Meni
Meni
  • Srpski
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Pronaći ćemo put
ili ćemo ga stvoriti.
Hannibal

Poreski tretman primanja zaposlenih po osnovu činjenja i pružanja pogodnosti



(postavljeno 18. aprila 2017. godine)




Pored konkuretnosti koja postoji među zaposlenima na tržištu rada, čak i u uslovima relativno visoke stope nezaposlenosti, u određenom stepenu vlada i konkuretnost među poslodavcima. Kako bi poslodavci prilikom zapošljavanja obezbedili prednost u odnosu na druge ili iz razloga što smatraju da je bitno ulagati u zaposlene, u njihovu motivaciju, efikasnost i sl., često pored zarade koju isplaćuju u skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 i 13/2017 - odluka US), opštim aktom i ugovorom o radu, svojim zaposlenima nude i razne druge pogodnosti.

Mogućnost poslodavca da za svoje zaposlene obezbedi i druga primanja po osnovu radnog odnosa, predviđena je članom 120. tačka 4) Zakona o radu i ova primanja zaposlenih se smatraju zaradom, odnosno ista nisu izuzeta iz pojma zarade u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu.

Iako je Zakonom o radu propisano da se zarada isplaćuje samo u novcu (ukoliko zakonom nije drugačije određeno - kao što je, na primer, slučaj kod isplate zarade po osnovu ugovora o radu sa kućnim pomoćnim osobljem), često se ova druga primanja ne isplaćuju zaposlenima neposredno u novcu već se sastoje u pružanju određenih pogodnosti, odnosno usluga koje koriste zaposleni a pružanje tih pogodnosti i usluga plaća poslodavac.

Kada se postavi pitanje poreskog tretmana ovih drugih davanja zaposlenima, ukazujemo da u skladu sa članom 3. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 7/2017 - usklađeni din. izn.), porezu na dohodak građana podležu prihodi, između ostalih, i po osnovu zarade - bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način. Na koji način se oporezuje ovo primanje zaposlenih, bliže uređuju odredbe člana 14. istog zakona, koje propisuju da se zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Koja se primanja naročito smatraju primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je članom 14a istog Zakona, i to su:
- korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe,
- korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine.

Na ova primanja, pored poreza na zarade, plaćaju se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, na šta ukazuje odredba člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 7/2017 - usklađeni din. izn.) u skladu sa kojom osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.


1. Korišćenje službenog vozila u privatne svrhe kao činjenje i pružanje pogodnosti zaposlenom

Pitanje korišćenja službenog vozila u privatne svrhe trebalo bi da bude uređeno opštim aktom poslodavca (kolektivni ugovor, pravilnik i dr.) ili ugovorom o radu. Na osnovu ovako utvrđene mogućnosti za davanje službenog vozila na korišćenje u privatne svrhe poslodavac, odnosno nadležni organ kod poslodavca, donosi odluku o davanju na korišćenje službenog vozila, a na osnovu koje se zaključuje ugovor sa zaposlenim. Ovim ugovorom se preciziraju sva prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog kome se daje vozilo na korišćenje, na primer:
- period na koji se ustupa zaposlenom službeno vozilo na korišćenje,
- način i kriterijumi na osnovu kojih se opredeljuje kada i pod kojim uslovima se službeni automobil koristi u službene, a kada u privatne svrhe,
- da li se automobil ustupa na korišćenje bez ikakve naknade ili uz određeni iznos naknade koju zaposleni treba da plaća poslodavcu,
- ko snosi troškove goriva, održavanja automobila, registracije i druge pojedinosti koje su karakteristične za određeno vozilo i svrhu korišćenja.

Davanje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva na lično korišćenje u privatne svrhe, smatra se primanjem po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu čl. 14. i 14a Zakona o porezu na dohodak građana, i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade.

Utvrđivanje poreske osnovice u ovom slučaju, uređeno je članom 14a st. 2. i 4. Zakona o porezu na dohodak građana na sledeći način:
Vrednost primanja po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe mesečno, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila, predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korišćenja vozila, umanjena za iznos koji je zaposleni platio za to korišćenje.

Kod utvrđivanja osnovice poreza na zaradu primanja iz ovog člana uvećavaju se za pripadajuće obaveze iz zarade.

Nadležna organizacija koja poseduje podatke o tržišnoj vrednosti vozila je Auto-moto savez Srbije - Centar za motorna vozila (AMSS-CMV). Da bi pravno lice dobilo podatke o tržišnoj vrednosti vozila koje je dalo na korišćenje zaposlenom u privatne svrhe, neophodno je da zahtev za utvrđivanje tržišne vrednosti vozila dostavi AMSS-CMV, u kojem će navesti da se podatak traži sa datumom 31. decembar prethodne godine. Podatak o tržišnoj vrednosti vozila može se, takođe, pribaviti iz Kataloga cena i nomenklature vozila koji izdaje Auto-moto savez Srbije.

Međutim, ukoliko je ugovoreno da zaposleni iz zarade na koju su prethodno obračunati i plaćeni porez i doprinosi (neto zarade), za korišćenje službenog vozila u privatne svrhe plaća poslodavcu određenu nadoknadu, za iznos te nadoknade potrebno je umanjiti poresku osnovicu utvrđenu na prethodno opisan način.

Pri tom, poreska osnovica se utvrđuje u bruto iznosu, odnosno iznosu koji u sebi sadrži pripadajuće obaveze, odnosno porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, jer pored obračuna i uplate poreza, ova pogodnost koja čini drugo primanje koje ima tretman zarade uslovljava i obračun i plaćanje svih socijalnih doprinosa koje podrazumeva obračun zarade.

To znači da utvrđenu vrednost primanja po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe, radi uključivanja u zaradu za obračun poreza i doprinosa, treba preračunati na bruto iznos deljenjem sa koeficijentom 0,701.

Primer utvrđivanja vrednosti primanja po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe i obračun poreza i doprinosa na to primanje
Nadležni organ kod poslodavca - pravno lice je donelo odluku da u 2017. godini jednom zaposlenom odobri korišćenje službenog putničkog vozila u privatne svrhe. Na osnovu procene nadležne organizacije, tržišna vrednost vozila, na dan 31.12.2016. godine, iznosi 1.500.000,00 dinara. Ugovorom između zaposlenog koji koristi vozilo i poslodavca ugovoreno je da zaposleni plaća poslodavcu mesečno na ime naknade za korišćenje vozila iznos od 5.000,00 dinara. Poslodavac svakog meseca u zaradu zaposlenog uključuje procenjenu vrednost ovih primanja umanjenu za naknadu koju zaposleni plaća poslodavcu, a to je iznos od 10.000,00 dinara (1.500.000,00 x 1% = 15.000,00 - 5.000,00), uvećanom za porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje iz zarade, što predstavlja iznos od 14.265,34 dinara (10.000,00/0,701). Iz neto zarade se obustavlja iznos od 10.000,00 dinara koji je u zaradu uključen samo radi obračuna poreza i doprinosa.

S obzirom da se po osnovu zarade doprinosi obračunavaju i plaćaju do najviše mesečne osnovice doprinosa saglasno članu 41. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u slučaju kada je iznos zarade (iznos zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu kao i druga primanja po osnovu radnog odnosa, konkretno primanje po osnovu korišćenja službenog vozila u privatne svrhe, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu) viši od najviše mesečne osnovice doprinosa za taj mesec, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa.


- Šta se smatra službenim vozilom u smislu
Zakona o porezu na dohodak građana
                                                     Pročitaj više

Zakon o porezu na dohodak građana nije uredio šta se smatra službenim vozilom u smislu ovog zakona, da li je reč samo o vozilu koje je u vlasništvu poslodavca ili je reč i o vozilima koja su poslodavcu na raspolaganju po drugim osnovama. Međutim, po ovom pitanju, Ministarstvo finansija je više puta zauzelo isti stav, i to da se pružanjem ili činjenjem pogodnosti smatra davanje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva na lično korišćenje u privatne svrhe zaposlenom, nezavisno od činjenice da li je poslodavac vlasnik automobila, zakupac ili primalac lizinga.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 414-00-00097/2007-04 od 11.7.2007. godine:

"...Saglasno navedenim zakonskim odredbama, davanje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva na lično korišćenje u privatne svrhe, kao i plaćanje svih troškova nastalih u vezi sa korišćenjem automobila, nezavisno od činjenice da li je poslodavac vlasnik automobila, zakupac ili primalac lizinga, smatraju se primanjem po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu čl. 14. i 14a Zakona, i podležu oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade..."



Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-175/2013-04 od 25.4.2016. godine

"...Imajući u vidu navedeno, davanje službenog vozila zaposlenom na korišćenje u privatne svrhe, kao i plaćanje troškova goriva i održavanja automobila nastalih u vezi sa korišćenjem automobila, nezavisno od činjenice da li je poslodavac vlasnik automobila, zakupac ili primalac lizinga, smatraju se primanjem po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti zaposlenom i pokrivanja rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem u smislu čl. 14. i 14a ZPDG i podležu oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade..."


To znači da bez obzira da li je poslodavac vlasnik, zakupac ili davalac lizinga, vrednost primanja na mesečnom nivou po osnovu korišćenja službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe čini iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korišćenja vozila, a od uticaja neće biti iznos zakupnine odnosno lizing naknade koju poslodavac plaća po osnovu zakupa, odnosno lizinga.

Takođe, na prethodno opisan način oporezuje se i korišćenje službenog vozila u privatne svrhe u slučaju kada poslodavac kao najmoprimac zaključi ugovor o rent a car uslugama i iznajmi vozilo za sopstvene potrebe, pa to vozilo u skladu sa ugovorom o radu zaposlenom dâ na korišćenje (u službene) i u privatne svrhe. Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 413-00-96/2015-04 od 11.9.2015. godine.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-96/2015-04 od 11.9.2015. godine

"…Saglasno navedenom, kada poslodavac kao najmoprimac zaključi ugovor o rent a car uslugama i iznajmi vozilo za sopstvene potrebe, pa to vozilo u skladu sa ugovorom o radu zaposlenom dâ na korišćenje (u službene) i u privatne svrhe, takvo primanje fizičkog lica predstavlja činjenje ili pružanje pogodnosti zaposlenom u vidu korišćenja službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade…"




- Korišćenje službenog vozila u privatne i u službene svrhe                      Pročitaj više

Ukoliko se zaposlenom daje da službeno vozilo koristi i u službene i u privatne svrhe, način i kriterijumi na osnovu kojih se opredeljuje kada i pod kojim uslovima se službeni automobil koristi u službene, a kada u privatne svrhe, trebalo bi da bude bliže uređeno opštim aktom poslodavca (kolektivni ugovor, pravilnik i dr.), odnosno ugovorom između poslodavca i zaposlenog, kojim se, pored ostalog, u konkretnom slučaju precizira način i kriterijumi na osnovu kojih se opredeljuje kada i pod kojim uslovima se službeni automobil koristi u službene, a kada u privatne svrhe.

Međutim, postavilo se pitanje na koji način utvrditi poresku osnovicu ukoliko je zaposlenom dato da službeno vozilo koristi i u službene i u privatne svrhe.

Po ovom pitanju izložen je deo Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-96/2015-04 od 11.9.2015. godine.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-96/2015-04 od 11.9.2015. godine

"… Saglasno navedenom, kada poslodavac kao najmoprimac zaključi ugovor o rent a car uslugama i iznajmi vozilo za sopstvene potrebe, pa to vozilo u skladu sa ugovorom o radu zaposlenom dâ na korišćenje (u službene) i u privatne svrhe, takvo primanje fizičkog lica predstavlja činjenje ili pružanje pogodnosti zaposlenom u vidu korišćenja službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade. Osnovicu poreza na zarade čini vrednost navedenog primanja (za privatne svrhe) koja se utvrđuje na mesečnom nivou tako da za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korišćenja vozila, uvećava se za pripadajuće obaveze koje iz zarade plaća zaposleni. Tako utvrđena osnovica poreza na zarade umanjuje se za novčana plaćanja koja zaposleni (iz svoje zarade iz koje su plaćeni porez i doprinosi) plaća poslodavcu u vezi sa ostvarenim primanjem..."


Iz citiranog mišljenja, može se zaključiti da nije od značaja da li zaposleni vozilo koristi i u službene i u privatne svrhe ili samo u privatne svrhe, jer u oba slučaja, takvo primanje zaposlenog predstavlja činjenje ili pružanje pogodnosti u vidu korišćenja službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zarade. Osnovicu poreza na zarade čini vrednost navedenog primanja (za privatne svrhe) koja se utvrđuje na mesečnom nivou tako da za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korišćenja vozila, uvećava se za pripadajuće obaveze koje iz zarade plaća zaposleni. Tako utvrđena osnovica poreza na zarade umanjuje se za novčana plaćanja koja zaposleni (iz svoje zarade iz koje su plaćeni porez i doprinosi) plaća poslodavcu u vezi sa ostvarenim primanjem.



- Poreski tretman plaćanja troškova goriva i održavanja vozila
nastalih u vezi sa korišćenjem službenog vozila u privatne svrhe
            Pročitaj više

U situaciji kada poslodavac dâ zaposlenom da koristi službeno vozilo u privatne svrhe ali se istovremeno i obaveže da snosi troškove goriva i održavanja vozila nastalih u vezi sa korišćenjem službenog vozila u privatne svrhe, postavlja se pitanje poreskog tretmana po osnovu pokrivanja ovih rashoda.

Naime, kako smo već naveli, u skladu sa članom 14. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

U skladu sa stavom 5. tačka 4) istog člana, osnovicu poreza na zaradu za primanja iz stava 1. ovog člana, predstavlja novčana vrednost pokrivenih rashoda, uvećana za pripadajući porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koje iz zarade plaća zaposleni.

Međutim, u skladu sa stavom 6. istog člana, ako je zaposleni po osnovu ovih primanja izvršio novčana plaćanja isplatiocu zarade, osnovicu poreza na zaradu čini razlika između vrednosti tih primanja i novčanih plaćanja koja zaposleni vrši isplatiocu zarade, uvećana za pripadajuće obaveze iz zarade, odnosno kod samooporezivanja razlika između prihoda koji je primio, odnosno iz koga je dužan da plati pripadajuće obaveze iz zarade i novčanih plaćanja koja je izvršio.

U skladu sa stavom 10. istog člana, novčanu vrednost po ovom osnovu utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši.

To znači, da po osnovu pokrivanja rashoda zaposlenog novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem - plaćanje troškova goriva i održavanja automobila nastalih u vezi sa korišćenjem automobila i sl., vrednost primanja predstavlja novčana vrednost pokrivenih rashoda. U slučaju kada zaposleni za korišćenje službenog automobila u privatne svrhe, u skladu sa ugovorom, odnosno opštim aktom poslodavca, plaća poslodavcu naknadu (npr. po osnovu troškova koje poslodavac ima u vezi sa plaćanjem goriva za korišćenje vozila u privatne svrhe zaposlenog) iz svoje "neto" zarade, odnosno zarade iz koje su plaćeni porez i doprinosi, ta naknada ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana.

Kao verodostojne isprave, na osnovu kojih se vrši naknada troškova, mogu se prihvatiti one isprave koje sadrže odgovarajuće podatke i predstavljaju osnov za knjiženje poslovne promene (npr. plaćanje po osnovu naknade troškova) saglasno zakonu.

Kod utvrđivanja osnovice poreza navedena primanja uvećavaju se za pripadajuće obaveze koje iz zarade plaća zaposleni.

Isti stav je zauzelo Ministarstvo finansija u Mišljenju br. 414-00-70/2011-04 od 17.10.2011. godine.




2. Korišćenje stanova u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu kao činjenje i pružanje pogodnosti zaposlenom

Poslodavac koji ima potrebe da svojim zaposlenima daje na korišćenje stanove ili stambene zgrade koji su u njegovom vlasništvu ili u zakupu, takvu mogućnost treba da utvrdi svojim opštim aktom ili ugovorom o radu sa zaposlenim. Na osnovu tako utvrđene mogućnosti, radi davanja stanova na korišćenje zaposlenom potrebno je da o tome donese odluku poslodavac odnosno nadležni organ kod poslodavca. S obzirom na to da se radi o zaposlenima u radnom odnosu i da je davanje stanova zaposlenima na korišćenje utvrđeno opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu sa zaposlenim, takvo davanje zaposlenima od strane poslodavca, u smislu propisa o radu, ima karakter drugog primanja zaposlenog po osnovu radnog odnosa.

Drugo primanje zaposlenog iz radnog odnosa koje je utvrđeno opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, u konkretnom slučaju primanje zaposlenog po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu, predstavlja zaradu zaposlenog, u skladu sa odredbama člana 105. stav 3. Zakona o radu, na koju se obračunavaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

U skladu sa članom 14a stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana, primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti smatra se i korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine. U skladu sa odredbama člana 14a st. 3. i 4. Zakona o porezu na dohodak građana:
Vrednost primanja po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca, čini iznos zakupnine koju poslodavac plati za zaposlenog, odnosno u slučaju u kojem poslodavac ne plaća zakupninu - iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze, umanjena za iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu.

Kod utvrđivanja osnovice poreza na zaradu primanja iz ovog člana uvećavaju se za pripadajuće obaveze iz zarade.

U skladu sa navedenom odredbom, korišćenje stambenih zgrada i stanova od strane zaposlenog, koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu po osnovu zakupa, predstavlja zaradu zaposlenog na koju se plaća porez na zarade, bez obzira na to da li poslodavac po osnovu tog zakupa plaća zakupninu ili ne.

Kao i u slučaju davanja službenog vozila na korišćenje zaposlenom, ukoliko je ugovoreno da zaposleni iz zarade na koju su prethodno obračunati i plaćeni porez i doprinosi (neto zarade), za korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca plaća poslodavcu nadoknadu, za iznos te nadoknade potrebno je umanjiti poresku osnovicu utvrđenu na prethodno opisan način.

Pri tom, poreska osnovica se utvrđuje u bruto iznosu, odnosno iznosu koji u sebi sadrži pripadajuće obaveze, odnosno porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, jer pored obračuna i uplate poreza, ova pogodnost koja čini drugo primanje koje ima tretman zarade uslovljava i obračun i plaćanje svih socijalnih doprinosa koje podrazumeva obračun zarade (koeficijent za preračun na bruto je 0,701).

U skladu sa navedenim, na primanje zaposlenog po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova, koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavcu, plaćaju se iste obaveze kao i u slučaju korišćenja službenog vozila u privatne svrhe.

Primer obračuna poreza i doprinosa na primanje zaposlenog, po osnovu korišćenja stana koji je na raspolaganju poslodavcu po osnovu zakupa
U skladu sa odlukom nadležnog organa poslodavac je dao zaposlenom na korišćenje stan koji je zakupio od fizičkog lica. Poslodavac plaća fizičkom licu na ime zakupa mesečno 30.000 dinara (neto), plus porez po osnovu zakupa nepokretnosti od fizičkog lica. Bruto zakupnina iznosi 35.294,12 dinara (neto zakupnina x koeficijent za preračun 1,176470588), a što predstavlja neto vrednost primanja zaposlenog po osnovu korišćenje stana.
Radi preračuna na bruto iznos vrednosti primanja po osnovu korišćenja stana potrebno je primeniti koeficijent za preračun 0,701, pa bruto iznos primanja koji čini zaradu zaposlenog iznosi 50.348,25 dinara.


3. Drugi vidovi činjenja i pružanja pogodnosti zaposlenom

U skladu sa članom 14a Zakona o porezu na dohodak građana, navedeno je šta se naročito smatra činjenjem i pružanjem pogodnosti zaposlenom, međutim u nastavku teksta ćemo se osvrnuti i na druge mogućnosti činjenja i pružanja pogodnosti kao i dati objašnjenja šta se smatra a šta se ne smatra činjenjem i pružanjem pogodnosti zaposlenom, a sve u cilju utvrđivanja da li se pojedina druga davanja poslodavca smatraju zaradom zaposlenom.


- Davanje sredstava od strane poslodavca
za rekreaciju zaposlenih
                                                                        Pročitaj više

Zbog specifične delatnosti ili zbog stimulisanja radnih sposobnosti i volje zaposlenih, poslodavci mogu da svim zaposlenima obezbeđuju razne beneficije, koja može da podrazumeva fizičku rekreaciju, masažu, spa-centre, odlaske u banju i slično. Za korišćenje ovakvih usluga poslodavcu se ispostavljaju fakture, na primer, od strane sportskih organizacija, sa kojima poslodavci zaključuju ugovore i vrše im direktno plaćanje ugovorenih iznosa po tom osnovu.

O poreskom tretmanu davanja poslodavca u ove svrhe, izjasnilo se Ministarstvo finansija više puta.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 414-00-22/2011-04 od 9.5.2011. godine

"…Prema tome, kako je, na teret svojih sredstava poslodavac u toku 2009. i 2010. godine, zaposlenima omogućio rekreaciju, a da to, opštim aktom kod poslodavca, kao ni pojedinačnim ugovorom o radu, nije bilo uređeno kao obaveza poslodavca, odnosno pravo zaposlenog, davanje poslodavca u takvom slučaju ima poreski tretman ličnih primanja zaposlenog i da podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu."


"Tumačenjem" citiranog mišljenja Ministarstva finansija iz 2011. godine, stekao se utisak da izdaci za rekreaciju zaposlenih imaju tretman zarade iz razloga što isti nisu predviđeni opštim aktom, odnosno ugovorom o radu kao obaveza poslodavca, a da nasuprot tome, u slučaju da su isti predviđeni opštim aktom, odnosno ugovorom o radu kao obaveza poslodavca mogli bi imati poreski tretman troška poslodavca na koje se ne plaća porez na dohodak građana na zarade. Da li bi ovakvo "tumačenje" citiranog mišljenja bilo posledica nedorečenosti (dvosmislenosti) istog ili je Ministarstvo finansija promenilo stav (iako se relevantni propisi nisu menjali), u svakom slučaju, u skladu sa Mišljenjem br. 011-00-1041/2016-04 od 28.2.2017. godine, za određivanje poreskog tretmana u slučaju kada poslodavac zaposlenima omogući rekreaciju, nije od značaja da li je to opštim aktom kao i pojedinačnim ugovorom o radu predviđeno kao obaveza poslodavca odnosno pravo zaposlenog jer u svakom slučaju davanje poslodavca u takvom slučaju ima poreski tretman ličnih primanja zaposlenog i podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 011-00-1041/2016-04 od 28.2.2017. godine

"Prema navodima iz zahteva, opštim aktom kod poslodavca uređeno je da je u cilju poboljšanja psihofizičkih sposobnosti svih zaposlenih, poslodavac u obavezi da omogući različite vidove "neposredne" rekreacije zaposlenih. S tim u vezi, poslodavac uzima u zakup sportsku halu, teniski teren, bazen i slično, radi rekreacije zaposlenih a sve u cilju poboljšanja njihovog psihofizičkog stanja s obzirom da većina zaposlenih radno vreme provodi u kontinuitetu pred računarom. Poslodavac bi obezbedio rekreaciju za sve zaposlene zakupom navedenih objekata na teret svojih sredstava.

Saglasno odredbi člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn. i 112/2015 - dalje: Zakon) pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem (član 14. stav 1. Zakona).

Odredbom člana 15. propisano je da je obveznik poreza na zarade fizičko lice koje ostvaruje zaradu.

Zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 10% (član 16. Zakona).

Prema odredbi člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn. i 112/2015) osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe kao i navode iz dopisa, u slučaju kada poslodavca u cilju poboljšanja psihofizičkih sposobnosti svih zaposlenih organizuje različite vidove rekreacije za zaposlene tako što na teret svojih sredstava plaća zakup sportske hale, bazena i slično, smatramo da takvo primanje zaposlenih predstavlja činjenje i pružanje pogodnosti i podleže plaćanju poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade."


Međutim, u situaciji kada je, na primer, opštim aktom kod poslodavca predviđeno da poslodavac izdvaja novčana sredstva u ugovorom opredeljenom iznosu, iz plata zaposlenih za svaki mesec na koje (ukupan iznos plata) su prethodno plaćeni porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, a radi korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti zaposlenih, takvo davanje ne predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenom koje podleže oporezivanju porezom na zaradu i obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ali, ukoliko poslodavac sredstva za navedene svrhe izdvaja iz sredstava na koje nisu obračunati i plaćeni porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, takvo davanje zaposlenima, kako smo već naveli, predstavlja pogodnost i podleže oporezivanju porezom na zaradu i obavezi plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.



- Davanja zaposlenima u vidu naknade troškova
za aktivnosti van posla (tim bilding)
                                                        Pročitaj više

U praksi se dešava da poslodavci organizuju za zaposlene razne aktivnosti (stručne radionice i sportske aktivnosti) za uspostavljanje bolje organizacije u poslovanju i razvijanje timskog rada. Međutim, postavilo se pitanje kakav poreski tretman imaju troškovi koje poslodavac nadoknađuje za svoje zaposlene povodom ovih aktivnosti. Po ovom pitanju, svoj stav je zauzelo Ministarstva finansija u Mišljenju br. 430-01-29/2013-04 od 14.4.2015. godine, u kojem je navelo da takvo davanjepredstavlja činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 430-01-29/2013-04 od 14.4.2015. godine

"Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava zaposlenima obezbeđuje učestvovanje u aktivnostima koje za cilj imaju jačanje timskog duha (tzv. team building), takvo primanje predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.
* * *
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn. - dalje: Zakon) propisano je da se pod zaradom, u smislu ovog zakona, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona, zaradom se smatraju i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Odredbom člana 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon i 5/2015 - usklađeni din. izn.) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. člana 105. Zakona o radu smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) do 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (stav 3. tog člana zakona).

Saglasno odredbi člana 120. tačka 4) Zakona o radu, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo zaposlenog i na druga primanja iz radnog odnosa."




- Stručno usavršavanja zaposlenih                                                           Pročitaj više

U skladu sa članom 49. Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada, a zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad. Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

U tom smislu, troškovi stručnog usavršavanja (specijalizacije, magisterijumi, doktorati, učenje stranih jezika i dr.) na koje se, u skladu sa zakonom, opštim ili pojedinačnim aktom, donetim u skladu sa zakonom, upućuju zaposleni u skladu sa potrebama poslodavca, ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana prema Zakonu o porezu na dohodak građana kao ni doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, pogotovo ukoliko se ima u vidu da je Zakonom o radu propisana obaveza zaposlenog da se stručno usavršava zbog potreba procesa rada. To znači da ukoliko se zaposleni obrazuje za potrebe poslodavca, odnosno za potrebe procesa rada kod njega, poslodavac je dužan i da snosi troškove obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih. Na primer, to je slučaj kada poslodavac uvede nove procese rada, odnosno nove načine i organizaciju rada kao i ukoliko proširi delatnost ili nastupa na stranim tržištima, te je potrebno obučiti zaposlene za rad u novim sistemima, odnosno postoji potreba da zaposleni nauče strane jezike i sl.

Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih potrebno je predvideti i urediti opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a detaljnije prava i obaveza poslodavca i zaposlenog mogu se urediti i posebnim aktom.

Međutim, troškovi stručnog usavršavanja zaposlenog, koji nisu u funkciji potreba procesa rada, imaju karakter zarade zaposlenog, ostvarenog činjenjem ili pružanjem pogodnosti, odnosno pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem u smislu odredaba člana 14. Zakona o porezu na dohodak građana i podležu plaćanju poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Takođe, prema Mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje br. 120-01-00053/2001-02 od 13.2.2002. godine, izdaci koje poslodavac ima na ime stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenih nemaju karakter zarade, ali ukoliko iste troškove poslodavac delimično ili u celosti zaposlenom isplaćuje u novcu, oni imaju karakter zarade (drugo primanje) i tako se tretiraju i u pogledu plaćanja poreza i doprinosa.



- Plaćanje premije (kolektivnog) osiguranja koju
poslodavac plaća za zaposlene
                                                               Pročitaj više

U skladu sa članom 14b stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana, zaradom, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona ne smatra se, između ostalog, premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.

Kako se premije koju poslodavac plaća za svoje zaposlene, za kolektivno osiguranje od posledica nezgode kao i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, ne smatraju zaradom ni u smislu Zakona o radu, ne postoji obaveza ni plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, da se navedeno plaćanje ne bi smatralo zaradom, potrebno je da premiju kolektivnog osiguranja zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja, poslodavac ugovara i plaća za sve zaposlene, putem direktne uplate na račun osiguravajućeg društva i da je u konkretnom slučaju reč samo o osiguranju od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.

U tom smislu, premija kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, koju poslodavac plaća samo za određene kategorije zaposlenih (ne za sve zaposlene kod poslodavca) ima poreski tretman zarade saglasno odredbama čl. 13. i 14. Zakona o porezu na dohodak građana.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 011-00-889/2016-04 od 26.1.2017. godine

"…Zaradom, u smislu čl. 13. i 14. Zakona, smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene - osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove (član 14b stav 1. Zakona).

Izuzetno od toga, zaradom u smislu čl. 13. i 14. Zakona ne smatra se premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (član 14b stav 2. tačka 1) Zakona).

Saglasno članu 16. Zakona zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 10%.

Poslodavac može zaposlenima da uplaćuje premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite, saglasno odredbi člana 119. stav 5. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete, saglasno odredbi člana 53. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 91/2015).

Imajući u vidu navedeno, premija kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, koju poslodavac plaća samo za određene kategorije zaposlenih (ne za sve zaposlene kod poslodavca) ima poreski tretman zarade saglasno odredbama čl. 13. i 14. Zakona."


Ipak, u praksi, gotovo po pravilu, osiguranje lica od posledica nezgode uključuje i osiguranje za slučajsmrti od bolesti. U situaciji kada poslodavac osigura sve zaposlene (kolektivno osiguranje zaposlenih) po osnovu životnog osiguranja za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti, a koje se saglasno Zakonu o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) ne svrstava u osiguranje od posledica nezgode, isto nije predmet poreskog oslobođenja pa tako plaćena premija ima poreski tretman zarade. Ovo iz razloga što je odredbom člana 9. tačka (1) Zakona o osiguranju propisano da je vrsta neživotnog osiguranja osiguranje od posledica nezgode, uključujući i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, koje pokriva ugovorenu novčanu naknadu za slučaj nezgode, naknadu ugovorenih troškova za slučaj nezgode, kombinaciju isplata po osnovu prethodno navedenih naknada i isplatu zbog posledica povrede ili oštećenja zdravlja ili zbog smrti putnika, a članom 8. tačka 1) podtačka (2) Zakona o osiguranju propisano da je vrsta životnog osiguranja osiguranje za slučaj smrti.


Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-00-41/2016-04 od 20.7.2016. godine

"…Odredbom člana 8. tačka 1) podtačka (2) Zakon o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014) propisano je da je vrsta životnog osiguranja osiguranje za slučaj smrti.

Odredbom člana 9. tačka (1) Zakona o osiguranju propisano je da je vrsta neživotnog osiguranja osiguranje od posledica nezgode, uključujući i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja, koje pokriva ugovorenu novčanu naknadu za slučaj nezgode, naknadu ugovorenih troškova za slučaj nezgode, kombinaciju isplata po osnovu prethodno navedenih naknada i isplatu zbog posledica povrede ili oštećenja zdravlja ili zbog smrti putnika.

Imajući u vidu navedeno, premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene (kolektivno osiguranje zaposlenih) po osnovu životnog osiguranja za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti, a koje se saglasno Zakonu o osiguranju ne svrstava u osiguranje od posledica nezgode, nije predmet poreskog oslobođenja iz člana 14b stav 2. tačka 1) Zakona (kolektivno osiguranje od posledica nezgode, uključujući i osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija) i ima poreski tretman zarade."




- Plaćanje sistematskih zdravstvenih pregleda za zaposlene                   Pročitaj više

U skladu sa članom 12. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a u skladu sa članom 16. tačka 2) Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Članom 43. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 91/2015) propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

Međutim, može se desiti da poslodavci i za ostale zaposlene (koji ne rade na radnom mestu sa povećanim rizikom), na teret svojih sredstava, organizuju preventivne zdravstvene preglede u cilju pružanja zdravstvene zaštite i utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja u funkciji obavljanja poslova radnog mesta na kojima su raspoređeni. Ovi pregledi se sastoje od, na primer, pregleda lekara opšte prakse, provere krvnog pritiska, laboratorijskih analiza kao i u konsultativnih pregleda lekara opšte prakse i analize nalaza.

Kada je reč o poreskom tretmanu izdvajanje sredstava poslodavca za ove svrhe, treba imati u vidu odredbu člana 14. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014, 96/2015 i 106/2015), propisano je, da poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koja obuhvata, između ostalog, lekarske preglede radi utvrđivanja sposobnosti za rad po nalogu poslodavca, preventivne preglede zaposlenih (prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede) u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti, preglede zaposlenih koji se obavezno sprovode radi zaštite životne i radne sredine, radi zaštite zaposlenih od zaraznih bolesti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, zaštite potrošača, odnosno korisnika i druge obavezne zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom, druge preventivne mere (neobavezne vakcinacije, neobavezni sistematski pregledi), u skladu sa opštim aktom poslodavca. Takođe, društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca, obuhvata i prethodne i periodične preglede radnika koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, na način i po postupku utvrđenim propisima kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politikebroj: 011-00-12/2011-02 od 13. 1. 2011. godine, u vezi sa pitanjem da li se zaradom smatra davanje kojim poslodavac, plaćanjem direktno na račun zdravstvene ustanove (kao pružaoca usluge) obezbeđuje sistematske preglede za sve zaposlene, nezavisno od težine i specifičnosti radnog mesta, sredstva za zdravstvenu zaštitu koja obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, kada ova davanja poslodavac plaća za sve zaposlene direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, to "ova davanja ne čine zaradu zaposlenih, već predstavljaju davanje koje predstavlja izdatak za poslodavca".

Prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-310/2015-04 od 20.10.2015. godine, u slučaju kada poslodavac, u cilju pružanja redovne zdravstvene zaštite (tzv. sistematskih pregleda):
- saglasno opštem aktu poslodavca,
- pod jednakim uslovima svim svojim zaposlenima,
- radi utvrđivanja njihovog zdravstvenog stanja u funkciji obavljanja poslova radnog mesta na koje su raspoređeni, na svoj teret obezbeđuje sredstva i vrši plaćanje direktno na račun zdravstvene ustanove koja pruža usluge, takvo davanje zaposlenima od strane poslodavca ne podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, kad poslodavac vrši plaćanje na način koji nije odgovarajući opisanim uslovima, prema mišljenju Ministarstva finansija, to predstavlja davanje zaposlenima od strane poslodavca i kao takvo podleže oporezivanju i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.



- Davanje zaposlenima odeće i obuće radi korišćenja
u službene svrhe
                                                                                      Pročitaj više

Nema smetnji da se opštim aktom poslodavca predvidi pravo zaposlenih na službenu odeću i obuću, ali se postavlja i pitanje poreskog karaktera takvog davanja.

Naime, prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 413-00-1346/2009-04 od 17.8.2009. godine, kada poslodavac, saglasno svom opštem aktu, u cilju obavljanja svoje delatnosti, za sve svoje zaposlene nabavlja i daje na korišćenje odeću i obuću u svrhu obavljanja poslova radnog mesta na koje su raspoređeni, koja je u funkcionalnom smislu adekvatna (namenom, izgledom, kvalitetom i sl.) za obavljanje odgovarajućih poslova, jednoobrazna za sve zaposlene koji rade na istim ili sličnim poslovima, a koju su zaposleni obavezni da stvarno koriste na radnom mestu tokom radnog vremena, kao i da tu odeću i obuću nabavlja (kupuje) sâm poslodavac od ovlašćenih dobavljača, kojima neposredno vrši plaćanje dugovanog iznosa po tom osnovu, takvo davanje poslodavca zaposlenima ne predstavlja primanje zaposlenog koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu.




Autor: Marija Torlak



Izvor: paragraf.rs | april 2017.



POVEZANE VESTI:

Poreski tretman premija kolektivnog osiguranja koje poslodavac plaća samo za određene kategorije zaposlenih
(postavljeno 4. aprila 2017. godine)

Poreski tretman troškova rekreacije zaposlenih
(postavljeno 28. marta 2017. godine)









Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal