuna i plati porez po odbitku.
Šta je sistem samooporezivanja?
Samooporezivanje je režim oporezivanja u kome obveznik ima obavezu obračunavanja poreza na ostvareni prihod i iskazivanja u odgovarajućoj poreskoj prijavi.
Dakle, samooporezivanje je sistem u kome samo lice - obveznik, u odgovarajućoj poreskoj prijavi:
• iskazuje podatke o vrsti i visini ostvarenog prihoda i druge podatke od značaja za utvrđivanje visine poreske obaveze,
• utvrđuje visinu poreske obaveze u skladu sa zakonom koji uređuje dohodak građana,
• u zakonom propisanom roku, odgovarajuću poresku prijavu podnosi nadležnom poreskom organu
• plaća utvrđenu obavezu u propisanim rokovima.
Integralni tekst obaveštenja
pročitajte na sajtu PURS
 . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 13. februara 2014. godine)
13.02.2014 - Pismo poreskim obveznicima koje je otišlo na 47 000 adresa

Poreska uprava Republike Srbije (PURS) poslala je pismo svim poreskim obveznicima u kome ih podseća da se za sve isplate zarada i drugih prihoda fizičkim licima, na koje se plaćaju porez i/ili doprinosi po odbitku (porez po odbitku) izvršene u januaru i februaru 2014. godine, mora podneti i PPP-PD i to najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je isplata izvršena.
Ova dva meseca predstavljaju prelazni period do pune primene sistema objedinjene naplate poreza po odbitku, koja počinje 1. marta 2014. godine.
Poreska uprava Republike Srbije podseća da je podnošenje poreske prijave PPP-PD obavezno. Eventualnim nepodnošenjem poreski obveznici propuštaju priliku da provere ispravnost svog dosadašnjeg načina obračuna poreza po odbitku i blagovremeno se tehnički pripreme za nov način primene poreskih propisa u ovoj oblasti. Od 1. marta 2014. godine isplata prihoda fizičkim licima na koje se plaća porez po odbitku neće biti moguća bez prethodnog podnošenja PPP-PD.
Na internet strani Poreske uprave (www.purs.gov.rs) u rubrikama e-porezi i Objedinjena naplata mogu se naći sva potrebna obaveštenja. U slučaju da su potrebni, dodatne odgovore poreski obveznici mogu dobiti pozivom kontakt centra Poreske uprave, sa fiksnog telefona iz bilo kog mesta u Republici Srbiji, na broj 0700-700-007 ili upitom na adresu objedinjena.naplata@purs.gov.rs.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Porez na imovinu
plaćati na stare račune

(postavljeno 13. februara 2014. godine)
Prema informacijama iz Gradske poreske uprave Grada Novog Sada i drugih lokalnih poreskih uprava, uplate akontacije za porez na imovinu treba vršiti na stare račune koji su važili u 2013. godini, bez obzira što su za upotrebu od 1. januara 2014. godine objavljeni novi uplatni računi.
Obradili: Branislava Malešević i Jovan Šukara  . . .

 

Ažuriran Obrazac PPDG-5
postavljen na našoj stranici
Obrasci besplatno

(postavljeno 13. februara 2014. godine)
Obaveštavamo sve korisnike naših besplanih aplikacija da smo na stranici Obrasci besplatno postavili, važećim veličinama za 2013. godinu ažuriran, Obrazac PPDG-5 - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, koji je izrađen u Excelu, otvoren za popunjavanje i štampanje.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Tašna-mašna firmu
najlakše prepoznati
po broju radnika

(postavljeno 11. februara 2014. godine)
U Srbiji, prema procenama, postoji više od 20.000 tašna-mašna firmi, kojima gazde nagomilaju dugove, a onda ih namerno gurnu u stečaj.
Tašna-mašna firme prepoznaju se najčešće po tome što imaju jednog ili nijednog zaposlenog.
U Srbiji ima više od 45.000 firmi u kojima je zaposlen jedan ili nijedan radnik, dok ostali zaposleni, ako ih ima, pare dobijaju na ruke. Međutim, takva praksa ne znači automatski da je firma tašna-mašna. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da neke od tih firmi zaista funkcionišu sa malim brojem ljudi.
"Problem je što je fantomskim firmama teško ući u trag. Koliko se manipuliše sa osnivanjem firmi, za nas je velika magla. Ne zna se koliki broj preduzeća je živ i radi pod drugim imenom, a koji je zaista ugašen i nestao. Kod nas je bilo mnogo slučajeva da, po skraćenoj proceduri, mnogi otvaraju firme i na ukradenu ličnu kartu. Pravi vlasnici tog dokumenta nemaju pojma šta se dešava, pa kad im dođe policija na vrata, nađu se u neobranom grožđu. A sve počinje i završava se s državom koja ne radi svoj posao", navodi Savić.
Gazdama fantomskih firmi na ruku ide i to što je procedura za osnivanje društva s ograničenom odgovornošću jednostavna, a registracija košta samo 100 dinara. Zato i ne čude zabrinjavajući podaci Poreske uprave. Poreznici su, naime, zbog dugova blokirali 52.000 firmi, a svakoj drugoj na račun mesecima nije legao ni dinar.
Savić smatra da su neka od tih preduzeća verovatno propala, mada je izvesno da je velika većina prebacila biznis na drugu firmu.
"Naravno, moguća je situacija da čak i velike firme koje su normalno poslovale, isisaju novac, rasprodaju imovinu i proglase stečaj. Takva firma ne može da isplati dugove ni prema poveriocima ni prema bankama, a još manje prema radnicima. Krajnje je vreme da država krene u raščišćavanje takvih situacija", poručuje on.
Stručnjaci se slažu da bi država, u cilju bolje borbe protiv fantomskih firmi, morala najpre da pojača inspekcijsku kontrolu.
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Autor: M. Krkić  . . .

 

"Popunjavaj
kako gazda kaže"

(postavljeno 11. februara 2014. godine)
Finansijske izveštaje preduzeća u Srbiji niko ne kontroliše, a i što bi kada svako može da ih radi bez ikakve odgovornosti.
Ovog časa na desetine hiljada računovođa i šefova računovodstava u skoro 400.000 pravnih lica – preduzeća (velikih, srednjih, malih i mikro) i preduzetnika sklapa lanjske poslovne knjige i priprema godišnje izveštaje o svom finansijskom poslovanju, piše Politika.
To je, tvrdi dr Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije, oduvek bio izuzetno veliki i odgovoran posao za celu tu struku, ali i društvo kome je, do pre petnaestak godina, bilo veoma stalo da sazna s kakvim je rezultatima poslovala privreda. Danas?
„Piši i popunjavaj onako kako ti gazda kaže”, oporo kaže naš sagovornik. Na naš upitan pogled, nije li možda neslana šala u pitanju, Škobić dodaje: „Ne. Ne šalim se. Danas završne račune, koje Agenciji za privredne registre treba da preda do 28. februara, može da radi svako. Uopšte ne mora da bude školovani računovođa niti da za to ima profesionalno zvanje i znanje i da ima bilo kakav dokaz o tome. Pošto im ne treba struka i nauka ti ljudi su oslobođeni i od bilo kakve odgovornosti za ono što u formulare upišu i na kraju se i ne potpišu. I što bi za sve to bili odgovorni kada te finansijske izveštaje niko ne kontroliše”, opet će Škobić.
Zar taj posao, sada ozbiljno pitamo, nije ipak Zakonom o računovodstvu regulisan i u njemu, koliko je poznato, postoje neke norme, pa i sankcije, jer je, ipak, reč o ozbiljnom poslu. Škobić na naša pitanje odgovara svojim pitanjem:
„A ko je u Srbiji odgovarao zbog netačnih finansijskih izveštaja? Ko? Niko. I neće”, nastavlja Škobić i dodaje da „mi Međunarodne računovodstvene standarde, koje smo uzeli kao svoje, primenjujemo na svoj, balkanski način”.
Zato nam se, upozorava, i dešavaju lomovi u bankama, visoki gubici u javnim i državnim preduzećima, ogromna poreska i međusobna dugovanja... Ogrezli smo u bezakonju i svakojakoj finansijskoj nedisciplini.
„Čudimo se što niko ne veruje našim finansijskim i izveštajima revizora. Čemu čuđenje? Nama zakone i prateće propise, pogotovo pravilnike za njihovu primenu, pišu i pripremaju ljudi koji nikada nisu sastavili nijedan završni račun. Struka se već deceniju i po ništa ne pita. Caruju interesi malih grupa ljudi i veoma uticajnih konsultantskih kuća kojima idu u račun što komplikovanija pravila, jer ona iziskuju dodatna tumačenja i troškove”, uverava nas čelni čovek Saveza računovođa i revizora Srbije, člana Međunarodne i Evropske federacije računovođa, koji po Međunarodnim standardima edukuje profesionalne računovođe koji se priznaju u svetu i u našoj privredi, ali ih osporavaju činovnici Ministarstva finansija.
Pa, ko je tu na gubitku?
Najviše država. Nema ko drugi, tvrdi Škobić. Pošto različitim računovodstvenim i knjigovodstvenim gimnastikama preduzeća mogu da prikažu u svojim poslovnim knjigama manje prihode, a velike troškove – nema dobiti i država ostaje bez poreza. Ako im je zbog dobre „kreditne istorije” i zajma kod banke potreban dobar rezultat – imaće ga. Sve se, kaže na kraju razgovora Škobić, može izbeći donošenjem novog zakona o računovodstvu, naravno i reviziji, ali po pravilima struke i nauke, a ne za lobiste u sprezi sa liderima pojedinih političkih partija koje su bile na vlasti.
Integralni tekst
preuzet sa sajta b92.biz  . . .

 

Informacija o kamatnim
stopama „van dohvata ruke“

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
U oblasti poreza na dobit, čije utvrđivanje je u toku, trenutno najvažnije pitanje odnosi se na iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Naime, obveznici poreza na dobit koji su realizovali transakcije sa poveznim licima po osnovu kredita i zajmova, imaju obavezu da utvrde rashode, odnosno prihode od kamate po kamatnim stopama u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Iako je rok za predaju poreskog bilansa 29. jun, podatak o iznosu porezu na dobit potrebno je obračunati pre kraja februara, kako bi se u bilansu uspeha utvrdio konačan iznos poreskog rashoda (koji čini zbir tekućeg i odloženog poreza). Utvrđivanje poreza na dobit od značaja je i za utvrđivanje odloženog poreza, jer od ukupnog obračuna poreza na dobit zavisi odloženi porez npr. po osnovu neiskorišćenog poreskog kredita ili prenetog poreskog gubitka.
Prema odredbi člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, za potrebe utvrđivanja iznosa kamate koja bi se po principu „van dohvata ruke“ obračunavala na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica, ministar finansija može propisati iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Prema našim saznanjima, ministar finansija će iskoristiti navedeno pravo i uskoro objaviti poseban pravilnik, kojim će biti objavljene kamatne stope koje su utvrđene na osnovu podataka koje je Ministarstvu finansija dostavila Narodna banka Srbije.
Očekuje se da pravilnikom budu objavljene sledeće kamatne stope:
• kamatne stope posebno za banke, a posebno za privredne subjekte;
• kamatne stope posebno za kratkoročne, a posebno za dugoročne kredite, odnosno zajmove;
• kamatne stope posebno za dinare, a posebno za (samo) tri strane valute: EUR, USD i CHF.
Nezavisno od kamatnih stopa koje će ministar objaviti, obveznik svakako ima pravo da za potrebe utvrđivanja kamatnih stopa po principu „van dohvata ruke“, umesto propisanih kamatnih stopa, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ i samostalno utvrdi kamatne stope za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Pored pomenutog pravilnika o kamatnim stopama „van dohvata ruke“, očekuje se da (konačno) budu objavljeni i pravilnici koji uređuju poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Objašnjenje MF
o nekim pitanjima iz
oblasti transfernih cena

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
Ministarstvo finansija donelo je Objašnjenje broj 430-00-40/2014-04, od 3. februara 2014. godine, koje se odnosi na dva pitanja iz oblasti transfernih cena, i to:
• da li se pravna lica čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave smatraju povezanim licima u smislu člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
• kako se određuje procenat posrednog učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
Preuzmite objašnjenje MF, a u nastavku ukratko ukazujemo na suštinu navedenih pitanja.
1. Republika Srbija, Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao pravna lica 
Republika Srbija ima status pravnog lica, pa se sva pravna lica u čijem kapitalu ili organima upravljanja Republika Srbija učestvuje sa najmanje 25%, smatraju povezanim licima. U skladu sa tim, povezanim licima smatraju se npr. Komercijalna banka, NIS, Elektroprivreda, Telekom i mnoga druga pravna lica.
Posmatrano sa aspekta analize transfernih cena, a posebno imajući u vidu nedavne izmene Pravilnika o transfernim cenama, postojanje povezanosti između navedenih lica podrazumeva sledeće:
• navedena pravna lica nemaju obavezu da u izveštaju o transfernim cenama obelodanjuju podatke o svim pravnim licima sa kojima su povezani preko Republike Srbije, već samo o onim pravnim licima sa kojima su realizovali transakcije u poreskom periodu;
• ukoliko ukupna vrednost transakcija sa poveznim licem u toku poreskog perioda nije veća od 8 miliona dinara, o tim transakcijama može da se sastavi izveštaj u skraćenom obliku;
• ukoliko je ukupna vrednost transakcija sa poveznim licem u toku poreskog perioda veća od 8 miliona dinara, postoji obaveza da se o tim transakcijama sastavi izveštaj u punom obimu, što znači da postoji obaveza utvrđivanja cena po principu „van dohvata ruke“.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica, pa se sva pravna lica u čijem kapitalu ili organima upravljanja autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave učestvuje sa najmanje 25%, smatraju povezanim licima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave se za svrhu analize transfernih cena ne smatraju međusobno povezanim pravnim licima. U skladu sa tim, pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija i pravno lice čiji je osnivač npr. jedinica lokalne samouprave nemaju status poveznih lica. Međutim, ukoliko npr. Republika Srbija i grad Beograd istovremeno učestvuju u kapitalu, odnosno u organima upravljanja istog pravnog lica sa najmanje 25% učešća, to pravno lice smatra se povezanim i sa Republikom Srbijim i sa gradom Beogradom, kao i sa pravnim licima u kojima Republika Srbija, odnosno grad Beograd imaju navedeni procenat učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
2. Način utvrđivanja procenta posrednog učešća
Odredbama člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, propisano je da se smatra da mogućnost kontrole nad obveznikom postoji u slučaju posrednog ili neposrednog posedovanja najmanje 25% učešća u kapitalu, odnosno organima upravljanja. Međutim, nijednom odredbom nije uređeno na koji način se utvrđuje posredno učešće u kapitalu, odnosno organima upravljanja.
Prema Objašnjenju MF, suština je da se procenat posrednog učešća utvrđuje matematičkim putem.
Primer:
• kompanija A ima 70% učešća u kapitalu kompanije B;
• kompanija B ima 40% učešća u kapitalu kompanije C.
Posredno učešće kompanije A u kapitalu kompanije C iznosi 28% (70% od 40%), pa se sve tri kompanije smatraju povezanim licima.
Primer:
• kompanija A ima 99% udela u kompaniji B;
• kompanija B ima 25% udela u kompaniji C.
Kompanije A i C nemaju status povezanih lica, jer posredno učešće kompanije A u kapitalu kompanije C iznosi 24,75%.
Integralni tekst
preuzet sa sajta pktatic.rs  . . .

 

Za doprinos za PIO za vlasnika
preduzetničke radnje iz radnog
odnosa, ostaje stari uplatni račun

(postavljeno 10. februara 2014. godine)
Uplatni računom za doprinos za PIO za vlasnika preduzetničke radnje koji radnju vodi iz radnog odnosa, prema našim saznanjima, koristi se dosadašnji uplatni račun 840-721419843-40.
Obradio: Jovan Šukara  . . .

 

Ulaganja
u osnovna sredstva

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
Nalazimo se pred završetkom izrade godišnjih obračuna i polako se pripremamo za sastavljanje Poreske prijave i Poreskog bilansa. Prema odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća, pravno lice može koristiti poreske olakšice pri utvrdjivanju obaveze poreza na dobit umanjivanjem poreza, proporcionalno izvršenim ulaganjima u osnovna sredstva.
Javljaju se različite situacije i obveznici nisu uvek sigurni da li, kako i koliko mogu koristiti ovih povlastica kao i da li uvek mogu koristiti ove prednosti. U prilogu ovog dopisa nalazi se jedno interesantno pitanje i Mišljenje Ministarstva finansija. Nije na odmet da ga pročitate. Možda i vi imate sličnu situaciju.
Integralni tekst preuzet
sa sajta rpk-subotica.org.rs  . . .

 

Računovođa
nije detektiv

(postavljeno 7. januara 2014. godine)
Računovođe tvrde da se vođenje dosijea klijenata nigde u Evropi ne traži, te da prema istom zakonu računovođe velikih kompanija nemaju tu obavezu, dok su knjigovodstvene agencije u obavezi da provere i svaku trafiku čije knjige vode. Knjigovođe se zato zalažu da imaju iste obaveze kao i advokati, odnosno da o uočenoj neregularnosti samo obaveste Upravu Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca, a ne da se bave detektivskim poslom. 
Kada je o obuci reč, kako kažu knjigovođe, ona obično traje dva dana. Tu se postavlja logično pitanje kako je moguće da se tako važna materija savlada za dva popodnevna predavanja i da se za to dobije licenca. Takođe, pitanje je ko te obuke sprovodi.
U dopisu koji smo dobili od Uprave Ministarstva finansija za sprečavanje pranja novca kaže se sledeće: u praksi, Uprava sarađuje sa strukovnim udruženjima obveznika, odaziva se na pozive za držanje prezentacija i organizuje obuke u saradnji sa međunarodnim organizacijama. Uprava takođe daje mišljenja o primeni zakona, i na taj način pomaže obveznicima da adekvatno primene propise.
A koliko je posao knjigovođe da proverava da li je vlasnik neke firme terorista ili u srodstvu sa političarem na položaju, opravdan i koristan, možda najbolje govori činjenica da Uprava za sprečavanje pranja novca od početka primene zakona nije dobila nijednu prijavu sumnjive transakcije od računovođa.
Integralni tekst
preuzet sa sajta rtv.rs  . . .

 

Prekid izveštavanja iz Registra
finansijskih izveštaja i boniteta
(postavljeno 6. februara 2014. godine)
U skladu sa najavom i obaveštenjem od 28. januara 2014. godine, podsećamo sve korisnike da će usled migriranja podataka u periodu od 7. do 10. februara 2014. godine biti privremeno onemogućeno pretraživanje objavljenih podataka iz finansijskih izveštaja na internet strani Agencije, kao i da će u petak 7. februara 2014. godine biti obustavljeno naručivanje i davanje podataka iz finansijskih izveštaja i usluga boniteta.
Ovo znači da će podaci i usluge naručeni zaključno sa četvrtkom, 6. februarom 2014.godine biti isporučeni posle evidentiranja uplate na računu Agencije, počev od ponedeljka 10. februara 2014. godine, od kada će ponovo biti moguće naručivanje podataka i usluga po standardnim procedurama. Od toga dana biće omogućeno i pretraživanje podataka iz finansijskih izveštaja.
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Odgovori PU na neka
sporna pitanja u vezi sa
popunjavanjem PPP PD prijave

(postavljeno 5. februara 2014. godine)
1. Kako od 1. marta 2014. godine prijaviti isplatu konačne zarade ako su prethodne isplate za isti obračunski period izvršene do 28.02.2014. godine?
Ako je isplata prvog dela zarade/naknade zarade za obračunski period izvršena zaključno sa 28.02.2014. godine (za koju postoji obaveza podnošenja zbirnih poreskih prijava na obrascima PP OPJ i PP OD/OD-1), pre isplate konačne zarade/naknade zarade za isti obračunski period koja se vrši od 01.03.2014. godine, podnosi se PPP-PD u kojoj se u polju 1.2 – Obračunski period navodi i oznaka K, a u prijavi se, između ostalog, u odgovarajuća multifunkcionalna polja upisuju pripadajući podaci iz obračuna isplaćenog prvog dela zarade/naknade zarade, a na osnovu evidencija isplatioca prihoda.
2. Da li se polja 3.7 – Broj dana, 3.8 – Broj sati i 3.8a – Fond sati mogu popuniti i kod isplate zarada koje nisu konačne?
Ova polja mogu se popuniti i kod isplate zarada koje nisu konačne, ako isplatilac prihoda ima potrebne podatke. To praktično znači da se i prvi deo zarade isplaćuje po isteku obračunskog perioda, budući da se podaci uvek odnose na ceo obračunski period.
3. Da li se polja 3.7 – Broj dana, 3.8 – Broj sati i polje 3.8a – Fond sati mogu popunjavati za OVP 604?
Ne, jer za obračun obaveza za OVP 604 (prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske zadruge ili studentske zadruge sa licem do 26 godina života koje je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja) ovi podaci nisu od značaja.
4. Koje šifre vrste prihoda se koriste za isplate poslanicima i odbornicima?
ŠVP koje se primenjuju na različita primanja poslanika i odbornika su:
  R.br.   Opis                                                                              V     PP     OVP     OL     B
    1.     
Zarada poslanika, odbornika koji je zasnovao radni
            odnos u organu za koji je biran  . . . . . . . . . . . . . . . .        1     01      101       00      0
    2.     
Naknada poslanicima i odbornicima koji nisu zasnovali
            radni odnos u skupštini ili drugom predstavničkom
            organu, uz priznavanje normiranih troškova od 20%, kada
            je primalac prihoda osiguran po drugom osnovu  . . . .         1     xx*     601      00      0

    3.     Naknada poslanicima i odbornicim, kada primalac
            prihoda nije osiguran po drugom osnovu, uz priznavanje
            normiranih troškova od 20%. Ovo je situacija u kojoj se
            poslanik na osnovu odluke o verifikaciji mandata prijavljuje
            u RF PIO, uplaćuju mu se doprinosi za PIO i zdravstvo, ali
            on i dalje zadržava status nezaposlenog lica. Kada se
            takvom poslaniku isplaćuje naknada za učešće u radu
            komisija, odbora i sl. u ŠVP za primaoca prihoda se
            takođe koristi oznaka 05  – jer se naknada isplaćuje
            poslaniku koji nije osiguran po drugom osnovu  . . . . .        1     05      602       00      0

    4.     Naknada poslanicima i odbornicima, kada je primaocu 
            prihoda rešenjem RF PIO utvrđeno pravo na prestanak
            plaćanja doprinosa, jer je uplatio doprinose na iznos
            procenjene najviše godišnje osnovice doprinosa za tu
            godinu, uz priznavanje normiranih troškova od 20%. . .       1     11      603       00      0
    5.     Naknada troškova prevoza poslanicima i odbornicima za
            dolazak i odlazak sa posla   . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       1     11      611       00      0
* xx - svi primaoci prihoda izuzev lica koje nije osigurano po drugom osnovu (oznaka PP 05) i lica kome se isplaćuju prihodi van radnog odnosa na koje se ne plaćaju doprinosi (oznaka PP 11).
5. Koja je oznaka primaoca prihoda (PP) kod isplata drugih prihoda licima koja nisu osigurana, ali imaju pravo na zdravstvenu zaštitu preko osiguranja povezanog lica (supružnika, roditelja i dr.)?
Prilikom isplate drugih prihoda za lica koja su nezaposlena, a osigurana su preko bračnog druga, ili roditelja, plaća se doprinos za PIO i doprinos za zdravstvo. Oznaka za primaoca prihoda je 05 – lice koje nije osigurano po drugom osnovu.
6. Koje šifre vrste prihoda se primenjuju kod isplata naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva preduzetnicama?
Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju deletnost, a čija radnja i za vreme njihovog porodiljskog odsustva nastavlja da obavlja delatnost preko ovlašćenog poslovođe, vrši ovlašćeni poslovođa, koji podnosi i zahtev za refundaciju isplaćene naknade opštinskoj, odnosno gradskoj upravi.
Obračun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju deletnost, pod uslovom da nemaju druge zaposlene, odnosno da su privremeno odjavili obavljanje delatnosti vrši opštinska, odnosno gradska uprava.
U oba slučaja, pre isplate naknade zarade isplatilac podnesi PPP PD u kojoj naknadu zarade preduzetnice na porodiljskom odsustvu iskazuje pod sledećom ŠVP: 1 03 199 00 0.
7. Koja šifra vrste prihoda se koristi za iskazivanje naknade propisanih troškova zaposlenih u državnim organima uključujući i pripadnike Vojske Srbije u PPD-PD?
Propisane naknade troškova zaposlenih u državnim organima uključujući i pripadnike Vojske Srbije (npr. naknada troškova privremenog ili trajnog premeštaja, troškovi selidbe, troškovi odvojenog života od porodice i drugi propisani troškovi) se u PPP-PD iskazuju kroz OVP 110.
8. Koji je poreski tretman penzionera - vlasnika preduzetničkih radnji ili osnivača pravnih lica u sistemu Objedinjene naplate?
- penzioner, vlasnik preduzetničke radnje koji se opredelio za isplatu lične zarade: podnosi Poresku prijavu PPP PD u kojoj iskazuje isplaćenu ličnu zaradu u bruto iznosu na koju se obračunavaju obaveze za porez i doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Šifra vrste prihoda je 1 03 106 00 0.
- penzioner, vlasnik preduzetničke radnje koji se opredelio za samooporezivanje: ne podnosi PPP PD prijavu.
- penzioner, vlasnik preduzetničke radnje, koji je zaposlen u pravnom licu ili drugoj preduzetničkoj radnji (a nije osnivač ili vlasnik):
Preduzetnička radnja, čije je navedeno lice vlasnik, ukoliko se opredelio za isplatu lične zarade podnosi PPP PD prijavu sa šifrom vrste prihoda 1 03 106 00 0 u kojoj iskazuje isplaćenu ličnu zaradu u bruto iznosu i obračunate obaveze za porez i doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a ukoliko se opredelio za samooporezivanje ne podnosi PPP PD prijavu.
Poslodavac (pravno lice ili preduzetnička radnja u kojima je penzioner zaposlen) je takođe u obavezi da za njega podnosi PPP PD prijavu u kojoj iskazuje obaveze za porez i doprinos za PIO, a obaveze za doprinos za zdravstveno osiguranje iskazuje ukoliko je prioritetni osnov osiguranja zaposlenje, dok obaveze za doprinos za slučaj nezaposlenosti ne iskazuje u prijavi. Moguće oznake za vrste primalaca prihoda u ovom slučaju su 09, 10, 12 ili 13.
- penzioner, osnivač pravnog lica (ne radi - nije zakonski zastupnik, i nije zaposlen u svom pravnom licu): ne podnosi PPP PD prijavu.
- penzioner, osnivač pravnog lica koji radi - zakonski zastupnik svog pravnog lica (nije zaposlen u ovom pravnom licu): ne podnosi PPP PD prijavu, već podnosi PP OD-O.
- penzioner, osnivač pravnog lica, zaposlen u svom pravnom licu: za njega pravno lice podnosi PPP PD prijavu u kojoj iskazuje bruto zaradu i pripadajuće obaveze za porez i doprinos za PIO, a doprinos za zdravstveno osiguranje iskazuje u prijavi ukoliko mu je prioritetni osnov osiguranja zaposlenje, dok doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne iskazuje u prijavi.
9. Koje su šifre vrste prihoda za zarade, odnosno naknade zarada za invalide druge i treće kategorije?
Važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne poznaje kategorije tzv. invalida druge, odnosno treće kategorije, s tim da se prava stečena pre 1. januara 1997. godine ostvaruju prema propisima u skladu sa kojima su stečena.
Lica koja su ranijim propisima bila svrstana u invalide druge kategorije, prema važećim propisima prepoznata su kao lica koja zbog smanjene radne sposobnosti rade sa skraćenim radnim vremenom (4 sata) i koja pored zarade od PIO fonda primaju i naknadu zarade za preostala 4 sata.
Zarada i naknade zarade koju isplaćuje PIO fond za ova lica opredeljuje se izborom sledećih šifri vrsta prihoda:
                                  Zarada                 Naknada zarade na teret fonda PIO
                              1 07 105 00 0                             1 07 207 00 0
Šifre naknade zarade za bolovanje za ova lica iste su kao i za druge zaposlene.
Zarada, odnosno naknada zarade lica sa invaliditetom koja su zbog invaliditeta raspoređena na druge poslove i koja imaju pravo na naknadu zarade zbog manje zarade na tom drugom poslu (ranije invalidi treće kategorije) nema poseban poreski tretman, te se i za ova lica koriste ŠVP za zarade i naknade zarada kao i za druge zaposlene.
Naknada razlike zarade za invalide treće kategorije koju refundira PIO fond iskazuje se kroz OVP 199, jer se za obračunski period kod ove OVP ne zahtevaju podaci u polju 3.8 – Broj sati budući da se naknada plaća kao razlika zarade između radnog mesta na kojem je zaposleni radio pre invaliditeta i novog radnog mesta na koje je raspoređen. ŠVP koja se koristi u ovom slučaju je: 1 07 199 00 0.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta pu.gov.rs
  . . .
 

Godišnja zarada
isplaćena u 2013. godini
i sa njom povezane veličine

(postavljeno 3. februara 2014. godine)
U "Službenom glasniku RS" broj 6/2014, od 24. januara 2014. godine, Republički zavod za statistiku objavio je podatak o prosečnoj godišnjoj zaradi po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćenoj u 2013. godini.
Ovaj podatak koristi se kao osnov za utvrđivanje:
• neoporezivog iznosa dohotka na koji se ne plaća godišnji porez na dohodak građana;
• dohotka za oporezivanje kao graničnika za oporezivanje dohotka i primenu poreske stope od 10%, odnosno 15% na poresku osnovicu; i
• ličnih odbitaka za koje se umanjuje osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji koja je isplaćena u 2012. godini iznosi 60.708,00 dinara mesečno, odnosno  728.496,00 dinara za 12 meseci.
Na osnovu gornjeg podatka utvrđene su veličine koje se koriste za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, u iznosima iz sledećeg pregleda:
  R.br.  Opis                                                                                                  Iznos 
    1.     Prosečna godišnja zarada isplaćena u RS u 2012. godini   . .            728.496 
    2.     Neoporezivi iznos :
            Rezidenti, stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnog
            lica i rezidenti upućeni u inostranstvo - trostruki iznos
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .       2.185.488 
    3.     Dohodak za oporezivanje (oporezivi prihodi umanjeni
            za neoporezivi iznos sa r. br. 2) kao graničnik za primenu
            poreskih stopa od 10% odnosno 15% u visini od
            šestostrukog iznosa prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . .         4.370.976 
    4.     Lični odbici:
    4.1.  Za poreskog obveznika - 40% prosečne godišnje zarade  . . . .           291.398 
    4.2.  Za izdržavanog člana porodice - 15% prosečne
            godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .        109.274 
    5.     Poreska stopa:
    5.1.  Za iznos dohotka za oporezivanje do visine šestostrukog
            iznosa prosečne godišnje zarade umanjenog za lične odbitke  .              10% 
    5.2.  Za iznos dohotka za oporezivanje preko šestostrukog iznosa 
            prosečne godišnje zarade  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .           15%
    6.     Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno
            osiguranje za 2013. godinu  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.642.480 
    7.     Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno
            socijalno osiguranje za 2014. godinu  . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .   3.850.101 
Obradili:
Petar Šukara i Jovan Šukara
  . . .
 

Izmenjen Pravilnik
o transfernim cenama
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
U „Službenom glasniku RS“ br. 8/14 od 29.01.2014. objavljen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o transfernim cenama i metodama koje se po principu „van dohvata ruke” primenjuju kod utvrđivanja cene transakcija među povezanim licima (u daljem tekstu: Pravilnik o transfernim cenama), koji je stupio na snagu 30. januara 2014, a koji koje se primenjuje i na sastavljanje poreskog bilansa za 2013. godinu.
Najznačajnija izmena je da je omogućeno da se, umesto detaljne studije transfernih cena, za transakcije sa pojedinačnim povezanim licem čija je ukupna vrednost u poreskom periodu manja od 8.000.000 din, nadležnom poreskom organu podnese izveštaj u skraćenom obliku.
Izveštaj u skraćenom obliku poreski obveznik može da podnese za transakcije sa povezanim licima, osim za zajmove i kredite, koje ispunjavaju jedan od sledeća dva uslova:
1) da je transakcija sa povezanim licem jednokratna u godini za koju se podnosi poreski bilans i da njena vrednost nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost;
2) da ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u toku godine za koju se podnosi poreski bilans nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost.
Izveštaj u skraćenom obliku podnosi se za sve transakcije koje ispunjavaju jedan od dva uslova, a sadrži podatke o svakoj od ovih transakcija, a naročito:
1) opis transakcije;
2) vrednost transakcije;
3) povezano lice sa kojim je transakcija izvršena.
Prema tome, pravna lica će, osim za zajmove i kredite, moći da za jednokratne transakcije sa jednim povezanim licem čija je vrednost u 2013. god. manja od 8.000.000 dinara, kao i za transakcije sa jednim povezanim licem čija je ukupna vrednost u poreskom periodu manja od 8.000.000 din. izveštaj o transfernim cenama poreskom organu dostave u skraćenom obliku. Skraćenje se ogleda u tome što se za ove transakcije navodi opis i vrednost svake ovakve transakcije, kao i podaci o povezanom licu sa kojim je transakcija izvršena i što za ove transakcije pravno lice neće biti u obavezi da proverava da li su se odvile po tržišnim uslovima, niti da vrši korekciju poreske osnovice u poreskom bilansu.
Pored toga, izmenama Pravilnika brisana je ranija odredba da uz studiju transfernih cena poreski obveznik nije dužan da dostavlja dokumentaciju o transakcijama sa pojedinačnim pravnim licem, osim na zahtev nadležnog poreskog organa; ukinuta je obaveza dostavljanja spiska svih povezanih lica i definisanja načina na koji je utvrđena povezanost sa svakim od njih (ovi podaci već sadržani u tački 5 spiska informacija koje treba obezbediti u delu studije o analizi grupe); zatim je brisana obaveza da je poreski obveznik u funkcionalnoj analizi dužan da izvrši i opis planiranog razvoja poslovnih odnosa i obrazloži politiku transfernih cena sa povezanim licima.
Dopunom Pravilnika predviđeno je da se kod primene metode uporedive cene na tržištu interno uporedivom cenom smatra i cena usluga ili proizvoda koju je obveznikovo povezano lice ostvarilo u transakciji sa nepovezanim licem, pod uslovom da se transakcija obavlja pod uporedivim uslovima, a izvršena su i preciziranja formule za računanje stope bruto marže kod metode preprodajne cene i cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu u smislu da se rezultat množi sa 100 kako bi se bruto marža izrazila u procentualnom obliku.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta privasav.rs
  . . .
 

Sastavljanje i dostavljanje
redovnih godišnjih finansijskih 
izveštaja za 2013. godinu
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) obaveštava sve zainteresovane korisnike da je danas, 3. februara 2014. godine, na ovoj internet strani u odeljku „Finansijski izveštaji i bonitet“ objavljena aplikacija Agencije za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2013. godinu.
Podsećamo da se redovni godišnji finansijski izveštaji sastavljeni u aplikaciji Agencije u skladu sa Tehničkim uputstvom za primenu aplikacije (elektronska forma), a dostavljeni preko interneta, posredstvom posebnog veb servisa, moraju odštampati iz aplikacije i obavezno dostaviti preporučenom poštanskom pošiljkom na adresu: Agencija za privredne registre, 11000 Beograd 6, sa navođenjem odgovarajućeg poštanskog faha, jer će se u protivnom smatrati da finansijski izveštaj nije ni predat.
Za potrebe obveznika koji ne koriste aplikaciju Agencije za sastavljanje finansijskih izveštaja u elektronskoj formi već finansijske izveštaje sastavljaju u pisanoj formi, od 15. januara 2014. godine na istoj internet strani postavljeni su važeći obrasci finansijskih izveštaja, za sve vrste obveznika, kao i obrazac zahteva za registraciju tih izveštaja. Takođe su objavljena i Pravila računske i logičke kontrole finansijskih izveštaja za 2013. godinu, za sve vrste obveznika. Skrećemo pažnju svim obveznicima, koji finansijske izveštaje za 2013. godinu sastavljaju na obrascima propisanim za privredna društva, zadruge, ogranke stranih pravnih lica, faktorig društva, ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, druga pravna lica i preduzetnike, da je došlo do izmene podzakonskog akta u vezi sa obrascem „Statistički aneks“, odnosno da se u obrascu pod oznakom AOP 602 - oznaka za veličinu, unosi oznaka iz Obaveštenja o razvrstavanju, koju je pravno lice utvrdilo na osnovu podataka iz finansijskog izveštaja i kriterijuma propisanih članom 6. novog Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, broj 62/2013) i to : 4 za veliko, 3 za srednje, 2 za malo i 1 za mikro pravno lice, a preduzetnici unose oznaku 1 pošto se u skladu sa ovim zakonom smatraju mikro pravnim licima.
Počev od 3. februara 2014. godine, svim obveznicima i drugim zainteresovanim licima će biti omogućena pretraga prijema finansijskih izveštaja za 2013. godinu, unošenjem matičnog broja pravnog lica, sa informacijama o tome da li se obveznik nalazi u spisku obveznika za predaju finansijskih izveštaja, kao i u kojem obimu je dužan da dostavi finansijski izveštaj. Zavisno od forme sastavljanja finansijskog izveštaja (elektronska ili pisana), pruža se i informacija o iznosu naknade za registraciju tog izveštaja, kao i račun za uplatu te naknade.
Obveznicima koji su do datuma pretrage predali pošiljku sa finansijskim izveštajem za 2013. godinu, biće prikazana informacija da je pošiljka stigla u Agenciju i broj pod kojim je evidentirana.Praćenje toka obrade finansijskih izveštaja za 2013. godinu, biće omogućeno u drugoj polovini februara ove godine.
Integralne tekstove
saopštenja pročitajte na sajtu APR-a  . . .

 

Saopštenje PURS
(postavljeno 3. februara 2014. godine)
03.02.2014 - Rok za podnošenje PPP prijave
                   produžen do 7. februara 2014. godine

Obaveštavamo Vas da je rok za podnošenje Pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osigurnje po odbitku na teret primaoca prihoda (PPP) produžen do 7. februara 2014. godine.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

Povećane naknade
za registracije firmi
(postavljeno 31. januara 2014. godine)
Agencija za privredne registre (APR) Srbije saopštila je da su u proseku za devet odsto povećane naknade za registracije i druge usluge koje pruža. Kako se navodi u saopštenju, APR je uvećao naknadu za 52 vrste usluga, za 15 usluga je visina naknade smanjena, dok su za 97 usluga iznosi naknada ostali nepromenjeni. Ključni razlog za promene naknada  ja to što tri godine nisu menjane - od kraja 2010. i početka 2011. godine.
Naknade za registraciju osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću, ogranka ili udruženja povećanje znači da će ona ubuduće koštati 4.900 dinara, umesto dosadašnjih 4.500 dinara, dok je registracija za preduzetnike sa 1.200 povećana na 1.500 dinara.
Naknade za registraciju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja sastavljenih i dostavljenih primenom posebne aplikacije APR, povećane su sa dosadašnjih 30 na 40 odsto naknade za registraciju finansijskih izveštaja dostavljenih u papirnoj formi.
Naknada za izveštaje u papirnoj formi je, precizira se, povećana jer dosadašnja naknada nije bila dovoljna da pokrije troškove i zbog toga što u 2014. nastupile dodatne obaveze za APR, koje se odnose na primenu novog Zakona o računovodstvu.
Naknada za podnošenje finansijskih izveštaja primenom posebne aplikacije Agencije za obveznike revizije, povećana je sa 3.000 na 4.000 dinara, za pravna lica koja nisu obveznici revizije sa 900 na 1.200 dinara, a za mala druga pravna lica sa 300 na 400 dinara.
Visina naknade za finansijske izveštaje podnete u pisanoj formi nije promenjena, kao i da je više naknada smanjeno.
Najznačajnije smanjenje naknada je za usluge registracije podataka o privremenim merama kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti (do 50 odsto).
Za izdavanja nekih vrsta potvrda, izvoda i promena podataka u registru turizma i stečajnih masa, naknada je smanjena od 35,9 do 50 odsto, a kod registracije ugovora vrednosti od 6.000 do 10.000 evra u registrima založnog prava i finansijskog lizinga, visina naknade je smanjena za 1.000 dinara.
Registracija i objavljivanje osnivačkog akta, statuta i drugih dokumenata privrednih društava umanjena je sa 1.500 dinara na 1.000 dinara, navodi se u saopštenju APR.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
  . . .
 

Saopštenje PURS
(postavljeno 31. januara 2014. godine)
31.01.2014 - Danas ističe rok za elektronsko podnošenje PPP-PD prijave

Poslednjeg dana roka za elektronsko podnošenje pojedinačne prijave za poreze i doprinose po odbitku za isplate izvršene u januaru 2014. godine, podneto je do 14 časova više od 15.000 prijava. Inače, od 1. januara je stiglo više od 80.000 prijava tzv. objedinjene naplate.
Elektronski servisi Poreske uprave funkcionišu nesmetano, s tim što su mogući povremeni prekidi u intervalu od 5 do 10 minuta. Prema našim saznanjima bilo je nekoliko pokušaja hakerskih napada na sistem Poreske uprave.
Ukoliko iz bilo kojih razloga poslata prijava nije prihvaćena kao podneta, isplatilac prihoda, odnosno podnosilac prijave, treba da nastavi sa upućivanjem PPP-PD prijave sve dok ona ne dobije status podnete prijave.
Ako iz bilo kojih razloga isplatioci prihoda nisu ni pokušali podnošenje za isplate izvršene u januaru 2014. godine, moraju to učiniti što hitnije.
Propuštanje roka za slanje PPP-PD prijave predstavlja prekrštaj iz člana 177. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Integralni tekst saopštenja
preuzet sa sajta Poreske uprave
  . . .
 

 

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Kako do novca, konkursi      
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

   

 


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  

 


 

 

Porezi nisu dobrovoljna kategorija. Plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.


Pronaći ćemo put  ili  ćemo ga stvoriti.    
Hannibal