MENICA

KAO INSTRUMENT PLAĆANJA, OBEZBEĐENJA PLAĆANJA I KREDITNI INSTRUMENT

 

 

Menica je uređena Zakonom o menici („Službeni list FNRJ“, br. 104/46 i 16/58, „Službeni list SFRJ“, br. 16/65, 54/70 i 57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 46/96). Zakon o menici donet je pre 60 godina i u toku njegove primene vršene su dopune četiri puta. Pravila sadržana u Zakonu o menici zasnovana su na odredbama Ženevske konvencije o menici, odnosno na pravilima koja se primenjuju i u drugim državama sa kojima se naša država povezuje u prometu proizvoda, roba i usluga.

 

 

1. JEDINSTVEN MENIČNI BLANKET

 

Tekst i dimenzije jedinstvenog meničnog blanketa propisani su Odlukom o meničnom blanketu („Službeni list SRJ“, br. 29/94 i „Službeni glasnik RS“, br. 39/04), dok su puštanje u prodaju, cena meničnog blanketa i povlačenje iz prodaje ranije izdatih jedinstvenih meničnih blanketa uređeni Odlukom o puštanju u prodaju, prodajnoj ceni i povlačenju iz prodaje jedinstvenih meničnih blanketa („Službeni glasnik RS“, br. 53/04). Odluka je stupila na snagu 9. aprila 2004. godine, a primenuje se od 1. juna 2004. godine.

 

Novi jedinstveni menični blanket, propisan spomenutom Odlukom, koristi se za obezbeđenje plaćanja i za plaćanje, bez obzira na visinu meničnog iznosa. Menice koje su izdate za plaćanje ili za obezbeđenje plaćanja, koje nose datum izdanja posle početka primene Odluke – 1. jun 2004. godine i kasnije datume  izdanja, izdaju se na novom meničnom blanketu.

 

Menice koje su menični dužnici izdali svojim poveriocima do dana početka primene Odluke (do 1. juna 2004.), realizuju se pod uslovima koji su važili do 1. juna 2004. godine, odnosno na meničnim blanketima koji su važili do tog dana.

 

Novi menični blanket štampa Narodna banka Srbije, a prodaje se po ceni od 50 dinara, nezavisno od toga na koju vrednost se popunjava menica. Dakle, ista je cena meničnog blanketa koji se koristi za plaćanje obaveza ili za obezbeđenje naplate potraživanja po kreditu od 1.000 i onog po kreditu od 10.000.000 i više dinara.

 

Na menične blankete ne plaća se porez na dodatu vrednost.

 

 

 

2. VRSTE MENICA I LICA KOJA SE POJAVLJUJU NA MENICI

 

U praksi se najčešće koriste dve vrste menica: trasirana menica i sopstvena menica.

 

 

 

2.1. Trasirana menica

 

Trasirana menica je takav insturment plaćanja po kojoj izdavalac menice vuče – trasira meničnu obavezu na drugog dužnika, odnosno na trasata koji treba da plati meničnu sumu kad menica dospe za plaćanje.

 

Kod trasirane menice pojavljuju se sledeća lica:

1) Trasant – izdavalac menice. U prometu dobara i usluga to je lice koje po osnovu primljene robe ili primljenih izvršenih usluga svom poveriocu daje menicu sa pravom da poverilac naplati iznos na koji menica glasi u roku koji je naznačen na menici. Menicu potpisuje u donjem desnom uglu ovlašćeno lice i stavlja pečat firme, uz navođenje firme i sedišta;

2) Trasat – menični dužnik – lice na koje je vučena menična obaveza. Trasat je lice na koje je menica vučena, odnosno lice koje treba da plati menicu. Upisuje se sa leve strane, u donjem levom uglu menice, paralelno sa trasantom naziv firme, sedište, potpis ovlašćenog lica i pečat;

3) Remitent je poverilac po menici. U prometu dobara i usluga to je lice koje je izvršilo isporuku dobara ili izvršilo promet usluga čiju vrednost primalac dobara i usluga plaća trasiranom menicom. Dakle, remitent je poverilac a u tekst menice unosi se u slobodnom prostoru iza reči „po naredbi“. U tekstu se unosi naziv remitenta, mesto i adresa;

4) Mesto izdanja i datum izdanja unose se na početku meničnog blanketa u slogu koji počinje: U ..................  (na primer: U Novom Sadu, 24. aprila 2009. godine);

5) Menični iznos u ciframa i slovima: unosi se u gornjem desnom uglu koji je označen za unošenje iznosa, a slovima u sredini sloga menice u za to namenjenom prostoru koji počinje rečima „iznos od“ (na primer: osamstotinahiljadadinara);

6) U drugom redu menice u tekst koji počinje: „platite za ovu menicu“, u slobodnom prostoru unosi se broj primeraka u kojem je menica izdata, najčešće kao: „jedina“, što označava da je menica izdata u jednom primerku. Međutim, može biti izdata u više primeraka (dva, tri i više), pa na označenom mestu može da stoji tekst: „prvu“, „drugu“ ili „treću“ menicu. Kada se isplati jedan od primeraka menice, poverilac ne može da traži isplatu ostalih;

7) Klauzula o izveštaju unosi se u tekst menice i može biti označena kao: „sa izveštajem ili „bez izveštaja“, odnosno dodaje se reč „sa“ ili reč „bez“. Klauzula sa izveštajem obavezuje trasata da ne akceptira menicu dok ne dobije od trasanta izveštaj o trasiranju menice. Klauzula „bez izveštaja“ znači da trasat može da akceptira i isplati menicu, bez prethodnog izveštaja od strane trasanta;

8) Klauzula o protestu unosi se u menicu posle reči „i staviti u račun“ ........., rečima: „bez protesta“ ili rečima: „sa protestom“. Ako je u menicu uneta klauzula „bez protesta“, menični poverilac ima pravo da traži naplatu od meničnog dužnika, bez protesta menice. U ovom slučaju ukoliko nema sredstava na računu meničnog dužnika za izvršenje menice u celosti, banka dostavlja podatke iz menice Narodnoj banci Srbije – Odseku prinudne naplate u Kragujevcu, radi zavođenja menice u redosled neizvršenih osnova za naplatu i izvršenja menice sa svih dinarskih i deviznih računa dužnika kod svih banaka. Međutim, ako je u menicu stavljena klauzula „sa protestom“, a na računu meničnog dužnika nema sredstava za isplatu menice, poverilac je dužan da protestuje menicu kod nadležnog suda, u roku od 2 dana posle dana na koji je menica plativa.

 

 

 

2.2. Sopstvena menica

 

Sopstvena menica je isprava u zakonom određenoj formi kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da o roku plati u njoj označenu sumu licu određenom na menici.

 

Sopstvena menica (solo menica) izdaje se samo u jednom primerku, tako što onaj koji izdaje menicu obeća da će u njoj označenu sumu isplatiti sam i to naznači na menici rečima: „Za ovu menicu platiću“. Dakle, nema trasata, već samo trasanta. Glavni menični dužnik je izdavalac sopstvene menice. Na njoj je označeno još jedno lice po čijoj se naredbi menica plaća, odnosno lice kome se menica ima platiti. To je lice remitent.

 

 

 

3. OSNOVNE FUNKCIJE MENICE

 

Menica, kao instrument plaćanja i obezbeđenja plaćanja, u korišćenju ima tri osnovne funkcije:

1)     instrument plaćanja;

2)     instrument obezbeđenja plaćanja;

3)     kreditni instrument.

 

3.1. Menica kao instrument plaćanja je sposobnost menice da njenom imaocu dâ  pravo da menicom vrši plaćanje svojih obaveza prenošenjem prava iz menice na svog poverioca. Ako je poverilac za isporučena dobra primio od svog dužnika menicu sa određenim rokom plaćanja, do isteka roka za naplatu, on može menicom da vrši plaćanje svojih obaveza poveriocima putem indosamenta, odnosno prenosom prava iz menice na svog poverioca. Dakle, prenošenjem prava iz menice putem indosamenta sa jednog na drugo lice, omogućuje se da se jednom menicom izvrši više plaćanja, odnosno da se menica od dana izdavanja pa do roka njenog dospeća za naplatu, koristi kao instrument plaćanja. Ukoliko je na menici u delu gde se navode podaci o poveriocu – remitentu stavljena klauzula „ne po naredbi“, takva se menica ne može prenositi putem indosamenta.

 

Prvi prenosilac menice prilikom indosiranja menice uvek je remitent, koji se pri indosiranju naziva indosant. Indosant vrši prenos po menici tako što na poleđini meničnog blanketa, počev od vrha menice suprotno do talona upisuje tekst:

 

Umesto nama platite po naredbi uz navođenje pravnog lica – indosatora, na koga se prenosi menica i pravo iz menice, odnosno navodi firmu, sedište i adresu indosatora. Posle ovog teksta indosant – raniji poverilac po menici navodi mesto i datum indosiranja, svoju firmu, sedište i adresu, stavlja pečat i potpis ovlašćenog lica.“

 

 

3.2. Menica kao instrument obezbeđenja plaćanja koristi se kada poverilac za isporučena dobra ili odobren kredit zahteva od svog dužnika da mu preda popunjene menice na rok dospeća svake rate po kreditu. Ako dužnik ne plati određenu ratu, poverilac traži naplatu potraživanja podnošenjem menice na naplatu. Najčešći slučaj korišćenja menice za obezbeđjenje naplate je kod potrošačkih i stambenih kredita, gde davalac kredita svoje potraživanje obezbeđuje menicom.

 

 

3.3. Menica kao kreditni instrument koristi se prilikom davanja kredita fizičkim i pravnim licima, kada se menica koristi kao osnovni dokument na osnovu kojeg poverilac vrši naplatu potraživanja od svog dužnika. Naime, menica sadrži sve elemente koji su neophodni da se u propisanom roku naplati dospelo potraživanje od dužnika po datom kreditu. U nominalnu vrednost menice uključena je i kamata od dana kada je kredit pušten u tečaj do roka određenog za naplatu, odnosno ukupan iznos koji dužnik koristi u vidu kredita.

 

 

 

4. PREDNOST MENICE U NAPLATI POTRAŽIVANJA

 

Brzina naplate je osnovna prednost menice u naplati potraživanja. Imalac menice prilikom naplate menice nije dužan da dokazuje osnov po kojem od dužnika traži naplatu. Menica je odvojena od pravnog osnova iz kojeg je nastala. Kod menice se ne vidi osnov po kojem dug potiče. Dug se može sastojati iz različitih osnova: za primljenu robu, po osnovu zakupa, za izvedene radove na objektu, na ime poklona i sl. U slučaju tužbe poverilac ne mora da dokazuje postojanje osnova, što značajno ubrzava naplatu potraživanja od meničnog dužnika. Naime, na dužinu vođenja spora za naplatu potraživanja od dužnika, najčešće utiče dokazivanje o postojanju osnova za plaćanje – postojanje duga (po osnovu isporuke robe, izvršene usluge prema ugovoru i po drugim osnovama), što imalac menice ne mora da dokazuje. Sama činjenica da poseduje menicu na kojoj postoji bezuslovan uput da plati određenu svotu novca, predstavlja dokaz da je menični dužnik tu obavezu prihvatio i dužan je da je plati. Bezuslovna obaveza dužnika izražena je rečima: „platite“, „izvolite položiti“, „pozivam vas da platite“ i sl. Dakle, menični dužnik je potpisivanjem menice prihvatio da plati iznos označen u menici, pa nema potrebe da sud utvrđuje osnov po kojem je dug po menici nastao, što ubrzava naplatu potraživanja.

 

Ako dužnik svoju obvavezu ne plati u roku koji je naznačen u menici, poverilac ima pravo da traži naplatu menice prinudnim putem.

 

Prinudna naplata sa računa klijenta vrši se sa svih računa klijenta kod banaka, na kojima on ima sredstava, i vrši se na osnovu naloga poverioca na osnovu dospelih hartija od verdnosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom poveriocu – prema vremenu prijema.

 

Dakle, ako dužnik svoju obavezu ne plati o roku dospeća menice, imalac menice podnosi o roku dospeća menicu na naplatu banci kod koje dužnik ima račun odnosno banci koja je označena kao mensto plaćanja na menici koja izvršava menicu sa računa dužnika u toj banci, a ako nema dovoljno sredstava za izvršenje menice, banka elektronskom porukom dostavlja podatke Narodnoj banci Srbije radi blokade svih dužnikovih računa kod svih banaka i radi sprovođenja prinudna naplate sa svih dužnikovih dinarskih i deviznih računa kod svih banaka.

 

Izdavalac menice može o roku dospeća menice za naplatu da izvrši uplatu meničnog duga i da u sporazumu sa poveriocem povuče i poništi menicu ili da poverilac podnese menicu na naplatu kod banke kod koje izdavalac menice ima račun.

 

Ako je tekući račun izdavaoca menice blokiran, potraživanje po menici naplaćuje se sa računa meničnog dužnika po redosledu prijema izvršnih naloga. Dakle, pravo naplate duga po menici ne prekida se ni kada je račun izdavaoca menice blokiran, s tim što se i naplata menice vrši po redosledu prijema izvršnih naloga. Menica spada u treći red prioriteta i izmiruje se po izvršenju svih osnova iz prvog reda prioriteta (poreskih obaveza i drugih javnih prihoda), i naloga iz drugog reda prioriteta – sudskih odluka.

 

 

 

5. INDOSAMENT

 

Prava iz primljene menice, mogu se indosamentom prenositi na druga pravna i fizička lica. Ta sposobnost menice omogućuje imaocu menice da prenošenjem prava iz primljene menice, može izmirivati svoje obaveze prema svojim poveriocima, a primalac menice takođe stiče pravo da tom istom menicom izmiri obavezu prema svom poveriocu, tako da jedna ista menica, do roka njenog dospeća, može da se koristi za izmirenje više obaveza, odnosno da zameni ugovore o cesiji, asignaciji i preuzimanju duga.

 

Indosament – prenos prava iz menice vrši se i u slučaju kada lice koje prenosi pravo ima neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu sprovođenja indosamenta. Naime, odredbama člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/04), pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja koja su izuzeta po članu 46. stav 3. tog zakona (zarade, naknade troškova za dolazak na rad, za vreme provedeno na službenom putu, otpremine pri odlasku u penziju, solidarne pomoći, pomoć u slučaju smrti, i dr.). Međutim, pravo dužnika da prenese pravo naplate iz mence (indosament) nije zabranjeno navedenom odredbom Zakona.

 

Pri indosiranju menice javljaju se dva lica: imalac menice – lice koje prava iz menice prenosi na drugo lice (u daljem tekstu: indosant) i lice na koje se prava iz menice prenose – korisnik menice. Radnja koja označava prenos prava po menici na drugo lice naziva se indosamentom. Indosament se mora napisati na menici i mora ga indosant (lice koje prenosi pravo) potpisati i overiti pečatom.

 

 

 

6. ESKONT MENICE

 

Značajna prednost naplate potraživanja sadržanog u menici je da se njena vrednost, pre roka dospeća, može unovčiti putem eskonta. Ako privrednom društvu koje poseduje menicu drugog društva nedostaju likvidna sredstva, ono može naplatiti menicu i pre njenog roka dospeća. Naplata iznosa na koji glasi menica vrši se putem eskonta.

 

Eskont je francuska reč koja označava obračunavanje, odnosno odbitak intresa kada se isplata menice vrši pre njenog roka dospeća, odnosno kada se njena nominalna vrednost umanjuje za kamatu do roka dospeća. Dakle, prilikom njene isplate pre roka dospeća njena nominalna verdnost umanjuje se za kamatu od dana isplate do roka dospeća.

 

Imalac menice sa određenim rokom naplate, u slučaju potrebe za gotovim novcem, može preko banke ili druge finansijske organizacije, menicu naplatiti i pre roka njenog dospeća, na taj način što vrši indosiranje, odnosno prenosi pravo naplate menice na banku ili drugu organizaciju. Banka isplaćuje podnosiocu menice nominalnu vrednost menice umanjenu za iznos kamate.

 

U praksi su česte pojave da preduzeće prodaje robu sa određenim rokom plaćanja. Prodavac robe od svog kupca za vrednost isporučene robe dobija menicu sa ugovorenim rokom plaćanja. U nominalnoj vrednosti menice, pored vrednosti isporučene robe, može biti sadržana kamata od dana izvršene isporuke do dana roka dospeća menice za naplatu, što se ne vidi iz menice. Međutim, ako poverilac za prodatu robu ili izvršenu uslugu primi menicu sa rokom dospeća za naplatu za 3, 5, 10 ili više meseci od dana prijema menice, on može, u slučaju potrebe za gotovim novcem, naplatiti menicu i pre roka njenog dospeća. Naplate menice pre njenog roka dospeća vrši se putem eskonta kod banke ili druge finansijske institucije koje se bave davanjem kredita. Banka prima menicu u eskont, tako što imaocu menice isplaćuje nominalnu vrednost menice umanjenu za eskontnu stopu od dana isplate do dana dospeća roka za naplatu.

 

Visina eskonta se izračunava diskontnom kamatom, primenom prostog interesnog računa ili konformnom metodom, od dana dospeća menice za naplatu. Eskont se računa primenom eskontne stope utvrđene kreditnom politikom banke od dana prijema menice u eskont do dana dospeća menice. Visina eskonta dobija se primenom sledeće formule:

 

E = (MIxTxP)/(365x100)

 

Gde je:

E= visina, iznos eskonta;

MI = menični iznos;

T = vreme od dana eskonta do dospeća menice za naplatu;

P = eskontna stopa.

 

Tako, na primer, menica glasi na 1.000.000 dinara sa rokom dospeća 31.12.2007. godine, a imalac je podnosi banci u eskont dana 31. oktobra 2007. godine ili 60 dana pre roka dospeća. Banka je svojom kreditnom politikom utvrdila eskontnu stopu 15% na godišnjem nivou. Vrednost koja se isplaćuje podnosiocu menice umanjiće za iznos eskonta koji iznosi:

 

E = (1.000.000x60x15)/(365x100) = 24.658

 

Dakle, banka će podnosiocu menice isplatiti iznos od 975.342 dinara (1.000.000-24.658), odnosno umanjiće nominalnu vrednost menice za 24.658 dinara.

 

Kao što je već rečeno, menica imaocu daje pravo da iznos na koji menica glasi naplati od izdavaoca menice u roku koji je naznačen na menici, nezavisno od osnova po kojem je menica dospela u ruke imaoca (prodajom robe, izvršenjem usluge, po osnovu zakupa, po osnovu nasledstva i ili po osnovu obaveze primaoca menice da izdavaocu menice isporuči određena dobra ili izvrši određene usluge – ugovorenog avansa i dr.). Vrednost na koju glasi menica može da bude preneta indosamentom. Dakle, lice kome je data menica, odnosno lice kome su preneta prava iz menice, može menicu da eskontuje kod banke pre njenog roka dospeća, pod uslovima pod kojima banka vrši eskont menice.

 

Vrednost na koju glasi menica može kod banke eskontovati i lice koje je primilo menicu po osnovu avansa za buduću isporuku robe, odnosno kada je menica primljena po osnovu avansa za buduće isporuke ili usluge.

 

Kod izdavanja menice za neku buduću obavezu dobavljaču postoji rizik da dobavljač eskontuje i naplati menicu, a ne isporuči robu. Zbog toga, izdavalac menice treba da u meničnom ovlašćenju ograniči mogućnost naplate menice, odnosno da je veže za ispunjenje nekih uslova ili nastup roka.

 

Troškovi eskonta menice padaju na teret lica koje menicu podnosi na eskont. Međutim, kupac i prodavac robe mogu se dogovoriti da troškove eskonta menice snosi kupac, pa se postavlja pitenje na koji način se ovi troškovi prenose na kupce, odnosno da li se prenos troškova eskonta može izvršiti knjižnim pismom. Po našem mišljenju, ako kupac prihvata troškove eskonta menice, prodavac robe dužan je da ispostavi fakturu kupcu za isporučena dobra u koju uključuje i troškove eskonta, sa svim elementima iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost i da u fakturi zaračuna PDV po propisanoj stopi. Ministarstvo finansija, u mišljenju pod brojem 413-00-1363/2007-04 od 12.11.2007. godine, pozivom na odredbe člana 21. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost, navodi:

„Kada obveznik PDV – isporučilac dobara naknađuje (zadužuje) od primaoca dobara troškove eskonta menice koju je primalac dobara izdao na iznos fakture za primljena dobra, obveznik PDV isporučilac dobara dužan je da na iznos zaduženja, odnosno na iznos naknade troškova eskontovanja menice obračuna PDV po propisanoj poreskoj stopi, s obzirom da se u ovom slučaju radi o izmeni osnovice za oporezivanje prometa dobara iz člana 21. stav 1. Zakona.“

 

Prema tome, faktura za isporučene proizvode koja je plaćena prenosom prava iz menice koju je primalac menice – isporučilac dobara eskontovao kod banke, u ceni dobara koja se isporučuje kupcu treba da budu sadržani i troškovi eskonta menice. Ako troškovi eskonta menice nisu sadržani u ceni dobara, a kupac prihvata te troškove, postupa se po članu 21. stav 1. Zakona, odnosno troškovi eskonta prenose se na kupca preko cene dobara koja se isporučuju uz obračun PDV po propisanoj stopi.

 

 

 

7. EVIDENTIRANJE OBAVEZA PREKO RAČUNA KOD BANKE KOJE SE IZMIRUJU PRENOSOM PRAVA IZ MENICE

 

Menicom se mogu izmirivati sve obaveze koje nastaju u prometu dobara i usluga, kao i obaveze prema dospelim javnim prihodima. Ako je račun pravnog lica kod kojeg se menica zatekla do roka dospeća za naplatu blokiran zbog izmirenja obaveza po izvršnim rešenjima, dužnik, po našem mišljenju, može indosiranjem menice da izmiruje svoje obaveze prema poveriocima. Zabrana indosiranja menice, u vreme blokade računa, nije propisana u članu 46. Zakona o platnom prometu. Ovom odredbom propisana je zabrana da se ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci potraživanja), imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja koja su izuzeta po članu 46. stav 3. istog zakona. Nije zabranjeno da dužnik prenese prava naplate iz menice indosamentom svom poveriocu.

 

Poverilac koji za namirenje svog potraživanja prima menicu od svog dužnika mora da vodi računa o bonitetu lica koje je izdalo menicu – meničnog dužnika. Bonitet meničnog dužnika je sposobnost meničnog dužnika da svojim sredstvima odgovara obavezama prema poveriocima o rokovima dospeća tih obaveza.

 

Indosiranjem menice vrši se prenos prava iz menice sa lica koje je menicu imalo, u posed lica kome ovaj izmiruje svoju obavezu. Taj prenos prava ne vrši se prenosom novčanih sredstava sa računa kod banke, već se prenosi samo paravo da menicu o roku njenog dospeća naplati lice kod koga se zatekla na dan njenog dospeća za naplatu. Dakle, preko računa lica koje prenosi prava iz menice i lica koje to pravo prima, izmiruju se obaveze iz prometa roba i usluga koje se ne registruju preko računa dužnika i poverioca. Zbog toga je odredbom člana 46. stav 4. Zakona o platnom promentu, propisano da se novčane obaveze izmirene neposredno pronosom prava iz menice, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca, evidentiraju preko računa. To znači da lica koja su indosiranom menicom izmirivala svoje obaveze ili naplatila svoja potraživanja, jednom mesečno te vrednosti evidentiraju preko računa kod banke, tako što daju nalog u korist i na teret svog poslovnog računa kod banke.

 

Međutim, treba naglasiti da izmirivanje obaveze indosiranjem menice ne bi bilo moguće ukoliko dužnik ima privremenu meru obezbeđenja radi naplate poreskog potraživanja koju je donela poreska uprava (privremena mera iz člana 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji) koja zabranjuje izmirivanje obaveza i putem komprnzacije i na drugi način, a ne samo asignacijom, cesijom ili preuzimanjem duga, kako to zabranjuje Zakon o platnom prometu.

           

            Naime, kako kod indosiranja menice imalac menice koji vrši njeno indosiranje – indosant istovremeno naplaćuje određeno menično potaživanje od svog meničnog dužnika i plaća određenu obavezu koju ima prema svom poveriocu indosiranjem menice, i kako je to lice u obavezi da ispostavi obračunski nalog – kompenzacioni nalog na teret i u korist svog računa, a kako kompenzacija po članu 87a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije moguća, to smatramo da nije moguće vršiti indosiranje menice u slučajevima kada je indosant kao menični poverilac u blokadi.

 

 

 

            Home page    Naslovna     < < <     Nazad