Meni
Meni
  • Srpski
  • России
  • Deutsch
  • English

Poresko savetovanje
Knjigovodstvena agencija
Osnivanje preduzeća i radnji

Za opuštanje i nauk

www.aktivasistem.comUslovi korišćenja                     Pridružite nam se na  facebook.png

Olabavi malo. Opustite se.
Samo je u retkim prilikama reč o životu ili smrti.
Sve ostalo nije tako važno kako u prvom trenutku izgleda.


 

Sloboda,
Skot Pek
(postavljeno 17. novembra 2014. godine)
Najteže je biti slobodan.
Iako većina ljudi govori da žele slobodu, nisu spremni da je prihvate.
Sloboda donosi pitanje: "A šta sada? Kuda sada?" I primorava nas da sami donesemo izbor.
Kako je to Erih From rekao: "U pokušaju da izbegnu odgovornost, milioni ljudi svakodnevno pokušavaju da pobegnu od slobode".
(Skot Pek)
Izvor: znakoviporedputa.com

Šta bi svaki poslovni čovek
trebalo da ima u ormaru?

(postavljeno 9. septembra 2014. godine)
Poslovni ljudi ne bi trebalo da zapostave svoj lični stil, ali prema sajtu Art of Manliness, postoje određeni komadi garderobe koji su neophodni ukoliko žele da ostave dobar utisak na klijente i poslovne partnere. Naravno, neophodni odevni predmeti će se razlikovati u zavisnosti od specifičnih potreba posla ali i stila života koji je koliko lični izbor toliko i način da profesionalci brendiraju sebe u očima okoline.
Poslovni ljudi koji nose odela od ponedeljka do petka, ne bi trebalo da prestanu da vode računa o svom odevanju ni preko vikenda. Nikada se ne zna kada možete naleteti na svoje klijente ili kolege. Imidž koji steknete je u bliskoj vezi sa vašom reputacijom. U osobu koja vodi računa o sebi i obraća pažnju na detalje, ljudi imaju više poverenja i spremniji su da sa njom uđu u posao.
Odevni predmeti koji bi trebalo da se nalaze u ormaru poslovnog čoveka:
- Šest odela
- Tri para cipela koja se mogu nositi uz odela
- Dva para cipela za opuštenije prilike
- Kaiševi koji se slažu sa cipelama
- 15 košulja za odela
- 15 kravata
- Jedan par farmerki klasičnog modela, bez izbeljenih i pocepanih delova
- Četiri para pantalona, svetle i tamne boje
- Četiri košulje za opuštenije prilike
- Dve polo majice
- Pet džempera
- Deset ili više potkošulja sa V izrezom
- Dva ili više sportska sakoa
- Deset ili više maramica za odelo
- Dva jednostavna ručna časovnika
- Jedan kaput
- Jedan par kožnih rukavica
- Jedan mantil
- Jedan šešir
- Sportsku odeću u dobrom stanju
- Dugmad za manžetne
Preduzetnici koji samo povremeno nose odela imaju daleko jednostavniji zadatak. Njihova garderoba bi trebalo da se sastoji od:
- Jednog odela
- Dva para cipela koja se mogu nositi uz odela
- Dva para cipela za opuštenije prilike
- Kaiševi koji se slažu sa cipelama
- 10 košulja za odela
- Tri kravate
- Dva para farmerki
- Pet pari pantalona, svetle i tamne boje
- Pet košulja za opuštenije prilike
- Pet polo majica
- Pet džempera
- Deset ili više potkošulja sa V izrezom
- Dva ili više sportska sakoa
- Jedan jednostavan ručni časovnik
- Jedan kaput
- Jedan par kožnih rukavica
- Jedan mantil
Izvor: sajt pressonline.rs, bizlife.rs
Obradio: Jovan Šukara

 

Šta bi Vam
danas rekao Hamlet?

(postavljeno 14. avgusta 2014. godine)
„Biti ili ne biti, pitanje je sad.“
Pravi naglasak ove rečenice nije na „Biti ili ne biti“ nego na „sad“.
U filmu Dim je izgovorena jedna od najboljih replika snimljenih na filmskoj traci: „No time like the present.“
Nema vremena kao što je sadašnje. Prošlost - završena, budućnost - još ne postoji. I šekspir se slaže.
Sve što imamo je mogućnost da nešto uradimo sada. Da upoznamo još jednu osobu, da pomognemo još jednom prijatelju, da pročitamo još jednu stranu knjige, da naučimo još nešto novo. Da zakoračimo u pravom smeru.
Postoji još jedna zanimljiva stvar u vezi sa trenutnim vremenom. Uživanje.
Uživanje je reč koja se uvek odnosi na sadašnjost. Prema prošlosti možemo da imamo nostalgiju, prema budućnosti da fantaziramo.
Ali da uživamo možemo samo u sadašnjosti.
U vezi sa tim, imamo predlog za Vas.
Ne čekajte.
Ako imate san, želju i strast da od svog života napravite najviše moguće, najbolje moguće, najradosnije moguće, uradite nešto danas. Sada. Ne čekajte.
Godina prođe brzo. Ako ste o tome razgovarali sa ljudima koji imaju pedeset, šezdeset godina, onda ste čuli da deset godina prođe još brže. Možda ste baš trenutno u tom dobu, pa znate iz prve ruke.
Okrenete se i iza Vas je ogromna količina vremena koja kao da je odnešena povetarcem. Neprimetno.
Ne čekajte. Ne odlažite za bolje ili lagodnije dane. Reagujte odmah i sami kreirajte svoje najbolje dane.
Izvor: sajt biznis-akademija.com

Devet osobina
uspešnih ljudi

(postavljeno 5. jula 2014. godine)
šta zapravo vodi ka uspehu, šta pokreće uspešne?
1. Strast. Prva stvar je strast. Frimen Tomas kaže “Vodi me moja strast.” Uspešni rade iz ljubavi, ne rade zbog novca. Karol Koleta kaže “Platio bih nekome da radi ono što ja radim.” A zanimljiva stvar je to što, ako radite iz ljubavi, novac dođe sam po sebi.
2. Rad. Rupert Mardok mi je rekao “Sve je to naporan rad. Ništa ne dolazi lako. Ipak, puno se i zabavljam.” Da li je rekao da se zabavlja? Rupert? Da! Uspešni se zabavljaju dok rade. I rade naporno. Zaključio sam da oni nisu radoholičari. Oni su “zabavoholičari”.
3. Usavršavanje. Biti dobar! Aleks Garden je rekao “Da bi bio uspešan u nečemu moraš se tome posvetiti i postati jako dobar u tome.”
Nema magije, sve je vežba, vežba i vežba.
4. Fokus. I tu je fokus. Norman Džejvison mi je rekao “Mislim da to sve ima veze sa fokusiranjem na jednu stvar.”
5. Trudi se. Dejvid Galo je rekao “Trudi se. Fizički, mentalno, moraš se truditi, truditi i truditi.” Moraš nadvladati sramežljivost i nesigurnost.
6. Samopouzdanje. Goldi Hon kaže “Uvek sam bila nesigurna u sebe. Nisam bila dovoljno dobra, nisam bila dovoljno pametna. Nisam mislila da ću uspeti.” Nije lako sam sebe gurati ali zato su izmislili mene.
Frenk Geri – Frenk Geri mi je rekao “Moja majka me je gurala.”
7. Služiti. šervin Nulend kaže “Bilo je privilegija služiti kao doktor.” Mnogo mladih mi kaže da žele biti milioneri. I prva stvar koju im kažem je “Dobro, ali ne možeš raditi samo za sebe, moraš i drugima pružiti nešto što ima vrednost. To je način kako ljudi postaju zaista bogati.”
8. Ideje. Uspešni Bil Gejts kaže “Imao sam ideju – osnovati prvu firmu koja se bavi softverom za mikro-računare.” Rekao bih da je to bila prilično dobra ideja. I nema neke velike čarolije u stvaranju dobrih ideja treba samo raditi par jednostavnih stvari. I potkrepiti ih sa puno primera.
9. Istrajnost. Džo Kraus kaže “Istrajnost je osnova našeg uspeha.” Moraš istrajati uprkos padovima i problemima! To uključuje i kritike, odbijanja, kretene i pritiske.”  
Izvor: sajt izreke-citati.co,
Bašta Balkana  . . .

 

Indijanski
etički kodeks

(postavljeno 7. juna 2014. godine)
1. Ustani sa Suncem i pomoli se. Moli se sam. Moli često. Veliki Duh će slušati, samo ako ti govoriš.
2. Budi tolerantan prema onima koji su se izgubili na putu. Neznanje, ljutnja, ljubomora i pohlepa izlaze iz izgubljenih duša. Moli se za njih da pronađu vodstvo.
3. Ne dozvoli drugima da upravljaju tvojim putem. To je tvoj put i samo tvoj – drugi mogu ići s tobom, ali niko ne može ići umesto tebe.
4. Ophodi se prema gostima u kući s puno obazrivosti. Posluži ih najboljom hranom, daj im najbolji ležaj, odnosi se prema njima s poštovanjem i čestitošću.
5. Ne uzimaj što nije tvoje, bilo od neke osobe, zajednice, divljine ili nečije kulture. Nije zasluženo i dato. Nije tvoje.
6. Poštuj sve što postoji na Zemlji, bilo ljude bilo biljke.
7. Poštuj tuđa mišljenja, želje i reči. Nikada ne prekidaj nečiji govor, ne prigovaraj ili grubo oponašaj mimikom izrečeno. Dozvoli svakoj osobi pravo na lično izražavanje.
8. Nikada ne govori loše o drugima. Negativna energija koju time šalješ u univerzum vratiće ti se višestruko.
9. Svi ljudi čine greške. Sve greške mogu biti oproštene.
10. Negativne misli uzrokuju bolesti uma, tela i duha. Vježbaj optimizam.
11. Priroda nije naša, ona je deo nas. Ona je deo naše svetovne porodice.
12. Deca su seme budućnosti. Usadi ljubav u njihova srca i zaljevaj ih mudrošću i učenjima života. Dok rastu, daj im mesto da rastu.
13. Izbjegavaj ranjavanje srca drugih. Otrov te boli će se vratiti tebi.
14. Budi iskren u sva vremena. Iskrenost je ispit nasleđa i doslednosti unutar ovog univerzuma.
15. Drži sebe u ravnoteži. Svoje umno ja, duhovno ja, emocionalno ja, i tjelesno ja. Ona trebaju biti jednako snažna, čista i zdrava. Jačaj telo da ojača um. Rasti bogato u duhovnosti, da izlečiš emocionalne rane.
16. Donosi svesne odluke, kao što ću i kakav biti, kako ću delovati i nositi se sa svojim delima. Budi odgovoran za svoja dela.
17. Poštuj privatnost i lični prostor drugih. Ne diraj tuđe vlasništvo, pogotovo ne diraj svete i duhovne relikvije. To je zabranjeno.
18. Budi prvenstveno iskren prema sebi. Ne možeš biti pažljiv i pomoći drugima, ako nisi pažljiv prema sebi i ne pomažeš prvo sebi.
19. Poštuj tuđa verska opredeljenja. Ne sili druge da veruju u tvoje.
20. Deli svoju dobru sreću. Deli i učestvuj u davanju milostinje.     
Izvor: sajt mojmomenat.com  . . .

 

Ne traži prečice,
Stiven Kavi

(postavljeno 25. januara 2014. godine)
U modernom svetu se na sva zvona promoviše životna filozofija "brzometnih rešenja".
Svet je opsednut traganjem za prečicama, u nerazumnoj nadi da se dobri rezultati mogu postići preskakanjem prirodnog procesa rasta i razvoja, da bi se uštedelo vreme i napori. Međutim, pre ili kasnije čovek shvati da prečice ne postoje. Zakon setve i žetve je neumoljiv.
Bez dubokog integriteta i fundamentalne snage karaktera životni izazovi isteraće na površinu prave motive, a neuspeh u međuljudskim odnosima i na svakom drugom planu zauzeće mesto kratkotrajnog uspeha. "Mi smo ono što uvek iznova činimo. Izvrsnost, stoga nije čin, već navika."
Mnogi ljudi naginju mišljenju da se uspehom u jednoj oblasti života može nadoknaditi neuspeh u drugom. Ali, da li zaista može? Možda i može u pojedinim oblastima, za jedno određeno vreme. Međutim, može li profesionalni uspeh predstavljati kompenzaciju za raskid braka, upropašteno zdravlje ili slabosti vašeg karaktera? Istinska uspešnost zahteva uravnotežen život.
(Stiven Kavi /Stephen R. Covey/, Sedam navika uspešnih ljudi)    
Integralni tekst preuzet
sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Protestna pesma,
Miroslav Mika Antić

(postavljeno 25. januara 2014. godine)
Svašta umem.
Stvarno umem.
Samo – sebe ne razumem.
Ja čuvao, ljudi, ovce
tamo negde na kraj sveta,
mojoj deci kajmak smeta,
luk im smeta...
Sve im smeta.
Ja do škole pešačio
i po kiši i po snegu,
moje kćeri k'o knjeginje,
k'o da se u svili legu:
jednom šmrknu,
dvaput kinu
i beže u limuzinu.
    Svašta umem.
    Stvarno umem.
    Samo – sebe ne razumem.
    Ja krčio s ocem šumu.
    Plik do plika dlan mi ospe.
    Mome sinu-gospodinu
    teško i da đubre prospe.
    Kad mu mati nešto reži
    mislim: žensko pa nek' reži.
    A on: odmah kupi stvari
    i od kuće u svet beži.
    Još mi žvrlja neka pisma
    oproštajna,
    puna bola.
    Ispadnemo pred njim krivi
    mi i škola.
    Traži novac, kuka, moli
    – nema čime stan da plati,
    a ja šašav
    pa ga pustim
    da se mirno kući vrati.
I sve divno, divno umem
samo – sebe ne razumem.
Sve sam ovo za njih stek'o.
Niko hvala nije rek'o.
K'o da moram da se zboram
i da leđa večno krivim
zbog prinčeva i princeza.
    K'o da samo zato živim.
    A ja živim jer se nadam
    da me i sad negde čeka
    jedna šuma iz detinjstva
    i vedrica vrućeg mleka,
    i tišina ispod brega,
    i plav lepet ptičjih krila,
    i ogromne žute zvezde kao što je moja bila.
    Al' putevi zatravljeni.
    Nad njima se magle tope.
    Odavno su zatrpane
    moje bose dečje stope.
Išao sam i ja u svet
bez režanja,
bez bežanja.
Išao sam da odrastem.
Sad sve mogu.
Sad sve umem.
Ali šta mi sve to vredi
kad sam sebe ne razumem.
(Miroslav Mika Antić)    
Integralni tekst preuzet
sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Lana

(postavljeno 25. januara 2014. godine)
Lana je pošteno radila svoj posao. Gazdu nikada nije videla. Nije ga potkradala, čak je pokušala da mu sačuva imovinu. Gazda, inače, i ne zna da ima bilo kakvu imovinu. Na kraju je dobila otkaz, premda gazda i ne zna da je Lana ikada radila za njega. Čudno i neverovatno? Možda i nije.
Lanu sam upoznao za doručkom u jednom hotelu. Oboje smo učestvovali na nekoj regionalnoj konferenciji. Prišla je i zahvalila se na nadahnuću koje je dobila kroz priče na blogu. Trenutno je nezaposlena. Samo nekoliko meseci ranije radila je na značajnoj funkciji u ministarstvu ekonomije susedne države. Savesno i odgovorno.
Kako su Lani, nestranačkoj ličnosti, ponudili funkciju načelnika za privredu to mi nije sasvim poznato. Možda je neko Lani hteo da učini uslugu, pa ju je pozvao da radi. Moguće je da su procenili da će, kao i većina, iskoristiti tu priliku da popuni kućni budžet. Da će raditi, ali ne i zapinjati. Da će više pričati i obećavati. Da će biti poštena, ali prvo spram sebe. Ponuda ju je zatekla na radnom mestu direktora jedne banke. Fakultetski obrazovana, ima iskustva u rukovođenju i organizaciji. Uspešna na prethodnim poslovima. Besprekoran CV. Uz posao, stiže da odvede decu na karate, da im pomogne oko domaćeg, ponekad da razvije poneku pitu ili savije kolač. Ponuđenu funkciju je prihvatila kao mogućnost da nešto promeni u svojoj zemlji. Čestitke su joj stizale sa svih strana sveta. Od brojnih školskih drugova i prijatelja, koji nisu imali toliko vremena da sačekaju promene u svojoj državi.
Lana, naravno kao i svi mi, zna da državu, tog nevidljivog poslodavca, mnogi zaposleni varaju. Podmeću mu lažne naloge za službena putovanja, izlaze sa posla u podne, zapošljavaju rodbinu i prijatelje… Ali, Lana je dugo radila u privredi. Zna da svaka firma postoji dok ima i prihoda. Zato je prvo održala sastanak sa vlasnicima najvećih firmi, ujedno sa onima koji najviše uplaćuju u budžet. Stoički je izdržala sva njihova vređanja i bes, kao da je ona pisala sve te nelogične zakone. Opet nije obećavala nemoguće i prikupljala političke poene. Oprezno im je rekla je da će se potruditi da ispravi što je moguće više. I na to su je izviždali i ispratili psovkama. Reklo bi se loš početak.
Vratila se i dugo promišljala šta da radi. Za početak je pregledala sve subvencije i ustanovila da se iz budžeta izdvaja mnogo novca za preduzeća koja ostvaruju gubitke. Upitala se zar nije logično da se taj novac usmeri ka onima koji imaju mogućnosti da izvoze i ostvare prihod. Zatim je primetila da se iz budžeta puno troši na neke koncerte na otvorenom i događaje za koje nije ni znala da postoje. Ustanovila je, takođe, da su privrednici opravdano ljuti jer imaju veliki broj nameta. Čudi je i kako uspevaju uopšte da rade. Imali su osam različitih taksi koje su svakih nekoliko meseci morali da plate. Komunalna taksa, vodoprivredna taksa, taksa na brojilo, taksa na isticanje firmi, takse na overu ugovora, naknada za građevinsko zemljište, članarina za privrednu komoru, taksa na muziku, taksa za televiziju, ekološka taksa, analize uzoraka, dozvole, kvote, taksa za šume,taksa za reke, taksa za planine …
Bila je veoma sretna kada je izračunala da će njen nevidljivi poslodavac imati veće prihode ukoliko dozvoli privrednicima da rade. Izračunala je da takse mogu da budu daleko manje. Izračunala je i da ima mnogo rasipanja novca. Sve je matematički izračunala. Jedino nije računala na odgovor onih koji su do tada lagodno uživali u tim prihodima.
Vrlo brzo je ujedinila čitavu mašineriju onih čiji su poslovni interesi ugroženi. U novinama su se pojavljivala pitanja za koga radi. Direktori javnih preduzeća prozivali su je kao zastupnika liberalizacije. Notari su bili protiv fiskalizacije. Opštinari su je optuživali da radi u suprotnosti od, tako neophodne, decentralizacije. Iz drugih stranaka da ima političke aspiracije. Sindikalne vođe da se bori protiv reformacije. Nije im trebalo mnogo da je najdjačaju. Srećom po Lanu, nisu je spalili na lomači, što je za očekivati obzirom na prestupe. Samo je napravljena mala rekonstrukcija i nekako, slučajno, ukinuta služba kojom je Lana rukovodila. Rekli su joj da izuzetno cene njen rad i da su njeni predlozi veoma kvalitetni, ali da je kriza i da se mora smanjiti broj zaposlenih. Valjda ona to i razume najbolje, za to se i sama zalagala. Obavljena je reorganizacija.
Za utehu, mnogi vlasnici malih i srednjih preduzeća su, ipak, prepoznali njen napor i odali priznanje njenim predlozima. Niko se, međutim, nije žalio na odluku njenom poslodavcu, niko nije izašao na ulicu da protestvuje, niko nije Lani ponudio novi posao.
Ali, ne brinite za Lanu. Snaći će se ona. Snaći će se i njena deca. Isto kao što su se snašli svi oni koji su maštali da žive u svojoj zemlji od poštenog rada. Puna je zemljina kugla takvih, vrednih i sposobnih, Laninih zemljaka.
Naročito Kanada, Australija, Amerika…
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com  . . .

 

Pre nego što popravite svet,
Duško Radović

(postavljeno 21. januara 2014. godine)
• Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube.
• Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne.
• Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
• Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.
• Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.
• Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
• Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
• Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.
• Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
• U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
• Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
• Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe.
(Duško Radović)    
Integralni tekst preuzet
sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Iz dnevnika
jednog direktora:
Divlji zapad

(postavljeno 13. januara 2014. godine)
Žare nije revolveraš. Nije ni kauboj. Premda živi na Divljem Zapadu, kao i mi, prezire silu. Ne nosi čak ni pištolje. Ne jaše brze i neukrotive konje. Završio je neke umetničke škole, nisam siguran tačno koje, i pre nekoliko godina postao profesor na jednom od tih fakulteta.
Žare pripada generaciji koja je odrastala uz kaubojske filmove Serđa Leonea i stripove o Teksu Vileru. Seća se kako je Gari Kuper izašao na dvoboj tačno u podne. Pamti Žare i kako je Džon Vejn razjurio kradljivce stoke u Novom Meksiku. Možda su ga baš ti filmovi naučili da prezire nepravdu, a naročito bahate probisvete. Maštao je da jednog dana postane kauboj sa Divljeg Zapada koji pobeđuje u dvoboju bandu lopova koja zlostavlja ceo grad. Neočekivano, prošle godine želja mu se ispunila. Samo što se radnja umesto u Novom Meksiku odvijala u Novom Sadu.
Umesto kradljivaca stoke pojavili su se kradljivci PDV-a.
Ima već nekoliko godina da je tako. Niko ne sme da traži fiskalni od ugostitelja. Ove godine u Guča-sitiju ranili momka koji je uz piće zatražio i račun. Osilili se i namnožili pa im čak ni savezni šerif ne može ništa. Pre nekoliko nedelja kupio je hamburger i nije dobio fiskalni. Nije želeo da ih naljuti i da pošalje rendžere da ih silom smire. Umesto toga upriličio je mirovnu misiju, te su popušili lulu mira. Od tada su svi u strahu još više, a državna kasa je sve praznija.
U jednoj poznatoj novosadskoj kafani, sedeći sa povelikim društvom, Žare je proslavljao rođendan. Vesela ekipa, bilo ih je desetak, svi raspoloženi, bogami se i popilo. Fini ljudi, umetnici, nisu kabadahije da se napijaju, da uznemiravaju druge. Stvoriše se i tamburaši, zasviralo se, zapevalo i tako do duboko u noć. Onako, kako to Lale umeju.
I konobari i svirači vole vesela društva. Kada se malo popije lakše je izmamiti i koji dinar za bakšiš. Trudili su se celo veče. Nema primedbe na to. I račun je bio korektan, ljudski, mada Žare ne žali para za čašćavanje. Konobar je, na kraju, doneo račun na papiriću, na nekakvom blok računu. Ispisan rukom, sabrano sve kako treba, provereno sigurno više puta na digitronu. Popilo se toliko koliko piše, ‘ajde de ako je dodata koja flaša, neka bude. Žare, međutim, gleda račun u blagoj neverici. Tamburaši i dalje lagano sviraju, društvo se polako sprema da krene, ustaju jedan po jedan. Konobari raspremaju stolove, barmen pere čaše i slaže ih po policama. Sve je izgledalo kao uobičajeni završetak jedne lepe kafanske noći. Sve dok Žare nije rukom pozvao konobara. Mirno ga zamoli da se sagne i držeći u ruci račun koji je dobio, šapne mu nešto na uvo.
Konobar je razrogačio oči, i preplašeno odskočio od Žaretovog stola.
„Ka… ka… kako to mislite treba vam fiskalni račun?!“ zamuckuje konobar ne verujući da je dobro čuo.
Muzika je prestala da svira. Konobar i dalje gleda Žareta zaleđenim pogledom. Gosti se okreću da vide ko je taj ludo hrabri gost, koji traži nevolju. U trenu se stvori i gazda kafane, pretpostavljam da u takvim opasnim situacijama barmen ima panik-taster ispod pulta.
„U čemu je problem, gringo?“ pita gazda, debeljuškasti, sedi čovek. Izgleda da je i sam sedeo sa društvom za susednim stolom.
Čačkalica mu je u ustima, izgleda da su taman stigli ćevapi. Prepozna Žare i pomoćnika šerifa grada Novog Sada za gazdinim stolom. Iz pogleda je video poruku da na njegovu pomoć ne računa u ovom obračunu. Zauzet je ćevapima.
„Želeo bih da mi date fiskalni račun“ odgovara Žare. Bez treme i straha u glasu, kao da traži još jedan viski, a ne nešto tako krupno. Muzičari već pakuju instrumente i sakrivaju se iza pulta, barmen skida čaše. Gosti jedan po jedan izlaze, ne žele da gledaju kako uludo gine mlad čovek. Gazda stoji naspram Žareta, podbočio ruke na kukove. Neprijatnost je u vazduhu.
„Aaa… šta će ti taj… fiskalni račun?“ upita gazda kafane, završivši pitanje nadmoćnim smehom, što je bio znak i za ostale goste da se grohotom nasmeju.
Ne, Žare,nemoj, rekao bih mu da sam tamo. Ma, šta će ti to parče papira na kom su ispisana sitno neka slova i brojevi? Tamo samo piše ime lokala, neki bezvredni podaci i sabrani brojevi. Sve isto piše i na računu ispisanom rukom, samo još krupnije. Saldo naročito. Stvarno ne mogu da se setim jednog razloga zašto ti treba fiskalni račun baš sada. Mani se Žare fiskalnog računa, vidiš da se glave gube i za sitnice. Tada Žare reče nešto što je gazdu nateralo da spusti oružje.
„Treba mi taj fiskalni račun. Treba mi zato što ćete onda platiti PDV. Treba mi zato što PDV puni budžet. Treba mi zato što ja iz budžeta dobijam platu. Treba mi… jer njime hranim svoju porodicu“, reče Žare, jasno i glasno. U kafani tajac.
Gazda spušta ruke, kao da je prvi put čuo ovakav odgovor. Nekoliko trenutaka je posmatrao Žareta procenjujući njegovu čvrstinu. Onda se okrenuo ka konobaru i bez reči klimnuo glavom dajući mu dozvolu da odštampa račun.
Na njemu je, uz ceh koji je napravljen, krupnim slovima stajao i PDV 6.921 dinara. Za toliko je Žare pomogao da se napuni kasa. I danas ga za uspomenu nosi u novčaniku i pokazuje ga ponosno, kao što stari ratnik pokazuje svoje ordenje. Na kraju ga je gazda ispratio uz zabranu da se ikada pojavi u njegovom lokalu. Možda su stavili i sliku sa natpisom „WANTED“ zbog tog fiskalnog računa. Ali, Žare je uradio ono što je njegova savest nalagala. Mada, zna i on da se taj budžet često nedomaćinski troši. Ipak ga poštuje, jer hrani njegovu porodicu.
Sve se nešto nadam da neće Žare ostati usamljen u tim svojim principima. Možda se, za početak, pridruže i ostali koji dobijaju plate iz budžeta. Trenutno ih je preko šesto hiljada. Možda i oni zatraže fiskalni račun i izgovore sebi i drugima „Treba mi, jer iz budžeta primam platu.“ Bez straha da će ih bahati ugostitelj opsovati i najuriti. Možda tako započnemo da od našeg Divljeg Zapada pravimo nešto drugo.
Da postanemo manje Divlji, a više Zapad.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com  . . .

 

Žabe kao primer
(postavljeno 9. januara 2014. godine)
Bila je jedna grupa žabica koje su želele da se takmiče. Želele da izađu na veoma visoku kulu.
Došlo je veoma mnogo gledalaca da gledaju takmičenje i daju podršku žabicama.
Utakmica je počela... Ali... Niko od prisutnih gledalaca nije verovao da će neka žabica uspeti da dođe do vrha kule. Klimali su glavama i govorili: Joj, to je veoma naporno!!! Nikad neće uspeti! Ili: U tome neće uspeti, jer je kula veoma visoka! Žabice su počele da zaostaju... ...osim jedne, koja je brzo puzila sve više i više...
Gledaoci su vikali: To je veoma naporno! Niko neće tako visoko dospeti! 
Jedna po jedna su žabice odustajale i okretale se natrag... Osim ove jedne koja je ustrajno išla napred... Uopšte se nije htela predati!
Na kraju je svaka odustala, osim ove jedne žabice, koja se sama i sa velikim ambicijama popela na vrh kule! Ostale žabice, kao i gledaoci, su želeli saznati kako je uspela baš ona da uradi ono što su ostali smatrali nemogućim.
Jedan gledalac je pristupio žabici i zapitao je kade je uzela toliko snage da izađe do samog vrha. Tada se pokazalo, da ... Pobednička žabica je GLUVA!!!
Naravoučenje? Nikad nemoj slušati one ljude koji su negativni i pesimistički...!!! …pošto ti uzimaju najbolje čežnje i snove koje imaš u svojoj duši! Uvek misli na snagu reči jer sve što čuješ ili čitaš utiče na tvoja dela! Dakle: Budi uvek … optimista! I šta više, jednostavno budi gluv kad ti neko kaže da ne znaš da ostvariš svoje snove!
Promisli: U svemu možeš uspeti kada stvarno želiš!

Integralni tekst
preuzet sa sajta objave.com  . . .

 

Poliglote i maternji jezik,
Momo Kapor

(postavljeno 9. januara 2014. godine)
Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu savetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem reči koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.
(Momo Kapor)    
Integralni tekst preuzet
sa sajta politikin-zabavnik.rs  . . .

 

Značaj kontinuiranog učenja
(postavljeno 3. januara 2014. godine)
Onog dana kada sam dobio doktorat od Univerziteta Kolumbija, pucao sam od ushićenja. Jedva sam se suzdržavao šetajući hodnicima na Kolumbiji, sa svojom diplomom u ruci - kao da sam hodao po oblacima, da budem iskren, prilično pun sebe. U tom momentu su se otvorila vrata učionice. Studenti su popunili hodnik, njihovi glasovi glasni i puni naboja. Upravo su polagali kvalifikacione ispite za doktorski program - ako prođu taj ispit, dozvoljeno im je da počnu da pišu svoje disertacije. Oni su bili oko dve godine iza mene u svojim studijama.
Sa doktorskom diplomom u ruci bio sam arogantan! "Mogu li da vidim taj ispit? Dajte da vidim", rekao sam im. Student se zaustavio i predao mi ispitna pitanja. Gledajući pitanja, počeo sam da se znojim. Shvatio sam da bih pao taj ispit. Dan kada sam zvanično dobio zvanje doktora, moje znanje je već zastarelo!
Mislim da je iskustvo u hodnicima Univerziteta Kolumbija tajna mog uspeha danas. To je otkrovenje: shvatio sam da nisam imao izbora. Bilo je od suštinskog značaja da stalno učim i učim. To nije bio kraj mom obrazovanju. Samo početak. što sam više naučio, više sam shvatao koliko nisam znao. I tako danas, gotovo kao mantru, što više učim češ́e kažem: "O Bože, koliko još toga ima da se nauči".
Dakle, vrlo je važno da mi, lideri promena, ne ostanemo fiksirani na jednom mestu. Moramo stalno učiti. To je posao za ceo život.
Ovo učenje ne mora da potiče iz knjiga. Vi, u stvari, do znanja možete doći na razne načine. Previše je naše obrazovanje zasnovano na proučavanju knjiga. Učenje je takođe iskustveno. U stvari, mnogo toga treba i mora da bude iskustveno.

Na primer, deo moje teorije životnog ciklusa preduzeća proizašao je iz, od svih stvari, gledanja kamenja. Bio sam na raftingu rekom Kolorado sa sinom. Vodič nam je govorio o kamenju duž reke: "Ovo kamenje je od pre 2.000 godina, ovo je od pre 200.000 godina", itd. Svaki sloj je iz drugog doba.
I pomislio sam, kamenje, takođe, ima životni ciklus. Koja je razlika između životnog ciklusa ljudi i kamenja?
Pitanje je retoričko, jer je odgovor izgledao očigledan. Razlika je u tome što su ljudi svesni. Kamenje nije. Kamenje, drveće, automobili - oni nisu u stanju da kontrolišu svoje životne cikluse. Oni imaju hronološki životni ciklus, a mi, koji smo svesni, možemo da vršimo kontrolu nad njim. Možemo bihevioralno da biramo koliko da budemo stari. Postoje ljudi koji su još uvek mladi u sedamdesetoj godini, a postoje ljudi koji su već u sedamnaestoj stari.
Šta čini razliku? Da li smo spremni da učimo. Sve dok stalno učimo, mi ćemo ostati mladi. Pošto se razvijamo. Dana kada prestanemo učiti, počinjemo umirati. Naša bihevioralna starost zavisi od naše volje za promenom.
Integralni tekst
preuzet sa sajta asee.biz
Autor: Isak Adižes  . . .

 

Zašto ljudi viču
(postavljeno 19. decembra 2013. godine)
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
– Zašto ljudi viču kad su ljuti?
Učenici su razmišljali neko vreme:
– Zato što izgubimo strpljenje, zato vičemo – reče jedan.
– Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe? – pita učitelj – Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?
Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja. Naposletku je objasnio:
– Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov glas premosti udaljenost i da se mogu čuti. što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima veća. Potom je učitelj pitao:
– šta se dogodi kada se dve osobe zaljube? Ne viču jedno na drugo, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala. A, šta se dogodi kada se još više vole? Ne govore. Samo šapuću i još više se zbližuju u svojoj ljubavi. Konačno, ne treba im više ni šapat. Samo se gledaju, i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole. Onda je rekao:
– Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi mogle da vas još više udalje, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više neće biti puta nazad.
Integralni tekst preuzet
sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Dvanaest stvari koje
mentalno jaki ljudi ne rade

(postavljeno 17. decembra 2013. godine)
Mentalno jaki ljudi imaju zdrave navike. Oni upravljaju svojim emocijama, mislima i ponašanjima na način koji ih podešava za uspeh u životu. Pogledajte stvari koje mentalno jaki ljudi ne praktikuju u svom životu. I vi možete primeniti ove strategije i postati mentalno jači.
1. Oni ne gube vreme sažaljevajući sebe
Mentalno jaki ljudi ne sede skrštenih ruku sažaljevajući sebe i jadikujući nad svojim životnim okolnostima ili jadikujući nad ponašanjima drugih ljudi prema njima. Umesto toga, oni preuzimaju odgovornost za svoju ulogu u životu i prihvataju činjenicu da život nije uvek lak i fer.
2. Oni ne daju svoju moć drugim ljudima
Oni ne dozvoljavaju drugim ljudima da ih kontrolišu, ne daju drugoj osobi vlast nad njima.Oni ne kažu stvari poput "Zbog mog šefa se osećam loše", jer oni razumeju da oni imaju kontrolu nad svojim emocijama i da oni prave izbor kako će reagovati.
3. Oni ne beže od promene
Mentalno jaki ljudi ne pokušavaju da izbegnu promene. Umesto toga, oni su prihvataju pozitivne promene i spremni da budu fleksibilni. Oni razumeju da je promena neizbežna i veruju u svoje sposobnosti da se prilagode.
4. Oni ne gube energiju na stvari koje ne mogu da kontrolišu
Nećete čuti mentalno jaku osobu da se žali zbog saobraćajne gužve. Umesto toga, oni se fokusiraju na ono što oni mogu kontrolisati u njihovim životima. Oni znaju da jedino što mogu da kontrolišu je njihov stav.
5. Oni ne teže da zadovolje želje i zamisli drugih ljudi
Mentalno jaki ljudi prepoznaju da oni ne treba da ugađaju svima sve vreme. Oni se ne boje da kažu „NE“ i da se zauzmu za svoj stav kada je to potrebno. Oni nastoje da ostvare svoje cilje i zauzmu se za sebe a istovremeno da budu ljubazni, fer i poštuju prava drugih ljudi.
6.Oni se ne boje da preuzmu proračunate rizike
Oni ne uzimaju nesmotrene ili budalaste rizike, ali preuzimaju kalkulisane rizike. Mentalno jaki ljudi provode vreme vagajući rizike i koristi pre donošenja velike odluke, oni su u potpunosti upoznati sa potencijalnim nedostacima pre nego što preduzmu akciju.
7. Oni ne razmišljaju previše o prošlosti
Mentalno jaki ljudi ne gube vreme zadržavajući se na prošlosti i želeći da stvari budu drugačije. Oni priznaju svoju prošlost i izvlače pouke i lekcije iz prošlosti. Međutim, oni stalno ne oživljavaju loša iskustva iz prošlosti ili maštaju o slavnim danima u budućnosti. Umesto toga, oni žive u sadašnjosti i planiraju budućnost.
8. Oni ne prave iste greške iznova i iznova
Mentalno jaki ljudi prihvataju odgovornost za svoje ponašanje i uče iz svojih prethodnih grešaka. Kao rezultat toga, oni ne ponavljaju te greške iznova i iznova. Umesto toga, oni nastavljaju svoj put i donose bolje odluke u budućnosti.
9.Oni ne zavide drugim ljudima na njihovom uspehu
Mentalno jaki ljudi mogu ceniti i poštovati uspehe drugih ljudi u životu. Oni ne osećaju ljubomoru ili se osećaju prevarenim kada ih drugi nadmaši. Umesto toga, oni priznaju da uspeh dolazi napornim radom, a oni su spremni da naporno rade za svoju šansu za uspeh.
10. Oni ne odustaju posle prvog neuspeha
Mentalno jaki ljudi ne vide neuspeh kao razlog da se odreknu svoj cilja. Umesto toga, oni koriste neuspeh kao priliku da razvoj i poboljšanja. Oni su spremni da pokušavaju sve dok ne ostvre svoj san.
11. Oni se ne boje da provode vreme sami
Mentalno jaki ljudi mogu tolerisati da budu sami i oni se ne plaše tišine. Oni se ne plaše da budu sami sa svojim mislima i oni koriste predahe da budu produktivni. Oni uživaju u samoći.
12.Oni ne očekuju brze rezultate i uspeh preko noći
Bilo da se radi na poboljšanju svog zdravlja ili dobijanju novog posla, mentalno jaki ljudi ne očekuju brze rezultate. Umesto toga, oni usavršavaju svoje veštine i čine stvari najbolje što mogu i prihvataju da je za prave i velike promene potrebno vreme.
Izvor: lifehack.org  . . .

 

Dnevnik jednog
direktora: Dečija posla

(postavljeno 7. decembra 2013. godine)
Nema potrebe da privlačiš pažnju. Ako si poseban to se vidi i u tišini.
Pre nekoliko dana, bio sam na neformalnom sastanku sa Markom, direktorom jedne strane proizvodne firme. Osim mene i njega, tu je bio i njegov regionalni menadžer. Pričali smo o svačemu, o stanju u branši, o mogućnostima saradnje, o nevoljama sa kojima se svi suočavamo… Veoma mi se dopao taj mladi direktor. Njegov stav, brzina, inteligencija, način razmišljanja, govor tela… sve je bilo na mestu.
Kada sam došao kući, ipak, nijednu od tih pozitivnih osobina nisam upamtio. Glavni utisak je bio ponašanje njegovog menadžera u prisustvu svog direktora, kao i direktorovo praštanje tog ponašanja.
Svi koji imaju decu znaju kako to ide kada vam dođu prijatelji sa kojima se dugo niste videli i želite da porazgovarate na miru. Taman kada ste počeli, vaše (ili njihovo) dete dobije nadahnuće da skrene pažnju na sebe najmaštovitijim upadicama koje postoje. Ta mala, prepredena, vešta stvorenjca majstori su da izvedu razne cirkuske tačke koje ostavljaju vas i vaše goste bez daha. Pokazaće vam, baš tada, darovitosti za koje niste ni znali da imaju. Izrecitovaće vam “Ježevu kućicu” Branka Ćopića u jednom dahu, uradiće stoj na rukama, ponekad, istina vrlo retko, izvešće tačku sa gutanjem vatre, žongliraće skupocenim tatinim aparatima, izvadiće zeca iz šešira i pretvoriće ga u goluba. Verujte mi, ta ljupka i lukava bića sposobna su da urade sve. Samo da bi ukrala pažnju od autoriteta i skrenuli je na sebe. Sve to praćeno smehom i šalom, jer kako prekinuti slatkog anđelčića da pokaže sve svoje kvalitete pred vašim gostom. Ma u redu je komšija, neka ih… deca su deca, i mi smo bili takvi, kad će ako neće sad… Svi se, kao, snebivaju da kažu jednostavnu rečenicu: “Tišina. Tata priča sa gostima. Kada završimo razgovor, dozvoliću ti da mu pokažes to što želiš, ali sada ne.”
Jer, ako mu to ne kažete, jednoga dana to stvorenjce će, možda, postati regionalni menadžer u jednoj stranoj proizvodnoj firmi. Ponavljaće iste one fazone koje je naučio i koji su mu donosili divljenje. Prekidaće direktora upadicama, objašnjavaće njegovom gostu neke stvari, jer direktor to ne zna najbolje, pričaće neukusne šale ili anegdote u kojima je glavni junak direktor. Rešavaće pitanja koja nisu u njegovom opisu posla, davaće mišljenje o pojedinostima u koje nije upućen. Kritikovaće svoju firmu, samim tim i direktora, jer bi ponešto drugačije uradio, samo da mu dozvole. Izražavaće neslaganje sa odlukama nadređenog i objasniće zašto nisu dobre.
Trajalo je celo veče. Nisam primetio da je Marku smetalo, niti mu je skrenuo pažnju na ponašanje. Siguran sam da je osetio povremenu nelagodnost, a možda nije ni bio svestan igre podređenog. Pošto se saradnik prema meni ponašao pristojno, a nije moj podređeni, nisam reagovao. Video sam da je lepa tema za priču, te sam ćutao i sakupljao utiske.
Kada smo završili sastanak, osetio sam veliko olakšanje. Jedno zbog toga što nisam više prisustvovao nepristojnom ponašanju. Drugo olakšanje što sam na tuđem primeru naučio kuda vodi popustljivo i drugarsko ponašanje prema podređenima.
Kada sam došao kući, preventivno sam obavio ozbiljan razgovor sa sedmogodišnjim sinom. Gledao me je zbunjeno dok sam mu objašnjavao da neću tolerisati da se svađa sa direktorima kod kojih bude radio, da ih ispravlja, da im upada u reč i da im previše pametuje. Da nisam čuo da se usudi da javno kritikuje osobu od koga mu zavisi položaj i karijera. Nije mu bilo najjasnije šta je to uopšte regionalni menadžer, zašto mu zabranjujem da postane kao on i ko je taj Marko kojeg stalno spominjem i grdim. Za svaki slučaj, ostao je i bez priče za laku noć.
Neka razmišlja. Jednoga dana će dobiti novog šefa umesto mene. Sve ono na šta je navikao sa mnom, radiće i sa njim. Navike se stvaraju u detinjstvu i veoma se teško ispravljaju kasnije na poslu. Ako se i isprave to bude uz mnogo muka na sve strane.
Za sve ove godine, barem toga sam se nagledao u ovom poslu. Zaposlenih koji bi da ostanu deca i direktora koji bi da budu drugari sa njima.
Integralni tekst preuzet sa
sajta dnevnikjednogdirektora.com  . . .

 

Jedanaest
životnih lekcija Brus Lija

(postavljeno 2. oktobra 2013. godine)
1. Ciljevi
    Cilj ne postavljamo uvek samo da ga ostvarimo,
    već da imamo nešto čemu stremimo.
2. Fleksibilnost
    Najtvrđe drvo najlakše se slomi dok bambus ili vrba
    opstaju jer umeju da se savijaju na vetru.
3. Vreme
    Ako voliš život ne gubi vreme, jer je život satkan od vremena.
4. Služenje
    Pravi život je život za druge.
5. Prihvatanje
    Ne razmišljaj ko je u pravu ili u krivu ili ko je od koga bolji.
    Prosto prihvati da su ljudi takvi kakvi su.
6. Jednoumlje
    Ne bojim se čoveka koji je vežbao 10.000 udaraca odjednom,
    već se bojim čovjeka koji je vežbao jedan udarac 10.000 puta.
7. Kreativnost
    Idi kud niko nije išao, neka ti granica bude bezgraničnost.
8. Jednostavnost
    Jednostavnost je ključ briljantnosti.
9. Nađi svoj put
    Upijaj bitno, odbaci nebitno i dodaj ono što je samo tvoje.
10. Deluj
     Znanje nije dovoljno ako ga ne primeniš.
     Želja nije dovoljna, moraš delovati.
11. Ego
     Borilačke veštine su suštinski samospoznaja.
     Pravi udarac ne služi da prebiješ čoveka ispred sebe,
     već da prebiješ svoj ego, svoj strah ili svoje inhibicije.
Integralni tekst
preuzet sa sajta mudremisli.com  . . .

 

Gnibom
(postavljeno 5. septembra 2013. godine)
Znam da za pojam gnibom niste čuli ali sam siguran da ste ga, ako ste rukovodilac ma kog nivoa, bar jednom osetili. Davno sam ga primetio, puno puno puno puta u svom poslu gledao kako druge muči al’ na svoju bol i na svojoj koži ponekad osetio. Znao sam da je tu ne znajući kako ime da mu dam. Mobing u ogledalu, isto to samo sa druge strane – gnibom.
šta je gnibom?
Gnibom se odnosi na neprijateljsku i neetičku akciju (ili neakciju), ređe komunikaciju, koja je usmerena od strane jednog ili više pojedinaca prema nadređenom rukovodiocu, koji je zbog gniboma stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan, bez obzira na svoja ovlašćenja, i u nemogućnosti je da se odbrani i držan je u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. Ovo maltretiranje može vremenom da dovode do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje. Gnibom je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: mešanje u nadležnosti nadređenog bez spremnosti da se preuzme odgovornost, načelno prihvatanje zadataka bez istinske rešenosti da se isti sprovede, zapitkivanje i traženje dodatnih uputstava i objašnjenja oko jasno izdatih zadataka, zabušavanje u radno vreme uz zahtev za neophodnim konsultacijama van radnog vremena, „huktanje” i „dahtanje” koje treba da ostavi utisak prezaposlene osobe uz obavezno kašnjenje sa izvršavanjem zadataka ili nepotpuno izvršavanje zadataka, uznemiravanje i prekidanje nadređenog sa pitanjima koja imaju podrazumevajuće odgovore, ogovaranje, komentarisanje odluka nadređenog iz oblasti za koje osoba koja gnimobira nije kompetentna, pretrpavanje obavezama (prebacivanje posla) – sindrom punog stola... U savremenoj literaturi se, na žalost pojavljuju i knjige u kojima se gnimoberi mogu dodatno poučiti o „trikovima” za „hvatanje krivine” na poslu.
Kada se gnibom prvi put pojavio?
Najstariji pisani trag do kojeg sam došao je satira Džonatana Svifta „Uputstva posluzi” iz 1745. godine. Sve one koje smatraju da je neumesno poređenje gospodara i sluga sa menadžerima i zaposlenima podsetio bih da govorimo o sredini 18. veka i okolnostima koje su tada vladale. Jasnije će svakom biti kada prenese u savremenu scenografiju, ambijent, jezik, termine i folklor sledeće „savete”: „Nikada ne dozvolite sebi da umešate prste u bilo kakav posao koji ne ulazi strogo u vaš rok službe. Recimo, ako je konjušar pijan ili odsutan, i batleru naređeno da zatvori vrata konjušarnice, odgovor je spreman: „Ali molim Vas, Vaša milosti, ja se ne razumem u konje.” „Ako se dogodi da te jednom u svom život gospodar ili gospođa nepravedno optuži, ti si srećan sluga, jer ne moraš učiniti ništa više nego da, za svaku grešku koju učiniš, dok si u njihovoj službi, podsetiš na neopravdanu optužbu, i ustvrdiš da si jednako nedužan i tog puta.” „Ako primetiš da postaješ miljenik svom gospodaru ili gospođi, iskoristi neku priliku da ih blago upozoriš; a kad te upitaju za razlog, uz to delujući nevoljno da se od tebe odvoje, odgovori im da bi radije živeo sa njima nego sa bilo kim drugim, ali sirotom sluzi ne može se zameriti što teži sopstvenom boljitku, da je tvoj rad vanredan a zarada mala; posle čega će ti gospodar, ako ga krasi ma kakva darežljivost, radije dodati pet ili deset šilinga po četvrt funte nego dopustiti da odeš.” U savremenim organizacijama gnibom se pojavljuje u kompanijama koje razvijaju demokratske i participativne vrednosti koje gnimoberi razumeju i doživljavaju kao slabost nadređenog rukovodioca.
Ko su gnimoberi?
Gnimoberi su, prevashodno, zaposleni koji nisu zadovoljni svojim statusom u organizaciji, a to nezadovoljstvo se temelji na nerealnom sagledavanju sopstvenog znanja, učinka i doprinosa. Najčešće, njihovo nezadovoljstvo proističe iz stava da „tu rade zato što moraju” i spadaju u onu grupu koja, ređe, u manjoj meri doprinosi rezultatima kompanije ili, češće, smanjuju ukupne rezultate kompanije. I pored toga, na prvi pogled paradoksalno ali istinito je zapažanje da „Uvek mi najslabiji pojedinci traže najveću fleksibilnost od kompanije”. Izliv gniboma u mozak se može desiti i saradnicima koji u velikoj meri doprinose uspehu kompanije i spadaju među najpožrtvovanije i najsavesnije saradnike. Oni povremeno gnibomuckaju opčinjeni i opijeni svojim, još jednom naglašavam, neupitno velikom doprinosom.
Kako izbeći gnibom?
Jedan od sigurnijih alata da biste izbegli pojavu gnimobera je prevencija gniboma. On se ogleda prevashodno u selekciji kandidata koji se zapošljavaju. Sem diploma, uverenja o prisustvu na mnogim kursevima i testa inteligencije (ako i dalje verujete da je to bitno) neophodno je prilikom izbora novih saradnika pristupiti i određivanju dominantnog vrednosnog sistema kandidata i poređenju sa dominantnim vrednosnim sistemom organizacione jedinice u kojoj kandidat treba da radi kao i proveravanju zrelosti i uravnoteženosti potencijalnog saradnika. Jer uzalud dipolome, sertifikati, visok IQ ... ako se iza njih krije nezrela i neuravnotežena osoba ili ako njegov/njen sistem vrednosti nije u skladu sa vrednostima organizacije.
Kako se boriti protiv gniboma?
što pre na pojavu gniboma reagujete to bolje. Ne želim da isključim razgovor, opomenu kao metod ali ne verujem, kad je gnibom u pitanju, u svrsishodnost. Za jednu vrstu gniboma koji se ogleda u prebacivanju odgovornosti nadređenom od pomoći može biti i tehnika „neću da ti kažem“ . Ipak... Jedan moj saradnik, veliki poznavalac svega, pa i voćarstva, poučio me je lekciji koja veli da ukoliko u gajbici imate gnjilu jabuku morate je što pre izvaditi iz gajbice. Ne učinite li to na vreme od te jedne trule jabuke, počeće da se kvare i ostale i na kraju, ne samo da ćete morati da bacite sve jabuke u gajbici već i samu gajbicu, koja će istruliti. Nedovoljno dobri rezultati zaposlenog i povreda vrednosti kompanije dovoljno su dobri razlozi za davanje otkaza. Sa zaposlenim koji dobiju iznenadni izliv gniboma u mozak potrebno je i vredi razgovarati sem u slučajevima kada se gnibom totalno razlio po mozgu. Ukoliko ne reagujete može vam se desiti da jednog dana budete optuženi za mobing.
Napomena:
Priznavanje postojanja gniboma i nazivanje njegovim pravim imenom nema za nameru da opravda postojanje mobinga ili odvraćanje od participativnog upravljanja. Naprotiv, smatram da siledžije, ma koje vrste da su, treba siledžijama nazvati i protiv njih se svih zakonskim sredstvima boriti pa tako i pozivam i pozdravljam sve zakone koji slabije štite pa i Zakon o mobingu (nadajući se da on neće dovesti do „Sigurnih preduzeća za žrtve mobinga“). Još manje protiv participacije govoriti želim jer to se ne kosi sa zakonom već sa razumom zdravim. Gnibom nije odgovor na mobing, kao što i mobing nije odgovor na gnibom. Posledica su dve kulture, dve organizacione kulture, dva svetonazora koje uspevaju u različitim organizacionim klimama.
Integralni tekst
za objavljivanje dostavio
Autor: Boris Vukić, partner ASEE  . . .

 

"A gde sam tu ja?"
ili "Tata, je l' znaš ti da plivaš?"

(postavljeno 15. avgusta 2013. godine)
Jedno od pitanja sa kojem se susreće poslovan čovek je pitanje kako upravljati svojim i poslovnim i privatnim životom. Upravljati sopstvenim privatnim i poslovnim (namerno promenjen redosled) životom ne znači istovremeno posvetiti punu pažnju i kompaniji i porodici i sebi, jer to nije moguće. To znači ne samo biti svestan, već i delati tako da u jednom trenutku najveći deo sebe posvetimo poslu, u drugom porodici, a u trećem sebi. I tako ne u nedogled, već dok želimo da imamo uspešan balans između poslovnog i privatnog života.
Jesu li uspešni menadžeri i srećni ljudi? Pitanje preozbiljno i za formu koju koristim i onoga ko pokušava da odgovori. Prva opasnost je da se uđe u raspravu šta je sreća. Druga, pojednostaviti nešto na šta ljudi u nekim drugim razvijenijim društvima troše i puno vremena i puno novca - na pokušaj da se napravi ravnoteža između poslovnog i privatnog života. Na domaćem terenu ove teme ili su tabu teme ili smo skloni da, pojednostavljujući stvari, stavimo znak jednakosti i kažemo da su svi uspešni ljudi i srećni ljudi. Ovaj drugi neubedljiv razlog sam izmislio samo da ne bih bio isključiv.
Rizikujući da zvučim patetično, branim se promišljanjem da procena stepena patetičnosti zavisi od onoga ko čita a ne od onoga ko piše, i navodim sledeća dva primera.
Primer prvi. "Znaš kada sam shvatio koliko sam promašio? Onog trenutka kada mi je moja devetogodišnja devojčica, dok se avion spuštao blizu jednog od egzotičnih svetskih letovališta postavila pitanje - Tata, je l' ti znaš da plivaš?"...
Primer drugi. "Sad kad su klinci otišli i od svih naših veza najčvršća je ostala ona kojom su povezani na moju kredinu karticu, sve češće se pitam "Gde sam tu bio ja?"...
Gledajući, razmišljajući i čitajući slobodan sam da odgovor na pitanje o sreći poslovnih ljudi tražim između tri kruga. Jedan ćemo zvati POSAO, drugi je PORODICA i treći je JA (u literaturi se spominje i četvrti DRUšTVO ali ja ga u svojim promišljanjima (il' neznanju) nisam video, il' sam ga video kao deo prehodnih krugova).


















Najveći broj uspešnih ljudi pokriva dva kruga POSAO i JA, i taj presek se naučnostručno naziva „Tata, je l' ti znaš da plivaš". U životu to matematički gledano nije presek, nije ni unija, već jedan jedinstveni skup. Krugovi se preklapaju, POSAO to sam JA, JA sam moj POSAO. Opsednuti poslom, poslovnim uspehom i svim što ide uz to, uspešni poslovni ljudi ispunjavaju i sopstvene potrebe. U lov se ide i zato što se voli i zato što je to deo posla. U pevačka ili sportska društa se učlanuju, i pozivi ih raduju, i da bi zadovoljili svoju znatiželju, bili viđeni i zato što je to deo posla. Lepa vina sa sirom se degustiraju, pijuckaju i grickaju i zato što je to ukusno i zato što je to deo posla. Po svetu se putuje i zato što je lepo beli svet videti i zato što je to deo posla. Ostvariti dobre poslovne rezultate je dobro za posao, a dobro je i za sujetu... O trećem krugu, pogotovo u patrijahalnom okruženju, ima ko da brine. A taj ionako nigde neće pobeći. (Izvinjavam se što ovom prilikom ne vodim računa o rodnoj ravnopravnosti i ne spominjem uspešne žene, ali po onom što ja znam iza svake uspešne žene stoji muškarac te smatram da su stvari iste. O sreći nisam pričao.).
Sledeći, manji broj, uspešnih ljudi pokriva krugove POSAO i PORODICA i taj presek se naziva „A gde sam tu ja?". Ukratko, raduju se uspehu svojih kompanija i uspehu svoje dece. Ali oni se ne sećaju kada su sa prijateljima otišli na košarku, kada su poslednji put u kafani poručili "Ej Lili, Lili pače moja malo..." Vremenom su zaboravili i sahranili neke svoje snove iz mladosti.
Treći presek se naziva „O ovome ne pričam" i sâm njegov naziv sve objašnjava. Provokaciju za ova razmišljanja sam dobio iz sveta biznisa.
Problem sa prva dva slučaja je u tome da, što su više poslovni ljudi u svoja dva kruga, sve su dalje od trećeg. A što su mu dalji, on će im vremenom sve više i više nedostajati. Sete se oni njega s vremena na vreme, ali uzdahnu, protresu glavu da zaborave i idu dalje. I treba da im se posreći da budu srećni (u prijateljskom engleskom postoje termini lucky koji prevodimo sa "imati sreće" i happy - "biti srećan", te ja htedoh da kažem treba da budu lucky da im se pruži šansa da budu happy).
Srećni i uspešni poslovni ljudi balansiraju i žive sva tri kruga, posvećuju i vreme i pažnju, i svom poslu i svojoj porodici i ne zaboravljaju na sebe. Svesni da će u jednom periodu trpeti posao, u nekom drugom porodica, a u nekom trećem oni. Svesni da biti uspešan poslovan čovek znači trčati maraton u kojem menjati tempo znači menjati fokus svoje pažnje i posvećenosti. Maraton u kojem ćemo se u jednom trenutku, u najvećoj meri dati poslu, u drugom porodici, a u trećem sebi. „O ovome pričam".
Integralni tekst
preuzet sa sajta www.asee.biz
Autor: Boris Vukić, partner ASEE  . . .

 

I bez kravate
ima dobre plate
(postavljeno 25. juna 2013. godine)
Takozvani dres kod ovde je još u povoju i daleko od svetskih standarda, ali je ipak sve više kompanija koje zahtevaju oblačenje po strogim pravilima. Srpski dres kod još je na staklenim nogama. Dok u svim velikim svetskim kompanijama postoje stroga, ali najčešće ne i previše kruta pravila oblačenja za zaposlene, kod nas je situacija toliko šarena da je gotovo nemoguće definisati da li postoje opšte preporuke, a kamoli da li se poštuju...
Nije retkost da vas u ekspozituri neke banke u Beogradu, a posebno u unutrašnjosti, na šalteru sačeka radnica u farmerkama i džemperu, dok u istoj banci radnik obezbeđenja na vratima nosi odelo i kravatu. To je, naravno, još jedan dokaz da se kod nas poslovno oblačenje još tretira kao neobavezno i pre svega zavisno od ličnog pristupa modi. U „kikseve" spadaju i prekratke suknje, preduboki dekoltei, napadno šminkanje, kinđurenje...
Modna novinarka Irena Mišović za Press potvrđuje da srpski bonton poslovnog oblačenja još nije na zadovoljavajućem nivou.
 Merenje centimetara
- Bojim se da su malo poremećeni neki uvedeni standardi, pa se samo u stranim kompanijama mogu videti zaposleni koji su obučeni po tačnim pravilima. Svuda u svetu zaposleni su praktično uniformisani i poslovnu ženu nije moguće videti u suknji koja je kraća od pet centimetara iznad kolena ili sa predubokim dekolteom. Takođe, veoma se vodi računa i o bojama koje se nose, pa se tako najčešće biraju odela i kostimi neutralnih boja - priča Mišović.
Modni kreator Saša Vidić navodi osnovna pravila poslovnog oblačenja, za koja kaže da bi trebalo bez izuzetka da se poštuju.
- Za muškarce to je uvek odelo koje treba da bude sive, teget ili braon boje, dok crna nije za posao, već za svečane prilike. Košulja je obavezna, sa dugim rukavima, a boje mogu biti u gotovo svim nijansama, od svetloplave do lila. Važno je reći i da kravata treba da bude sa oštrim linijama i nikako ne sme da ima cvetove ili neke crtane likove - navodi Vidić, i dodaje da i dame moraju strogo da vode računa o tome šta će da obuku za posao:
- Suknja nikako ne sme da bude iznad kolena, a možda čak i dva do tri centimetra ispod kolena, dok košulja ili bluza moraju da imaju duge rukave. Žene moraju da vode računa i o tome da nisu previše našminkane i da ne nose preglomazan nakit. Eventualno dolazi u obzir tanka ogrlica koja je uz vrat ili prsten, ukoliko je venčani ili verenički, dok minđuše, ako se nose, treba da budu one najmanje, nikako viseće.
Tatjana Milijančević, PR Sosijete ženeral banke, kaže da su zaposleni kod njih dužni da se odevaju u skladu sa preporukama i ponašaju na savestan, korektan i učtiv način, ne samo prema klijentima, već i u odnosima sa kolegama i pretpostavljenima. 
- Od kolega se očekuje da nose odelo i kravatu, dok su kod koleginica pravila nešto fleksibilnija, a prihvatljivi su kostimi sa suknjom ili pantalonama, kao i haljine i setovi. U nepoželjne spadaju sportska odeća, džins i previše otvoreni odevni predmeti - navodi Milijančević.
U Erste banci takođe imaju pravila oblačenja, ali kod svojih zaposlenih ipak više obraćaju pažnju na ponašanje.
- Čistoća i urednost postavljeni su kao prvi uslovi uspešnog komuniciranja, a propisana je uobičajena poslovna garderoba. Međutim, pred zaposlene se kao znatno važniji zahtev postavlja ophođenje prema klijentima, kao i kvalitet usluge koji se pruža klijentima - navodi PR te banke Vladimir Todorović.
Ni u Unikredit banci nisu rigorozni, pa od zaposlenih traže samo da na posao dolaze uredni i pristojno odeveni.
- Muškarci treba da nose pantalone, sako i kravatu, dok se kod žena podrazumevaju suknja pristojne dužine ili pantalone u kombinaciji sa košuljom i sakoom - nabraja Jelena Ilić, PR Unikredit banke.
U „Delta holdingu" su malo detaljniji, pa su tako navedene i nijanse u kojima treba da bude garderoba zaposlenih, u zavisnosti od godišnjeg doba.
- U toku zimske sezone za muškarce je obavezno da nose odela tamnih boja, dok je leti dozvoljeno nositi i svetlije nijanse. Bez obzira na godišnje doba, muškarci moraju da budu u košulji dugačkih rukava, sa kravatom i u cipelama koje po dizajnu pristaju uz odelo - navode u „Delta holdingu".
I za žene je tačno propisano šta od odevnih predmeta dolazi u obzir.
- Žene moraju da nose kostime, odnosno suknju ili pantalone uz sako, kao i elegantnu bluzu, džemper ili košulju. Tokom leta od obuće su dozvoljene sandale i cipele, a zimi cipele i čizme.
U „Telekomu Srbija" navode da je kodeks oblačenja postavio osnovne smernice izbora odeće i izgleda zaposlenih na radnom mestu, ali ne sadrži detaljan opis.
- Zaposlenima se sugeriše odeća koja spada u poslovni stil odevanja, a to su sakoi, odela i suknje do kolena u neupadljivim bojama. Onima kojima to radno mesto dopušta dozvoljeno je takozvano kežual odevanje koje neće odudarati od poslovnog stila - navode u PR službi „Telekoma".  
Anegdote srpskih biznismena
Toplica Spasojević (ITM grupa)
- Staromodan sam i izuzetno poštujem kada se poslovni ljudi oblače shodno prilikama. To znaju i svi sa kojima sarađujem, pa me uvek ispoštuju. Ipak, sećam se da je u Rusiji jednom prilikom direktor velike kompanije došao na sastanak u odelu na pruge koje je bukvalno izgledalo kao pidžama. Bili su na sastanku i ljudi iz „Najkija" i još nekih velikih kompanija i svi smo se smejali njegovom imidžu i prozvali ga „pidžama men"
Zoran Drakulić („Ist point")
- Dešavalo se nekoliko puta da ljudi iz kompanija sa kojima smo imali sastanke dođu neprimereno obučeni. U principu nije to ništa strašno, niti nepristojno, ali nije ni dovoljno profesionalno. Naime, ako neko dođe u farmerkama i bez kravate, to nije poslovno oblačenje. Na sreću, ne dešavaju se često takve situacije.
Nevenka Sinđić („Alpina")
- Ljudi sa kojima sarađujem su na visokim menadžerskim funkcijama i mahom su muškarci koji zaista strogo vode računa da su uvek u odelima. Ipak, dešavalo se da upozoravam svoje zaposlene, iako mi to baš i nije prijatno, ali ljudi koji rade u sektorima u kojima nemaju kontakt sa klijentima znaju da se opuste i udalje od poslovnog imidža.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: Press  . . .
 

Kako se
leti obući za posao

(postavljeno 24. juna 2013. godine)
S podizanjem temperatura i dolaskom leta u grad, sve je teže naći prigodnu odevnu kombinaciju za posao.
Balansiranje između odeće u kojoj će biti udobno provesti osam sati radnog dana i odeće koja je dovoljno pristojna za svaku kompaniju postaje sve teže i pitanje je: gde je granica?
"Ne želite da nosite nešto što odvlači pažnju od vas samih. Ukoliko morate dvaput da razmislite o vašoj odevnoj kombinaciji – preskočite je“, poručuju stilisti.
šta je dozvoljeno, a šta ne
Tzv. japanke, mini suknje, topići za plažu i kreme za sunčanje sa jakom aromom nisu poželjni na radnom mestu.
Svetle boje i laganije tkanine pomoći će i muškarcima i ženama da sezonu vrućine lakše prebrode. Pomoći će i sandale otvorenih prstiju, ali stilisti upozoravaju: samo ako pazite na urednost vaših stopala.
U isto vreme žene bi trebalo da paze da njihove suknje nisu više od kolena.
Integralni tekst
preuzet sa sajta smedia.rs
Izvor: javno.hr  . . .
 

Hedžovanjem transaktera
do prilično volatilne pozicije:
Naučite biznismenski jezik

(postavljeno 24. juna 2013. godine)
Važne poruke ekonomskih analitičara često ostanu sakrivene iza velikih reči. Stručni sleng stručnjaci često koriste po automatizmu. Ipak, mnogi komplikovane i nerazumljive reči ubacuju u svoje analize, kako bi ono što govore delovalo pametnije, ili kako bi izvrdali davanje konkretnog odgovora.
Novogovorom biznismena i analitičara poigrali su se i ekonomski novinari na mokrogorskom Vivaldi forumu, kako bi pokazali svojim kolegama koliko nerazumljivo njihove rečenice znaju da zvuče. Kratak tekst prožet stranim i posrbljenim izrazima nasmejao je učesnike skupa koji su u pojedinim rečenicama prepoznali sebe. Evo, kako izvorno zvuče izjave mnogih stručnjaka.
- Ako se transakteri u sistemu ne budu hedžovali, pozicija njihovih kompanija biće veoma volatilna kada se u punom kapacitetu primene prudencijalne mere - to je ki mesidž trodnevnog samita CFO-ova na Mokroj Gori uz napomenu da su CFO katalizatori za CEO-ve. Na tom iventu je posebno akcentovano da dobar CFO anticipira događaj i da za to koristi “egzjekutiv srč”. To je uz svot analizu pretpostavka pronalaženja strateškog kontributora ali i za eliminisanje brojnih autput gepova zbog kojih neke kompanije imaju problem sa keš floom - pročitao je prvi deo “izveštaja“ Milan Ćulibrk, glavni urednik nedeljnika NIN.
Uz smeh prisutnih, nastavio je dalje kako bi okupljenima pokazao sa kakvim se problemima u komunikaciji svakodnevno susreću ekonomski novinari.
- Karakteristika dobrog CFO je open-majnd pristup u rešavanju problema, minimiziranje riska, sejvovanje i primena novih inovativativnih rešenja, prepoznavanje ki čelendža na osnovu šerovanih iskustava, kao i šiftovanje sa globalnog ka mikronivou, poštujući princip - što fast to bolje. Kad ništa od toga ne pomaže potrebno je nekada resetovati sistem da bi se ostvarila sinergija u nastojanju da se poveća kompetitivnost i da se dođe u vin-vin poziciju - zaključio je šaljivo Ćulibrk i rekao mladim stručnjacima da veruje da bi oni lajkovali ovakav izveštaj, ali ga novine nikada ne bi prodale.
Rečnik biznis jezika
Hedžovati - Zaštititi
Volatilno - Nestabilno
Ki mesidž - Glavna poruka
CFO - finansijski direktor
CEO - Generalni direktor
Ivent - Događaj
Egzekjutiv srč - Servis za regrutovanje kandidata za visoke pozicije
Keš flou - Protok novca
Svot analiza - Analiza koja ukazuje direktorima u kom pravcu razvijati firmu
Open majnd - Otvoren um
Autput gep - Razlika između stvarnog i najboljeg mogućeg rezultata
Ki čelendž - Glavni izazov
šerovana iskustva - Podeljena iskustva
Strateški kontributori - Saradnici
Vin vin situacija - Situacija u kojoj obe strane dobijaju
Integralni tekst
preuzet sa sajta 24sata.rs
Autor: G. Avalić  . . .
 

Volim da budem pošten čovek,
Ralf Valdo Emerson
(postavljeno 15. juna 2013. godine)
U današnjem svetu, koji je carstvo iluzija, željno grabimo za osloncima i temeljima.
Ali nema drugih, sem poštenog postupanja, i strogog isključenja svake neiskrenosti i obmane. Ma kakve igre da drugi igraju s nama, mi sami sa sobom ne treba nikakvu igru da igramo; sami pred sobom moramo ostajati najpošteniji i najistinitiji.
Jednostavne i detinje vrline poštenja i istinitosti smatram kao koren svega uzvišenoga u karakteru. Govori kao što misliš, budi što jesi, plaćaj svoje dugove sviju vrsta.
Više volim da važim kao pouzdan i za plaćanje dugova sposoban čovek, čija reč važi kao potpis i zalog, i da budem ono što se ne da preskočiti, rasturiti ili potkopati, više volim to nego sav sjaj i blještavilo u svetu. Ta je realnost osnova prijateljstva, religije i svega...
(Ralf Valdo Emerson)
Integralni tekst 
preuzet sa sajta znakoviporedputa.com
  . . .
 

Trenirajte
osećaj uspeha
(postavljeno 15. juna 2013. godine)
Postoje ciljevi koje stalno preskačemo na svojoj listi prioriteta. Važni su nam i znamo da ih možemo ostvariti... kad bismo samo pronašli vremena za njih. Nismo svesni da zapravo odgađamo osećaj sreće i zadovoljstva za kojim žudimo. Jasno nam je zašto odgađamo zadatke koje nam je postavio neko drugi ali kako dolazi do toga da odlažemo ono do čega nam je stalo?
Kad će to sutra
Postavili ste cilj i spremni ste da počnete. Međutim, biće sigurno bolje ako prvo pospremite sobu jer će čistoća dobro uticati na vašu koncentraciju. Kad ste i to završili, ogladneli ste a zatim shvatili da je bolje da sve ostalo odložite za sutra. Znamo da budemo vrlo kreativni u pronalaženju obrazloženja i vrlo lako smišljamo opravdanja za nešto što nismo učinili. Sami sebi sve tako dobro objasnimo da ubrzo sami sebe uverimo i da ne može drugačije. Ponekad idemo tako daleko da poverujemo da taj cilj zapravo i nije nešto do čega nam je stalo, ali onaj mali glasić iznutra nikako da se smiri!)
Otkrijte kamen spoticanja
Izaberite jednu, tačno određenu situaciju kad ste nameravali nešto da učinite, a završili ste radeći nešto sasvim drugo. Prisetite se detalja (jako je važno da se držite izabrane situacije!):
Kad je to bilo? Koji je bio dan u nedelji? Koje doba dana? Koliko sati?
Gde se nalazite? šta vas okružuje? Koji je položaj vašeg tela (sedite, ležite, stojite, trčite...?) Razmislite dobro, korak po korak i odredite trenutak kad ste počeli da radite nešto drugo (npr. ustali i otišli do frižidera) šta se zadnje dogodilo pre nego ste „skrenuli s puta“? šta ste videli, čuli ili dodirnuli neposredno pre? Kakve misli je to izazvalo i kakav osećaj?
Najčešće zamišljamo proces, koji je možda dosadan, izazovan, nismo sigurni znamo li ... to izaziva loš osećaj koji želimo da odgodimo. U tim trenucima naše želje i ciljevi potpuno su izvan našeg fokusa i samo tražimo nešto što će odgoditi loš osećaj.
Osetite svoj cilj
Zamislite sad da ste uspešno završili ono što ste započeli. šta vam je to donelo? Kako se osećate? šta je još moguće za vas sad kad ste to završili? Kakav to osećaj izaziva? I kako to osećate u svom telu? šta vidite i čujete oko sebe? šta sebi govorite? Doživite taj osećaj u potpunosti!
Zadržite osećaj postignuća u telu i vratite se u trenutak „skretanja“. Zamislite da ponovno vidite, čujte ili dodirnete isto, ali sad s osećajem postignuća u vama! šta sada odlučujete? Sad, kad znate kakav osećaj donosi obavljanje tog posla želite li još da odgađate zadovoljstvo?
Zapamtite osećaj zadovoljstva koji vam donosi ostvarenje i kad se sledeći put nađete u prilici jednostavno odgodite odgađanje!
Integralni tekst 
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: 24sata  . . .
 

Smisao života,
Tomas Man
(postavljeno 7. juna 2013. godine)
Mnogi ljudi imaju besmislen život. Kao da su u nekom polusnu, čak i onda kada rade nešto za šta misle da im je važno.
To je zbog toga što jure za pogrešnim stvarima.
Jedini način na koji možeš uneti smisao u život jeste posvetiti se ljubavi prema bližnjem, posvetiti se zajednici koja te okružuje, stvaranju nečega što će tvom životu dati svrhu i smisao.
(Tomas Man) 
Integralni tekst
preuzet sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Uspešni ste ili ste neuspešni?
Reći će vam samo jedna slika

(postavljeno 5. juna 2013. godine)
U čemu je razlika između uspešnih i neuspešnih?
Bez obzira na to šta svodite pod "uspeh",
ova će vam slika jasno reći kojoj grupi pripadate... 

































Integralni tekst
preuzet sa sajta poslovnazena.info  . . .

 

Iz dnevnika jednog direktora,
Autogram

(postavljeno 4. juna 2013. godine)
Jednim okom gledam računar pokušavajući da napišem novu priču. Drugim okom gledam još jedan Noletov pohod na grend slem. Ništa novo, tri seta, rutinska pobeda. Uobičajena procedura, pozdrav sa protivnikom, sa sudijom, baca znojnice u publiku, pakuje rekete i kreće da potpisuje autograme... Potpisuje Nole teniske loptice, karte, majice, kačkete, postere sa njegovim likom. Gledajući taj prizor i njegove brze pokrete setih se sebe i iste situacije. Ne, naravno da nisam pobedio Nadala u tri seta nikada. Ali, i ja sam, isto kao i Nole, svakoga dana davao autograme. Obožavatelji sa svih strana, iz finansija, iz marketinga, prodaje, administracije, poreske uprave. Svakog jutra su me čekali ispred kancelarije. I svi žele moj autogram. Ugovor sa dobavljačem opreme, uput za lekarski pregled, opomena zaposlenom, potvrda da smo platili porez... „Ovde?", „Ne, na drugo mesto..." Nalakirani, crveni nokat mi pokazuje gde je mesto za autogram.
Mnogo sam voleo da dajem autograme... Desetine ljudi u firmi je čekalo moj potpis kako bi poslali dokumenta na razne adrese. Isto tako, desetine ljudi je primalo ta dokumenta. Nekoliko pokreta ruke obezbeđuje posao za referente, knjigovođe, poreske činovnike, poslovne sekretare, pravnike...
Mnogo sam voleo da dajem autograme... U početku mi je potpis bio predugačak i nečitak. Ali sam se navežbao. Skratio sam ga i napravio neke pokrete rukom kako bi autogram bio što originalniji. Evo i Noletov je dobar. Nikad ne bih rekao da tu piše njegovo ime. Izgleda nekako umetnički. Kao slikar koji četkicom mahne dva-tri puta i iz toga izađe neki oblik.
Mnogo sam voleo da dajem autograme... Moj potpis stoji na dokumentima minimalno narednih 10 godina. U arhivama firmi, opštinskih i državnih organa, poreskih, carinskih, stajaće dokumenti sa mojim potpisom. A Noletov neće toliko da traje. Pola onih čudaka što ga jure za autograme izgubiće ga za nekoliko dana. Potpisanom maramicom obrisaće nos, potpisanu tenisku lopticu izgubiće deca, potpisanu majicu žena će oprati u veš mašini... Ali, zato se moj autogram čuva. Ponekad putuje i svetom. Gde ga sve nisam poslao.
Mnogo sam voleo da dajem autograme... Rekord mi je bio kada sam potpisao anekse ugovora o radu za svih stodvadeset zaposlenih, svaki u četiri primerka. Četiristoosamdeset autograma za četrdesetsedam minuta. Prosečno, šest sekundi za jedan autogram. I to su bili ugovori o radu koji imaju 5-6 stranica. Trebalo ih je otvoriti, pronaći liniju za potpis, zatvoriti, sledeći, opet isto.... I uspeo sam da oborim rekord.
Tako je bilo nekad.
Danas više ne volim da dajem brze autograme
.
Pogotovu, od kako je moj prijatelj, suvlasnik firme, potpisivao u krevetu dokumenta, jer je bio bolestan, a kao direktor je jedini mogao da potpiše. Bilo je tu 30-40 dokumenata, potpisao ih je ne gledajući previše. Među njima se slučajno našao i ugovor o prenosu ortačkog udela na drugog suvlasnika.
Ne dajem brze autograme i otkad sam pročitao u novinama kako je nagrabusio direktor jednog lanca prodavnica. Vlasnik, po čijem su se nalogu radile nelegalne stvari, nije odgovarao, jer nije ništa ni potpisao.
Ne dajem autograme i otkad sam čuo za jednog mladog referenta knjigovodstva, kojeg je vlasnik naprasno odlučio da postavi za direktora firme i podigao mu platu za deset posto uz uslov da nastavi sa svojim referentskim poslom, uz potpisivanje dokumenata kao odgovornog lica kompanije.
Ne dajem više brze autograme. Sada pažljivo stavljam potpise na dokumenta. Pre toga ih pažljivo pročitam i po potrebi sačuvam u svojoj ličnoj arhivi. Ako mi nije jasno, tražim pojašnjenja. Ako nemam ovlašćenja za potpis, tražim potvrdu za to. Ako je neko drugi dogovorio posao, tražim da bude supotpisnik. I tako će biti dok budem odgovorno lice.
A ako postanem poznat i neko poželi moj autogram, nema problema. Na mojoj knjizi, vašem dlanu, autobuskoj karti, salveti, majici...bilo gde i bilo kad. Samo ne na kompanijskim dokumentima, za koja sam ja odgovoran.

Integralni tekst 
preuzet sa sajta asse.biz  . . . 
Autor teksta je generalni direktor
jednog velikog i uspešnog preduzeća.
Zamolio je da bude anoniman i dok,
k'o svaki direktor, ne naredi drugačije,
tako će ostati.

 

Jedanaest poruka
mladima od Bil Gejtsa
(postavljeno 29. maja 2013. godine)
Bil Gejts, američki biznismen i informatičar, osnivač kompanije Microsoft i najbogatiji Amerikanac, održao je govor u srednjoj školi o 11 stvari koje niste i nećete naučiti u školi.
Pravilo 1: Život nije fer, navikni se na to!
Pravilo 2: Svet ne interesuje tvoje samopoštovanje. Svet te prihvata ako postigneš nešto pre nego što počneš dobro da se osećaš u svojoj koži.
Pravilo 3: Nećeš zaradjivati $60,000 godišnje čim izadješ iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom, sve dok to ne zaradiš.
Pravilo 4: Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj da dobiješ šefa.
Pravilo 5: Pečenje hamburgera nije ti ispod časti. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera: zvali su to prilikom.
Pravilo 6: Ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi, ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.
Pravilo 7: Pre tvog rođenja tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaćanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš kako si cool. Zato pre nego spasiš šume od parazita pokušaj da složiš orman u svojoj sobi.
Pravilo 8: Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika, život nema. U nekim školama ukinuli su negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor, ali to nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.
Pravilo 9: Život nije podeljen u semestre. Nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nadješ sebe. To čini u svoje slobodno vreme.
Pravilo 10: Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju napustiti kafić i otići na posao.
Pravilo 11: Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.
Integralni tekst
preuzet sa sajta infogo.biz
Izvor: Press  . . .

 

Pomažite ljudima,
Lav Tolstoj
(postavljeno 27. maja 2013. godine)
Ako ste moćniji, bogatiji, učeniji od drugih, onda gledajte da služite ljudima onim čega imate više od drugih.
Ako ste jaki, pomažite slabima; ako ste pametni, pomažite nepametnim.
Ako ste učeni, pomažite neučenim; ako ste bogati, pomažite siromašnim.
Ali, ne misle tako gordi ljudi. Oni misle, ako imaju ono što drugi nemaju, da to ne treba da dele s njima, nego samo da se razmeću pred njima.
(Lav Nikolajevič Tolstoj) 
Integralni tekst
preuzet sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

O vozačima,
Ivo Anrić

(postavljeno 15. maja 2013. godine)
Nigde bolje i brže ne možete upoznati čoveka, njegovu pravu narav, karakter i ćud, njegovu "dušu", nego kad ga posmatrate dok sedi za volanom automobila i vozi.
Sedeći pored njega jedan sat, vi ćete bez reči i razgovora saznati o njemu više nego za mesec dana stalnog druženja.  
(Ivo Andrić)
Integralni tekst
preuzet sa sajta znakoviporedputa.com  . . .

 

Trošite li
uzalud svoje vreme?

(postavljeno 30. aprila 2013. godine)
Nemojte se zavaravati! Saznajte da li gubite vreme zbog toga što ne znate da se organizujete. Svi smo mi to doživeli - rano buđenje, kasno vraćanje kući, i totalna zaposlenost u međuvremenu... Pa ipak, vama se čini da i niste baš postigli puno... Možda je vreme da se zapitate trošite li deo svog vremena uludo, odnosno gubite li vreme na besmislice?
Konstatni "multi-tasking?
Stalno istovremeno pokušavate da obavite nekoliko stvari? Ako je odgovor da, moguće je da se prenaprežete i zapravo ne posvećujete dovoljno svakom zadatku. Uštedite vreme tako da se svakom pojedinom zadatku u potpunosti posvetite pre nego što krenete na sledeći. Dajte svakom zadatku koncentraciju koju zaslužuje i obavite ga kako treba, da ne biste morali sve ispočetka.
Često zavirujete u svoj "inbox?"
"Mejlovi" su jedna od najvećih "crnih rupa" modernog poslovnog sveta, pogotovo ako na poslovni mejl dobijate i privatnu poštu. Nemojte da dozvolite da vam vaš "inboks" kontroliše vreme. Ako ga proverite više od nekoliko puta dnevno, to vas košta važnog vremena.
Javljate li se stalno na telefon?
Ako je odgovor potvrdan, a niste sekretarica vi verovatno trošite vreme na konverzacije koje su privatne prirode i koje vam oduzimaju vreme rezervisano za posao, a kojeg ionako nemate baš puno. Uključite sekretaricu na mobilnom i javite se kada imate vremena posle posla.
Možete li reći ne?
Ljudi vas stalno mole da preuzmete njihov deo posla, što je dodatan stres u vašem prezaposlenom životu. Naučite kako da pristojno kažete ne na ove molbe, omogućiće vam da se kvalitetnije posvetite poslovima koji zapravo jesu vaši. Vi se ne morate opravdavati – jednostavno recite da ne možete preuzeti nikakav dodatni posao i završite razgovor.
Igrate li se na internetu?
Neverovatno je koliko se vremena može izgubiti samo proveravanjem naših Tviter i Fejsbuk naloga, nekih drugih društvenih medija, sajtova, pregledavanja omiljenih sajtova i igranjem onlajn igrica. Igre i čet ostavite za svoje slobodno vreme! Čavrljate li sa saradnicima? Budite iskreni! Ono što počne kao pozdrav često se razvije u dugačku raspravu o tome što ste, gje i s kim radili preko vikenda (ili nešto slično). Budite ljubazni prema saradnicima i kratko pročavrljajte, ali znajte granicu i zapamtite da ste na poslu da biste radili. Ako imate potrebu da toliko pričate, idite na kafu posle posla.
Da li se držite zadatog rasporeda?
Ako je odgovor ne, vreme je da se organizujete, napravite detaljan plan svakodnevnih obaveza po prioritetima - i držite ga se! Ako imate obaveze koje zahtevaju odlazak iz kancelarije - pametno ih isplanirajte kako se ne biste na kraju vraćali na isto mesto, trošeći vreme i benzin. Malo planiranja vam može uštedeti puno vremena, a to znači da ćete imati više slobodnog vremena! 
Integralni tekst
preuzet sa sajta zena.hr  . . .

 

Životne tajne
koje morate što pre da otkrijete

(postavljeno 20. aprila 2013. godine)
Kad već prožive dobar deo života mnogi ljudi bi štošta želeli da promene. No, nažalost, tada je prekasno. U nastavku je pet važnih stvari koje je iznedrila mudrost življenja - a potvrdilo istraživanje univerzitetskog profesora. Životnim iskustvima i tajnama ljudi u poznim godinama bavio se Karl Pillemer s američkog univerziteta Cornell. Nakon proučavanja i analize života gotovo 1.500 ljudi u dobi između 70 i 100 godina, napisao je knjigu 30 Lessons for Living: Tried and True Advice from the Wisest Americans.
Zapamtite - život je kratak
Pillemer je svoje istraživanje započeo jednostavnim pitanjem: "Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili tokom svog života?" Ispitanici, među kojima je bilo žena koje su život provele kao domaćice, ali i bivših preduzetnika, u svojim odgovorima nisu isticali teme poput braka, dece, novca, posla, zdravlja i starenja. Ono što bio zajedničko gotovo svim odgovorima je zaključak od tri jednostavne reči: život je prekratak.
Karijera - radite ono što vam se sviđa
Iako su mnogi učesnici istraživanja živeli u vremenima koja su u pogledu privredne situacije bila vrlo teška, u svojim savetima ne pozivaju mlade da budu odmereni kada troše zarađeni novac i tragaju za dobro plaćenim poslovima, već su stalno isticali i ponavljali - treba raditi one poslove koji nam se sviđaju.Svesni činjenice da je život kratak, Pillemer kaže da su svi ispitanici tvrdili da je jako važno u životu raditi posao koji se voli - ono što čovek radi trebao bi izabrati zbog istinskih vrednosti i uživati u tome. - Život je previše kratak da bi ga trošili radeći nešto vam se ne sviđa, čak kada je u pitanju i nekoliko godina, kaže američki profesor.
Zdrav život (Brinite o svom telu kao da će vam trebati 100 godina)
Nezdrav način života uz modernu tehnologiju ne znači da ćete živeti kraće, to znači da vas čeka manje kvalitetan život u starijoj životnoj dobi. Umesto saveta poput - jedite povrće, idite ranije u krevet, nemojte pušiti, kada su upitani o zdravlju, učesnici istraživanja konstantno su isticali rečenicu: "Brinite o svom telu kao da će vam trebati 100 godina". Pillemer kaže da su starije osobe svesne da nezdravi stil života pojedinca "osuđuje" na 20, 30 ili čak 40 godina hroničnih bolesti. 
Briga je besmislena
Pillemera su jako iznenadili odgovori na pitanje u kojima je učesnike svoje studije pitao za čim u životu najviše žale. Umesto nabrajanja npr. nesreća, zavisnosti ili neuspeha u poslu, najčešći odgovor je bio: "Voleo bih da nisam toliko vremena potrošio brinući se".
Sreća
Kada je u pitanju njihova životna realnost, učesnici istraživanja koje je sproveo Karl Pillemer najkritičniji su bili kada je u pitanju poimanje sreće. Naime, tek u poznim godinama ljudi shvate da im je dok su bili mlađi uvek nešto uslovljavalo sreću. Žale se jer su život komplikovali nebitnim stvarima i poručuju - uprkos svemu što vam se događa pokušajte ostati srećni, pa čak i u teškim vremenima.
Jeste li u svemu navedenom prepoznali neke svoje greške?

Integralni tekst
preuzet sa sajta economy.rs  . . .

 

Čitulja Zdravom Razumu      .html
(postavljeno 9. marta 2012. godine)
Danas žalimo odlazak voljenog prijatelja Zdravog Razuma.
Zdrav Razum je živeo po jednostavnom ekonomskom pravilu
Ne troši više nego što zarađuješ.
i oprobanoj strategiji
Odrasli, ne deca, vode stvari.
Iza njega ostaju njegova četiri polubrata:
Znam svoja prava, Hoću odmah,
Neko drugi je kriv i Ja sam žrtva  . . .  

 

Umeće življenja i stvaranja     .html
(poslednji put menjano 24. avgusta 2011. godine)
Nekoliko inspirativnih tekstova:
Govor Stiv Džobsa, Upornost je ključ uspeha,
Pobedite odugovlačenje, Samonikli,
Starosedeoci i dođoši, Teorija sa Harvarda,
Pismo roditeljima, Ekseri u ogradi,
Leptirova pouka, Govor Bil Gejtsa, Naučiću
Have fun!vašeg konja da leti, Vi ste posebni, Vrana
i zec, Da li si šargarepa, jaje ili zrno kafe,
Orao, Bit siromaštva   . . .

 

Cic-Mic-Vic                                     .html
(poslednji put menjano 18. oktobra 2010. godine)
Nekoliko izabranih viceva i druge satire  . . .  

 

Novi vicevi svaki sat                   .link
(link postavljen 11. juna 2011. godine)
Isplati se vratiti se - svakih sat vremena novi vicevi  . . .

 

Anegdote                                        .html
(poslednji put menjano 21. novembra 2009. godine)
Par anegdota o poznatim i priznatim . . .  

 

AforizmiSmešni tekstovi                         .html 
(poslednji put menjano 21. novembra 2009. godine)
Jedno pismo i tri školska pismena zadatka . . .  

 

Aforizmi                                          .html 
(poslednji put menjano 21. novembra 2009. godine)
O biznisu i pojavama koje prate biznis . . .  

 

Zrnca mudrosti                           .html 
(poslednji put menjano 30. marta 2010. godine)
U našem izboru: o bogatstvu, o uspehu, o uljudnosti,
o znanju, o komunikaciji, o rukovođenju, o kadrovima,
o životu  . . .

 

Parkinsonov zakon                  .html 
(postavljeno 29. septembra 2010. godine)
Zakon koji objašnjava zašto je birokratije svaki dan sve više  . . .

 

Kako treba
da se ponašate na poslu
    .html 
(postavljeno 1. marta 2012. godine)
Iako imate kulturu poslovanja i ponašanja na radnom mestu,
ne može da bude na odmet da popravite svoju navigaciju u
poslovnim prostorijama  . . .

 

Magazin Poslovna žena             Broj_1_mart_2011.pdf
(poslednji put menjano 17. avgusta 2011. godine)      Broj_2_april_2011.pdf
Business magazin koji je nastao sa               Broj_3_maj_2011.pdf
idejom da informiše, edukuje, motiviše,            Broj_4_jun_2011.pdf
zabavi i inspiriše žene u poslovnom svetu  . . .   Broj_5-6_jul-avg_2011.pdf

 

Zdravlje
poslovnog čoveka
                   .html
(poslednji put menjano 23. septembra 2010. godine)
Fizičke aktivnosti, plivanje, sauna, smeh,
antistres programi  . . .

 

Kalendar zdravstvenih
preventivnih pregleda
           .html
(poslednji put menjano 30. decembra 2009. godine)
Pregled je sačinio Republički zavod za zdravstveno
osiguranje Srbije. Domovi zdravlja su u obavezi da
vam dok ste potpuno zdravi omoguće redovne
preventivne preglede  . . .

 

šta je dozvoljeno
preneti preko granice
           .html
(poslednji put menjano 28. decembra 2009. godine)
U našu zemlju, osim ličnog prtljaga i lekova za ličnu
upotrebu, svako može da unese i do 200 cigareta,
jedan parfem, litar alkoholnog pića i robu u vrednosti
do 100 evra  . . .

 

Vezivanje kravate                   .html
(poslednji put menjano 5. decembra 2009. godine)
Više uputstava u reči, slici i skicama  . . .

 

Najčešći citati
latinskog jezika
                          .html
(poslednji put menjano 10. novembra 2009. godine)
Tri izbora najčešće korišćenih citata latinskog jezika  . . .

 

Međunarodni sistem
mernih jedinica (SI)
                   .html
(postavljeno 14. septembra 2009. godine,
poslednji put modifikovano 2. jula 2014. godine)

Osnovne, izvedene, decimalne i anglosaksonske 
merne jedinice, merne jedinice van SI koje se mogu
upotrebljavati  . . .

 

Uslovi za izdavanje
odobrenja za privremeni
boravak stranca u Srbiji
           .link
(postavljeno 11. juna 2011. godine)
Strancu se može odobriti privremeni
boravak ako uz zahtev priloži  . . .

 

Agencijska literatura                   .link
Pregled klijentima Agencije besplatno dostupne literature iz
područja finasija, ekonomije i poslovanja uopšte  . . .

 

 

 

Poslovni savetnik, aktuelnosti
Poslovni savetnik, arhiva
Poslovni savetnik, priručnik
Kako pokrenuti posao        
Propisi besplatno                
Obrasci besplatno    
Rokovnik obaveza              
Servisi, pretrage, linkovi   
Za opuštanje i nauk             
Agencijska literatura

   

 


 

Cenovnik i opšti usloviNa stranici  Cenovnik i opšti uslovi  možete videti tipski Agencijski
Ugovor, Opšte uslove pružanja usluga i Cenovnik Agencijskih usluga.  







Novac Porezi nisu dobrovoljna kategorija, plaćate ih jer morate.
Mi tražimo načine da platite manje, u skladu sa propisima.

Pronaći ćemo put ili ćemo ga stvoriti.     Hannibal