Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Pronaći ćemo put
ili ćemo ga stvoriti.
Hannibal

Korišćenje prava na bolovanje i otkaz
ugovora o radu



(postavljeno 24. novembra 2016. godine)




Korišćenje prava na bolovanje ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu, s tim što se nakon određenog trajanja bolovanja zaposleni upućuje na procenu radne spospobnosti, a zloupotreba bolovanja kao i nedostavljanje potvrde od lekara, jesu zakonski osnovi za otkaz ugovora o radu.



Pitanje:

Po novom Zakonu o radu, da li poslodavac sme da da otkaz zaposlenom zbog prekomernog korišćenja odsustva povodom bolovanja? Ako sme, pod kojim okolnostima sme?

Odgovor:

U skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) i Zakonom o zdravstvenom osiguranju, zaposleni ima pravo da bude privremeno sprečen za rad odnosno pravo da ostvari naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (dalje: pravo na bolovanje).

Najčešći slučaj u praksi kada zaposleni ostvaruje pravo na bolovanje jeste u slučaju bolesti ili povrede van rada, ali pored toga ovo pravo pripada zaposlenom i u slučajevima povrede na radu, profesionalnog oboljenja, nege bolesnog člana uže porodice, dobrovoljnog davanja organa i tkiva kao i drugim slučajevima, odnosno pod uslovima propisanim članom 74. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 - ispr., 57/2011, 110/2012 - odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - odluka US, 106/2015 i 10/2016 - dr. zakon).

Svako korišćenje prava na bolovanje, koje je odobreno od strane nadležnog zdravstvenog organa, jeste zakonsko pravo zaposlenog i samo po sebi ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu bez obzira na učestalost ili dužinu trajanja, a što potvrđuje i Zakon o radu u članu 183. Zaposleni može koristiti pravo na bolovanje u trajanju do 30 dana na osnovu nalaza izabranog lekara, a nakon toga o daljem korišćenju prava na bolovanje odlučuje prvostepena lekarska komisija. Međutim trajanje prava na bolovanje nije neograničeno te u slučaju ako je zaposleni odsustvovao sa rada duže od šest meseci neprekidno, odnosno ako je u poslednjih 18 meseci, odsustvovao 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, će ga uputiti na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti.

Sa druge strane, pravo na bolovanje može biti i zloupotrebljeno od strane zaposlenog, te Zakon o radu u članu 179. stav 3. tač. 2 i 3) kao razloge za otkaz, između ostalih, predviđa i nedostavljanje potvrde o privremenoj sprečnosti za rad kao i zloupotrebu prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Obaveza zaposlenog u slučaju ostvarivanja prava na bolovanje je da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad, a Zakon daje pravo poslodavcu koji posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.

Da zaključimo, korišćenje prava na bolovanje ne može biti osnov za otkaz ugovora o radu, s tim što se nakon određenog trajanja bolovanja zaposleni upućuje na procenu radne spospobnosti, a zloupotreba bolovanja kao i nedostavljanje potvrde od lekara, jesu zakonski osnovi za otkaz ugovora o radu.



Izvor: paragraf.rs, 21.11.2016, Autor: Dušan Pavlović









Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal