Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Aktiva sistem
Pronaći ćemo put
ili ćemo ga stvoriti.
Hannibal

"Prestanite da koristite društvene mreže - Vaša karijera može da zavisi od toga"



(postavljeno 22. decembra 2016. godine)




društvene mreže Prenosimo vam delove članka Kala Njuporta (Cal Newport) „Quit Social Media. Your Career May Depend on It.“ koji je napisao za Nytimes.com. Iako nas mediji i stručnjaci ubeđuju kako su nam društvene mreže od velike koristi za profesionalni napredak i posao, Njuport ima sasvim drugačiji pristup i vredi ga pročitati!

„Ja sam naučnik za računare, i spadam u generaciju milenijumaca, uz to pišem knjige i vodim blog. Reklo bi se da bi trebalo da sam zagriženi korisnik društvenih mreža, ali to nije slučaj. Nikada nisam imao profil na društvenoj mreži.

To me trenutno čini autsajderom, ali mislim da bi više ljudi trebalo da sledi moj primer i prekine da koristi ove servise. Mnogo aspekata je tu uključeno, od propasti društvenog života do kulturne površnosti, ali argument koji želim da upotrebim više je pragmatičan:

Trebalo bi da ostavite društvene mreže zato što mogu da naškode vašoj karijeri.

Rečeno nam je da je važno da gradimo svoj takozvani online brend, jer nam to omogućava pristup mogućnostima koje bismo inače propustili, kao i mrežu kontakata. Mnogi ljudi moje generacije plaši se da će bez prisustva na društvenim medijma biti nevidljivi na tržištu rada.

U skorom članku, Endru Salivan (Andrew Sullivan) prisetio se kad je prvi put počeo da se oseća obaveznim da apdejtuje blog na svakih sat vremena. Čini se da sada svi koji imaju Fejsbuk (Facebook) nalog ili pametni telefon osećaju pritisak da se prikažu u najboljem online svetlu.

Mislim da je većina u zabludi. U ekonomiji kapitalizma, tržište nagrađuje one stvari, brendove, koji su retki i vredni. Društvene mreže daleko su od nečeg što je retko i vredno. Bilo koji tinejdžer/ka koji poseduje pametni telefon može da izmisli haštag ili da širi viralne članke.

Profesionalni uspeh je težak, ali nije komplikovan. Temelj postignuća i ispunjenja, skoro bez izuzetka, zahteva da brusite koristan zanat a zatim da ga primenite na one stvari, oblasti do kojih je ljudima stalo. Ovu filozofiju najbolje je sažeo savet Stiva Martina, koji je dao komičarima:

„Budi toliko dobar da niko ne može da te ignoriše.“

Ako to uradite, ostalo će da radi samo za sebe, bez obzira na broj pratilaca na Instagramu.

Što se tiče povezivanja i proširivanja mreže kontakata, moje istraživanje je pokazalo:
Što više postajete vredniji i cenjeniji na tržištu, kvalitetnije stvari i ljudi će vas lakše naći. Da budem jasan, ne pokušavam da kažem da nove mogućnosti i veze nisu važni. Ali hoću da istaknem da vam nije potrebna pomoć društvenih mreža da biste ih privukli.

Moj drugi prigovor odnosi se na ideju da su društvene mreže bezopasne.

Uzmite u obzir da je sposobnost koncentracije (bez ometanja) na teške zadatke postala veoma cenjena veština u komplikovanoj ekonomiji. Društvene mreže slabe ovu veštinu jer su napravljene tako da budemo zavisni, „navučeni“ na njih. Što ih više koristimo to naš mozak uči da može stalno da „zgrabi“ brzu stimulaciju i u času najmanje dosade.

Deo mog odbijanja društvenih mreža dolazi baš iz tog straha da će naškoditi mojoj sposobnosti da se skoncentrišem – što je veština od koje zarađujem.

Vreme koje posvećujete negovanju vašeg brenda na društvenim medijima je u osnovi pasivan pristup profesionalnom napredovanju. Uzima vam vreme i pažnju od produktivnog rada koji znači. Ovakva aktivnost može da bude zavodljiva, posebno za moju generaciju koja je odrasla na ovoj poruci, ali može da bude katastrofalno kontraproduktivna.

Većina društvenih medija najbolje je opisana kao zbirka trivijalnih servisa zabave koji trenutno dobro prolaze. Ove mreže jesu zabavne, ali zaluđujete sebe ako mislite da su Twitter poruke, postovi i lajkovi produktivno korišćenje vremena.

Ako imate ozbiljnu nameru da utičete na svet, isključite vaš pametni telefon, zatvorite pretraživač, zavrnite rukave i bacite se na posao.“


Izvor: bizlife.rs, 22.11.2016.









Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal