Uslovi za povraćaj PDV na kupljenu robu u inostranstvu nisu svuda isti. Najvredniji pazar zahtevaju Mađari, za povrat od 27 odsto.
Velike rasprodaje uoči božićnih i novogodišnjih praznika u zemljama Evropske unije svake godine privuku i na hiljade srpskih putnika, prvenstveno zbog povoljnih cena. Naše građane, uz dobar pazar, dodatno raduje i pravo na povraćaj poreza na gotovo svu kupljenu robu. Uslov je da kupovina u jednoj radnji premaši određeni iznos, koji se razlikuje od države do države.
Poznato je da je Italija svojevrsni centar mode, koji naši državljani rado pohode još od perioda šoping tura po Trstu osamdesetih godina prošlog veka. Upravo ova zemlja i ima jedan od najviših limita potrošnje, kao uslov za povraćaj PDV-a – minimum 155 evra. Ovaj iznos stranac mora da potroši u jednoj prodavnici u istom danu, da bi ostvario pravo na povraćaj PDV-a (od 22 odsto, uz najavu da ova stopa raste na 27 odsto iduće godine) prilikom povratka u Srbiju.
Osim italijanske “Palmanove” koju rado pohode srpski kupoholičari, na meti su im i šoping ture u Beču i čuvenom “Pandorfu”. U Austriji je minimalni iznos za povrat PDV-a više nego duplo manji u odnosu na Italiju – 75 evra. Stopa PDV-a u Austriji je 20 odsto.
Naši građani često pohode i Mađarsku. Jedna od interesantnijih “destinacija” je kupovina u tamošnjoj trgovini “Ikea”, odakle se organizovano i po narudžbini donosi roba za srpske kupce koji ne napuštaju svoju teritoriju. Pa, uz proviziju, ovi “trgovci” često dobro zarade upravo na povraćaju PDV-a (27 odsto osnovna stopa). Minimalna kupovina u ovoj državi je oko 55.000 forinti, što je oko 160 evra.
Grčka je nedavno snizila limit za povraćaj PDV-a sa 120 na 50 evra, što se ocenjuje kao dobar potez s obzirom na veliki broj turista koji posete ovu zemlju. Osnovna stopa poreza na dodatu vrednost u Grčkoj je trenutno 24 odsto.
Slovenija i Hrvatska su, takođe, interesantne destinacije za naše turiste. I one odobravaju strancima povraćaj PDV-a na kupljenu robu – Slovenija za minimalni pazar od 50 evra, a Hrvatska za 500 kuna (što je oko 67 evra). U Deželi vraćaju 22, a u Hrvatskoj 25 odsto poreza na dodatu vrednost.
Iako se države razlikuju po limitima potrošnje, postupak za povraćaj PDV-a je uglavnom isti za sve. Prilikom napuštanja te države, na carini se prijavljuje kupljena roba (isključivo u prodavnicama koje imaju oznaku o omogućenom povraćaju PDV-a), pokazuju računi i dobija pečat, odnosno markica. U nekim državama novac se dobija u kešu, na licu mesta (poput graničnog prelaza Evzoni između Grčke i Makedonije, gde se posle overe carinika iznos PDV-a podiže u fri-šopu), a negde je potrebno vratiti se u istu prodavnicu u roku od, uglavnom, šest meseci. Povraćaj poreza na robu iz Slovenije, barem prema iskustvu naših putnika, nešto je komplikovaniji.
“Na kupljenu robu u vrednosti od 280 evra u Sloveniji, povraćaj PDV u beogradskoj filijali banke koja sarađuje sa “taks fri” kompanijom iznosio je oko 3.000 dinara. Banke isplaćuju po srednjem kursu, u dinarskoj protivvrednosti, i uzimaju svoju proviziju. Proviziju uzima i “taks fri” kompanija. Pa umesto nekih 46 evra iznos je oko tri hiljade dinara. Svi su se ugradili u moj PDV i znatno ga smanjili, ali se ipak isplati, jer mi je garderoba koju sam kupila izašla još jeftinije.” – objašnjava Beograđanka Jelena Simić
Iskustva srpskih putnika po zemljama Evrope su različita. I dok u pojedinim zemljama carinici gledaju samo fiskalne račune za povraćaj PDV-a, najrazvijeniji delovi Starog kontinenta poštuju sva pravila.
“Kaput koji sam kupila u Finskoj, sa neoštećenom etiketom i fiskalnim računom, morala sam na tamošnjem aerodromu, pri povratku u Srbiju, da pokažem carinicima koji overavaju dokument o povraćaju PDV-a. Oni su ga propisno upakovali, i hermetički zatvorili. Samo tako može da se ostvari pravo na povraćaj.” – kaže Ljiljana Vučković
– Pravo na povraćaj PDV-a u Srbiji od 20 odsto imaju samo strani državljani, koji nisu poreski obveznici i nemaju prebivalište u Srbiji, i koji u prtljagu iznose kupljenu, nekorišćenu robu u vrednosti iznad 150 evra, uključujući PDV, u dinarskoj protivvrednosti, u roku od tri meseca od dana kupovine – rečeno je “Novostima” u Poreskoj upravi Srbije. – Uslov je da carinskom organu radi overe podnesu ispravno popunjen obrazac REF 4, koji je na lični zahtev kupca popunio prodavac, kao i originalne račune za kupljenu robu.
U Upravi ističu da se kupcu, odnosno podnosiocu zahteva, povraćaj plaćenog PDV-a izvršava ako u roku od šest meseci od dana izdavanja računa prodavcu od koga je kupljeno dobro dostavi overen original obrasca REF 4 na kome je potvrđeno da su ispunjeni zahtevani uslovi.
– Ako je overeni original obrasca REF 4 dostavljen poštom, kupac ili podnosilac zahteva dostavlja prodavcu broj računa u banci na koji će se izvršiti refakcija plaćenog PDV, ako taj broj računa nije naveden u obrascu REF 4 – objašnjavaju u Poreskoj upravi.
Povraćaj PDV obavlja se u dinarima gotovinskom isplatom ili uplatom na račun u banci koji navede kupac ili podnosilac zahteva.
Ako je isplata u gotovini, prodavac je obavezan da izvrši refakciju PDV odmah, a ako se uplaćuje na račun kupca, odnosno podnosioca zahteva, uplata se obavlja u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Izvor: novosti.rs
Izaberite poslovnu jedinicu koju želite da kontaktirate:
