Meni
Meni
  • Srpski
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Pronaći ćemo put
ili ćemo ga stvoriti.
Hannibal

Balkancima 63.000 dozvola za rad u Nemačkoj



(postavljeno 03. oktobra 2017. godine)




Nemačka beleži priliv sve većeg broja izbeglica sa Zapadnog Balkana. Samo u prvih osam meseci ove godine Savezna agencija za rad izdala je 63.000 radne dozvole ljudima iz ovog regiona, 70 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Razlog naglog rasta je specijalna regulativa za Zapadni Balkan, uvedena početkom 2016, piše nemački “Velt”. Kriza izazvana dolaskom velikog broja izbeglice iz Sirije i Iraka još tada je pogoršana usled velikog priliva tražilaca azila sa Kosova, iz Albanije, Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine, piše nemački “Velt”.

Nemačka je te zemlje proglasila sigurnim zemljama porekla, pa migranti koji pristižu iz njih gotovo da nemaju šanse da dobiju azil.

Rad u Nemačkoj

Kao reakcija na to, uvedene su značajne olakšice za radne migrante sa Zapadnog Balkana: ko podnese dokaz da mu je ponuđen konkretan posao u Nemačkoj, dobija radnu dozvolu, pri čemu se ne traži dokaz o kvalifikacijama.

Savezna agencija za rad samo proverava da li postoje domaći kandidati za dotično radno mesto, ali u četiri od pet slučajeva uprava daje zeleno svetlo. Nasuprot tome, kriterijumi za gastarbajtere iz trećih zemalja veoma su strogi.

Prema saznanjima Instituta za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja (IAB), sa Zapadnog Balkana uglavnom dolaze nekvalifikovani (47 odsto) i polukvalifikovani radnici (49,6 odsto), dok udeo fakultetski obrazovanih radnika i drugih stručnjaka iznosi svega 3,4 odsto.

Ubedljivo najviše radnih dozvola izdaje se radnicima u građevinskoj branši (gotovo polovina). U ugostiteljstvu je potražnja za radnom snagom sa Balkana takođe velika, ali se traže i higijeničari, negovateljice i baštovani.

Radna viza traje dokle god je osoba zaposlena, a predviđeno je da se ljudi vrate u domovinu kada ostanu bez posla. Migranti, međutim, imaju pravo na socijalna davanja ukoliko su u Nemačkoj radili najmanje 12 meseci. Zbog toga nije isključeno da ostanu čak i ako izgube posao, piše “Velt”.

Dozvola Savezne agencije za rad, međutim, ne garantuje pravo na ulazak u zemlju, jer radnici prvo moraju da podnesu zahtev za vizu u svojoj zemlji, a u većini zemalja Zapadnog Balkana viza se čeka više meseci, u Sarajevu čak godinu dana.

Regulativa za Zapadni Balkan koja je uvedena na vrhuncu izbgegličke krize, važi do 2020.



Izvor: blic.rs | 03.10.2017.
Originalni naslov:
Desetine hiljada Balkanaca pohrlilo na rad u Nemačku. Ovo je razlog









Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal